IZMEĐU  PRIČA

 

 

Okrenimo se sad od okeana

prema kopnu.

Kad si sa decom, pričaj o igračkama.

Malo-­pomalo, ona od drangulija stižu

do dublje mudrosti i bistrine. Vremenom

gube interesovanje za svoje igračke.

Ona već imaju osećaj celovitosti u sebi.

Kada bi bila sasvim bezumna,

nikako se ne bi ni igrala.

                                    Jesi li čuo ovo?

Radi se o čoveku koji je tražio blago.

On hoće da dovršim njegovu priču.

                                                  Nisi ga čuo?

Onda mora da je u meni i uzvikuje: »Ovamo!

Dođi ovamo!«

                    Pa ipak, ne smatraj ga tragaocem.

Za čime god da traga, on sam je to.

Kako bi zaljubljeni mogao da bude išta drugo izuzev ljubljenog?

On se svakog časa pred ogledalom klanja.

Kad bi samo na tren mogao da vidi jedan molekul

onog što je tamo bez fantaziranja o tome,

eksplodirao bi.

                     Njegovo zamišljanje, i on lično,

nestali bi zajedno sa svim njegovim znanjem, izbrisani

u novom rođenju, savršeno jasnom pogledu,

glasu koji kaže: Ja sam Bog.

Isti taj glas naredio je anđelima da se poklone Adamu,

zato što su bili sa Adamom istovetni.

To je glas koji je prvi rekao:

Nema Stvarnosti osim Boga.

Jedino Bog jeste.

                          Husam me sada cima za uvo:

»Isperi usta! Pokušavajući da saopštiš te stvari,

prećutkuješ ih. Jednostavno završi priču

o dervišu koji je tragao za blagom.

Tvoji slušaoci hoće prepreke, a ne sjedinjenje!

Pričaj im o svetskim brigama i nevoljama.

Ne deli vodu sa vrela.

Oni to ne žele.

                     U stvari, uprtili su na leđa grudve zemlje

da zapuše izvor. Voleli bi da ga zaustave!«

Mi smo slušaoci isto koliko i kazivači

ove misterije, mi obojica,

ali ko će se još priključiti

ovom čudnovatom drugarstvu?

Eto šta Husam hoće da zna!