I.
Već kod drugog susreta smo se ovo dete i ja malo zbližili. Činilo mi se, kao da se već dugo poznajemo. Šta više stvorio se jedan odnos koji je bio veoma blizak i tesan, što osećaju samo stari drugari.
Upitala sam ga, kako bi mu više odgovaralo, da mu postavljam pitanja ili da mu dozvolim da on priča. Posle malo razmišljanja odgovorio mi je. Da bi voleo da ga ja pitam.
Aryana: Kako se zoveš ovde na zemlji? David: David
A: Imaš i drugo ime?
D:Sada nemam. Imao sam bezbroj imena, ali sada imam samo ovo.
A: Kako bi voleo da te zovem? D: David.
A: Zašto?
D: Jer je to moje trenutno ime.
A: Na početku si rekao da dolaziš sa druge planete, preko reinkarnacije. Da li znaš kako se zove planeta?
D: Zove se Inuak i blizu je Oriona. A: I stanovnici se isto zovu, Inuak? D: Ne, zovu se Inuaki.
A: Dakle ti si Inuaki?
D: Bio sam Inuaki , sada sam Zemljanin. A: Kakva ti je bivša planeta?
D: Lepša je od Zemlje.
A: Jel isto tako izgleda?
D: Skoro. Ima vode na njoj, planine, ravnice, ali je rastinje drugačije. Drveće ima uglavnom isti oblik
,sličnu boju kao srebro na zemlji, samo je malo svetlije.
A:Imate li godišnja doba?
D: Da, ali nisu takva kao na zemlji. Tamo nikada nije zima, ne postoji sneg. Samo kiša. Lišće ne opada sa drveća. Nema ni vrućine, kao što je tu leti.
A: Imate li mora i okeane?
D: Da, mora nazivamo avata, dok okeane surim. Imamo i ribe, samo im je boja drugačija. U stvari sve
je drugačije boje.
A:Kakva im je boja?
D: Drugačija, ne znam kako da kažem, boje su istih nijansi, samo su malo svetlije. Crvena nije tako jarka
kao ovde, kao da je crveno-bela.
A:Ružičasta?
D:Ne, manje je crvena, kao da je dodato malo bele boje.
A: Kakvi su Inuaki , jesu li ljudskog oblika?
D: Ne, Inuaki su jako slični gušterima ali i ljudskim bićima.
A: Dakle gmizavci su?
D: Ne, nisu gmizavci, oni su Inuaki.
A: Možeš li da opišeš kako izgleda jedan?
D: Visoki su kao tvoja polica za knjige (oko 2m) stoje na dve noge, imaju dve ruke, kao i mi samo sa tri
prsta. Slično hodaju, razlika je samo u tome što imaju debeo i moćan rep. Koža im je bela dok su im
oči ljubičasto zlatne. Govore kao mi. A: Šta podrazumevaš pod tim: kao mi?
D: Telepatski, kažu nešto u mislima i ostali to
razumeju.
A: To je poruka, kao što i ti dobijaš? D: Da, naravno.
A: Imaju li zube?
D: Da
A: Čime se hrane ovi Inuaki?
D: Jedu kao i mi, ali ne i meso. Hrane se kao vegetarijanci kod nas, zelenišem i voćem, kao i
semenkama.
A: Ove biljke se gaje na sličan način kao kod nas? D: Slično, ali ne traje tako dugo.
A: Kako to misliš?
D: Kada zasadiš seme u zemlju, dodaš malo vode i pomisliš koliko brzo treba da da rezultate i desiće se kada si ti odredio.
A: Ako želim da imam jabuku sutra, mogu da je uberem sa drveta?
D: Ne baš tako brzo. Najkraće vreme je : dva okreta. A: Kakva okreta?
D: Okret planete koji je jednak sa vaših 5 dana.
D: Da, ako nisi razmišljao na vreme, tada možeš da zatražiš od bilo koga da ti da hranu. Svako je
raspoložen da ti pomogne, ali to se ne dešava baš
često.
A: I kako se dešava ovo čudo? Kako uspevaju Inuaki da dobiju sve što požele? Jeli planeta odgovorna za
to?
D: U nekom smislu da. Tamo je tlo malo drugačije nego što je tu. U svakom slučaju jako je čisto. Ali
nemoj misliti da je to dovoljno. Namera je važna.
Zamoliš Matrix i stvar se ostvaruje, ako imaš potrebe za tim. Oni samo to mole za čim imaju potrebe. Ništa
više od toga. Sve je sveže, nema smisla da hranu
držiš u zamrzivaču, kada možeš bilo kada da je ubereš. Nema smisla ni to, da tražiš više nego što ti je potrebno, jer i to znači gubitak i to se Matrixu ne sviña.
A: Kakav je postupak? Zakopaš seme i zamoliš da iznikne?
D: Nekako tako. Zakopaš seme u zemlju, poliješ ga
vodom, ozračiš svetlošću i ljubavlju, i pomisliš, da se poveže sa uopštenim Matrixom od kojeg dobije potrebne informacije za razvoj za toliko dana koliko si ti odredio. Tada se unutrašnjost ispuni svetlošću iz koje iznikne jedna tanka nit, koja se povezuje sa Matrixom i tako započinje proces.
A: Kada oberete voće i povrće, šta se dešava sa ostalim delovima biljke?
D: Ona dalje živi, ali sledeći plodovi voća i zeleniša služe samo kao seme ili je jednostavno puste da se
osuši i zatim je zamole da se brzo raspadne na one elemente iz koje je i stvorena, kako bi na planeti ostala ravnoteža.
A: Kako da razumem da kod vas nema ñubreta?
D: Ne baš. Oni nemaju ñubreta, jer nemaju materijal za pakovanje i druga pomoćna sredstva. Ako treba
nešto da bace, odnesu to na odreñeno mesto, gde
Inuaki pomažu da se rastvori na elementarne delove.Zato kod nas nema ñubreta na gomili ili
razbacanih stvari.
A: Dobro, ali ako neko ne odnese na odreñeno mesto to što želi da baci, ako ga jednostavno izbaci na put?
D: Što bi učinio tako nešto? Ja još nisam čuo da je to neko učinio. To je nelogično.
A: Imate li vi automobile i druga prevozna sredstva? D: Da, ali su jedne vrste. Van planeta saobraćamo
letećim tanjirima, kako ih čovečanstvo naziva. Na Inuaki koristimo iste tipove vozila, samo su mnogo manja.
A: Kakvo gorivo se upotrebljava?
D: Nema goriva. To su kao stalno pokretna vozila. Funkcionišu do beskraja, bez pogonskog goriva.
Sadrže neke ploče smeštene jedna iznad druge,
koje su magneti raznog polariteta, koji stvaraju jedno energetsko polje, koje se na zemlji naziva Merkaba. Snagom misli aktiviraju se dva tetraedra, na čijoj sredini su magneti. Polja magneta primaju tetraedri, koji zatim počinju da se okreću, stvaraju takvo polje snage, koje omogućava da se prevozno sredstvo kreće. Promenom polariteta vozilo se može podizati i spuštati, dok se sa promenom ugla menja kretanje levo ili desno. To se postiže nekim šlemom koji se stavlja na glavu i u neposrednoj vezi je sa srcem prevoznog sredstva.
A: Na neki način, upravlja se i kreće snagom misli? D: Da pomoću misli, ali bez magneta to ne bi funkcionisalo.
A: Od čega su izgrañeni brodovi?
D: Od neke vrste metala, koji postoji i tu na zemlji. To je u stvari legura pet metala. Ovu mešavinu
prave nekim svetlosnim zracima. Ovi zraci se
stvaraju pomoću velikih kristala. A: Ima li svako takav brod?
D: Samo tada kada ima potrebe za tim.
A: Kada uzmeš brod, jel on onda tvoje vlasništvo?
D: Ne, brodovi su svačiji. Kada više nemaš potrebe za njim vratiš ga na mesto odakle si uzeo. Nema
nikakvog smisla zadržavati ga, jer svako može da ga
uzme kad god mu zatreba.
A: Da li se za to plaća, postoji li uopšte novac kao platežno sredstvo?
D: Ne, tamo nema novca, jer nemaš šta da radiš sa njim. Svako radi onda kada treba, kada pomaže
nekome. Jer kada zamole imaju sve što im je potrebno.
A: Imate li voñe?
D: Da, postoje u nekom obliku. Posle svake 260-te rotacije planete menja se voña i dvanaest članova veća. To liči na vaše izbore ovde, ali niko ne može biti izabran nikada više, sve dok svaki stanovnik ne bude voña. Koga smo jednom izabrali taj nikad više ne može biti biran. Nikako ne možeš ponovo da postaneš voña dok nemaš bar 5200 rotacija planete. A: Mislim da je to dobra stvar!
D: Da, jer svako je optimista i spreman na žrtvovanje i kada želiš da sve bude dobro, naravno to se i
ostvaruje.
A: Imate li vi dece?
D: Da, ali sistem je sasvim drugačiji. Kada se utvrdi da ima potrebe za novim naraštajem, traže se takvi, koji žele da imaju dece i oni će zatim začeti naslednika, koji odrasta na specijalnom mestu, koje je optimalno zamišljeno, da bi razvoj deteta bio savršen. To je kao jedan dečiji dom, sa tom razlikom, što im je tu sve obezbeñeno. Nauče istoriju planete, ponašanje, meditaciju, telepatiju, gajenje biljaka, tehniku i mnogo toga. Profesori su uvek najiskusniji, najstariji Inuaki. Deca mogu da se nañu sa roditeljima kada god požele kao i obratno. Jer su stalno u telepatskoj vezi, tako da odvojenost ne stvara probleme. Tamo razdaljine ne predstavljaju problem.
A: Naslednici se rañaju živi ili se izlegu iz jaja?
D: Živi, ali u stvarnosti se ne rañaju, jer se kao embrioni začinju i razvijaju na specijalnom mestu. Roditelji odlaze na to mesto i ostavljaju svoj materijal za oplodnju, koji se zatim razvija pod nadzorom. Zato se oni nikada ne razbole, ne postoji nikakav genetski poremećaj.
A: Da li potomci nasledjuju kuće, vrednosti, da li stvari mogu da se naslede?
D: Ako želiš, ali to nema smisla, svako ko je postao
odraslo biće, dobija pomoć da stvori sve što mu je potrebno. Nema potrebe da dobiješ nešto od
nekoga, ako ti možeš da dobiješ sve što poželiš.
A: Dobro, ali ako imaš porodični nakit? Postoji li uopšte tako nešto?
D: Ne, to je nepotrebno. Imamo i mi zlato, ali se to
koristi za izgradnju brodova i za pravljenje raznih legura. Nema nikakvog smisla da stavljaš zlato ili neki drugi metal na sebe, jer to izaziva poremećaj energetskog polja.
A: Kod nas se to visoko ceni.
D: Da, jer je to kod vas statusno pitanje, neka vrsta društvenog položaja, dok kod nas ne možeš biti nešto drugo nego što si, jer svi znaju ko stoji nasuprot tebe, šta znaš da radiš i za šta si sposoban.
A: Jesam li dobro razumela, svi ste na istom nivou? D: Ne, jer su iskustva različita, i tamo postoje Inuaki
koji raspolažu različitim sposobnostima, nadarenošću. Neki se razumeju u grañevinarstvo,
drugi u biljke, dok su neki učitelji. To ne znači da ostali ne poznaju ove poslove. Tamo se sve mora naučiti i kada si dobio sve informacije tada se
odlučuješ za šta si zainteresovan i sposoban.
A: Da li se život odvija u parovima? Bračni drugovi? Različiti polovi?
D: Da, postoje različiti polovi, koji mogu da žive u
parovima ali ne tako kao ovde. Tamo te ništa ne obavezuje da ostaneš, ako ne želiš. Bilo kada da
ostaneš sam, možeš da tražiš sebi partnera. Deca
mogu da ostanu zajedno sa roditeljima, ako tako žele kada odrastu, ali se to ne dešava. Dozvoljeno je, ali se to ne dešava, jer niko ne oseća potrebu za tim. Tamo su svi drugovi.
A: Organizuju li proslave i zabave kao kod nas?
D: Mogu da se nañu bilo kad, kad god požele, ali nisam video slične stvari kao ovde.
A: Ali ako se neko posvaña sa komšijom?
D: Tako nešto ne postoji. Nikada nisam čuo da se tako nešto desilo. Ako i postoji neko razmimoilaženje tada se sazove savet i upita se Knjiga Zakona, ali se već jako davno to nije desilo.
A: Šta je Knjiga Zakona?
D: Jedan ogroman kristal, u koji su naši preci uklesali pravila. U suštini to su opšta pravila
ponašanja. Kada imaš neki problem, položiš ruku na kristal i on pošalje odgovor u tvoju glavu dajući ti
tako rešenje u skladu sa zakonima. A: Kako to pošalje u tvoju glavu?
D: Ne znam tačno kako, jer nikada nisam to radio. Tako sam razumeo, da se javljaju neke slike, koje ti pokazuju šta treba da radiš.
A: I pridržavaju se toga? D: Naravno!
A: Dobro, ali ako neko kaže, da on ne želi to, on bi
nešto drugo da uradi jer nije zadovoljan odgovorom! D: Ne može. Kako da ne uradi to što je video? Svako se pridržava pravila.
A: Dobro, ali predpostavimo da neće, jer je on odlučio da ubije taj entitet, koji mu je pričinio štetu.
D: Smeje se naglas. To je nemoguće. Ubiti nekoga, to je kao da ubiješ sebe. Jer ubistvo stvara
pretumbacije u Matrixu, okreće se i vraća tebi. Tako nešto se nije desilo još od pamtiveka. Možda je u dalekoj prošlosti postojalo tako nešto, ali sada je
nemoguće, oni su to davno prevazišli. Ne znam kako da ti objasnim, ali oni ne znaju da učine zlo. Ne
poznaju te stvari. Jednostavno ne postoji tako nešto. Sećam se, kada sam saznao, da postoje takve misli, to mi se učinilo kao aberacija. (zabluda prim. prev.)
A: Ali su postojale?
D: Da, ali jako davno. Učili smo o tim stvarima, ali to danas ne postoji.
A: Možeš to da mi prevedeš na zemaljske godine?
D: (Posle malog razmišljanja) Možda oko 500.000 godina.
A: Dakle vi već 500.000 godina živite u savršenoj
simbiozi? (zajednički život prim.prev.)
D: Ne, manje, ali u početku je bilo teško, dok se nismo rastali.
A: Od čega ste se rastali?
D: Da nastavimo razgovor sledećom prilikom. A: Dobro.
Oprostila sam se od Davida i pokušavam da
razumem to što mi je rekao. Vraćajući se, shvatam, da sam trebala da mu postavljam druga pitanja. Sa mnogo više informacija, tačnije sročena, meñutim nove informacije su me toliko zbunile, da sam izgubila pažnju. Tako sam odlučila da spremim beleške sebi o nekim detaljima o kojima sam mislila da treba da ga pitam.