IZGUBLIENO·NAĐENO: U POTRAZI ZA OBIČNOŠĆU

Svi zele da budu neobicni. Na taj pokusaj nas navodi ego- biti neko poseban, neko jedinstven, neuporediv. Tu je paradoks: sto se vise trudite da budete neobicni, izgledate sve obicnije, zato sto svi zele da budu neobicni. To je tako uobicajena zelja. Ako postanete obicni, sam pokusaj da postanete obicni je neobican, zato sto retko ko zeli da bude niko, retko ko zeli da bude samo prazan prostor. Ovo je zaista neobicno na neki naCin, zato sto to niko ne zeli. Kada postanete obicni vi cere postati neobicni, i naravno, iznenada cere otkriti da ste postali jedinstveni a da se niste ni trudili.

Svi su, u stvari, jedinstveni. Ako mozete samo na trenutak da prestanete da jurite za ostvarivanjem ciljeva, shvaticete da ste jedin­ stveni. Vasa jedinstvenost nije nesto sto bi trebalo izmisliti, ona je vee tu. To je to- postojati znaCi biti jedinstven. Nema drugog naCi­ na postojanja. Svaki list na drvetu je jedinstven, svaki kamenCic na obali je jedinstven, drugaCijeg postojanja nema. Na celom svetu ne mozete na6 dva ista kamenCica.

Dve potpuno iste stvari ne postoje, tako da nema potrebe da bu­

dete ,neko". Budite ono sto jeste, isamim tim ste jedinstveni,  neupo­ redivi. Zato kazem da se tu javlja paradoks: oni koji se trude da postanu neobicni ne uspeju, a oni koje tone zanima, ipak to postanu.

Ne dajte da vas reCi zbune. Ponovicu: zelja da budete neobicni

je veoma obicna, zato sto svi to zele. A imati razumevanja za to sto ste obicni je neobicno zato sto se retko dogada - jedan Buda, Lao Ce ili Isus su imali to razumevanje.

Svi pokusavaju da budu jedinstveni; i svi ti ljudi propadaju, i to u potpunosti. Kako mozete biti jedinstveni vise od onoga sto vee je­ ste? Jedinstvenost je u varna, samo je morate otkriti. Ne treba da je izmislite, ona je skrivena u varna; treba samo da je pustite da se po­ kaze, to je sve. Ne treba da kulrivisere tu jedinstvenost. Ona je vase blago, i vi je nosite sa sobom oduvek. To je samo vase bice, sama sustina vaseg bica. Treba samo da zatvorite oCi i pogledate u sebe; tre­ ba samo nakratko da zastanete, odmorite se i pogledate.

Ali vi toliko zurite, u nekoj ste ogromnoj zurbi da to postignete, da cete je izgubiti.

Jedan Lao Ceov veliki ucenik, LiCe, jednom je rekao da je idiot trazio vatru sa svecom u ruci. Li Ce je rekao: ,Da je znao sta je va­ tra, ranije bi skuvao pirinac." Ostao je gladan celu noc jer je rrazio vatru ali nije mogao da je nade - a imao je svecu u ruci, jer kako ne­ sto mozete traziti u mraku bez svece?

Vi ste u potrazi za jedinstvenoseu, a ona je u vasim rukama; ako razumete, mozete ranije da skuvate pirinac. Ja sam svoj skuvao i znam. Vi ste gladni bez razloga -pirinac je tu, sveea je tu, sveca je vatra. Ne­ ma porrebe da uzmete svecu i krenete u potragu. Ako uzmete svecu u ruke i krenete u potragu po celom svetu, neeete na6 vatru zato sto ne razumete sta je vatra. U suprotnom biste videli da je  nosite u ruci.

To se nekada desava ljudima koji nose naocare. Nose naocare na glavi, a traze ih. Mogu biti u zurbi, a kada su u zurbi rada traze svuda - potpuno zaborave da vee nose naoeare. C:ovek moze da se uspaniCi. Mozda ste imali ovako neka iskustva u zivotu; zbog same potrage se toliko uspaniCite, toliko se zabrinete i uznemirite da vise ne vidite jasno, pa i nesto sto je ispred vas, ne mozete da vidite.

U tome je stvar. Nema potrebe da tragate za jedinstvenoscu, vi vee jeste jedinstveni. Nema naCina da stvari postanu jos vise jedin­ stvene. ReCi .,vise jedinstveno" su apsurdne. Jedinstveno je dovolj­ no. Ne postoji nista sto je ,,vise jedinstveno". To je kao i rec .,krug". Krugovi postoje; ne postoji nista sto je ,vise krug". To je apsurdno. Krug je uvek savrsen, nema potrebe da bude jos  ,vise".

Ne postoje stepeni ,kruznosti" - krug je krug, manje i vise su nepotrebne reci. Jedinstvenost je jedinstvenost, ne moze biti ni ma­ nja ni veca. Vi ste vee jedinstveni. Covek postane svestan toga tek kad prihvati da je obican, a to je paradoks. Ali ako razumete, tu ne­ ma problema, paradoks je tu, lep je, i nema problema. Paradoks ni­ je problem. lzgleda kao problem ako ne razumete; ako razumete, on je divan, misteriozan.

Postanite obicni i postaeete neobicni;  probajte da postanete neobicni i ostaeete obicni.

 

Molim Vas, recite nesto o razlici izmedu

•       obicnosti iosrednjosti .

Osrednjost je opste stanje u kome se covecanstvo nalazi. To je zaostalost inteligencije. Niko ne zeli da vi budete inteligentni, jer sto ste inteligentniji, teze vas je iskoriscavati. Svi koji imaju interes od toga, zele da vi budete mediokritet. Takve osobe su kao drvo ko­ me se stalno sece korenje dane hi moglo da raste. Mediokritet nika­ da ne spozna lepote plodova, cvetova, mirisa. Ali to je uobicajeno stanje. A da hi mediokritet to i ostao, cudna stvar mora da mu se usadi u urn: da je neobican.

Dzordz Gurdijev je imao obicaj da prica sledecu pricu:

Jednom je ziveo pastir koji je bio madionicar, i koji je imao mnogo ovaca. Da hi ih spreCio da idu u sumu gde mogu da ih poje­ du divlje zivotinje, smislio je strategiju. Hipnotisao je sve ovce, ire­ kao im je: ,Vi niste ovce, vi ste lavovi." Nakon tog dana, ovce su pocele da se ponacaju kao lavovi. Mediokritet ce se pobuniti protiv osrednjosti zato sto je ruzna. Ali drustvo na razne naCine daje ljudi­ ma osecaj da su ,neobicni". Stoga je tesko naCi jednog coveka koji, duboko u sebi, ne veruje da je poseban, da je jedino Bozje dete. On mozda to nece reCi, zato sto zna sta se dogada kada kazete da ste je­ dino Bozje dete. Raspece je sigurno, a sto se vaskrsenja tice  niko ne zna da li se to stvarno dogodilo ili ne. Zato to cuva za sebe. Ovo mu pomaze da ostane mediokritet. Ako shvati da je mediokritet, sa­ mo to razumevanje ce unistiti tu njegovu osrednjost. Shvatiti da ste mediokritet je veliki korak ka inteligenciji.

Obicna osoba je prirodna osoba. Priroda ne stvara posebne lju­ de. Ona stvara jedinstvene ljude, ne i posebne. Svako je jedinstven na svoj naCin.

Visoki bor i mali ruzin bokor- ko je ve6? Niti se bor hvali da je

veCi, niti se bokor ruza hvali: ,Mozda jesi veCi, ali gde su ti ruze? Prava uzvisenost je u ruzama i mirisu, u cvetovima. Sarna visina nije dovoljna da hi bio uzviseniji." Ne, bokor ruza ibor ostaju zajedno bez ikakve svade, takmicenja, i to zato sto oboje razumeju da su cleo iste prirode.

Kada govorim o obicnosti, mislim na to da odbacite ideju da budete neobicni, jer vas ona Cini mediokritetima. Biti obiean je najneobicnija stvar na svetu. Sarno posmatrajte sebe. Veoma vreda i boli prihvatanje Cinjenice da niste neobicni. Onda gledajte sta se desava kada prihvatite ideju da ste obicni. Oslobodili ste se veli­ kog tereta. Iznenada se osecate slobodno, prirodno, bas onako ka­ ko treba.

Obicna osoba je  jedinstvena   i jednostavna,  skromna. Iz te svoje

jednostavnosti,  skromnosti, jedinstvenosti  ona je,  u stvari, postala neobicna, ali jos nije svesna toga.

Ljudi koji su skromni i prosto prihvataju Cinjenicu da su obicni kao i svi drugi - u njihovim ocima cete videti svetlost. Videcete gracioznost u njihovim pokretima. Njih necete videti da se takmi­ ce, da varaju. Necete videti da su nekoga izdali. Oni nisu dvolicni. Nisu licemeri.

Ako ste obicni, zasto biste i hili licemerni? Mozete otvoreno da date svoje srce kome zelite, zato sto se ne pretvarate. Kada pocnete da se pretvarate, postajete tajnoviti. Pocnete cak odlicno da se ose­ cate. Bilo da kazete to ili ne, ali zbog tog licemerja, zbog svih maski glava poCinje da vam puca. To je bolest.

A kakva osoba veruje za sebe da je neobicna? Ona koja pati od kompleksa nize vrednosti. A da hi to prikrila, projektuje  potpuno suprotnu predstavu. Ali ona zavarava samo sebe, i nikog drugog.

Obicna osoba nema potrebu da bude licemerna, da se pretvara. Ona je otvorena; nema potrebu da bude tajnovita. A lepota i leii u otvorenosti,  u  jednostavnosti.

Svi moraju da pogledaju u sebe. Ali ljudi toliko zavaravaju jedni druge, da polako pocinju da zavaravaju sebe. Postanu odlicni u za­ varavanju. Opasno je biti licemer, jer cete pre ili kasnije poceti da mislite da je to vase pravo lice.

Tokom decenija mog rada sa ljudima naisao sam na mnogo lju­ di, dobro ih upoznao, iuvek me je zbunjivalo to kako su sami sebe zavaravali. Zavaravanje drugih ljudi je razumljivo, ali oni su zavara­ vali sami sebe. I njih ne mozete osloboditi takve zablude, jer ona je njihovo jedino blago. Oni znaju da se iza te zablude nalazi mrak, praznina, kompleks nize vrednosti. Zato se grcevito dr:l.e zablude.

Ovo je problem sa svim mediokritetima. Ne mogu da tolerisu nikoga ko je bolji od njih, jer to razbija njihovu iluziju da su neo­ bicni. Ali niko ne moze da vam oduzme vasu obicnost. To je ne8to sto nije projekcija, vee realnost.

Bokor ruza je obican, kao i bor ili jelen. Zasto bi se bilo koji co­

vek trudio da bude neobican? Sarno su ljudi izgleda bolesni. Sve sto postoji je potpuno obicno i radosno, to shvata kao blagoslov, ali co­ vek je bolestan. Bolest se sastoji od toga da ne moze da prihvati sebe onakvim kakav jeste. Zeli da bude neko veliki: ,Aleksandar Veli­ ki". Manje od toga nije dovoljno.

Ali covek zaboravlja  sta je  Aleksandar  uradio. Ziveo je  samo tri­

deset i tri godine, proveo je ceo zivot bore6 se, osvajajuCi, ubijajuCi. Nije imao priliku da zivi, nije imao vremena.

Aleksandar je na svom putu u osvajanju Indije sreo velikog mudra­

ca, Diogena. Aleksandar ga je pitao da li ima neku poruku  za njega. Diogen je rekao: ,Sarno jednu: umesto sto uzalud  trosis vreme, zivi. Ne zivis svoj zivot, i ne dozvoljavas drugima da :live. Cinis ogroman zloCin prema zivotu i to zbog cega? Sarno da bi te zvali Aleksandar Veliki? Svi misle na taj naCin. Sam sebe mozd da zoves Aleksandar Veliki; niko tine brani. Ako hoces, mozes i preko grudi da nosis natpis

-Aleksandar Veliki- ali zivi. Izgledaces kao budala, ali bolje ito nego da budes budala; bar ces imati vremena da zivis, volis, pevas, igras."

Aleksandar  je  razumeo  poruku.  Rekao je:  ,Shvatam. Kada  se vratim, pokusacu  to da uradim."

Diogen mu je odgovorio: ,Zapamti, niko se nije vratio sa ta­

kvog putovanja, zato sto se ,ego trip" nikada ne prekida; on traje i traje. S tobom ce biti svrseno pre zavrsetka tvog putovanja." To se i desilo- Aleksandar se nije vratio kuCi. Umro je u povratku. A dok je umirao, setio se Diogenovih reCi:

,Ego je taj koji te vodi, i za njega ne postoji kraj. On smislja jos

ciljeva, nove ciljeve, vise ciljeve." Iz dubokog postovanja prema Di­ ogenu, Aleksandar je rekao ljudima Ciji je zadatak bio da poloze nje­ govo telo u grob: ,Neka mi ruke vise iz kovcega."

Njegov glavni ministar je rekao: ,Ali to nije u skladu sa tradiciji­

om. Ruke moraju biti u kovcegu. Izgledace veoma cudno ako budu visile napolju."

Ali Aleksandar je rekao: ,Zelim da vire da bi ljudi znali da sam na ovaj svet dosao praznih ruku, u njemu sam praznih ruku ziveo, i praznih  ruku  ga i napustam."

Prazne ruke Aleksandra Velikog predstavljaju prakticno svaCije ruke.

Ako zelite da vodite autentican i iskren zivot, onda samo budite

obicni. Tada se niko ne moze takmiCiti sa varna. Vi ste izvan tog takmicenja,  koje je  destruktivno.

Iznenada shvatate da ste slobodni da zivite. !mate vremena da zivite. !mate vremena da radite sta god pozelite. Mozete da se sme­ jete, pevate, igrate. Vi ste obicna osoba. Pasta i ako se ceo svet tome smeje? Svi su oni neobicni, imaju pravo da se smeju. Vi imate pravo da igrate. Njihov podsmeh je lazan; vasa igra je prava.

Ali osrednji urn nema sposobnost da to shvati. On je stao negde oko trinaeste godine u mentalnom pogledu, ako ne i ranije. Covek moze da ima cetrdeset, pedeset, sedamdeset godina- to nije vazno, to su fizicke godine. On je stario, ali nije odrastao. Morate uvideti razliku. Svaka zivotinja stari. Sarno covek moze da odraste. A prvi korak ka tome je prihvatanje sopstvene jednostavnosti,  skromnosti.

Kako mozete biti egoista u tako divnom, neverovatnom, ogrom­ nom, beskonacnom univerzumu? Kakav to ego mozete imati? Vas ego moze biti samo balon od sapunice. Mozda ce ziveti nekoliko se­ kundi, i krenuti nagore kroz vazduh. Mozda cete cak ina nekoliko sekundi u njegovom odrazu videti dugu, ali to je samo nekoliko se­ kundi. Tokom ovog beskonacnog i vecnog postojanja, svakog tre­ nutka se neki ego rasprsi.

Bolje je ne vezivati se za balone od sapunice. Sa njima se mozete igrati dok ste u kadi. Mozete busiti te balone, i govoriti sebi: ,Ovo je moj ego, i ja ga unistavam." Tako da ste, kada izadete iz kade, jedna obicna osoba, sve:la, skromna, Cista.

Zelia da vladamo drugima, zelia da imamo moe, jedan ie od nai­ veCih zloCina koje covek moze da poCini. Morate biti svesni toga. Zato ja insistiram da budete obicni. Lepo je biti obican, govorim vam to iz licnog iskustva.

Nijedan egoista u celoj istoriji covecanstva nije rekao da je ego divan, da mu je  doneo ushicenje.  Svaki egoista je  umro isfrustriran, u ocajanju, zato sto ego ne poznaje granice. Zato ste uvek is­ frustrirani.

Iz licnog iskustva vam mogu reCi da biti obican covek donosi neverovatno ushicenje. Tako se stapate sa postojanjem. Nema nika­ kvih ogranicenja. Stapate se sa zvezdama, sa nebom, sa zemljom. Vise niste odvojeni. Ego je taj koji vas odvaja od svega. A osecaj da ste vi i postojanje jedno jeste verovanje, po mom shvatanju.

Kada bi svi prihvatili svoju obicnost, da li bi to reSilo probleme koji dovode do

•    nejednakosti  u svetu?

U proslosti su to bile jedine dve mogucnosti: ili su svi jednaki jednakost svih ljudskih bica- ili su svi nejednaki. Treba razumeti da su ljudi jedinstveni, medusobno neuporedivi. Ljudi sene mogu me­ dusobno porediti, pa kako onda mozete da kazete ko je inferioran a ko superioran? Da li je cvet nevena inferiorniji u odnosu na ruzu? Kako mozete to da odredite? Oni su jedinstveni u svojoj individual­ nosti. Postojanje stvara samo jedinstvene ljude; ono ne veruje u ko­ pije. Dakle, ne postoji pitanje jednakosti i nejednakosti. Ovakvo shvatanje saseca problem u korenu.

Postoji jedna grcka prica: neki ludi kralj je imao veoma lepu go­ stinjsku kucu, u kojoj je bio krevet od zlata. Kada bi gost dosao u kucu ne bi mogao da veruje- svi gosti su hili kraljevi takode- kakva topla dobrodoslica ga je docekala, uz mnogo postovanja i pocasti:

,Ljudi misle da je ovaj covek lud. A nije." Ali uskoro bi otkrili da je­ ste. Njegovo ludilo se ogledalo u tome sto bi gost morao da bude iste duzine kao krevet. Ako bi bio duzi, onda bi morali da ga skrate

- jedan deo nogu bi mu odsekli. Ako je bio kraCi kralj je imao ogromnu spravu koja bi istezala gosta sa obe strane da bi ga dovela do duzine kreveta. Nije bilo vazno da li ce gost preziveti ili umreti; vazna je duzina kreveta! VeCina ljudi bi umrla.

Ova ideja da sve ljude uCinimo jednakim, dovode6 ih do iste veliCine- po pitanju ekonomske situacije, obrazovanja, ili bilo cega drugog- apsurdna je, zato sto onda nejednakost dolazi do izrazaja. Nemaju svi ljudi istu lepotu - zato ce ih plasticna hirurgija uCiniti

jednako lepim. Njihova boja koze nije ista- jednog dana ce im ubri­ zgati neke pigmente i svi ce biti iste boje.

Sve je jedinstveno; dve iste osobe ne postoje; komunizam je, na primer, imao ideju da celo covecanstvo mora biti jednako. Ljude ne mozete uciniti intelektualno jednakim. Genij za muziku i genij za matematiku su potpuno dve razliCite stvari. Ako zelite da ih izjed­ naCite, moracete da ponistite visine do kojih genij doseze, i da ih svedete na najmanji zajednicki imenilac. Komunizam je najve6 ma­ sakr koji se desio celom covecanstvu u istoriji.

Ja sam za covekovu jedinstvenost. Da, svakoj osobi bi trebalo da se da ista sansa da bude to sto jeste. Drugim reCima, svakoj osobi treba dati istu sansu da ne bude jednaka sa ostalima, vee da bude je­ dinstvena. Treba dati sansu, ali matematicar treba da postane mate­ maticar, a muzicar treba da postane muzicar.

lpak, nijedno drustvo do sada nije dalo slobodu individualnosti. Vi mislite da ste slobodni. Vi samo zivite u zabludi. Covecanstvo ce biti slobodno samo onda kada nijedno dete ne bude imalo kom­ pleks nize vrednosti; inace je sloboda samo licemerje. Drugi poku­ savaju da od vas naprave marionetu.

Ni roditelji ni uCitelji nemaju lose namere. Jane sumnjam u nji­ hove namere, ali sumnjam u njihovu inteligenciju. Sumnjam da oni razumeju  covekovu prirodu, njegov razvoj, njegove sposobnosti.

Ako ste Cisti iznutra, ako vas osecaj nize vrednosti nije dotakao, koga je onda briga sta ljudi ocekuju od vas? Vi nikada niste ispunilu niCija ocekivanja. Jednostavno ste ziveli svoj zivot u skladu sa svo­ jim uvidom, intuicijom, inteligencijom. Tako i treba da  bude. Zdrav covek nece imati kompleks nize vrednosti.

Druga strana price je sledeca: ako nemate kompleks nize vred­ nosti, nikada necete pokusati da budete superiorni. Nema potrebe da budete superiorni u odnosu na nekoga, da budete dominantni, da vladate nekim, da ga kontrolisete; nikada necete postati politi­ car. Sarno ljude koji pate od kompleksa nize vrednosti privlaci poli­ tika. To sto ih politika privlaCi pokazuje koji je njihov problem. Bilo ko koga privlaCi politika treba odmah da potrazi pomoc psiho­ loga. Svi politicari su bolesni, bez izuzetka. Da nisu bolesni, ne bi hili politicari.

Osoba koja ne zeli da ima moe nad drugima, da se dokazuje - jer za tim nema potrebe! ziva je, dise, radi sta zeli; to joj je dovolj­ no. Ona je ostavila svoj trag, ndto sto je samo njeno, a ne tude. I za­ pamtite, ako je cak i vas otisak prsta jedinstven na celom svetu, sta je sa vasim bieem? Priroda ne stvara dva ista palca, pogledajte koli­ ko je tu brige! Cak ni greskom dva palca nemaju isti otisak- a mili­ jarde !judi zivi na svetu.

Biee je toliko znacajno da je nezamenljivo. Vi ste to sto jeste. Uradite ono sto oseeate da treba da uradite ne da biste se istakli, vee da biste se izrazili.

Pevajte svoje pesme, igrajte svoju igru, s radoseu prihvatite ono sto je priroda za vas odabrala.

Ako mozemo da unistimo kompleks nize vrednosti, ovo ee biti veoma jednostavno: uCitelji i roditelji treba da paze da sene name­ eu bespomocnoj deci. Za samo dve decenije, nove generacije ee biti oslobodene kompleksa nize vrednosti. A sa njim ce nestati po­ litika, svi predsednici, i svi premijeri. Njihov odlazak ee biti ogromno olaksanje!

Ljudi ee izrazavati svoju kreativnost. Biee muzicara, igraca, sli­ kara, stolara. Sirom sveta ee postojati razne vrste kreativnosti. Ali niko se ni sa kim neee takmiciti; samo ce davati sve od sebe. To ee radovati !jude. Radost nije u takmicenju, radost nije u tome da bu­ des prvi; radost dolazi samim tim sto nesto radite. To nije spolja­ snji Cin, vee unutrasnji. To je moja slika novog covecanstva. Radicemo, ali taj rad ce biti nas zivot, nasa dusa. Nije vazno sta ee­ mo raditi.

Setio sam se Abrahama Linkolna. Kada je postao  predsednik Amerike, njegov otac je bio obuear. Naravno, egoisti su se osetili uvredenima sto je obuearev sin postao predsednik. Oni su bili ari­ stokrate, i mislili su da je njihovo pravo po rodenju da zauzimaju vi­ soke pozicije u vladi. Obuearev sin? Prvog dana, kada je nakon inauguracije Abraham Linkoln dr:lao svoj govor, jedan covek je ustao. On je bio jedan veoma bogati aristokrata. Rekao je: ,Gospo­ dine Linkoln, ne treba da zaboravite da je vas otac pravio obucu za moju porodicu." I ceo Senat se smejao; mislili su da su ismejali Abrahama  Linkolna.

A Linkoln - on je imao potpuno drugaCiji karakter - Linkoln ga je pogledao i rekao: ,Gospodine, znam da je moj otac pravio cipele u vasoj kuCi, vasoj porodici, i da je to radio za mnoge druge, zato sto niko ne moze da napravi cipele kao on. On je bio stvaralac. Njegove cipele nisu bile samo cipele, on je ugradio svoju dusu u njih. Zelim da Vas pitam, da liimate neku primedbu? Zato sto i ja sam znam da pra­ vim cipele; ako imate neku primedbu, ja Vam mogu napraviti drugi par cipela. Ali koliko znam, niko se nikada nije zalio na cipele moga oca. On je bio genije, veliki stvaralac, ija sam ponosan na svog oca!"

Ceo Senat je  zacutao. Nisu mogli da shvate kakav je to covek

bio Abraham Linkoln. On je nazvao pravljenje cipela umetnoscu, kreativnoseu. I bio je ponosan zato sto je njegov otac tako dobro ra­ dio svoj posao da se niko nikada nije zalio. Pa cak i posto je postao predsednik Amerike, bio je spreman da napravi drugi par cipela ako bi se neko pozalio. Covek je izgledao smesno. Linkoln je insisti­ rao: ,Govorite! Zasto ste ueutali? Hteli ste da od mene napravite budalu, a sada, pogledajte oko sebe: napravili ste budalu od sebe."

Nije vazno Cime se bavite. Vazno je kako to radite- svojevoljno, sa svojom vizijom, s ljubavlju. I tada se sve sto dotaknete pretvara u zlato.