4.  SELJANKA

Teza. Prototip seljanke je ona poljoprivrednica iz Bugarske, koja je prodala kravu da bi skupila potreban novac da otputuje u Sofiju na univerzitetsku kliniku, jer je muči artritis.

Tamo ju je pregledao profesor lično i otkrio kod nje toliko zanimljiv slučaj bolesti da je  morao da je prikaže studentima. On nije samo utvrdio simptome bolesti i dao dijagnozu, nego je odredio i terapiju. Ceo laj postupak ispunio je seljanku strahopoštovanjem.

Pre nego što je otišla, dobila je od profesora recept za lekove i detaljna uputstva kako da ih upotrebi i šta sve još treba da radi da bi ozdravila, bila je preplavljena oduševljenjem zbog njegove učenosti, pa je na bugarskom izgovorila nešto u smislu: „Hej, baš ste Vi divan čovek, profesore!"

Meñutim, nije joj bilo ni na kraj pameti da postupi po dobijenim uputstvima. Prvo, u njenom selu nema apoteke. Drugo, i da ima, ona nikad ne bi Ispustila iz ruku jedan tako dragocen list papira. Niti je imala mogućnosti za primenu ostalih uputstava, kao što je hidroterapija, dijeta i si. Ona nastavlja da živi kao i ranije, mučeći se sa svojom boljkom, ali srećna što može svakome da se pohvali kakvo super lečenje joj je prepisao veliki profesor iz Sofije, kome ona izražava svoju zahvalnost, moleći se za njega svake večeri.

Nekoliko godina kasnije, kada je profesor drugim poslom prolazio kroz njeno selo, prepoznao je seljanku kad je pritrčala da mu poljubi ruku, zbog njegovog božanstvenog leka koji joj je prepisao  pre toliko vremena. On velikodušno prihvata njeno obožavanje i posebno mu je milo dok mu priča koliko joj je dobro činilo propisano lečenje. U stvari, on se toliko zaneo svojim uspehom da nije ni primetio kako ona hramlje isto onako teško kao i pre.

Kao društvena igra, „Seljanka" se igra u naivnoj i prefriganoj varijanti, obe pod istim motom:

„Hej, ala ste Vi divan čovek, g. Mudrijaševiću" (HDĆM). U naivnoj varijanti, Mudrijašević stvarno jeste super. On je slavni slikar, pesnik, dobrotvor ili naučnik, a naivne mlade žene

često prevaljuju velike razdaljine u nadi da će se sastati sa njim i moći, pune obožavanja, da

mu sede uz skute i lakiraju njegove nesavršenosti. Pronicljiva žena, koja se svojevoljno otisne u avanturu ili brak s takvim čovekom koga iskreno obožava ili ceni, može u potpunosti da  bude svesna njegovih slabosti. Ona može čak i da ih koristi kako bi postigla ono što hoće.

Sa ovim dvema vrstama žena, igra proističe iz lakiranja ili iskorišćavanja nesavršenosti, dok naivnost leži u njihovom istinskom poštovanju njegovih dostignuća koja su one u stanju da procenjuju sa dovoljnom tačnošću.

U prepredenoj varijanti Mudrijašević može ali ne mora da bude super, ali se u svakom slučaju suočava sa ženom koja ne ume da ceni ono što je najbolje u njemu. Za nju bismo možda mogli reći da je prostitutka visoke klase. Ona igra „Malecka ja" i koristi HDCM kao čisto laskanje, da bi ostvarila svoje sebične ciljeve. Ispod površine, ona ili ne može da ga podnese ili mu se podsmeva. Ali, baš nju briga za njega - ona je zainteresovana samo za onaj cubok koji ide uz njega.

Kao klinička igra, „Seljanka" se igra u dve slične varijante, obe pod istim motom: „Hej, ala ste Vi divan čovek, profesore" (HDČP). U naivnoj verziji, pacijentkinji će biti dobro dokle god može da veruje u HDPC, što stvara za terapeuta odreñenu obavezu - da se pristojno ponaša i  u svom javnom i u svom privatnom životu. U prepredenoj varijanti, pacijentkinja veruje da će terapeut nasesti njenoj HDPČ i pomisliti u sebi: „Vi imate neuobičajen dar zapažanja"  (VINDZ). Kad ga jednom utera u tu poziciju, neće joj biti teško da ga na pravi budalom i onda promeni terapeuta. Ako se on ne da tako lako navući na tanak led, možda joj može i pomoći.

Najjednostavniji način da pacijentkinja dobije igru HDCP jeste - da joj ne bude bolje. Ako je zlonamerna, ona će preduzeti aktivnije mere da ga nasamari. Jedna žena je igrala HDCP sa svojim psihijatrom i simptomi joj se nisu ublažavali. Konačno ga je napustila, uz mnoge zahvalnosti i izvinjenja. Onda se obratila svom cenjenom parohu za pomoć i igrala je HDCP sa njim. Posle izvesnog vremena, ona ga je zavela da igraju „Femkanje" drugog stepena. Zatim  je ispričala svojoj komšinici, kad su se videle u dvorištu preko plota, onako „u poverenju", da se strašno razočarala u popa Crnog šio je, u trenutku slabosti, počeo da se nabacuje jednoj tako nedužnoj i skromnoj ženi kao što je ona. Pošto mu poznaje suprugu, ona će mu to, na- ravno, oprostiti, ali ipak... itd. Ovo poveravanje omaklo joj se neplanirano i tek posle se, ,,na svoje zaprepašćenje", setila da je ta susetka član crkvenog odbora. Svog psihijatra je pobedila time što joj nije bivalo bolje, a svog sveštenika time što ga je zavela, mada to nije baš volela da prizna.

Ali, sledeći psihijatar doveo ju je u terapeutsku Krupu gde nije mogla da manevriše na uobičajen način. A onda je, bez gubljenja vremena na igranje HDCP i VNDZ, počela detaljnije da ispituje svoje ponašanje i uz pomoć grupe uspela je da se odrekne obeju svojih igara - i HDCP i „Femkanja".

Antiteza: Terapeut mora prvo da proceni da li NO igra naivno, pošto bi u tom slučaju trebalo, za dobro pacijentkinje, dozvoliti nastavak igre sve dok se njen Odrasli ne učvrsti dovoljno da bismo mogli rizikovati protivmere. Ako igra nije naivna, protivmere treba preduzeti u prvoj povoljnoj prilici, pošto pacijentkinja bude dovoljno pripremljena da može da shvati šta se dogaña. Terapeut onda tvrdoglavo odbija da da savet a kada pacijentkinja počne da se buni, on joj jasno stavlja do znanja da to nije obična „kockarska psihijatrija" nego njegova smišljena politika. Uskoro će njegovo odbijanje ili razbesneti pacijentkinju ili ubrzati pojavljivanje simptoma akutnog unutrašnjeg nespokojstva.

Sledeći korak zavisi od zloćudnosti pacijentkinjinog stanja. Ako je previše otkačena, treba se na uobičajen način pozabaviti njenim akutnim reakcijama, kako bi opet bili stvoreni preduslovi za nastavak terapije. Prvi cilj, u slučaju prepredene varijante, jeste da odvojimo Odraslog od dvoličnog Deteta,  kako bismo  igru  mogli  da  analiziramo.

U društvenom životu treba izbegavati svako intimno spetljavanje sa naivnim igračima HDCM, kao što svaki inteligentniji menadžer i traži od svojih popularnih zvezda. Sa druge strane, one žene koje igraju prefrigani HDCM vrlo su inteligentne i zanimljive ponekad, samo kad bi mogle da budu izlečene od igranja te igre. Od njih je moguće načiniti prilično atraktivnu prinovu porodičnom društvenom krugu.