B

INFANTILNO  KAO  IZVOR  SNA

Kao treće među svim osobenostima sadržine sna naveli smo  sa  svima  autorima  (osim  Roberta)  da  se u snu mogu pojavljivati utisci iz najranijeg doba ži­ vota, kojima pamćenje u budnom stanju izgleda ne raspolaže. Razumljivo je  da  je  teško  prosuditi  kako se retko ili kako često ovo dešava, pošto se odgova­ rajući elementi sna posle buđenja ne mogu prepo­ znati  odakle  vode  poreklo.  Dokaz  da  se  ovde  radi o utiscima iz detinjstva mora se dakle doneti objek­ tivnim putem, a uslovi za to mogu se prikupiti samo u retkim slučajevima. Kao naročito ubedljivu navodi

A. Mori priču čoveka  koji  se  jednog  dana  odlučio da poseti svoje zavičajno mesto posle dvadesetogo­ dišnjeg odsustvovanja. U noći pre  polaska sanjao  je da se nalazi na nekom sasvim nepoznatom mestu i da je tamo na ulici sreo  nepoznatog  gospodina  sa  ko­ jim je razgovarao. Vrativši se u svoj zavičaj, mogao se uveriti u to da ovo nepoznato mesto zaista postoji sasvim blizu njegovog zavičajnog grada, a  i  nepo­ znati čovek u snu pokazao se kao prijatelj njegovog pokojnog oca koji  u tom mestu živi.  Svakako  jedan snažan dokaz za to da je on i jedno i drugo, i čoveka i mesto, video u svom detinjstvu. San, uostalom, tre­ ba tumačiti kao san nestrpljenja,  kao  i  san  one  de­ vo jke koja u svojoj torbici nosi ulaznicu za koncert, kao san deteta kome je otac obećao da će ga voditi na izlet na salaš i slično. Motivi koji snevaču repro- dukuju upravo ovaj utisak iz detinjstva ne mogu se, naravno, otkriti bez analize.

Jedan od mojih slušalaca koji se hvalio da su njegovi snovi samo retko kad izloženi izopačavanju pričao mi je kako je pre izvesnog vremena  u  snu video da  se  njegov  nekadašnji  domaći  učitelj  nalazi u krevetu vaspitačice koja je do njegove jedanaeste godine bila u njihovoj kući. Mesto gde se ova scena odigrala palo mu je na pamet još u snu. Veoma za- interesovan, on je san ispričao i svom starijem bratu koji mu je, smejući se,  potvrdio  da  stvarno  postoji ono što je sanjao. Rekao je da se toga još vrlo dobro seća, jer  mu  je  tada  bilo  šest  godina.  Ljubavni  par bi njega, starijeg sina, opijao pivom kad god bi okol­ nosti za noćni snošaj bile povoljne. Mlađeg  dečaka, kome je tada bilo tri godine, — a to je naš snevač — i koji je spavao u sobi svoje  vaspitačice,  nisu  sma­ trali  preprekom.

Još u jednom drugom slučaju može se sa sigur­ nošću utvrditi, bez pomoći tumačenja sna, da san sa­ država elemente iz detinjstva, kad je naime tako­ zvani perenirajući san, koji se, snevan najpre u de­ tinjstvu, kasnije uvek iznova pojavljuje za vreme spa­ vanja odraslog čoveka. Poznatim primerima ove vrste mogu dodati još nekoliko primera iz moga iskustva, mada ja ovakav perenirajući san na sebi nisam upo­ znao. Jedan lekar tridesetih godina pričao mi je  da mu se u snu od prvih vremena detinjstva pa sve do danas često javlja jedan žut lav, o kome je u stanju da da najtačnije podatke. Je r  ovaj  lav  koji  mu  je bio poznat iz sna pronađen je jednoga dana ,,in na­ tura " kao davno nestali predmet od  porculana,  i mladi čovek je tada od svoje majke čuo da je ovaj predmet bio naj željeni ja njegova igračka u ranom detinjstvu,  iako  se  sam  više  ne  može  da  seti  toga.

Ako se sad sa manifestne sadržine sna okrenemo mislima sna koje tek analiza može otkriti, možemo sa zabezeknutošću konstatovati da doživljaji iz detinj­ stva sudeluju i kod takvih snova čija sadržina jedno takvo naslućivanje nikad ne bi probudila. Poštova­ nom kolegi sa „žutim lavom" dugujem jedan  naro­ čito ljubak i poučan primer za takav san.  Posle  či­ tanja Nanzenovog (Nanson) putopisa o njegovoj po­ larnoj ekspediciji, sanjao je kako u jednoj ledenoj pustinji galvanizuje ovog  od  važnog  istraživača zbog išijasa na koji se  on  žali!  Za  analizu  ovoga sna pade mu na pamet  jedan  događaj  iz  detinjstva bez kojega bi ovaj san svakako  ostao  nerazumljiv. Kad je bio dete od tri ili četiri godine, slušao je jed­ noga dana radoznalo kako odrasli govore o istraži­ vačkim putovanjima, pa  je  onda  pitao  tatu  da  li  je to teška bolest. On je očigledno reč  Reisen (= puto­ vanje) zamenio sa „Reissen" (= sevanje, čupanje) a ruganje njegove braće i sestara postaralo se za to da ovaj  neprijatan  doživljaj  nije  pao u  zaborav.

Jedan sasvim sličan slučaj postoji kad se u ana­ lizi sna o monografiji o „rodu ciklama" susretnem sa jednom uspomenom sačuvanom iz mladih dana: kako otac petogodišnjem dečaku daje jednu knjigu oprem­ ljenu slikama u boji da je uništi. Možda će neko iz­ raziti sumnju da je ovo sećanje zaista uzelo učešća u oblikovanju sadržine sna, da li možda rad na analizi nije tek naknadno stvorio neki  odnos.  Ali bogatstvo i isprepletenost asocijacionih nadovezivanja jemči za prvo  navedeno  shvatanje  (Ciklama  —  omiljeni  cvet

—     omiljeno jelo — artičoka;  raskidati  kao  artičoku, list po list (fraza koja čoveku  prilikom  podele  ki­ neskog carstva svakodnevno dolazi do ušiju); — her- barijum — knjiški moljac, čije  su  omiljeno  jelo  knji­ ge). Osim toga mogu  da  jamčim  da  zadnji  smisao ovog sna koji ovde nisam  naveo  stoji  u  najintimni­ jem  odnosu  sa  sadržinom  dečje  scene.

Kod jednog drugog niza snova pokazuje nam analiza da želja sama koja  je  san  izazvala,  a za čije se  ispunjenje  san  predstavlja,  vodi  poreklo  iz  detinjstva  tako  da  čovek na  svoje   iznenađenje   nalozi da  dete  u  snu i  dalje  živi sa  svojim impulsima.

Na ovom mestu ću nastaviti tumačenje jednoga sna iz kojeg smo jednom već crpli novu pouku. Mi­ slim na san: prijatelj R. je moj stric. Mi smo tuma­ čenje ovoga sna pratili dotle da se motiv želje ime­ novanja  za  profesora  konkretno  pojavio  pred  nama, i nežnost u snu za prijatelja R. objasnili smo  sebi kao stvaranje opozicije i prkosa protiv pogrde obo­ jice kolega koja je u mislima sna bila sadržana. San je bio moj lični, zato njegovu analizu mogu da na­ stavim recima da moje osećanje još nije bilo zado­ voljeno postignutim rešenjem. Znao sam  da  je  moj sud o kolegama koji su u mislima sna  bili  zlostav­ ljani, u budnom stanju  glasio  sasvim  drukčije;  sna­ ga moje želje  da u pogledu imenovanja za profesora ne podelim njihovu sudbinu izgledala mi je suviše mala da bi u potpunosti razjasnila kontradikciju iz­ među budnog procenjivanja i procenjivanja u snu. Ako je moja želja da budem oslovijen  jednom  dru­ gom titulom trebalo da bude tako jaka, onda to do­ kazuje bolesnu slavoljubivost koju ne poznajem na sebi, i koja je, mislim, daleko od mene. Ja ne znam kako bi  drugi  ljudi,  koji  misle  da  me  znaju,  sudili u ovoj stvari o meni; možda sam stvarno bio slavo­ ljubiv; ali ako sam bio, onda je moje slavoljublje odavno prešlo na druge predmete nego  što su titula i rang jednog „professor extraordinarius" (= vanred- nog  profesora).

Odakle, prema tome,  ovo  slavoljublje  koje  je san u meni stvorio? Sad mi pada na  pamet  ono  što sam u detinjstvu tako često slušao,  kako  se  pričalo da je prilikom moga rođenja jedna stara seljanka mo­ joj majci, srećnoj zbog svoga prvorođenog sina, pro­ ricala kako je svetu poklonila  jednog  velikog  čove- ka. Ovakva proricanja moraju se vrlo često doga­ đati; ima tako mnogo majki punih iščekivanja i tako mnogo starih seljanki ili drugih starih žena,  čija  je moć na zemlji prošla, i koje su se stoga okrenule bu­ dućnosti. Niti je  to  pak  proročici  škodilo.  Treba  li da  moja  čežnja  za  veličinom  dolazi  sa ovog  izvora?

Ali  sad  se  baš  sećam  jednog  drugog  utiska  iz  kasni­ jih  mladićkih  godina  koji   bi    bio    još    pogodniji  za objašnjenje:  Bilo  je  to  jedne  večeri  u  jednoj  od  ka- fanica  u  Prateru,  kamo  su  roditelji  obično  sobom  vo­ dili   svoga  jedanaesto-    ili               dvanaestogodišnjeg    sina; tada nam pade u oči jedan  čovek  koji je išao od stola do  stola  i  za  mali   honorar  improvizovao  stihove  o temi  koju  bi  mu  ljudi  zadavali.  Mene  su  poslali  da pesnika  dovedem  za  naš  sto  i  on  se  pokazao  zahval­ nim  izaslaniku  koji  je  došao  po  njega.  Pre  nego  što je  pitao  kakav  mu  je  zadatak,   načinio   je   nekoliko stihova  o meni i u  svojoj  inspiraciji  izjavio  da  je  mo­ gućno  da ću  ja jednom  postati  „ministar".  Vrlo  dobro se  još  sećam  utiska  koji  je  ovo  drugo  proricanje  na mene  ostavilo.  Bilo  je  to  vreme  građanskog  ministar­ stva,  i  otac  je  kratko  vreme  pre  toga  doneo  kući  sli­ ke         građanskih           doktora llerbsta,                    Giskre,        ZJngera, Bergera  i  drugih,  a  mi  smo  u  čast  ove  gospode  kuću svečano  osvetlili.  Među  njima  je  bilo  čak  i  Jevreja, svaki  marljivi  jevrejski  dečačić,  dakle,  u  svojoj  škol­ skoj  torbi  nosio  je  i  ministarski  portfelj.  Mora  imati veze  sa  događajima  onoga  vremena  čak  i  to  da  sam malo  pre  upisivanja  na  univerzitet  bio  voljan  da  stu­ diram  pravo,  i  tek u  poslednjem  trenutku  sam  prome- nio  odluku.   Ta   medicinaru   je   ministarska   karijera uopšte zatvorena!  A sada moj  san!  Tek sada primeću- jem kako  me on iz mutne  sadašnjosti  premešta natrag u  doba  građanskog  ministarstva,  punog  nade,  i  kako po  svojim  mogućnostima  ispunjava  moj   ondašnji  san. Ako  sliku  pejzaža u  snu  rastavim na njegove elemente, onda  belo  cveće  ukazuje  na  meni poznatu Ravenu koja je  bar  za  neko  vreme  kao  prestonica  Italije  oduzela Rimu prvenstvo.  U barama oko Ravene našli smo  sred tamne  vode  najlepše  lokvanje;  u  snu  oni  rastu  na  li­ vadama  kao  narcisi  na  našem  jezeru   Auszeu,   pošto je  tada  bilo  tako  teško  da  ih  izvadimo  iz  vode.  Tam­ na  stena,   tako  blizu  vode,   živo  podseća   na    dolinu Tepl                                 kod           Karlsbada.  „Karlshad"  mi  omogućava  sad da   objasnim   neobičnu   pojedinost   što   gospodina   Cu- kera  pitam  za  put.  U  ovom  materijalu,  iz  kojeg  je izatkan  san,  mogu  se prepoznati  dve  šaljive  jevrejske anegdote koje kriju tako mnoge  i  duboke,  tako  često gorke životne istine i koje u razgovorima i pismi­ma tako rado navodimo. Jedna od njih jeste priča o „konstituciji", a njen sadržaj je ovo: Jedan siromašni Jevrejin uvukao se bez vozne karte u brzi voz za Karlsbad, zatim ga uhvate, prilikom svake  revizije teraju iz voza i sve strože postupaju  s  njim,  a  on posle toga jednom  svom  poznaniku,   koji  ga  je  sreo na njegovom putu stradanja, na pitanje kuda ide, odgovara: „Ako moja konstitucija izdrži, — u Karls­ bad." Sasvim blizu ovoga miruje u sećanju i  jedna druga priča, o jednom Jevrejinu koji nije znao fran­ cuski, i kome su naložili  da  se  u  Parizu  raspita  za put koji vodi u ulicu Rišelje  (Richelieu).  I  Pariz  je dugi niz godina bio cilj moje čežnje, i osećanje bla­ ženstva koje sam imao  kad  sam  prvi  put nogom  kro­ čio na pariški  trotoar  uzimao  sam  kao  garanti  ju  da ću  postići  i  ispunjenje  ostalih  želja.  Raspitivanje  o putu jeste dalje direktna aluzija  na  Rim,  jer  u  Rim, kao što je poznato, vode svi putevi. Uostalom, i  ime Cuker ponovo upućuje na Karlsbad, kuda šaljemo sve ljude  sa  konstitucionalnom  bolešću,  dijabetisom.  Po­ vod za ovaj san bio je predlog moga berlinskog pri­ jatelja da se o Uskrsu nađemo u Pragu. Iz stvari o kojima sam s njim imao da raspravljam, mogao bi se pokazati jedan dalji odnos prema „Cukeru" i „Dia- betesu".1

Četvrti san koji se dogodio ubrzo posle sna koji sam kao poslednji pomenuo  navodi  me ponovo  u Rim. Pred sobom vidim ugao jedne ulice i čudim se što se tamo nalazi tako mnogo nemačkih plakata. Jedan dan pre toga napisao  sam  svome  prijatelju, kao da proročki predviđam,, da Prag nije baš pogod­ no mesto za nemačke šetače. San je dakle istovre­ meno izrazio želju da se s njim nađem u Rimu ume- sto u nekom češkom gradu, i interesovanje koje je valjda poticalo iz studentskog doba da bi se nemač-

1 „Cuker", nemački Zucker =  šećer, Diabetes  =  šećer­ na  bolest  (Prim.  prev.).

kom jeziku u Pragu moglo  pokloniti  više  trpeljivo­ sti. Uostalom, mora da sam u prvim godinama svoga detinjstva razumeo češki, pošto sam rođen u jednom malom mestu u  Moravskoj, čije  je  stanovništvo bilo slovensko. Jedan češki dečji stih koji sam čuo u svo­ joj sedamnaestoj godini urezao se bez muke u moje pamćenje tako da ga još danas mogu izrecitovati, mada nemam ni pojma o tome šta on znači. Ni ovim snovima dakle ne nedostaju mnogostruki odnosi pre­ ma utiscima iz prvih godina moga života.

Na svom poslednjem putovanju kroz Italiju, koje me je vodilo između ostalog pored Trazimenskog je­ zera, pronašao sam najzad, pošto sam video Tiber i vratio se bolno uzbuđen i udaljen osamdeset kilome­ tara od Rima, pojačanje  koje  moju  čežnju  za  veči- tim gradom crpe iz utisaka iz moje mladosti. Upravo sam razmišljao o planu da u jednoj od narednih go­ dina otputujem u Napulj, prolazeći pored Rima, kad mi na pamet pade jedna rečenica koju sam svakako bio pročitao kod jednog od naših klasičnih pisaca1: Pitanje je ko je žustrije koračao u sobi, pošto je od­ lučio da ide u Rim, konrektor Vinkelman (Winckel- mann) ili vojskovođa Hanibal. Ta ja sam se kretao tragom Hanibala, ni meni kao ni njemu, nije  bilo suđeno da vidimo Rim, i on je krenuo u Kampaniju, pošto ga je ceo svet očekivao u Rimu.  Hanibal,  sa kojim sam bio postigao ovu sličnost, bio je  omiljeni junak mojih gimnazijskih godina; kao i toliki mnogi mladići u tim godinama, svoje simpatije za vreme punskih ratova ja nisam okrenuo prema Rimljanima nego prema Kartaginjanima. Kad se posle toga u višim razredima gimnazije pojavilo kod mene prvo razumevanje za konzekvence koje za sobom vodi po­ reklo od jedne strane rase, i kad su me antisemitska buđenja među drugovima pozivala da zauzmem stav, lik semitskog vojskovođe porastao  je još više u mo-

1 Pisac kod kojeg sam  ovo  mesto  čitao  bio  je  svakako Zan Pol (Jean Paul). Njegovo ime bilo je zapravo Jea n Pau l Friedrich  Richter   (1763—1825),   prethodnik   romantizma   — Prim .  prev.).

jim očima. Hanibal  i Rim simbolizovali su za mladića suprotnost između žilavosti Jevreja i organizacije katoličke  crkve.  Značaj   koji   je   antisemitski   pokret od tada dobio za naš osećajni život pomogao  je  mi­ slima  i  osećanjima  onog  ranijeg  doba  da  se  fiksiraju. I tako je želja da dođem u Rim postala za  san  po­ krivač (Deckmantel) i simbol za mnoge  druge  želje pune čežnje, na čijem bismo ostvarenju želeli da  ra­ dimo sa izdržljivošću i isključivošću Punjanina  Ha­ nibala,  i  čije  ispunjenje   privremeno,   izgleda,   isto tako malo favorizovano od sudbine kao što je bila i Hanibalova  životna  želja  da  uđe  u  Rim.

Od toga doba Hanibal je zauzeo mesto u mojim fan­ tazijama.

Mislim da ovaj svoj zanos za kartaginskog voj­ skovođu mogu pratiti još malo dalje natrag u svoje detinjstvo, tako da bi se ovde moglo raditi samo o prenošenju jedne  već  stvorene  relacije  afekta  na jednog novog nosioca. Jedna od prvih knjiga  koja  je pala u ruku detetu sposobnom da čita bila je Tjerova (Thiers) Konzulat i carstvo; sećam se da sam svojim drvenim vojnicima lepio  na  njihova  ravna  leđa  listi­ će sa imenima carskih maršala i  da  je  već  tada  Ma- sena  (Massena,  kao  Jevrejin:  Menasse)  bio  moj  istak­

1

 

Sada  tek nailazim na doživljaj  iz moje mladosti

 

nuti ljubimac.

 

(Ovo davanje prednosti, svakako, biće

 

koji još  danas izražava svu  svoju  snagu u  svima  ovim osećanjima  i   snovima.   Bilo   mi   je,   valjda,   deset   ili dvanaest  godina  kad  je  moj   otac  počeo  da  me  vodi sobom  u  šetnje  i  da  mi  u  razgovorima  otvara  svoje poglede  na  zbivanja  u  ovom  svetu.  Tako  mi  je  jed­ nom,  da  bi  mi  pokazao  u  koliko  bolja  vremena  sam stigao  ja  nego  on,  pričao  sledeće:  Kad  sam  bio  mlad čovek,  išao sam jedne subote u  šetnju na ulici u tvom rodnom  mestu,   lepo  obučen,   sa   novom   šubarom  na glavi.  Onda  naiđe  neki  hrišćanin,  zamahne  rukom  i baci  mi  šubaru  u  blato   i  viknu:   „Dole  s  trotoara, ćivutine!"   ,,A  šta  si  uradio  ti?"  —  „Sišao  sam  na kolovoz  i  podigao  šubaru  iz  blata",  glasio  je  ravno­ dušan   odgovor.   To   mi   nije   izgledalo   kao   neki   ju­ nački  podvig  jednog   tako   visokog,   snažnog   čoveka koji  je  mene  mališana  vodio  za  ruku.  Ovoj  situaciji koja  me  nije  zadovoljavala  stavio  sam  nasuprot  dru­ gu   koja   je   mome   osećanju   bolje  odgovarala,   scenu u  kojoj  je  Hanibalov    otac,   Hamilkar  Barkas,   svoga sina  pred  oltarom  naterao  da  se  Rimljanima  osveti.1

1    U prvom  izdanju  stajalo je  ovde ime:  Hazdrubal  gre ­ ška  koja  me  iznenađuje,  čije  objašnjenje  sam  dao  u  svojoj

„Psihopatologiji svakodnevnog života" (11. izdanje, 1929. Sa­ brana dela sveska  IV,  str.  243  i  245).  —  Knjiga  je  prevede­ na  kod  nas  godine   1937,   „Karijatide",   X,   Geca   Kon,   prevod: dr  Hugo  Klajn   (Prim.   prev.).   Ovo   mesto   o   kome   govori Frojd  nalazi  se  u  prevodu  na  strani  279  (Prim.  prev.).

 

potrebno objasniti  i slučajem  što  sam  ja  rođen  istog

datuma,  tačno  sto  godina  kasnije).  Napoleon  se  i  sam

svojim prelaskom preko Alpa pridružio Hanibalu. A

možda  bi  se  razvoj  ovog  ideala  ratnika  mogao  pra­

titi  još  i  dalje  natrag  u  moje  detinjstvo  sve  do  želja

koje  je  kod  slabijeg  od  dvojice  drugova  u  igri  moralo

izazvati  čas  prijateljsko  čas  opet ratoborno  druženje

s  jednim  godinu  dana  starijim  dečkom  tokom  prve

tri  godine.

Što se dublje upuštamo u analizu snova, utoliko ćemo češće biti odvedeni na tragove doživljaja iz de- tinjstva koji u latentnom sadržaju snova igraju ulogu kao  i  izvori  sna.

Čuli smo da san vrlo retko reprodukuje sećanja tako da ona neskraćena i neizmenjena sačinjavaju jedini manifestni sadržaj sna. U svakom slučaju po­ stoji nekoliko sigurnih primera za takvu pojavu, i njima mogu dodati još neke nove koji se ponovo od­ nose na infantilne scene. Kod jednog moga pacijenta doneo je san jednom jednu jedva izopačenu repro­ dukciju jednog seksualnog događaja, i smesta se vi- delo da je ta reprodukcija samo verno sećanje.  Se- ćanje na to se, doduše, u budnom stanju nikad nije sasvim izgubilo, ali je jako potamnelo, i njegovo po­ novno   oživljavanje   predstavljalo   je   uspeh   jednog

1 Uostalom, sumnja  se  u  jevrejsko  poreklo  ovog. maršala.

 

prethodnog analitičkog rada. Snevač je sa dvanaest godina posetio  jednog  bolesnog  druga  koji  je  ležao u postelji i koji se verovatno pri nekom pokretu sa­ svim slučajno otkrio. Kad je ugledao njegove geni­ talije, otkrio se i on sam, gonjen nekom silom i uhva­ tio svoga druga za ud; ali on ga je ljutito i začuđeno pogledao, na što se ovaj zbunio i ud pustio iz ruke. Ovu scenu ponovio je san dvadeset i tri godine ka­ snije sa svima pojedinostima osećanja  koja  su  se  u njoj pojavila, ali se sad izmenila utoliko što je  sne­ vač, umesto aktivne, preuzeo pasivnu ulogu, dok je ličnost školskog druga zamenjena drugom ličnošću koja  pripada  sadašnjosti.

Istina je da je infantilna scena po pravilu u ma­ nifestnoj sadržini sna  predstavljena  aluzijom  i  do nje se mora doći tumačenjem sna. Ako se iznose tak­ vi primeri, oni ne mogu ispasti vrlo ubedljivi, pošto za doživljaje iz detinjstva u većini slučajeva  ne  po­ stoji nikakav drugi dokaz; naše sećanje te doživljaje ne prepoznaje ako  padaju  u  neko  rano  doba.  Pravo da iz snova uopšte zaključujemo na doživljaje u de- tinjstvu dolazi kod psihoanalitičkog rada iz  čitavog niza faktora koji nam u svojoj povezanosti izgledaju dovoljno pouzdani. Istrgnuti iz njihove celine, u cilju tumačenja sna, ova svođenja na dečie doživljaje uči- niće možda malen utisak, naročito budući da ja, čak, od svog materijala ne saopštavam na koji se tumače­ nje oslanja. Pa ipak, to me neće sprečiti da taj mate­ rijal  objavim.

I

Kod  jedne  moje  pacijentkinje  svi   snovi   imaju karakter „jurnjave":  ona juri  da bi  stigla  na vreme, da ne bi zakasnila na voz, i slično. U jednom snu ona treba  da  poseti  svoju  prijateljicu:  majka  joj  je  rekla da  se  odveze,  da ne  ide peške; ali  ona  trči i pri tom neprestano  pada.  —  Materijal  koji  se  u  analizi  po­ javljuje dozvoljava da se podsetimo na dečja jurenja (zna  se  šta  Bečlija  naziva  „eine  Hetz")  i  specijalno za  jedan  san  podseća  da  se  svodi  na  šalu  omiljenu

 

kod dece: da, naime, rečenicu: „Die Kuh rannte, bis sie fiel" tako brzo izgovore kao da  je  čitava  reče­ nica samo jedna reč, što je opet „hajka, žurba". Sve ove bezazlene jurnjave među malim prijateljicama pominju  se  jer  zamenjuju  druge,  manje  bezazlene.1

II

Evo još jednog sna neke  druge  pacijentkinje: Ona je u jednoj velikoj sobi, u kojoj se nalaze  sva­ kojake mašine, otprilike onako kao što ona zamišlja jedan ortopedski zavod. Ona čuje da ja nemam  vre­ mena i da se mora podvrći lečenju istovremeno sa još pet osoba.  Ona se tome protivi i neće da legne u kre­ vet, ili u onaj što je već određen za nju.  Stoji  u jed­ nom uglu i očekuje da kažem da  to nije  istina.  Ostali je  u  međuvremenu  ismevaju  da  je  sve   to   lakrdija s njene strane. Pored toga, kao da pravi mnoge male kvadrate.

Prvi deo ovog sadržaja sna predstavlja nadovezi- vanje na jedno lečenje i prenošenje na mene. Drugi deo sadržava aluziju na dečju scenu; pominjanjem kreveta oba su komada zalemljena jedan za drugi. Ortopedski zavod odnosi se na jedan od mojih govo­ ra u kome sam lečenje, po njegovom trajanju  i  su­ štini, upoređivao sa ortopedskim lečenjem. Na počet­ ku moga lečenja ja sam joj morao saopštiti da za sada nemam mnogo vremena za nju, ali da ću joj kasnije svakoga dana posvetiti jedan ceo sat. To je u njoj probudilo staru osetljivost koja predstavlja glavnu karakterističnu crtu dece određene za histeriju. Ona su nezajažljiva  u traženju ljubavi. Moja je  pacijent- kinja bila najmlađa od šestoro dece (stoga: sa petero drugih)  i  kao  takva  očeva  ljubimica,  ali  je,  izgleda,

1 U originalu stoji Charakter des „Gehetzten", što sam preveo sa „karakter jurnjave". Reč hetzen znači: natutkati, napujdati, goniti, terati. „Eine Hetz", kako kažu  Bečlije, znači: potera, jurenje, vijanje.  Rečenica:  Die  Kuh  rannte,  bis sie  fiel  =  „krava  je  trčala  dok  se  srušila"  —  podseća  nas  na

„jurnjavu", pa  mislim  da  je  ovaj  termin  pogodan  za  ovo mesto (Prim. prev.).

 

pronašla da joj voljeni otac još  uve k  posvećuje  su­ više mal o vremen a i  pažnje.  To  što  ona  očekuje  da joj kaže m da to  nije  istina  objašnjava  se  ovako:  Je ­ da n  mali  krojački  šegrt  doneo  joj  je  haljinu,  i  ona m u j e zato dal a nova c d a g a ponese  sobom.  Zati m  j e pital a svoga muž a da li  treb a  taj  novac  ponovo  da plat i ako ga ovaj izgubi. A mu ž to potvrdi , da bi je dražio: da (draženje u sadržini sna), i  ona  je  uve k iznova postavljala to pitanje i očekivala da će joj on najzad reći da to nije istina.  I  sada  se  za  latentn u sadržinu sna može konstruisat i misao, da li  sad  men i treb a d a plat i dvostruk o ak o joj posveti m dvostruk o vreme , misao koja je cicijaška ili prljava. (Nečistoću dečjeg doba san često zamenjuj e škrtošću; re č  „pr ­ ljav" pr i to m  stvar a  most).  Ako  sve  to  o  čekanju, dok ja ne kaže m itd. treb a da u snu opiše reč „prljav" , onda stajanje u uglu i  „ne  hteti  leći  u  krevet"  odgo­ varaj u tom e kao deo dečje scene u kojoj  bi  ona  ispr­ ljala kreve t i za kazn u bila poslata u ugao  pod  pret - njom da je tat a više neće voleti, da će joj  se  brać a  i sestre smejati itd. Kvadr a ti ći ciljaju na njen u mal u nećakinju  koja  joj  je   pokazala   veštin u   računanja , kak o u deve t kvadrata , čini mi se, možem o upisat i brojev e tak o da, ako se  saberu,  u  svima  pravcim a daju  rezulta t  petnaest .

II I

Sa n jedno g muškarca :  On  vidi  dva  dečaka  koji  se rvu,    i   to   dva   dečaka   pintera   kao    što   može    zaključiti iz   stvari   koje   leže    oko   njih;   jedan   od    dečaka    oborio je  drugoga  na  zemlju,  i   taj   dečak   koji   leži   ima   min- đuše   sa   plavim   kamenima.   On    sa    podignutim    štapom trči  za  zločincem  da   bi   ga   kaznio.   Ovaj   beži   ka   jed­ noj ženi  koja  stoji  pored  ograde  od  tarabe  kao  da  je njegova  majka.  To  je   žena   jednog   nadničara   i   ona snevaču  okreće   leda.   Najzad,   ona   se   okrene   i   pogleda ga  jednim  strašnim  pogledom  tako  da   ovaj   uplašen pobegne.  Vidi  se  kako   iz   njenih   očiju   sa   donjeg   kapka viri     crveno     meso.

 

Sa n j e obilato iskoristio trivijalna zbivanja pret ­ hodno g dana . Snevač j e juč e stvarn o video dva  de ­ čaka na ulici,  od  kojih  je  jeda n  oborio  drugoga.  Ka d je dotrčao da ih pomiri, oni su pobegli. — Dečaci pin - teri : to se objašnjava te k jedni m sledećim  sno m  u čijoj   analizi  upotrebljav a  izreku:   buret u  izbiti   dno.1

— Minđuše sa plavi m kameno m prem a njegovom zapažanju uglavno m nose prostitutke. Tak o se nado - vezuje jeda n poznati stih o dvojici dečaka:  Drug i  de ­ čak, on se zvao Marija (tj. bio  je  devojka).  —  Žen a koja stoji: posle scene sa dvojicom dečaka, on  ide  u šetnj u obalom Dunav a  i  koristi  usamljeno  mest o  da bi urinira o uz ogradu tarabe. U tok u dalje  šetnje nasmejal a m u s e veoma ljubazno jedn a pristojno obučen a starija dam a i htel a da mu pred a svoju vi­ zitkart u   sa   adresom .

Pošto žena u snu stoji onak o ka o on ko d urini ­ ranja,  u  pitanj u  je  žena  koja  urinira ,  i  ovam o  spad a i straša n „pogled", izvirivanje crvenog mes a što mož e označavati jedino genitalije koje su kod čučanj a raz ­ japljen e a koje,  viđen e  u  vrem e  detinjstva,  u  kasni ­ je m  sećanju  ponovo  nastupaj u  kao  „divlje  meso",  ka o

„rana" . Sa n objedinjuje dva povoda kod kojih j e mal i deča k mogao videt i genitalije devo j čiča, ko d obaran ja i  njihovog  uriniranja,   i  ka o  što  proizlazi  iz   drugog, o n j e sačuva o sećanje n a kazn u ili očevu pretnj u zbog seksualn e radoznalosti koju  je  dečak  u  ovim  prilika ­ m a   dokazao.

I V

Čitav zbir sećanja iz  detinjstva,  sjedinjenih  za nuždu u jedn u fantaziju, nalaz i se i u  sledećem  snu jedne  starije  dame :

Ona  žuri  napolje  da   obavi   nabavke.   Na   Grabenu2 pada   na    kolena,    kao   pokošena.    Mnogo     ljudi     su     se

1    Dem  Fass  đen  Boden  ausschlagen.

2    Tako se zove jedan trg u Beču blizu crkve sv. Stezana.

 

skupili oko nje, naročito fijakeristi; ali  niko  da  joj pomogne da ustane. Ona čini mnogo neuspelih  poku­ šaja;  naposletku  mora  da  joj   je   to   pošlo   za   rukom, jer  su  je  sad  smestili  u  jedan  fijaker   koji  treba   da je  odvede  kući;  kroz  prozor  bacaju  za  njom  jednu tešku, do vrha napunjenu korpu (sličnu korpi za ku­ povinu).

To je ona ista osoba koja u svojim snovima uvek juri, kao što je u  detinjstvu  jurila.  Prva  situacija  u snu  uzeta  je,  očigledno,   od  prizora  sa  konjem  koji je pao, kao što „padanje" ukazuje na trke. Ona je u mladim godinama bila jahačica, u još mlađim vero- vatno i konj. U padanje spada  prvo  sećanje  iz  detinj- stva na sedmogodišnjeg sina jednog portira koga su kolima doneli kući pošto je na ulici dobio epileptički napad. O tome je ona, naravno, samo čula,  ali  pred­ stava  o  epileptičkim  grčevima,  o  „padajućem",  dobi­ la je veliku moć nad njenom fantazijom i  kasnije  uti­ cala i na njene sopstvene histerične napade.  —  Kad neka ženska osoba sanja o padanju, onda to svakako redovno ima seksualni smisao, ona  je  „pala";  za  naš san  će  ovo  tumačenje  biti   najmanje   sumnjivo,   jer ona pada na Grabenu, onom trgu  u  Beču  koji  je  po­ znat kao korzo prostitucije. Korpa  za  kupovinu  daje više od jednog tumačenja: kao korpa podseća na mno­ ge korpe koje je najpre delila svojim prosiocima, a kasnije, kao što  sama  kaže,  i  sama  sebi.  Ovamo  spa­ da  takođe   da  joj  niko  neće   pomoći  da  se  pridigne, što ona sama tumači kao tako da joj se rugaju:  Korpa za kupovinu podseća dalje na  fantazije  koje  su  ana­ lizi već postale poznate, u kojima se udala  duboko ispod svoga staleža pa  sad  mora  sama  da  odlazi  na trg u kupovinu. A najzad bi se korpa za  kupovinu mogla protumačiti kao znak jedne osobe koja služi. Ovamo dolaze još  dalja  sećanja  iz  detinjstva,  na  jed­ nu kuvaricu, koju su otpustili  pošto  je  krala;  i  ona je isto tako pala na kolena i molila za oproštaj.  Tada joj je bilo dvanaest godina. Zatim na sobaricu koju su otpustili jer se  upustila  sa  domaćim   kočijašem,  koji se uostalom kasnije  njome  i  oženio.  Ovo  sećanje  jav­ lja nam se dakle kao izvor za koči jaše u snu (koji se, suprotno  stvarnosti,  ne  zauzimaju za nju  kad  je  pala). Ostaje  da  se  objasni  još  bacanje  korpe  za  njom,  i  to kroz  prozor.  To  je  podseća  na  slanje  prtljaga  na  že- leznici,   na  „Fensterln"   na  selu1,   na   sitne  utiske  sa boravka  na  selu,   kako  neki    gospodin    jednoj                                      dami baca  kroz  prozor  plaue  šljive  u  sobu,  kako  se  njena mala  sestra  plašila  pošto  je  neka  budala  u  prolazu pogledala  kroz  prozor  u  nj  onu  sobu.  A  iza  ovoga  sad se  pomalja  jedno  tamno  sećanje  iz  njene  desete  go­ dine,  o  jednoj  dadilji  koja  je  na  selu  izvodila  ljubav­ ne  scene  s  jednim  domaćim  slugom,  od  kojih  je  dete ipak  moglo  nešto  primetiti,  i  koja  je  zajedno  sa  svo­ jim  ljubavnikom  bila  „ekspedovana",  i  „izbačena"   (u snu  suprotno:   ubačena   unutra)   —   priča  kojoj     smo prišli i sa više  drugih  strana.  Prtljag,  kofer jedne oso­ be  koja  služi  —  obeležavaju  se  u  Beču  prezrivo  kao

„•Sedam  šljiva".   „Pakuj        svojih     sedam      šljiva  i  tor­ njaj  se."2

Moja  zbirka,  naravno,   ima  izvanredno   bogatu zalihu  ovakvih  snova  pacijenata,  čija  analiza   vodi ka  suviše  tamnim  utiscima  iz  detinjstva  kojih  se  više i  ne  sećamo.  Ali  je  tugaljiva  stvar  izvlačiti  iz  njih zaključke koji treba da važe za san uopšte; ta redov­no su u pitanju neurotične, specijalno histerične oso­be, i uloga koja u ovim snovima pripada scenama iz detinjstva mogla bi biti ušlo vijena prirodom neuroze a ne samom suštinom sna.  Međutim,  isto  tako  često mi  se  dešava  prilikom  tumačenja  mojih  sopstvenih snova, koje ipak ne preduzimam zbog grubih simpto­ma  patnje,  da  u  latentnoj  sadržini  sna  neočekivano naiđem na  jednu  infantilnu  scenu,  i  da  se  čitav niz snova zajedno ulije u staze koje polaze od nekog se­ćanja iz  detinjstva.  Dokaze za  to već  sam iznosio,  iiznosiću ih još, kod raznih povoda.  Možda ovu glavu ne bih mogao završiti bolje nego tako što ću saopštiti nekoliko  snova u kojima se kao  izvori  sna pojav-   

Fensterln, od reci Fenster = prozor, znači „stajati pod prozorom (svoje drage) i razgovarati s njom kroz prozor. Uporedi reč „podoknica" u Slovenaca (Prim. prev.).

2    Pack'  deine  sieben  Zwetschken  zusammen  und  geh.

ljuju recentn i povodi i davn o zaboravljen a sećanja zajedno.