Sedmo poglavlje

ISCELJENJE

Zapadna civilizacija se veoma stidi da prizna da smo mozda "pogresili" ili kreirali neku situaciju koja nije bas prijatna. Zbog toga je tesko razgovarati o tome da mi kreiramo sopstvenu stvarnost. Izgleda kao nametanje osecaja krivice.

Medjutim, dok je istina da smo mi kreirali svako iskustvo koje smo imali u zivotu, kosmicka perspektiva pokazuje da ne samo da nikada nismo pogresili, nego smo naprotiv bili na uzbudljivom, korisnom putovanju kako bismo jos bolje razumeli stvari. Sada je nase razumevanje mnogo vece nego pre hiljadu ili milion godina kada smo samo donekle zeleli da izmenimo svoj put.

Kada je neko usred zdravstvene ili druge krize, ne pada mu na pamet kosmicka perspektiva. Ljudi ne zele da znaju sta je pravi uzrok problema, niti u kom su zivotu zgresili, jedino zele da problem nestane. To je u stvari zdrav rezon i bas on i dozvoljava da se situacija koriguje.

Majstori se nisu zalagali za to da se analizira neciji problem. Radije su direktno isli na resenje. Resenje se sastoji u tome da u svom umu zadrzavamo pozitivnu ideju o sebi imesto ideje o problemu ili njegovom uzroku.

Zapamtite, da bi se kreirala i odrzavala situacija koja je u suprotnosti sa prirodnim stanjem bica, potreban je veliki napor. Kako bi ona opstala, stalno moramo da je "hranimo" i da se potsecamo kako nam ta situacija ne prija. Kada se oslobodimo vezanosti za problem ili uzrok problema (a svi su uzroci u nasem umu, ne "tamo negde"), dolazi do isceljenja. Tako radi priroda.

Bilo sta moze biti popravljeno kada se um fokusira. Korporacije, organizacije, medjuljudski odnosi i fizicka tela nisu van carstva kosmickog zakona. Sve to moze lako da se isceli kada se primene kosmicki principi koje preporucuju majstori. Udaramo u zid samo kada sledimo pravila koja namece drustvo. Problem ce se uvek vracati, sve dok ne odaberemo da primenimo kosmicki zakon.

Ako imamo zdravstveni problem, znaci da na neki nacin sebe sprecavamo da postojimo u prirodnom stanju bica. Svaki deo naseg tela je napravljen tako da perfektno funkcionise, tako da ni na koji nacin ne skrece nasu paznju. Nase telo funkcionise na drugaciji nacin onda kada zivimo sputano. Tako iskljucujemo kosmicki zakon. Drustvo nudi mnogo nacina da sputamo sami sebe.

 Kada dopustimo sebi da se osecamo napeto i pod stresom, sve u nasoj realnosti postane restriktivno: krvotok, medjuljudski odnosi, tok novca, nasa licna sloboda.

Uzrok bolesti

Bolest moze da ima nekoliko prepoznatljivih uzroka. Bez obzira koji uzrok je u pitanju, moze da bude prepoznat kao prilika da dusa napreduje.

 Dozvolicete mi da jos jednom maksimalno uprostim stvari i kazem da postoje samo dva razloga zasto se u nasem telu, umu ili poslu pojavila bolest.

To su svesne i podsvesne greske u nasem sistemu verovanja. Mozda smo imali karmicku obavezu. Karmicki izbori se u nasem zivotu pojavljuju kao slucajevi kada "nemamo drugog izbora".

 Karmicki izbor su nasa tela, boja koze, fizicki ili mentalni hendikepi. To jest, pre nego sto smo uzeli fizicki oblik, verovatno smo zajedno sa nasim savetnicima odlucili koji je razvoj duse najekspeditivniji ako budemo prisiljeni da se celog zivota fokusiramo na prevazilazenje nekog hendikepa.kako bismo bili sigurni da cemo neprekidno traziti nacine da prevazidjemo ogranicenje.

 Neko je izabrao telesne deformitete, a neko mozda genetske poremecaje da ih stalno opominju. Ovakva vrsta problema se retko "isceljuje" za vreme zivota, barem nasa cula to ne mogu da primete.

Ja sam, medjutim, ispitivao neke ovakve slucajeve posto su napustili fizicku dimenziju i video da je njihova dusa mnogo vise napredovala, postala mudrija u odnosu na njihove prijatelje koji nisu bili hendikepirani. Ovaj nacin je veoma ekspeditivan.

 Hendikepi nisu tragicni. Naprotiv, oni su obicno mudar izbor za one duse koje su nestrpljive da sto pre diplomiraju.

Mentalna retardiranost i autizam su takodje karmicki. To jest, oni su svesno odabrani kao dobra ucila pre rodjenja. Ovi hendikepi mogu da se svrstaju u jednu od dve glavne kategorije. Ako je prethodni zivot duse bio previse traumatican, osoba ce odabrati mega-poricanje, koje se moze pojaviti u vidu autizma ("svetla su upaljena, ali nikoga nema kod kuce").

Cuo sam za slucajeve gde je istorija proslih zivota autisticnog deteta bila nepodnosljivo traumaticna. Kada je dete bilo primorano da posmatra predstavu u kojoj je ponovo, gotovo identicno, prikazana ta trauma, pocelo bi da pokazuje emotivne reakcije i da pozitivno reaguje na ljubav i terapiju i na kraju bi pocelo da zivi normalnim zivotom.

Mentalna retardiranost moze da bude fenomenalno lak nacin da se izbegnu stranputice koje namece intelekt. U karmickom smislu, mnoge retardirane osobe su na nivou duse osetile da imaju tendenciju da se previse kace za intelekt.

 Mentalna retardiranost moze da razbije matricu po kojoj se neko previse oslanja na inteligenciju i da ga brzo i potpuno preusmeri na negu i ljubav. I to je, ponovo, vrlo ekspeditivno.

Danas su neka od najprosvetljenijih bica na planeti ona koja nazivamo retardiranim Kakav divan nacin da se izbegnu zamke intelekta. To je velicanstveno iskustvo koje dopusta osobi da se fokusira iskljucivo na ljubav i saosecanje. Ove osobe ne moze da poremeti skolski sistem ili Wall street.

 Mentalna retardiranost dozvoljava bicima da se rapidno izbalansiraju. Ako imate osecaj da ste previse radili na intelektualnom aspektu u prethodnim zivotima, ponasajte se tako da ljudi pomisle da ste mentalno retardirani i terajte.

Sizofrenija je, bas kao i mentalna retardiranost, veoma prosvetljeno stanje bica, bez obzira sto nam nasa cula govore da su to nevolje, losa sreca.

Drugi generalni uzrok bolesti je u vezi sa greskama u nasem sistemu verovanja koji smo usvojili tokom zivota. Kada verujemo da smo odvojeni i da smo zrtve drugih ljudi i spoljnih okolnosti, cesto usmeravamo toliko veliku energiju na problem, da se on materijalizuje.

 Zaista mozemo da poverujemo da je neko toliki smarac (na engleskom se smarac kaze "bol u zadnjici"), da dobijemo hemoroide. Kosmicki zakon kaze da se misli iz naseg uma materijalizuju. Kada pocnemo da usvajamo taj koncept, uvidjamo da oprastanje nema veze sa tim da odobravamo ili priznajemo drugoj osobi da je bila u pravu, a da smo mi pogresili.

 Oprastanje je jednostavno oslobadjanje nase ljutnje zbog necega sto nam je neko uradio (a sto je ionako kosmicki nemoguce) i nasa odluka da cemo radije da zadrzimo zdravlje, a ne ljutnju.

 Knjige kao sto su "Isceli svoje telo" od Louise Hay mogu da nam pomognu da uvidimo vezu izmedju misli i stanja naseg tela.

Za trenutak da obratimo paznju na nasledje i uslove u drustvu.

Nasledje nije objektivna realnost. Postoje brojni primeri da osoba nije nasledila bolest od koje su bolovali njeni roditelji. Znaci, sa naucne tacke gledista, geni roditelja ne odredjuju da li ce potomstvo biti zdravo. Medjutim, znamo kako jaka verovanja mogu da se odraze na nasu fizicku realnost.

Projekcija roditelja ili familije, ocekivanja, ili strah da ce se kod deteta ispoljiti nasledna bolest moze da ima porazan efekat na um i telo osobe koja nije svesna da su te sumorne prognoze nerealne.

Misli koje se gaje u umu, zajedno sa emocijama, zaista kreiraju fizicku realnost.

Bolest moze i da zadovolji, pa cak i da nagradi neke nase emotivne potrebe. Posto je umro moj deda, moja baka bi se razbolela kad god bi ostala sama. Unuci su se dogovorili da svako prespava kod bake, uvek kada se ona ne oseca dobro.

Drustvo nas veoma rano nauci da dobijemo nagradu kada se razbolimo. Bolesno dete ne mora da ide u skolu- kakav divan lek.

Mozemo da izbegnemo situacije kada stariji ljudi pribegavaju ovom sistemu kako bi kao nagradu dobili ljubav. Pokazalo se da su stariji ljudi iz Domova za stare koji cuvaju decu dok su im roditelji na poslu mnogo zdraviji od onih koji u Domovima samo gledaju televiziju ili igraju domine.

Takodje, strah od bolesti i od toga sta sve lose ona moze da nam uradi, drzi nasu paznju fokusiranu na problem, a ne na resenje.

Jedan od nacina da obuzdamo ovaj strah je da zamislimo najgoru situaciju koja moze da nam se dogodi. Smrt je veliko strasilo. Mozemo u umu da cuvamo dramu zbog bolesti sve do smrtnog ishoda.

U nasoj meditaciji mozemo da prozivimo iskustvo sopstvene smrti, trenutak ponovnog susreta sa nasim voljenima koji su otisli pre nas, kao i nas bozanstveni put nazad u svetlo. Onda mozemo da kazemo: "Oh, pa smrt nije tako losa".

Sve od cega se ne branimo, ima mnogo manje moci da nas zastrasuje.

Ako imamo neku hronicnu bolest, treba da se preispitamo sta bi se dogodilo ako je ne bismo prevazisli. Sta bismo radili ako bismo do kraja zivota ziveli sa artritisom? Mozda ne mozemo da idemo da se trkamo, ali mozemo da se bavimo pevanjem. Uvek postoje alternative.

 Samo strah dozvoljava bolesti da boravi u nasem zivotu. Kada bismo se potpuno oslobodili straha od bolesti, medjuljudskih odnosa, ili bilo cega, nestao bi ocigledan uzrok i imali bismo cudesno isceljenje.

To realno nije nikakvo cudo, jednostavno smo izmenili um. Kada promenimo perspektivu, izmenice se i nas zivot.

Ako patite od hronicne bolesti ili bolesti opasne po zivot, procitajte neke od knjiga koje transformisu um i telo, a koje su pisali: O. Carl Simonton, Larry Dossey, Bernie Siegel, Deepak Chopra, Norman Sheally- svi doktori. Ove knjige vam mogu promeniti zivot.