Poglavlje 2

Iza mislećeg uma

Stanje covecanstva: izgubljeni u misljenju.

Vecina ljudi provede citav zivot zarobljeni u granicama sopstvenih misli. Oni nikada  ne izadu iz uzanog, umom stvorenog, personalizo­ vanog osecaja sopstva koje je uslovljeno prosloscu.

U varna, bas kao i u svakom drugom ljudskom bicu, postoji dimenzija svesnosti koja je daleko dublja od razmisljanja. Upravo ona je sustina toga sto vi jeste. Mozemo je nazvati prisustvom, svesnoscu, ili neuslovljenom svesti. U starim terminima to bi bio Hrist unutar nas, ili vasa budisticka priroda.

 

 

Pronalazenje te dimenzije oslobada vas i svet od patnje koju nanosite sebi i drugima kada je umom stvoreno ,malo ja" sve za sta znate i sto upravlja vasim zivotom. Ljubav, radost, kreativ­ na ekspanzija i trajan unutrasnji mir ne mogu doCi u vas zivot drugacije nego kroz tu neuslovljenu dimenziju svesti.

Ako uspete da dozivite, makar  povremeno, misli koje prolaze kroz vasu glavu prosto kao misli, ako uspete da posmatrate svoje mental­ no-emocionalne obrasce reakcija kao od vas odvojene dogadaje, onda se ta dimenzija u varna vee pojavila- kao prisustvo u kojem se sve misli i ose6anja dogadaju, kao bezvremeni unutrasnji prostor u kojem se odvija sadrzaj vaseg zivota.

Struja misljenja ima ogromnu inerciju, koja nas lako moze uvu6i u sebe. Svaka misao veoma drzi do svoje vaznosti. Svaka zeli da u pot­ punosti privuce vasu paznju.

Evo vam jedan novi duhovni zadatak: ne uzimaj­ te svoje misli preozbiljno.

Kako je lako za ljude da postanu zatvorenici u sopstvenom pojmovnom zatvotu.

Ljudski urn, u svojoj zudnji za znanjem, razu­ mevanjem i kontrolisanjem, brka svoja misljenja i stanovista sa istinom. On govori: evo kako jeste. Treba da budete ve6i od misljenja da biste shvatili da kako god da interpretirate ,svoj zivot" iii zivote i ponasanje drugih osoba, bilo kako da procenjujete bilo koju situaciju, to nije nista drugo do stanoviste, jedna od mnogih mogucih perspektiva. Stvamost je jedna jedin­ stvena celina u kojoj je sve isprepleteno, u kojoj nista ne postoji za sebe i po sebi. Misljenje deli stvamost -ono je secka na pojmovne mrvice i parci6e.

Misleci urn je korisna i mo6na alatka, ali je i veoma   ogranicavaju6i   kada   u   potpunosti preuzme zivot, kada ne shvatite da je on samo mali aspekt svesnosti koja ste vi.

Mudrost nije proizvod misljenja. Duboka spoz­ naja koja je mudrost izvire iz jednostavnog akta poklanjanja nekome ilinecemu potpune paznje. Paznja je primama inteligencija, sama svest. Ona rastvara barijere koje je stvorilo pojmovno misljenje i sa njome dolazi spoznaja da nista ne postoji po sebi i za sebe. Ona zdruzuje posma­ traca i posmatrano u jedinstveno polje prisust­ va. Ona je vidar podvojenosti.

Dogme -religiozne, politicke, naucne -izviru iz pogresnog ubedenja da misljenje moze da sazme stvamost ili istinu. Dogme su kolektivni pojmovni zatvori. A cudna pojava je to da ljudi vole svoje zatvorske celije zato sto im pruzaju osecaj sigumosti i laznog ,ja znam".

Nista nije nanelo vise patnje covecanstvu od dogmi. Tacno je da se svaka dogma pre ili kas­ nije potrosi zato sto stvamost na kraju ipak otkrije njenu laznost; medutim, ako osnovna obmana ne bude prepoznata, jednu dogmu samo zamenjuje druga.

Sta je ta osnovna obmana? Poistovecivanje sa misljenjem.    ,

 

 

Uvek kada ste uronjeni u prisilan tok razmislja­ nja, vi izbegavate ono sto jeste. Vi tada ne zelite da budete tu gde jeste. Ovde, sada.

Duhovno  budenje je  budenje  iz sna razmis­ ljanja.

 

 

Carstvo prisutnosti je znatno vece od onog sto se misljenjem da obuhvatiti. Kada vise ne budete verovali u sve sto pomislite, iskoraci­ cete iz misljenja i jasno videti da mislilac nije ono sto vi jeste.

Urn egzistira u stanju ,nedovoljnosti" i uvek je zeljan necega. Kada se poistovetite sa umom, veoma brzo vam bude dosadno i postanete nemimi. Dosada znaci da je urn gladan stimu­ lansa, hrane za misli, a ta njegova glad ne moze biti zasicena.

dosadno i kada ste nemimi. Kako postajete svesni  tih  osecaja,  iznenada  ce se .oko njih stvoriti prostor spokojstva. u pocetku ce to biti mali prostor, alice taj osecaj unutrasnjeg pros­tora rasti, a osecanje  dosade ce nestati u nje­ govoj snazi i znacenju. Dakle, cak vas i dosada moze poduciti tome ko ste a ko niste.

'I'a.da cete otkriti da ,smorena" osoba nije ono sto ste vi. Dosada je prosto uslovljena energet­ skim kretanjima u varna. Vi niste ni ljutita, ni tuzna, ni prestrasena osoba. Dosada, bes, tuga ili strah nisu vasi, nisu licni. To su sve stanja ljudskog uma. Ona dodu i produ.

Nista sto dode i prode nije ono sto ste vi.

 

 

Kada osecate dosadu, pokusavate da utolite glad uma tako sto citate casopise, telefonirate, gledate televiziju, surfujete po mrezi, idete u kupovinu ili- sto nije neuobicajeno- pretvarate taj mentalni oseca.j nedostatka i potrebu uma za vise      u      telesnu       potrebu       koju      brzo      zadovoljavate i uzimanjem vise hrane.                                                                              Ili- mozete odluciti da vam i dalje bude dosad­no  i  posmatrati  kako  izgleda  kada  vam  je

,Dosadno mi je." Ko je taj koji to misli?

,Ja sam ljut, tuzan, uplasen." Ko to misli? Vi ste taj koji misli, a ne to stanje.

 

 

Sve vrste predrasuda impliciraju da ste se pois­ tovetili sa misleeim umom. To znaci da vise ne vidite druga ljudska biea, vee samo sopstvene predstave ·o tim ljudskim  bieima. Svodenje zivotnosti ljudskog biea na predstavu jeste vee samo po sebi jedan oblik nasilja.

Razmisljanje koje nije  utemeljeno u svesnosti postaje samodovoljno i disfunkcionalno. Pamet odvojena od mudrosti je ekstremno opasna i destruktivna. To je trenutno stanje najveeeg dela covecanstva. Podsticanje misli putem nauke i tehnologije, iako one sustinski nisu ni dobre ni lose, takode postaje destruktivno zato sto veoma cesto nacin razmisljanja iz kojih one proizilaze nije utemeljen u svesnosti.

Sledeei korak u evoluciji coveka jeste da pre­ vazide misljenje. To je sada hitan zadatak. To ne znaci da treba prestati sa razmisljanjem, vee da se vise ne bude u potpunosti poistoveeen sa njim, da nas misli ne poseduju.

Osetite energiju svog unutrasnjeg  tela. Mentalna buka ee odmah utihnuti i nestati. Osetite je u svojim rukama, stopalima, stomaku, grudima. Osetite taj zivot kojivi jeste, zivot koji pokreee vase telo.

Telo tako postaje ulaz u jedno dublje oseeanje zivosti koje se nalazi ispod kolebljivih emocija i ispod razmisljanja.

Zivotnost mozete osetiti svojim celokupnim bieem, ne samo glavom. U tom prisustvu u kojem nemate potrebu da razmisljate svaka vasa eelija je ziva. Pa ipak, u tom stanju, ako vam je razmisljanje potrebno zarad neke prak­ ticne svrhe- ono je tu. Urn i dalje funkcionise, i to funkcionise jos bolje kada ga koristi i putem njega se izrazava veea inteligencija od njega - a to ste vi.

 

Mozda previdate te kratke periode u kojima ste ,svest bez razmisljanja", mozda se oni vee prirodno i spontano pojavljuju u vasem zivotu. Vi mozete biti zauzeti nekom manuelnom aktivnoseu, hodati po prostoriji iii cekati u redu, i biti tako potpuno prisutni da je vasa uobicajena mentalna buka misljenja utisana i zamenjena svesnim prisustvom. IIi - mozete uhvatiti sebe da gledate u nebo iii slusate neko­ ga bez ikakvog mentalnog komentarisanja. Vase opazanje je tada kristalno jasno, neza­ magljeno misljenjem.

Za urn nista od svega ovoga nije vazno zato sto on ima ,mnogo vaznije" stvari da o njima razmislja. Thkode, on to i ne pamti, i zato vi mozda previdate da se to vee dogada.

U stvari, to je najva znija stvar koja vam se moze dogoditi. To je pocetak promene  od misljenja ka svesnom prisustvu.

Budite neusiljeni sa stanjem ,neznanja". Ono vas vodi iza uma zato sto se urn uvek trudi da zakljucuje i tumaci. On se plasi neznanja. Dakle, kada uspevate da se pomirite sa neznanjem, vee ste otisli iza uma. Iz tog stanja zatim proistice dublje saznanje, koje nije pojmovno.

Umetnicke tvorevine, sportovi, pies, poduca­ vanje, savetovanje - ovladavanje bilo kojim po­ ljem koje zahteva trud podrazumeva da u njega vise nije ukljucen misleei urn, iii je harem od drugorazrednog znacaja. Moe i inteligencija veea od vas, pa ipak isto sto i vi, u sustini preuzima stvar. Vise ne postoji proces donosenja odluka - prave akcije se spontano preduzimaju- a ,vi" niste ti koji ih cine. Ovlada­ vanje zivotom je upravo suprotno od kontrole nad njim. Vi ste tada usaglaseni sa visom sves­ noscu. Ona dela, govori, radi posao.

 

Trenutak opasnosti moze doneti privremeni prekid u struji razmisljanja i pruziti ukus toga sta znaci biti prisutan, budan, svestan.

Istina je daleko sveobuhvatnija nego sto urn to ikada moze da pojmi. Nijedna misao ne moze da sazme Istinu. A sto je najbolje, moze da ukaze na nju. Na primer, moze se re6i: ,Sve su stvari u sustini jedno." To je putokaz, a ne objasnjenje. Razumevanje tih reci znaci duboko unutar sebe osecati istinu na koju ukazuju.