ISUS NA MRŠAVOM MAGARETU

 

 

Isus na mršavom magaretu,

to je simbol kako bi razum

trebalo da upravlja čulnim bićem.

                                                 Neka tvoj duh

bude jak poput Isusa.

                               Ukoliko on postane slab,

isluženi magarac postaje aždaja.

Budi zahvalan kad ti prividna bezobzirnost

dođe od strane mudre osobe.

                                           Jednom je jedan svetac,

jašući magarca, spazio kako zmija ulazi

u usta usnulog čoveka! Požurio je, ali nije uspeo

da je spreči. Močugom je više puta tresnuo čoveka.

Čovek se prestravljen probudio i pojurio pod drvo jabuke

sa mnoštvom trulih jabuka na tlu.

                                                  »Jedi!

Ti bedna huljo! Jedi.«

                                »Zašto mi to radiš?«

»Još jedi, budalo.«

                            »Nikada ranije te nisam video!

Ko si ti? Jesi li u nekoj tajnoj svađi sa mojom dušom?«

Mudri čovek ga je i dalje terao da jede,

a onda ga je naterao da trči.

Satima ga je bičem gonio da trči.

Ovaj konačno, u sumrak, zasićen trulim jabukama,

iznemogao, krvareći, pade

                                       i sve ispovrati,

i dobro i loše, i jabuke i zmiju.

Kada je video kako ta opaka zmija

iz njega izlazi, pao je na kolena

pred svog napadača.

                              »Jesi li ti Gavrilo? Jesi li ti Bog?

Neka je blagosloven čas kad si me primetio. Bejah mrtav

a da to nisam znao. Ti si mi poklonio novi život.

Sve što sam ti govorio bilo je blesavo!

Ništa nisam znao.«

                            »Da sam ti objasnio šta radim,

ti bi se možda uspaničio i umro od straha.

Muhamed je rekao:

                            ''Da sam opisao neprijatelja koji živi

u ljudima, čak i najhrabriji bi se paralisali. Niko ne bi

izlazio napolje, niti išta radio. Niko ne bi molio ni postio,

i sva volja za promenom iščezla bi iz ljudi'',

i zato sam i ja ćutao dok sam te tukao, da bih poput Davida

mogao da oblikujem gvožđe kako bih postigao nemoguće,

i vratio pera natrag u ptičje krilo.

Božje ćutanje je neophodno, usled malodušnosti

ljudskog roda. Da sam ti rekao za zmiju,

ti ne bi bio u stanju da jedeš, a da nisi jeo,

ne bi ni povraćao.

Shvatio sam tvoj položaj i svom snagom poterao magarca

ka tebi, stalno šapućući: ''Gospode, olakšaj mu.''

Nije mi bilo dopušteno da ti objasnim, a nisam smeo

da prestanem da te bijem!«

                                       Oporavljeni čovek, i dalje klečeći:

»Nema načina da ti zahvalim na tolikoj oštroumnosti

i odlučnosti.

                  Bog će ti zahvaliti.«