I)  Pošto sa m putovao, i umora n i glada n potraži o postelju, javljaju mi se za vrem e spavanj a velike  ži­ votn e potreb e i ja sanjam : Odlazim u jednu kuću da potražim  kolač.  Tamo  stoje   tri   žene,   od   kojih   je   jed­ na  gazdarica  i  nešto  okreće  u  ruci  kao  da  će  praviti knedle.    Ona   odgovara   da   pričekam     dok     ne     završi

{nije jasno ka o govor). Postajem nestrpljiv i  odlazim uvređen.                 Navlačim  kaput;  ali  mi  je   prvi   koji   sam probao   bio   suviše   dugačak.    Ponovo    ga    svlačim,   ne­ što  malo  iznenađen  što  je   oivičen   krznom.   Drugi   ka­ put             koji  sam  navukao   ima   ušivenu   jednu   dugu   traku sa       turskim  crtežom.  Prilazi  mi   jedan   stranac   dugu­ ljasta   lica   sa   kratkom   zašiljenom   bradom   i   sprečava me         pri   oblačenju,   izjavljujući   da   je   to    njegov    ka­ put. A  ja  mu  tada  pokažem  da  je  kaput  svuda  turski izvezen.         On  pita:  Šta   vas   se   tiču   turski   (crteži,   tra­ ke ...)? Ali  posle  toga,  mi  razgovaramo  sasvim  prija­ teljski.

Priliko m analize ovoga sn a pad e m i sasvim neo ­ čekivano  n a  pame t  jeda n  roma n  koji  sam  čitao  kad a

 

anegdota,  koji  je  bio  velik  obožavalac  ženske  lepote, jedno m  je,  kad a  je  poveden a  reč  o  lepoj  dadilji  koja ga  je  kao  dojenče    hranila,                                izjavio     da   mu   je   žao što  tu  dobr u  priliku  onda  nije  bolje  iskoristio.  Ovom anegdoto m  se  obično  služim   da  bih  objasnio  faktor naknadnosti  u  mehanizm u   psihoneuroza.  —  Jedn a  od Parka ,  dakle,  trlj a ruke ,  jodn u  o  drugu ,  ka o da prav i knedle.   Neobično   zaposlenje   za   jedn u   Parku ,   kom e je  hitn o potrebn o  objašnjenje!  A  ovo  objašnjenje  sad dolazi  iz  neko g  drugog  i   ranijeg  sećanja  iz  detinj - stva.  Ka d  mi  je  bilo  šest  godina  i  kad  sam  kod  svoje majk e  dobijao  prv o  obrazovanje,   trebalo  je  povero- vat i  da  smo  napravljen i  od  zemlje,  pa  da  se  zato  u zemlju  moram o  i  vratiti .  Ali  to  mi  se  nije  svidelo  i ja  sa m  izrazio  sumnj u  u   to  učenje.   Tada  je  majk a protrljal a  ruk e  jedn u  o  drug u  —  sasvim  slično  ka o ka d  s e  prav e  knedle,  samo  što  izmeđ u  njih  nem a  te ­ sta,  —  i  pokazala  mi  je  crn e  ljuske  epidermisa  koje se  pr i  to m  skidaju,  kao  dokaz za  zemlju  od  koje  sm o stvoreni.  Moje  zaprepašćenje  zbog  ove  demonstracij e

,,ad  oculos"  bilo  je  bezgranično  i  ja  sa m  se  preda o onom e  što  sa m  čuo  kasnije  izraženo  recima :  Prirod i

1

 

m i  j e  možda  bilo  trinaes t  godina,  tj .  počeo  sa m  d a

 

duguješ  smrt.

 

Takv e  su,  dakle,  zaista  te  Park e  koji­

 

ga  čita m sa  kraje m prv e sveske.  Naslov roman a i im e njegovog  autor a   nikad a   nisa m   zapamtio,    ali  m i  j e njegov  kra j  i  sad a  živo  u  sećanju.  Juna k polud i  i  ne ­ prestan o  doziva  tr i  ženska  imen a  koja  su  za  njeg a u  životu  značila  najveće  zlo  i  nesreću .  Jedn o  od  ti h imen a  j e  Pelagija  (Pelagie).  J a  još  uve k  n e  zna m  št a da  počne m  u  analizi  sa  ovim.  Odjedno m  se  uz  ove tr i  žene  pojave  tr i  Parke 1     koje  pred u  čovekovu  sud ­ bin u  i  ja  zna m  da  je  jedn a  od  tr i  žene  u  sn u  —  gaz­ darica  —  majk a  koja  daje  život  a   poneka d   takođe , ka o  meni,  prv u  hran u  čoveku.  N a  grudim a  žene  sa­ staju  se  ljubav  i  glad.  Jeda n  mla d  čovek,  tak o  prič a

1   Parke,  grčki  Mojre, u grčkoj  mitologiji kćeri  Zevsa i Temide: Kloto počinje da prede konac života pri rođenju de-

 

ma  odlazim  u  kuhinj u  ka o  što  sa m  tako  često  to  ra ­

dio  u  detinjstvu   ka d   bi h   bio           glada n  i  ka d  bi  me majk a kod  ognjišta  opomenul a  d a sačeka m  dok  ruča k bud e  gotov.  A  sad  knedle !  Ba r  jeda n  od  mojih  pro ­ fesora  univerziteta,   ali  uprav o  onaj   kom e  zahvalju­ je m  za  svoje   histološko   znanje   (epidermis),   sećaće   se kod  imen a  Knedl  (Knodl)  jedn e  osobe  koju  je  mora o da  tuži  zat o  što  je  izvršila  plagijat  njegovih  spisa.  Iz­ vršiti plagijat,  prisvojiti nešto  što možem o dobiti iako pripad a  neko m  drugo m   čoveku,   vodi   očigledno   k a drugo m  delu  sna  u  kom e  sa  mno m  postupaju  kao  sa kradljivcem   kaputa  koji  je  nek o  vrem e  hara o  po  uni ­ verzitetski m  slušaonicama.  Napisao  sa m  izraz  plagijat

1    Oba  afekta  koja  pripadaju  ovim  dečjim  scenama,  iz­

 

teta, Lahesis prede konac do kraja i Atropos, koja konac pre- seče. (Prev. napomena).

 

nenađenje i prepuštanje sebe neizbežnome,  našli su se  malo

ranije  u  jednom  snu  koji  mi  je  ponovo  doneo  sećanje  na

ovaj    doživljaj    iz   detinjstva.

14 FrojćL, Odabrana đela, VI

 

bez namere što mi se sam ponudio, a sada primeću- jem da može poslužiti kao most između raznih delova manifestne  sadržine  sna.  Asocijacioni  lanac  Pelagija

—      plagijat  —  plagiostome1  (vrsta  morskih  pasa)   — riblji mehur  (nemački: Fischblase) povezuje stari  ro­ man sa aferom Knedl i sa kaputima koji, očigledno, predstavljaju neki  predmet  seksualne  tehnike  (Upo- redi Morijev san o kiloloto,  str.  62).  To je  jedna veo­ ma usiljena i besmislena veza, doduše, ali  nijedna  od onih koje bih mogao  uspostaviti  u  budnom  stanju,  da ona  već  nije  uspostavljena  radom  sna.  Staviše,   kao da pritiskuje da se predstave iznude, ništa nije sveto; drago ime  Briicke  (vidi  gore  Wortbrucke)  služi  sada za to da me podseti na isti institut u  kome  sam  kao učenik proveo svoje najsrećnije  časove,  slobodan  od svih želja. ,,So wirds  Euch  an  der  Weisheih  Briisten mit jedem Tage mehr gelusten". — (,,I tako ćete na grudima mudrosti svakoga dana osećati sve veću žud­ nju"),  u  punoj  suprotnosti  sa  požudama   koje   me muče (nemački:  plagen)  dok  sanjam.  I  najzad,  javlja se uspomena  na  jednog  drugog  dragog  učitelja  čije ime opet zvuči kao nešto što se može jesti (Flajšl = Fleischl, kao Knbdl)2, i na jednu tužnu  scenu  u  kojoj ljuske epidermisa igraju neku ulogu (majka  —  gaz­ darica)  i umna poremećenost  (roman)  i  neko  sredstvo iz  apoteke,  koje  utoljuje  glad,  a  to  je  kokain.3

Tako bih mogao dalje pratiti zamršene misaone puteve i u analizi deo sna koji nedostaje potpuno objasniti, ali moram to propustiti budući da su lične žrtve koje bi ona tražila isuviše velike. Uhvaticu samo jednu od niti koja direktno može  odvesti  misli  sna koja se nalazi u osnovi ove  zbrke.  Stranac  sa dugu-

1    Plagiostome ne dopunjavam samovoljno; one me pod- sećaju na jedan neprijatan slučaj blamaže pred istim uči­ teljem.

2   Fleischl od nemačkog Fleisch =  meso;  a  Knodl  pođ- seća  na  knedlu   (Prim.  prev.).

3    Kucne je nemačka reč  =  kuhinja;  Hunger  =  glad (Prim. prev.). Iz apoteke. U originalu stoji: aus der  lateini- schen  Kucne.

 

ljastim licem i  zašiljenom  bradom, koji hoće da  me spreči pri oblačenju, nosi crte jednog trgovca u Spli­ tu kod koga je moja žena često kupovala turske što- fove. On se zvao Popović — jedno sumnjivo ime koje je i humoristi Štetenhajmu (Stcttenheim)  dalo  povo­ da za jednu napomenu punu aluzije. (Kazao mi je svoje ime i, pocrvenevši, pružio mi ruku).1 Uostalom, ista zloupotreba imena kao gore sa Pelagijom, Kned­ lom, Brike, Flajšl. Bez straha da će nam neko pro- tivrečiti, možemo tvrditi da je ovakvo igranje ime­ nima dečja nepristojnost; ako o ovome opširno pri­ čam, onda je to akt odmazde, jer moje sopstveno ime bezbroj puta postalo je žrtvom ovakvih maloumnih duhovitosti. Gete jednom primećuje kako je čovek osetljiv na svoje  ime  s  kojim  se  oseća  srastao  kao sa svojom kožom, kao što je Herder na njegovo ime ispevao  stih:

„Der  du  von   Gottern  abstammst,  von  Gothen

oder  vom  Kote"  —

,,So  seid  ihr   Gotterbilder  auch  zu   Staub."2

Primećujem da je udaljavanje od predmeta o zloupotrebi imena trebalo da pripremi samo ovu žalbu. Ali prekinimo ovde. — Kupovanje u Splitu podseća me na jednu drugu kupovinu u Kotoru, ko­ jom prilikom sam se suviše uzdržavao, pa sam pro­ pustio priliku da dođem do lepih stvari (Prilika kod dadilje propuštena, vidi gore). Jer jedna od misli sna koju glad sugeriše snevaču glasi: Čovek ne treba ni­ šta da propusti što se može imati i onda ako s tim ide

1    Frojd   ovde  misli  na   igru   reci:   Popović  —  Popo   što na  nemačkom  znači:  zadnjica  (Prim.  prev.).

2    Prvi od ova dva stiha je sa jedne ceduljice kojom je Herder tražio od Getea neke knjige („Ti koji si potomak bo­ gova, ili Gota, ili blata " — pošalji mi ih!). A drugi deo pred­ stavlja  jednu  dalju  asocijaciju  Frojdovu,  i  uzet  je  iz   Ge- teove dram e „Ifigenija na Tauriđi". Tamo Ifigenija,  pošto  je čula od Pilada o smrti tolikih junaka za vreme opsade Troje, uzvikuje: „Tako ste se i vi, božanski likovi, pretvorili  u prah! "  (Prim.  prev.).

i *

 

i     mala      nepravda;       ne      treba      propustiti    nijednu         prili­ ku,   život  je   tako   kratak,   a  smrt  neizbežna.   Pošt o  ovo

 

Almaviv a  želi  da  ostvari  kod  Sizane;  šale  koje  naš i zlobni  opozicioni  novinar i  prav e  sa          imeno m grofa

1

 

ima  seksualno  značenje,  i  pošto  se  požud a  neć e  zau­

 

Tuna,   nazivajući   ga   grofom   Nichtsthun.

 

Ja   mu   za­

 

staviti pre d nepravdom , mor a se ovo carpe diem (la­ tinski: iskoristi dan) plašiti  cenzur e  i mor a se  sakrit i iza jednog sna. Zat o sad sve misli sa suprotni m zna ­ čenjem dolaze d o izraza, sećanje n a vrem e ka d j e sne - vač u bila dovoljna sam o duhovna hrana, sva uzdrža ­ vanja pa čak i pretnj e sa odvratni m seksualni m kaznama .

II)  Jeda n  drug i  san  traž i  mal o  duži   uvod:

Odvezao sa m s e n a  Zapadn u  stanic u  d a  bi h  kre ­ nu o n a letnj i odmo r u Ausze, ali odlazim n a  pero n prem a vozu za Išl koji polazi ranije.  Tam o  vidi m grofa   Tuna   (Thun),   koji   opet   putuj e  u   poset u   caru u Išl. On je, uprko s kiši, došao  otvoreni m  kolima, izišao  direktn o  kro z  ulazn a  vrat a  z a  lokaln e  vozove i kratki m pokreto m ruk e i bez ikakvog objašnjenja otera o vratar a koji ga nije poznavao i  hte o  da  mu uzm e voznu kartu . Pošt o je otputova o vozom za Išl, trebal o  je  ponovo  da  napusti m  pero n  i  da  se  vrati m u čekaonicu, ali sam s muko m postigao  da  tu  osta­ nem . Prekraćuje m vrem e tim e što posmatra m k o ć e doći,  da  bi h  protekcijo m  dobio  kupe ;   odlučujem  da ć u podići galamu , tj . tražit i isto pravo .  Z a  t o  vrem e nešt o pevuši m što je, uviđam , kasnije arija  iz  Figa- rove     ženidbe:

Will der Herr Graf ein Tanzlein wagen, Tanzlein wagen, Soli er's  nur sagen,

Ich spiel'  ihm eins auf.

(Neko drug i pesm u možda n e b i prepoznao). Ćelo veče bio sa m u razdraganom , borbeno m ra ­

spoloženju, zadirkivao sa m kelner a i kočijaša, ne na - noseći im zlo, nada m se; kro z glavu mi prolaz e sva­ kovrsn e drsk e i revolucionarn e misli, ka o što odgo­ varaj u recim a Figaro a i sećanju na Bomarseovu (Beaumarchais) komediju  koj u  sa m  gledao  u  pozo- rišt u  Comedie  frangaise.  Reč   o  visokoj   gospodi  koja su  se potrudil a da se rode ;  prav o gospodara koje grof

 

ista  ne  zavidim;  predstoji  mu  težak  odlazak  caru  i  ja

sa m prav i istinski  grof  Nichtsthun.  Uz  to,  svi  moguć ­ ni veseli planovi za ferije. Sad a dolazi jeda n gospodin koji m i j e poznat kao vladi n zastupnik n a  medicin ­ skim ispitima i koji je svojim postupcima u toj  ulozi steka o laskav nadima k „Regierungsbeischlafer" (vla­ din naložnik, — prim . prev.). Pozivajući se na svoj činovnički rang, on zatraži polukup e prv e klase, i ja čujem jedno g činovnika kak o  govori drugome : A gde ćemo smestiti gospodina sa polovinom prve? Lep o povlašćivanje; ja svoju prv u klasu plaća m puno m  ce- nom .  Posle  toga  dobijam  jeda n  kup e  za  mene ,  ali  ne u prolazno m vagonu, tak o da prek o noći nema m na raspolaganju toalet. Moja žalba kod  činovnika  ostaje bez  uspeha ;  ja  se  sveti m  tim e  što  mu  predlaže m  da u ovom kupe u naprav i ba r rup u u patos u za  even ­ tualn e  potreb e  putnika .  I  stvarno,  u   četvr t   do   tr i u jutru ,  sa  osećanjem  teranj a  na  mokrenj e  budi m  se iz  sledećeg  sna :

pravo jedan    zgužvan      skelet lista.      Ja     skočim,      skočim2 dakle, ali    se      čudim     ovom svom    mišljenju.      Zatim    ne­

Gomila  ljudi,  skup  studenata.   —   Jedan   grof   (Tun ili Taje, Taaffe)  govori. Pozvan  da   kaže  nešto  o  Nem- cima, on podrugljivim gestom izjavljuje  da  je  njegov omiljeni  cvet   podbelj   (nemački   Huflattich)   i   stavlja zatim   u   rupicu   za   dugme   nešto   kao   pocepan   list,   za­

jasnije:  kao  da  je  to  aula,  prilazi  zaposednuti,   i  mo­ ralo bi se bežati. Prokrčim sebi put  kroz  niz  lepo nameštenih  soba,  očigledno  vladinih   soba,   sa   name- štajem   boje   između   mrke   i   ljubičaste   i   stignem  najzad

1    Opet jedna  neprevodljiva  duhovita  igra  reci.  Reč tun (po starom pravopisu thun znači: raditi. Nichtstun bi, prema tome, značilo: ne raditi ništa. — (Prim. prev.).

2    Ovo ponavljanje uvuklo se verovatno u tekst iz ra- stresenosti i ja to ostavljam tako, pošto mi analiza pokazuje da  ono ima  smisla.

 

u jedan hodnik u kome sedi domoupraviteljica, jedna starija,      debela    žena.     Izbegavam     da     razgovaram s njom, ali ona očigledno smatra da  imam  pravo  da tuda prođem jer  me  pita  da  li  treba  da  pode  sa  mnom sa  jednom  lampom.  Ja  joj  dajem  znak  ili  joj   kažem da ostane na stepenicama, i pri  tom  sam  sebi  izgle­ dam veoma lukav,  što  sam  naposletku  izbegao  kon­ trolu. Tako se nađem dole  i  nalazim  jedan  uzan  put, koji  se  strmo  penje,   i  ja  krenem  tim  putem.

Opet nerazgovetno... Kao da sad dolazi drugi zadatak da se izgubim iz  grada kao  pre  iz  kuće.  Vo­ zim se zapregom s  jednim  konjem  i  kažem  kočijašu da me  odveze na  neku železničku stanicu. „Na samoj pruzi ne mogu da se vozim s vama", rekoh mu, pošto mi je nešto prigovorio kao da  se  sam  premorio.  Pri tom izgleda kao da sam se već vozio s njim  jednim delom puta kojim se inače ide  vozom.  Stanice  su pu­ ne; razmišljam da li treba da krenem u Krems ili Znajm, ali pomislim da će biti tamo dvor pa se resim za Grac ili tako nešto. Sad sedim u vagonu  koji  je sličan tramvaju, a u rupici od kaputa imam neku neobično ispletenu dugačku stvar, na njoj Ijubičasto- mrke ljubičice od čvrstog štofa, što ljudima veoma pada  u  oči.  Ovde  se  scena  prekida.

Ponovo se nalazim ispred stanice, ali sa jednim starijim gospodinom; pronalazim plan kako bih ostao nepoznat, ali vidim da je ovaj plan već sproveden. Mišljenje i proživljavanje tako reći  su  jedno.  Gospo­ din se pretvara da je šlep, bar na jedno oko, i ja mu iznosim mušku gusku za mokrenje (koju smo morali kupiti u gradu, ili smo je kupili). Ja sam, dakle, bol­ ničar i moram da mu  dam  gusku  pošto  je  šlep.  Ako nas kondukter ovako vidi, moraće nas pustiti da se neprimetno izgubimo. Pri tome se plastično vide  po­ ložaj dotičnog čoveka i njegov ud koji urinira.  Posle toga buđenje sa osećanjem teranja na mokrenje.

Čitav san čini otprilike utisak  jedne  fantazije koja snevača premešta u revolucionarnu godinu 1848, na koju je sećanje obnovila  jubilarna  godina  1898, kao pored toga i jedan mali izlet u Vehau (Wachau), na  kome  sam  upoznao  Emersdoria  (Emmersdorf,  od-

 

maralište vođe studenata Fišhofa  (Fischhof), na koga

bi neke crte manifestne sadržine sna mogle ukazivati. Misaona veza vodi me zatim u Englesku, u kuću mo­ ga brata koji je svojoj  ženi obično u  šali prebacivao

,,Fifty years ago" (= pre pedeset godina) prema na­ slovu jedne pesme lorda Tenisona  (Tennison)  na  što su  deca bila  navikla  da  isprave:  Fifteen  years   ago (= petnaest godina ranije).  Ova fantazija koja se ve­ zuje za misli što su bile izazvane kad sam video grofa Tuna jeste, međutim, samo kao fasada italijanskih crkava koje nemaju nikakvu organsku vezu sa gra­ đevinom iza njih. Ona je, uostalom, drukčija od ovih fasada, puna praznina i praznina, i njeni sastavni delovi probijaju se iz unutrašnjosti na mnogim me- stima napolje. Prva situacija sna predstavlja amal­ gam od više scena na koje ju mogu rastaviti. Uobra­ ženi stav grofa u snu kopiran je prema jednoj sceni iz gimnazije iz moje petnaeste godine. Mi smo nači­ nili zaveru protiv jednog nastavnika koji nije bio  u našoj milosti i koji je bio neznalica; duša te  zavere bio je jedan kolega koji je, izgleda, od  toga  doba uzeo za uzor engleskog kralja Henrika  VIII.  Izvo­ đenje glavnog udarca palo je u deo meni, a jedna diskusija o značaju Dunava za Austriju (Vahau!) bila je povod pri čemu je došlo  do  opšte  pobune.  Jedan od zaverenika bio je jedini aristokratski kolega koga smo imali, nazvan „žirafa" zbog upadljivog razvoja u dužinu, i od školskog tiranina, profesora nemačkog jezika, pozvat na odgovornost, stajao je tako kao grof u snu. Proglašenje omiljenog cveta i stavljanje u ru­ picu od kaputa nečega što opet mora biti cvet (što podseća na orhideje koje sam istoga dana doneo jed­ noj prijateljici, a osim toga na jerihonsku ružu) upadljivo podseća na scenu iz Šekspirovih kraljev­ skih  drama,  a  koja  otvara  građanski  rat  crvene  i bele ruže; pominjanje Henrika VIII pripremilo je put ka ovoj  reminiscenciji.  Pa onda,  od ruža do crvenih i belih karanfila više nije daleko (Ovde se u analizu uvlače dva kratka stiha, jedan nemački, a drugi španski):

 

Rosen,  Tulpen,  Nelken, alle Blumen velken1 .—

Isabelita, no llores,

que  se  marchitan  las  flores.2

Španski  stih  dolazi  iz  Figaroa.  Beli  karanfili   su   kod nas          u             Beču      postali   značka  antisemita,           a            crveni socijaldemokrata.   Posle  toga   jedno   sećanje  na  jedno antisemitsko   izazivanje  za   vreme  jedne  vožnje  žele- znicom    u    lepoj               zemlji Saksonskoj  (Anglosaksonci). Treća  scena  koja  je  dala  sastavne  delove  za  stvara­ nje  prve  situacije  u  snu  pada  u  prve  godine   moga studentskog  doba.   U  jednom  nemačkom  studentskom udruženju  vođena  je  diskusija  o  odnosu  filozofije  pre­ ma   prirodnim   naukama.   Zutokljunac,   pun   materija­ lističkog  učenja,  ja  se  progurah  napred  da  bih  zastu­ pao  jedno  veoma  jednostrano  gledište.  Tada  se  diže jedan  razborit  stariji   kolega,   koji   je  otada   dokazao svoju  sposobnost  da  upravlja  ljudima  i  da  organizuje mase,  koji,  uostalom  isto  tako  nosi   ime   iz   carstva

 

vidi  čitava zaliha  pogrdnih reci:  Gir-  affe1,  Schwein, Sau,  Hund;  znao  bih  takođe  da  zaobilaznim  putem, preko  jednog  imena,  stignem  do  magarca  i  na  taj način  opet  do  ruganja  na  račun  jednog  akademskog učitelja.  Osim toga sam reč  Huflattich,ne znam  da li s  pravom,  —  preveo  sa  ,,pisse-en-lit".2     To  znam  iz Zolinog  romana  Zerminal,  u  kome  se  pozivaju  deca da donesu salatu od te biljke. Pas — chien — u svom imenu  ima  sličnost  sa  većom  funkcijom  (chier,  kao pisser  za  manju  potrebu).3    I  sad  ćemo   ubrzo   imati zajedno  neprijatnost  u  sva  tri  agregatna  stanja;  jer u  samom  Žerm.inalu,  koji  ima  dosta  posla  sa  budu­ ćom revolucijom,  opisuje se  sasvim  neobično  takmi­ čenje  koje  se  odnosi  na  proizvodnju  gasovitih  eks- krecija   koje   se  zovu   flatus.4    I   sad   moram   napo­ menuti  kako je put  do  ovoga flatus  već  odavno pri­ premljen,  od  cveća   preko   španskog   kratkog   stiha, Isabelite,  ka  Izabeli        i     Ferdinandu,      preko     Henrika VIII, engleske istorije do borbe armade sa Engleskom, i posle njenog pobedonosnog završetka Englezi isko- vaše  medalju  sa  natpisom:  Flavit  et  dissipati  sunt,

5

 

životinja, i dobro nas je izbrusio; rekao je da je i on

 

pošto je  oluja  špansku  flotu  rasturila.

 

I  ovu  izreku

 

u mladosti čuvao svinje i da se zatim pokajnički vra­ tio u roditeljsku kuću. Ja skočih (kao u snu), posta- doh krajnje grub i odgovorili da se ne čudim tonu njegovih reci otkako znam da je čuvao svinje.  (U snu se čudim svom nemačkonacionalnom shvatanju). Ve­ lika gužva; sa mnogih strana pozivali su me da opo- zovem svoje reci, ali sam ostao uporan. Uvređeni je bio isuviše razuman da pretpostavi da je to neko iza­ zivanje smišljeno protiv njega, pa je prepustio da se stvar sama po sebi smiri.

Ostali elementi scene sna vode poreklo iz dubljih slojeva. Šta treba da znači da grof proklamuje „Huf- lattich?" Tu moram da pitam niz svojih asocijacija. Huflattich — lattice  —  Salat  —  Salathund  (pas  koji ne  da  drugima  ono  što i  sam ne ždere).  Ovde  se pro-

1    Ruže,  lale,   karanfili,  svako  cveće  vene.

2   Ne  placi,  Izabelita,  što  ruže  venu.

 

nameravao  sam  da  uzmem  kao napola  šaljiv  naslov

za glavu  „Terapija",  ako bih  ikad  došao  do  toga da

1 U reci Gir-affe drugi deo (Affe) znači: majmu n (Prim. prev.).

! Reč pisse-en-lit (takođe pissenlit) ima dvostruko zna­ čenje u  francuskom  jeziku:  1.  koji  mokri  u  krevetu,  i  2.  to je ime jedne biljke (maslačak), od koje se pravi salata. Pisser znači    mokriti    (Prim.    prev.).

* Chier na francuskom znači: vršiti veliku nuždu (Prim. prev.).

4    To nije u delu „Germinal" nego u ,,La  Terre".  Greška koju sam primetio tek posle analize. — Uostalom, skrećem pažnju  na  identična  slova  u  recima  Huflattich  i  Flatus.

5    Latinska reč flatus znači „duvanje vetra" ; u  medicini ovaj se izraz upotrebljava  u značenju: vetrovi  (nadimanje) (Prim. prev.). —  Netraženi  biograf  kojeg  sam  našao,  dr  Fric Vitels (Fritz Wittels) zamera mi što sam u  gornjoj  izreci  izo­ stavio  ime  Jehovah.  Na   engleskoj   medalji  božje   ime  ispisano je  jevrejskim  slovima,  i  to  na  pozadini   jednog   oblaka,   ali tako  da  se  može  shvatiti  kao  da  pripada  slici  i  natpisu.

opširno  pišem  o  mome  shvatanju  histerije  i njenom lečenju.

U drugoj sceni san ne može dati tako opširno re- šenje, i to iz obzira prema cenzuri. Ja se, naime, stavljam namesto jednog visokog gospodina onog re­ volucionarnog  doba  koji  je  takođe  imao avanturu s jednim orlom, koji je tobože patio od incontinentia divi, i ja ne bih bio u pravu da ovde prođem kroz cen­ zuru, mada mi je veći deo ovih priča ispričao jedan dvorski  savetnik  (aula,  consiliarius  aulicus).  Niz  soba u snu duguje svoj postanak salonskom vagonu  Nje­ gove ekselencije u koji sam mogao da za trenutak bacim pogled; ali ona, kao tako često u snu, znači Frauenzimmer (erarska Frauenzimmer).1 Sa osobom stare domoupraviteljice loše se zahvaljujem jednoj duhovitoj starijoj dami za gošćenje i za mnoge lepe priče što su mi pružene u njenoj kući. — Aluzija sa lampom svodi se na Grilparcera, koji je zabeležio je­ dan ushićujući doživljaj sna sa sličnom sadržinom i zatim upotrebio u drami Hero i Leander (des Meeres und der Liebe  Wellen — armada i  oluja).2

I detaljniju analizu oba ostala dela sna moram ostaviti, izvući ću iz njih samo one elemente koji vode ka  obema  scenama  detinjstva   zbog   kojih   sam  san ovim objašnjenjem ne mora da se zadovolji. Od mno­ gih stvari čovek sam pred sobom ne čini nikakvu tajnu, čime pred drugim ljudima treba postupati kao sa tajnom, i ovde se ne radi o razlozima koji me primoravaju da sakrijem rešenje, nego o motivima unutrašnje cenzure koji pravu sadržinu sna sakrivaju preda mnom samim. Zato moram reći da analiza ova tri dela sna prikazuje kao impertinentna  hvalisanja, kao ishodište jednog smešnog i u mom  budnom  ži­ votu već odavno  savladanog ludila  veličine,  koje  se sa pojedinim  ograncima usuđuje  prodreti čak u ma­ nifestnu sadržinu sna (sam sebi ja izgledam lukav), a na svaki način ume izvrsno da objasni raskalašno raspoloženje one večeri pre snevanja. I to hvalisanje na svima poljima; tako se pominjanje Graca svodi na izreku: „Sta staje Grac?", kojom se  čovek  razmeće ako misli da je preko mere snabdeven novcem. Ko želi da pomisli na nenadmašni opis majstora Rablea (Ra- belais) o životu i delima Gargantue i njegovog sina Pantagruela moći će da i sadržinu navedenog prvog dela sna uvrsti među hvalisanja. A u dve obećane scene iz detinjstva spada sledeće: Za to putovanje kupio sam jedan nov kofer, čija se boja, mrkoljubi- časta, u snu više puta pojavljuje (ljubičastomrke lju­ bičice od čvrstog štofa pored jedne stvari koju zovu

1

 

uopšte i izneo. S pravom će se naslućivati da me sek­

 

„Madchenfanger"

 

—     nameštaj  u vladinim  sobama).

 

sualni materijal   goni  na  to  potiskivanje;  ali  čovek

1    Reč  Frauenzimmer  na  nemačkom   znači   dve    stvari:

a)  soba  za  žene;  b)  žena,  ženska  glava.  Uporedi  u  tome  Froj - da, Uvod u psihoanalizu, Beograd,  1933. str. 167. (Prim. prev.).

2    Na osnovu ovoga dela sna pokušao je H. Zilberer (Sil- berer) u jednom sadržajnom rad u (Phantasie und Mvthos, 1910) da pokaže da ra d sna može da reprodukuje ne samo latentne misli sna, nego i  psihička  zbivanja  pri  stvaranju sna („Funkcionalni fenomen.")  Ali  ja  mislim  da  je  on,  pri tom, smetnuo sa uma da „psihički proces pri stvaranju sno­ va" za mene predstavlja misaoni materijal kao i sve ostalo. U ovom razdraganom snu ja se, očigledno, ponosim time što sam otkrio ove  procese  (Prim.  prev.):  Grilparcer  Franc  (1791. do 1872. bio je  najveći  austrijski  dramatik.  Naslov  ove  dra ­ me u  prevodu  glasi:  „Talasi  mora  i  ljubavi".  Sadržaj  lju­ bavne  antičke priče  Here  i Leandera).

 

Da  čovek  novim  ljudima  nečim  pada  u  oči  poznato  je

verovanje  dece.  I  meni  su  ispričali sledeću scenu iz

mog  detinjstva,  čije  je  sećanje  zamenjeno  sećanjem

na  priču.  Kažu  da  sam  —  kada  mi  je bilo  dve  go­

dine — s vreme na na vreme  mokrio  u  krevetu,  i  kad

su me zbog toga grdili, kažu da sam oca utešio  time

što sam mu obećao da ću mu u N.  (najbližem većem

gradu) kupiti jedan, nov, lep, crven krevet (Odatle u

snu umetanje da smo staklo u gradu kupili ili da ga

je  trebalo  kupiti;  što  se  obećalo  —  mora  se  održati).

Uostalom,   treba   paziti  i  na   upoređivanje   muškog

1    Lovac  na  devojke.  Izgleda  da  ovde  znači  nešto  kao

„rupica na kaputu" .

 

stakla i ženskog kofera (box). Celokupno ludilo veli­ čine deteta sadržano je u ovom obećanju. Značenje teškoća u vezi sa mokrenjem kod deteta za san palo nam je u oči već prilikom jednog ranijeg tumačenja sna. Iz psihoanaliza vršenih na neurotičarima upo­ znali smo i intimnu vezu mokrenja u postelji  sa ka­ rakternom  crtom  slavoljublja.

Ali tada je postojala i neka druga kućna pristoj­ nost, kad mi je bilo sedam ili osam godina, i koje se vrlo lepo sećam. Uveče pre odlaska  na  spavanje  ja sam se oglušio o zapovesti diskrecije da svoje potrebe ne obavljamo u spavaćoj sobi svojih roditelja u nji­ hovom prisustvu, i otac je, grdeći me zbog toga, pri- metio: „Od ovog dečaka neće biti ništa." Mora da je to bila strašna uvreda za moje slavoljublje, jer se aluzije na ovu scenu uvek iznova vraćaju u mojim snovima i redovno su povezane sa nabrajanjem mojih radova i uspeha, kao da želim da kažem: „Pogledaj, pa ipak je od mene nešto postalo." Ova dečja scena daje, dakle, materijal za poslednju sliku sna u kome su, naravno, uloge za osvetu izmenjene. Stariji čovek, očigledno otac, pošto slepilo na jednom oku znači njegov jednostrani glaukom1, urinira sad  preda mnom, kao što sam ja tada radio pred njim. Sa glau- komom ja ga podsećam na kokain koji mu je pri ope­ raciji pomogao, kao da  sam  time  ispunio svoje obe­ ćanje. Osim toga ja s njim teram šegu; pošto je šlep, moram mu držati staklo (gusku)  i  uživam u  aluzija­ ma na moja saznanja, kojima se ponosim u teoriji o histeriji.2

1    Drugo tumačenje: On je jednook kao OćUn, otac  bo­ gova. — Uteha Ođinova. — Uteha  iz  dečje  scene  da  ću  mu kupiti   novu   postelju.

2    Uz  ovo  nekoliko  materijala   za   tumačenje:   Držanje stakla podseća na  priču  o  seljaku  koji  kod  optičara  proba  jed­ no  staklo  za  drugim,  ali  ne  ume  da  čita.  —  (Bauernfanger

— Madchenfanger u prethodnom delu sna). — Postupak kod seljaka  sa  ocem  koji  je  postao   slabouman  u   Zolinom  roman u

,,La Terre". — Žalosno zadovoljenje da je  otac  u  svojim poslednjim  danima  života  isprljao  krevet  kao  dete;  zato  sam u  snu  ja  njegov  bolničar.  —  „Misliti i proživeti je  ovde  tako

 

Ako su obe scene uriniranja iz detinjstva već ina­ če tesno povezane kod mene sa temom ludila veličine, njihovom buđenju na putu za Ausze doprinela je i sa­ svim slučajna okolnost što moj kupe nije imao klozeta, pa sam morao biti spreman da dođem za vreme vož­ nje u nepriliku, što mi se zatim ujutru i dogodilo. Probudio sam se sa osećanjem telesne potrebe.  Mi­ slim da bismo lako mogli biti skloni da ovim oseća- njima pripišemo ulogu stvarnog izazivača sna, ali ću ja dati prednost jednom  drugom  shvatanju,  naime da su tek misli sna izazvale teranje na mokrenje. Kod mene je nešto sasvim neobično da me bilo kakva po­ treba ometa kad spavam, a najmanje u vreme ovog buđenja, u četvrt do četiri ujutru. Na dalji prigovor odgovaram napomenom da na drugim  putovanjima pod povoljnijim uslovima gotovo nikada nisam osetio da me nešto goni na mokrenje pošto bih se probudio rano. Uostalom, tu stvar mogu ostaviti nerešenu bez ikakve  štete.

Otkako su me iskustva pri analizi snova upozo­ rila na to da i od snova čije tumačenje najpre izgleda potpuno, pošto se izvori sna i izazivači  želja  mogu lako dokazati, da i od takvih osnova vode važne mi­ saone niti koje dopiru u najranije detinjstvo, morao sam se zapitati da li u ovoj  karakterističnoj  crti nije

reći  jedno".  —  podseća  na  jednu  snažno   revolucionarnu  dra ­ mu  Oskara  Panice   (Panizza),  u  kojoj   sa  bogom   ocem  kao paralitičkim    starcem    postupaju    dosta    sramno;    tamo    stoji: Volja  i delo  su u  njega  jedno,  i  njega  mora  njegov  arhanđeo, neke  vrste  Ganimed,  sprečavati  da  ne  grdi  i  ne  psuje,  jer  bi se   te   kletve   odmah   ispunile.   —   Pravljenje   planova   je   ocu upućen  prekor,  koji  vodi  poreklo  iz  kasnijeg  vremena  kri­ tike,   kao   što  se  uopšte   celokupna  buntovnička   sadržina,   koja vređa veličanstvo i ismeva visoke vlasti, svodi na pobunu pro ­ tiv  oca.  Vladara  nazivaju  „Landesvater"  (otac  zemlje),  a  otac je   najstariji,   prvi,   za   dete   jedini   autoritet,   iz   čije   potpune samovlasti  su  u  toku  kulturne  istorije  čovečanstva  nastale ostale   socijalne   vlasti   (ukoliko   nas   „pravo   matere "   ne   pri ­ morava   na   ograničavanje   ove   postavke).   —   Formula   „Misliti i  doživeti  je  jedno "  —  cilja  na  objašnjenje  histeričnih  simp­ toma,  prema  kome  i  muška  guska  ima  neki  odnos.  Jednom Bečliji   ne    bi         trebalo   da            objašnjavam        princip    jednog

 

dat bitan uslov za snevanje. Ako bih ovu misao smeo, možda, da uopštim,  onda bi svaki san u svom mani­ festnom sadržaju bio povezan sa onim što je recent­ no proživljeno, a u svom latentnom sadržaju povezan sa najstarijim doživljajima. Kod analize histerije  ja sam stvarno mogao pokazati da su ovi stari doživljaji u pravom smislu ostali recentni — sve do sadašnjo­ sti. Ali tačnost ovog naslućivanja, izgleda, još je vrlo teško dokazati; ja ću morati da se u nekoj drugoj vezi još vratim na verovatnu ulogu koju u stvaranju sna igraju najraniji doživljaji iz detinjstva  (Odeljak VII).

Od one tri osobenosti sećanja sna, o kojima smo u uvodu raspravljali, jednu — davanje prvenstva sporednom u sadržaju sna — resili smo na zadovolja­ vajući način tako što smo je sveli na izopačenje sna. Ostale dve, isticanje recentnog kao i  infantilnog, mogli smo potvrditi, ali ih nismo mogli izvesti iz mo­ tiva snevanja. Oba ova karaktera, čije nam objašnje­ nje ili primena još preostaju, zadržaćemo  u  pamće­ nju; one će morati biti uvrštene negde na nekom drugom mestu, bilo u psihologiji  stanja  spavanja  ili kod  onih  razmišljanja  o  strukturi  duševnog  aparata o kojima ćemo se kasnije pozabaviti kad primetimo da je tumačenje sna kao prozor kroz koji možemo baciti  pogled  u  unutrašnjost  toga  aparata.

„Gschnas"; to se sastoji u tome  da  se  naprav e  predmeti  ret - kog i skupocenog izgleda od trivijalnog, najradije komičnog i bezvrednog materijala, na primer oklop od kuhinjskih lo- naca, gužvi slame i slanih štapića, kao  što  to  naši  umetnici vole da rade na svojim veselim večernjim sedeljkama. Pri - metio sam da  histerični  ljudi  isto  tak o  rade ;  pored  onoga  što im se stvarno dogodilo, oni nesvesno stvaraju grozna ili raskalašna fantazijska zbivanja koja izgrađuju od najbezazle­ nijeg i najbanalnijeg materijala svog života. Tek na ovim fantazijama vise simptomi, a ne na sećanjima na stvarne do­ gađaje, bilo da su ozbiljni ili isto tako bezazleni. Ovo mi je objašnjenje pomoglo da  prebrodim  mnoge  teškoće,  i  pričinilo mi je mnogo radosti. Mogao sam ga nagovestiti elementom sna „muškom guskom", pošto su mi o poslednjem „Gschnas- sabendu" pričali da je tamo bio izložen trgovački peha r Lu- krecije Bordžije, čije je jezgro i glavni sastavni deo tobože predstavljala guska za muškarce, onakva kakva se upotreb­ ljava  u  bolnicama.

 

Ali jedan drugi rezultat poslednjih analiza sna hteo bih da istaknem već sada. San često izgleda višesmislen; u njemu, kao što pokazuju primeri, mogu biti jedno pored drugoga ujedinjenih više ispunjenja želja, takođe može jedan smisao, jedno  ispunjenje želje pokrivati drugo, dok se sasvim na dnu ne dođe do ispunjenja želje u prvom detinjstvu; i ovde  po­ novo razmišljanje: da  li  u  ovoj  rečenici  reč  „često" ne  bi  valjalo  pravilnije  zameniti  rečju  „redovno"?1