Odigraj "Tarot DA/NE"

Kalendar događanja

Član JosipJankovic

Upisao:

JosipJankovic

OBJAVLJENO:

PROČITANO

698

PUTA

OD 14.01.2018.

Idem u Ameriku

Idem  u  Ameriku
Amerika! “Ovi ljudi sigurno su Amerikanci”, pomislio sam dok je pred mojim unutrašnjim okom tekla reka zapadnjačkih lica.

Poglavlje   37.

Idem  u  Ameriku

Amerika! “Ovi ljudi sigurno su Amerikanci”, pomislio sam dok  je  pred mojim unutrašnjim okom tekla reka zapadnjačkih lica.272

Uronjen u meditaciju sedeo sam iza prašnjavih kutija u skladištu škole u Rančiju. Tokom svih tih godina rada sa dečacima, teško mi je bilo  da  nađem skrovito mesto! Kao i obično, vrata skladišta su  se  otvorila.  Jedan  od  dečaka otkrio  je  moje  sklonište.

“Dođi ovamo, Bimale”, pozvao sam ga radosno. “Imam novosti za tebe. Gospod me zove u Ameriku!”

“U Ameriku?” Dečak  je  ponovio  moje  reči  glasom  iz  koga  se  moglo razabrati  kao  da  sam  rekao  “na  Mesec”.

“Da, otkriću Ameriku, kao Kolumbo. On je mislio da je otkrio Indiju. Izgleda da između te dve zemlje postoji karmička veza!”

Bimal je odskakutao. Ove dvonožne novine  ubrzo  su  o  mojoj  nameri obavestile  celu  školu.  Pozvao  sam  zaprepašćeno  nastavničko  veće  i  predao  sam

školu  na  staranje.

“Znam da ćete uvek imati na umu obrazovne  joga  ideale  Lahirija Mahasaye”, rekao sam  im.  “Često  ću  vam  pisati.  Ako  Bog  da,  jednog  dana  ću se vratiti”. Suze su mi bile u očima dok sam poslednji put gledao dečake na sunčanom tlu Rančija. Znao sam da je  jedan  period  mog  života  završen.  Od sada ću boraviti u dalekim zemljama. Nekoliko časova nakon vizije, sedeo sam u vozu za Kalkutu. Sledećeg dana jedan Bengalski prijatelj me je  pozvao  da budem delegat Indije na  Internacionalnom  kongresu  religioznih  liberala  u Americi, koji je te  trebalo  da  se  održi  pod  pokroviteljstvom  Američkog udruženja unitarista. U glavi mi se sve vrtelo kada sam potražio učitelja u Seramporeu.

“Guruđi, upravo sam pozvan  da  govorim  na  religioznom  kongresu  u Americi.  Da  li  da  idem?”

“Sva vrata su ti otvorena”, jednostavno je odgovorio Šri Juktešvar. “Sad ili  nikad.”

“Ipak, gospodine, ja ne znam  da  govorim  pred  javnošću”,  rekao  sam zbunjeno.  “Retko  sam  držao  predavanja,  a  nikada  na  engleskom.”

smešteni   su   uz   svetu   reku,   hranjenu   snegom   nedostupnih   Himalaja.   Vekovima   su   kraj   Ganga

živeli  sveci,  pa  se  na  njenim  obalama  sigurno  oseća  njihov  blagoslovljeni  dah.

Vede uče da treba  poštovati  sve  prirodne  pojave.  Pobožni  hindus  dobro  razume  hvalu sv. Franje Asiškog: “Blagoslovljen da si, Gospode, zbog naše sestre vodice, tako korisne, ponizne, čiste i dragocene.”

220      Korinćanima  poslanica  prva  15,  54-55

221      Mnoga od tih lica sreo sam kasnije na Zapadu, i odmah sam ih prepoznao.


uši.”


“Na  engleskom  ili  ne,  tvoje  reči  o  jogi  pašće  na  Zapadu  na  otvorene

Nasmejao sam  se.  “Dakle,   dragi   guruđi,  ipak   ne   verujem  da   će


Amerikanci  učiti  bengalski!  Molim  vas  da  me  blagoslovite  da  savladam  prepreke engleskog  jezika.”273

Kada   sam   svoj   plan  saopštio   ocu,   on   se   zaprepastio.   Amerika   mu   se

činila  neverovatno  dalekom.  Bojao  se  da  me  više  neće  videti.

“Kako ćeš ići”, strogo me je  pitao.  “Ko  će  te  finansirati?”  Pošto  je  on rado pokrivao troškove mog obrazovanja celog života, svakako se nadao da će njegovo pitanje zaustaviti moje planove.

“Sigurno Gospod.” Dok sam tako odgovarao, pomislio sam  na  sličan, davni  odgovor  bratu  Ananti  u  Agri.  Bez  okolišavanja  sam  dodao:  “Oče,  možda

će vas Gospod nadahnuti da mi pomognete.”

“Nikad”! Otac me  je  pogledao  sa  sažaljenjem.  Stoga  sam  se  začudio  kada mi  je  sutradan  pružio  ček  ispisan  na  veliku  sumu.

“Taj novac ti ne dajem kao otac,” rekao je, “već kao  veran  učenik Lahirija Mahasaye. Idi u tu daleku zemlju Zapada, i širi  tamo  nadreligiozno učenje krija joge.”

Bio sam duboko dirnut očevom nesebičnošću i  spremnošću  da  zanemari lične težnje. Tokom  prošle noći shvatio  je da motiv mog putovanja nije  nikakva obična  želja.  “Možda  se  u  ovom  životu  nećemo  više  videti”,  rekao  mi  je  otac

žalosno, koji je u to vreme imao šezdeset i sedam godina.

Intuitivno  sam  odgovorio:  “Sigurno  će  nam  Gospod  to  omogućiti.”

Osećao sam ne malu uznemirenost dok sam se spremao da svog učitelja i rodnu zemlju zamenim nepoznatim obalama Amerike. Čuo sam mnoge priče o materijalističkoj atmosferi Zapada, koja se vekovima toliko razlikovala od spiritualnog zračenja Indije, prožetog aurama svetaca.

“Istočnjački učitelj koji se  usudi  da  krene  ne  Zapad,”  mislio  sam,  “mora da bude jači od onog koji ide u himalajsku zimu!”

Jednog  ranog  jutra  počeo  sam  da  se  molim  i  nepokolebljivo  sam  odlučio

da ako treba i umrem, moliću  se  sve  dok  ne  budem  čuo  glas  Božiji.  Želeo sam da me on blagoslovi i uveri da se neću izgubiti u  magli  modernog utilitarizma.  U  sebi  sam  bio  spreman  da  krenem  u  Ameriku,  ali  sam  tim  više

želeo božansku dozvolu.

Molio sam se i molio, pokušavajući da  ugušim  jecaje.  Nije  bilo  odgovora. Moja  ćutljiva  molba  postajala  je  sve  jača,  sve  dok  u  podne  nije  dostigla vrhunac. Mozak više nije mogao da izdrži pritisak samrtnih muka. Da  sam  još jednom zavapio i povećao dubinu svoje unutrašnje strasti,  mislim  da  bi  mi  se glava rasprsnula. U tom času čuo  sam  kucanje  na  hodniku  kraj  sobe  u  kojoj sam  sedeo,  u  kući  na  Gorpar  putu.  Kada  sam  otvorio  vrata   ugledao   sam mladog čoveka u skromnoj pustinjačkoj odori. On je ušao, zatvorivši  vrata  za sobom odbio je moju ponudu da sedne, te  pokretom  pokazao  da  želi  da razgovaramo  stojeći.

“To mora da je Babađi”, pomislio sam ošamućen, jer  je  čovek  ispred mene imao crte mladog Lahirija Mahasaye.

“Da, ja sam  Babađi”,  odgovorio  mi  je  na  misao  melodičnim  hindu jezikom.

“Naš nebeski otac  čuo  je  tvoju  molitvu.  Zapoveda  mi  da  ti  kažem: 'Poslušaj savet svog  gurua  i  pođi  u Ameriku.  Ne  boj  se,  bićeš  zaštićen.’”

222      Šri Juktešvar i ja obično smo razgovarali na bengalskom.


Posle pauze, Babađi  mi  se  opet  obratio.  “Ti  si  onaj  koga  sam  odabrao da na Zapadu širi poruku krija joge. Mnogo ranije, kada sam sreo tvog gurua Juktešvara   na   Kumbha-meli,   obećao   sam   mu   da   ću   mu   poslati   tebe   na

školovanje.”

Bio  sam  toliko  skrhan  predanim  strahopoštovanjem  i  tako  duboko  dirnut

što od njega samog čujem da me je doveo Šri  Juktešvaru, da nisam mogao  da govorim.  Bez  reči  sam  se  bacio  pred  noge  besmrtnom  guruu.  On  me  je milostivo  podigao,  pa  mi  je,  govoreći  o  mnogo  čemu  što  se  odnosilo  na  moj

život,  dao  nekoliko  ličnih  saveta  i  izgovorio  je  nekoliko  tajnih  proročanstava.

Zatim se uputio prema vratima. “Ne pokušavaj da  me  pratiš,“  rekao  je,  “jer  to nećeš   moći.”

“Molim  te,   Babađi,   nemoj   da   odeš“,   ponavljao   sam   bez   prestanka. “Povedi  me  sa  sobom!”

Osvrnuo se i rekao mi je: “Ne sada, drugi put.”

Skrhan osećanjima, nisam se obazirao na njegovo upozorenje. Kada sam pokušao da  pođem  za  njim,  primetio  sam  da  su  mi  stopala  prilepljena  za  pod. S  vrata  me  je  Babađi  još  jednom  s  ljubavlju  pogledao.  Podigao  je  ruku  na blagoslov  i  otišao  dok  sam  za  njim  čeznutljivo  zurio.  Posle   nekoliko   minuta mogao sam da pomaknem noge. Seo sam i uronio u duboku meditaciju bez prestanka zahvaljujući Bogu što ne samo da mi je uslišio molitvu, nego me i blagoslovio susretom s Babađijem. Kao da mi je dodir s drevnim, uvek mladim učiteljem,  posvetio  celo  telo.  Odavno  sam  želeo  da  ga  vidim.

Sve do sada  nikome  nisam  ispričao  svoj  susret  s  Babađijem.  Smatrajući ga najsvetijim od svojih ljudskih iskustava,  čuvao  sam  ga  duboko  u  srcu.  Ipak, palo mi je na pamet  da  će  čitaoci  ove  autobiografije  spremnije  poverovati  u postojanje skrivenog Babađija i njegove planove za svet,  ako  kažem  da  sam  ga video svojim očima. Jednom slikaru pomogao sam da  naslika  veran  portret jogija-Hrista  moderne  Indije.  Slika  se  nalazi  u  ovoj  knjizi.

Veče pre odlaska u Sjedinjene američke države, proveo  sam u Šri Juktešvarovoj svetoj prisutnosti.

“Ne zaboravi da si rođen  među  Hindusima  i  nemoj  prihvatiti  sve američke običaje. Od oba naroda uzmi ono najbolje”, savetovao mi je učitelj na svoj spokojno mudar način. “Ostani veran sebi i Bogu. Traži u usvoji  najbolje osobine svoje braće rezličitih rasa, razbacanih po zemaljskoj kugli.”

Zatim me blagoslovio. “Pomoći ćeš svima onima koji  ti  priđu  s poverenjem, tražeći Boga. Kada ih pogledaš,  iz  tvojih  očiju  će  u  njihov  mozak preći duhovna  struja  koja  će  izmeniti  njihove  materijalističke  navike  i  podsetiti ih na Boga. Sudbina ti je naklonjena kada  se  radi  o tome  da privučeš  iskrene duše.  Gde  god  da  budeš,  čak  i  u  divljini,  naći  ćeš  prijatelje.”

Oba   njegova   blagoslova   obilno   su   se   ispunila.   Otišao   sam   u   Ameriku

sam, u divljinu, bez i jednog jedinog prijatelja, i našao hiljade njih, spremne da prihvate večna duhovna učenja.

Napustio sam Indiju u avgustu  1920.  godine  na  Gradu  Sparti,  prvim putničkim brodom koji  je  posle  I  svetskog  rata  plovio  za  Ameriku.  Mogao  sam da rezervišem kartu tek pošto su na  čudesan  način  uklonjene  mnogobrojne birokratske prepreke u vezi s mojim pasošem. Za  vreme  dvomesečnog  putovanja, jedan  od  saputnika  je  otkrio  da  sam  indijski  delegat  na  kongresu  u  Bostonu.

“Svami Jogananda,” obratio mi se prvim od mnogobrojnih čudnih izgovora moga imena na koje ću se kasnije navići u Americi, “molim vas, počastite sledećeg četvrtka putnike svojim predavanjem. Mislim da bi nam  svima  bio  od koristi  govor  na  temu  životna  borba  i  kako se  boriti!”


Na žalost, u sredu sam otkrio da moram da vodim borbu  sa  svojom bitkom. Očajnički sam pokušavao da organizujem ideje za  predavanje  na engleskom jeziku, i na kraju sam digao ruke od toga.  Kao  divlje  ždrebe  kada ugleda sedlo, misli su mi odbijale  svaku  saradnju  sa  zakonima  engleske gramatike. Oslanjajući se u potpunosti na učiteljeva  uveravanja  u prošlosti,  ipak sam se u četvrtak pojavio pred slušaocima u salonu parobroda. Nisam mogao da izustim ni reč. ]utke sam stajao pred slušaocima. Pošto smo desetak minuta isprobavali strpljenje, slušaoci su shvatili da sam u škripcu i  počeli  su  da  se smeju. Ali meni situacija nije bila smešna. Ogorčeno sam u sebi uputio  molbu učitelju.

“Možeš! Govori!”  Istog  trenutka  mi  je  u svesti  odjeknuo  njegov  glas.

Misli su mi se odmah sprijateljile sa engleskim jezikom. Četrdeset  i  pet minuta kasnije, publika je i dalje pažljivo  slušala.  Posle  tog  predavanja  dobio sam veliki broj poziva da govorim pred različitim grupama u Americi.

Kasnije  nikada  nisam  mogao  da  se  setim  ni  reči   od   onoga   što   sam rekao. Pažljivim ispitivanjem  slušalaca  sam  saznao:  “Održali  ste  nadahnut  govor na potresnom i  pravilnom  engleskom  jeziku.”  Na  tu  radosnu  vest  ponizno  sam se zahvalio svom guruu za njegovu blagovremenu pomoć, i još jedanput  sam shvatio  da  je  uvek  uz  mene,  uklanjajući  sve  prostorne  i  vremenske  prepreke.

Tokom  preostalog  vremena  putovanja  po  okeanu,  ponekad  bih  sa  strahom

pomišljao  na  predavanje  koje  na  engleskom  moram  da  održim  na  kongresu  u Bostonu.

“Gospode,” molio sam se, “molim te da  mi  ovaj  put  inspiracija  budeš  ti sam, a ne publika koja mi se smeje!”

“Svami     Jogananda,    delegat    Brahma}ariya

asrama    u

Ran~iju,    preneo    je

Kongresu    pozdrave     svog    Dru{tva.     Na    te~nom

engleskom

jeziku   i    s   velikim

Krajem septembra,  'Grad  Sparta’  pristao  je  u  blizini  Bostona.  Šestog oktobra obratio  sam  se  kongresu  svojim  govorom  u  Americi.  Bio  je  dobro privaćen.  Odahnuo  sam.  Velikodušni  sekretar   Američkog   udruženja   unitarista napisao  je  u  kongresnom  izveštaju  sledeći  komentar:

žarom,  održao  je  govor  filozofskog  karaktera  na  temu  “Nauka  religije”,  koji  je u celini objavljen u formi pamfleta za širu distribuciju.  Religija  je  univrzalna  i jedna, tvrdi on.  Naravno da ne  možemo proglasiti  univerzalnim posebne običaje i uverenja, ali zajednički elemenat religije jeste univerzalan,  i  od  svakoga  se može  tražiti  da  ga  sledi  i  sluša.”

Zahvaljujući očevom velikodušnom čeku,  mogao  sam  da  ostanem  u Americi  i  pošto  je  kongres  prošao.  U  skromnim  uslovima  u  Bostonu   sam proveo četiri srećne godine. Držao sam javna predavanja, podučavao i  napisao knjigu pesama, Pesme duše, koje su objavljene s predgovorom Fredericka B. Robinsona, predsednika koledža grada Njujorka.

Na transkontinentalnoj turneji, leta 1924. Godine, govorio  sam  pred hiljadama ljudi u  mnogobrojnim  glavnim  gradovima.  U  Seattleu  sam  se  ukrcao na brod i proveo neko vreme na Aljasci.

Zahvaljujući pomoći velikodušnih studenata, krajem 1925. godine osnovao sam Američki centar na Mount Vashingtonu u Los  Angelesu.  To  je  ona  ista  zgrada koju sam pre toliko godina video u svojoj viziji u Kašmiru. Žurio sam  da pošaljem Šri Juktešvaru fotografije. Odgovorio mi je sa  dopisnicom  na bengalskom, koju ovde prevodim:

11.  avgust  1926.

O,  Jogananda,  dete mog  srca,


Ne mogu rečima da izrazim radost koju sam osetio kad sam video fotografije tvoje škole i učenika. Topim se od sreće što  vidim  učenike  joge  u raznim gradovima. Što se tiče tvojih metoda, pojanja, isceliteljskih vibracija i božanskih isceliteljskih molitvi, ne mogu a da ti  se  ne  zahvalim.  Kada  sam video vrata, krivudavi put na bregu i lepi krajolik ispod Mount  Vashingtona, poželeo sam da sve to vidim i vlastitim  očima.  Ovde  je  sve  u najboljem redu. Neka te Bog uvek blagosilja.

Šri Juktešvar Giri

Godine su  prolazile. Držao sam predavanja  u  svakom  delu  svoje  nove domovine  i  obraćao  sam  se  stotinama  klubova,  koledža,   crkvama   i   grupama svake  veroispovesti.  Deset  hiljada  Amerikanaca  uvedeni  su  u  tehniku  joge.

Ponekad - obično prvog dana  u  mesecu,  kad  su  stizali  računi  za održavanje   Mount   Vashingtona   i   ostalih   centara   Društva   za   samospoznaju   -   s

čežnjom sam mislio na jednostavni mir Indije. Ipak, kada  sam  video  da svakodnevno  raste  razumevanje  između  Amerike  i  Indije,  duša  mi  se  radovala.

Iskustva na Istoku i na Zapadu dovela su me do zaključka da su svakom od njih potrebne vrline onog drugog. Ljudi i na  Istoku  i  na  Zapadu  pate  zbog svojih neuravnoteženih civilizacija. Indiji bi  u  mnogome  koristio  američki praktični pristup i efikasnost na polju materijalnog. Zapadu je  pak  potrebno dublje  razumevanje  duhovne  osnove  života,   a   naročito  naučnih  tehnika   za

čovekovu svesnu komunikaciju s Bogom,  koju je Indija  odavno razvila. I Istok i Zapad moraju ozbiljno da teže ravnoteži spiritualnih  i  materijalnih  vrednosti. Ideal uravnotežene civilizacije nije nikakva tlapnja. Naprotiv, Indija je hiljadama godina bila zemlja ne samo rasprostranjenog duhovnog prosvetljenja, nego  i opšteg materijalnog bogatstva.274 Siromaštvo koje vlada poslednjih 200  godina samo je prolazna faza u dugoj istoriji Indije.

223      Indijci su  hiljadama  godina  bili  najbogatiji  ljudi  na  svetu.  Biblija  nam  saopštava  da  su  “lađe iz Taršiša” donele kralju Salomonu “zlata, srebra, slonovače, majmune i paune”, a  iz  Ofira (Sopare na obali Bombajskog zaliva),  “sandalovine  i  dragulje”.  Megasten,  grčki  ambasador  (IV vek p. n.  e.),  ostavio  nam  je  detaljan  opis  ogromnog  bogatstva  u  Hindustanu.  Plinije  (I  vek  n. e.) kaže da su Rimljani na robu  uvezenu  iz  Indije  trošili  godišnje  pedeset  miliona  sestercija. Indija je tada bila velika pomorska sila. U V i VIII veku putnici iz  Kine  obaveštavaju  o raskošnoj indijskoj civilizaciji, odličnoj upravi i celovitom obrazovanju. Muslimanski  naučnik  Al- Biruni, koji je posetio Indiju u XI veku, opisuje dostignuća na području obrazovanja,  prava, filozofije,  matematike  i astronomije.

Kada je Kolumbo  u  XV  veku  otkrio  Novi  svet,  on  je  zapravo  tražio  kraći  trgovački  put za Indiju. Vekovima je Evropa žudela za indijskom svilom, finim pamučnim platnom (tako providnim da su ga s pravom nazivali “nevidjivom maglom” ili “tkanim vazduhom”), štampanim pamukom, brokatom, tepisima, ratnom opremom, slonovačom i predmetima od nje, mirisima, lekovima i lekovitim mastima, indigom, pirinčom, začinima, koralima, zlatom, srebrom, biserima, rubinima, smaragdima i dijamantima. Portugalski i italijanski trgovci zabeležili su bajkovitu veličanstvenost Viđayanagar kraljestva (1366-1565). Arapski ambasador, Abdur Razzak, opisao je sjaj njegovog glavnog  grada  kao nešto  “što  na  zemlji oko  još  nije  videlo,  ni  uho  čulo”.

U XVI veku, Indija je kao celina,  prvi  put  u  svojoj  dugoj  istoriji  pala  pod  ne-hindusku vlast. Godine 1524. u  zemlju su upali Turci, i Baber   je  ustanovio  dinastiju  muslimanskih kraljeva. Ipak, nastanivši se u staroj zemlji, novi vladari nisu iscrpeli njeno bogatstvo. Može se s pravom reći da je tokom 2.500 godina blago Indije bilo poslovično.


 

Stojim  na  podijumu  ispred  jednog  od  mojih  razreda  u  Americi.  Ovaj  čas prd razredom od hiljadu učenika joge bio je održan u Vašingtonu.

Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba
MAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinu

DUHOVNOST U STUDENOM...

STUDENI...

ASTROLOGIJA, NUMEROLOGIJA I OSTALO

BRZI CHAT

  • Član iridairida

    Edine, ti se tako rijetko pojaviš, pa ne zamjeri ako previdimo da si svratio, dobar ti dan!

    30.10.2024. 12:33h
  • Član edin.kecanovicedin.kecanovic

    Dobro veče.

    28.10.2024. 22:30h
  • Član bglavacbglavac

    Dobro jutro dragi magicusi. Blagoslovljenu i sretnu nedjelju vam želim. Lp

    13.10.2024. 08:02h
  • Član iridairida

    Dobro nam došao listopad...:-)

    01.10.2024. 01:57h
  • Član iridairida

    Sretan Vam početak jeseni Magicusi...:-)))

    22.09.2024. 09:14h
  • Član iridairida

    Sretan Vam početak jeseni Magicusi...:-)))

    22.09.2024. 09:14h
  • Član iridairida

    rujan samo što nije....-)

    29.08.2024. 08:59h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karteLjubavne poruke

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

Babađijevo interesovanje za Zapad Luther Burbank - svetac usred ruža