IMAM DA KAŽEM PET STVARI

 

 

Probuđeni ljubavnik slobodno govori voljenom biću:

»Ti si nebo po kojem kruži moj duh,

ljubav unutar ljubavi, mesto vaskrsnuća.

Neka ti ovaj prozor bude uvo.

Mnogo puta sam izgubio svest

od čežnje za tvojim ćutanjem koje osluškuje,

i za osmehom koji podstiče život.

Ti ukazuješ pažnju najmanjim stvarima,

mojim sumnjama i nedoumicama, isto kao i najvećim.

Znaš da su moji novčići krivotvoreni,

ali svejedno ih prihvataš,

prihvataš moju bestidnost i lažno predstavljanje!

Imam da kažem pet stvari,

pet prstiju da predam tebi na milost.

Prvo, dok sam bio odvojen od tebe

          ovaj svet nije postojao,

          niti bilo koji drugi.

Drugo, šta god da sam tražio

          sve si to uvek bio ti.

Treće, zašto sam uopšte naučio da brojim do tri?

Četvrto, moje polje pod kukuruzom gori!

Peto, ovaj prst predstavlja Rabiju,

          a ovaj nekog drugog.

          Ima li ikakve razlike?

Jesu li ovo reči ili suze?

Je li plakanje govor?

Šta da radim, ljubavi?«

Tako je govorio, i svi oko njega

počeše da plaču sa njim, mahnito se smejući,

jaučući od sve potpunijeg sjedinjavanja

ljubavnika i ljubljenog.

To je istinska religija. Sve ostale su

odbačeni zavoji kraj nje.

To je sema robovanja i gospodarenja

koji strasno plešu. To je ne-bivanje.

Ni reči, ni bilo koja prirodna činjenica

ne mogu to da izraze.

Poznajem te plesače.

Danju i noću pevam njihove pesme

u ovom kavezu od tela.

Dušo moja, ne pokušavaj da odgovoriš sada!

Nađi prijatelja, i sakrij se.

Samo, šta može da ostane sakriveno?

Tajna ljubavi uvek podiže glavu

i uklanja sve pokrivače:

»Evo me!«