P O G L A V LJ E XVI

1. I dok je Imanuel bio u Nazaretu, vesti o njemu dođoše do Iroda.
2. I on reče svom narodu, sigurno je ovo Jovan Krstitelj, koji je uskrsnuo iz mrtvih i zato poseduje tako veliku moć.
3. Jer Irod zatvori Jovana, i smesti ga u zatvor zbog Herodije, žene svog brata Filipa.
4. Kako bilo i dođe da bude, Jovan prekori Iroda govoreći, nije dobro što si uzeo Herodiju, jer si počinio preljubu s bratovom ženom i zato moraš biti kažnjen u skladu sa zakonom.
5. Zbog ovoga je on želeo da ubije Krstitelja, ali je bio uplašen od naroda, jer je narod ovog čoveka smatrao prorokom.
6. Kako bilo, dok je Irod slavio svoj rođendan, Herodijina kćerka je plesala pred njim, i Herod je bio zadovoljan.
7. I on joj obeća da će joj dati što god bude tražila.
8. I upućena od svoje majke ona mu reče, daj mi glavu Jovana Krstitelja na srebrnom pladnju.
9. Ali kćerka Herodijina zaplaka govoreći ovo, ne zbog ljubavi prema Jovanu Krstitelju, nego jer bi posvećena njegovom učenju.
10. I kralju bi drago što je Herodija ubedila kćer da zahteva glavu Jovana Krstitelja, jer na ovaj način on ne bi kriv u očima naroda, jer je ispunjavao obećanja.
11. Ali Herodijina kćerka nije znala da su se Irod i njena majka dogovorili, čak pre plesa, da zahtevaju glavu Jovana Krstitelja kroz nju.
12. Zato Irod posla nekog i zatvori Jovana u zatvor.
13. Njegova glava je donesena na srebrnom pladnju i predata devojci.
14. Ona poljubi odrubljenu glavu, tiho zaplaka i reče,
15. Ne znah da ljubav ima tako gorak ukus.
16. I onda odnese glavu Krstitelja svojoj majci.
17. Njegovi učenici tada dođoše, uzeše telo i sahraniše ga. Tada odoše Imanuelu i rekoše mu o događaju.
18. Kada Imanuel ovo ču, bi uplašen i otplovi čamcem u napuštenu oblast. Kako bilo, kada narod to ču, pratiše ga iz svojih gradova.
19. Imanuel vide veliku gomilu, i sažali se na njih, pristade na obalu i izleči bolesne.
20. Uveče mu dođoše apostoli i rekoše, ova oblast je napuštena i noć se spušta. Reci narodu da idemo kako bi kupili hranu i piće u selima.
21. Ali Imanuel odgovori, nije potrebno da idu. Dajte im hranu i piće.
22. Oni odgovoriše, mi nemamo ništa osim pet kriški hleba i tri ribe.
23. A on im reče, donesite mi.
24. I govoreći narodu, on uze pet kriški hleba i tri ribe, izgovori tajne reči, prelomi kriške hleba, iseče ribu i sve dade apostolima, a apostoli predaše narodu.
25. Svi jedoše i najedoše se, i sačuvaše šta je preostalo, dvanaest korpi punih komada.
26. A bilo je oko pet hiljada koji su jeli.
27. Ubrzo nakon, Imanuel uputi apostole da uđu u čamac i pređu u grad pre njega, dok on raspusti narod.
28. Nakon što raspusti narod, on se pope na malu planinu sam, da se odmori i obnovi svoju iscrpljenu snagu. I bio je tu sam te večeri.
29. Čamac sa apostolima je u to vreme bio na sredini mora udaran valovima, jer je jak vetar bio protiv njih i velika se oluja spremala.
30. Kako bilo, u četvrti sat tokom noći, Imanuel im priđe, hodajući po morskoj vodi.
31. Kada su ga apostoli videli kako hoda po vodi, bili su ushićeni i rekoše, on je duh, i zavrištaše od straha.
32. Ali ubrzo Imanuel priđe bliže, obrati im se i reče, budite opušteni, to sam ja, ne budite uplašeni.
33. Gospodaru, da li si ti, upita Petar.
34. Zaista, to sam ja, reče Imanuel.
35. Ali mu Petar odgovori i reče, gospodaru, ukoliko si ti, dopusti mi da ti priđem na vodi.
36. I Imanuel reče, priđi mi i ne budi uplašen.
37. Razumi i znaj da te voda nosi, i nosiće te.
38. Ne sumnjaj u svoje znanje i sposobnosti, i voda će biti čvrsto tlo.
39. I Petar istupi iz broda, i hodajući po vodi priđe Imanuelu.
40. Ali kada snažna munja bljesnu iz neba, on poče tonuti, vrišteći, Imanuele pomozi mi.
41. Imanuel mu brzo priđe, ispruži ruku i uhvati ga, govoreći, o ti malodušni, zašto si uplašen i zašto sumnjaš.
42. Moć vašeg znanja daje vam sposobnosti kakvim ste upravo svedočili.
43. Verovali ste mojim rečima pre munje, ali onda ste bili uplašeni i počeli da sumnjate, i tako moć spoznaje vas napusti i vaša sposobnost nestade.
44. Nikada ne sumnjajte u moć vašega duha, koji je deo Stvoritelja lično i zato ne poznaje granice moći.
45. Čuvajte se, tu je mala ptica na velikim visinama, kada jak vetar počne da duva, iznenadno posumnja u svoju sposobnost leta, pada i umire.
46. Zato, nikada ne sumnjajte u snagu vašega duha i nikada ne sumnjajte u vaše znanje i sposobnost kada vam logika dokazuje zakon Stvoriteljev kroz istinu.
47. Uđoše u brod, i Imanuel naredi oluji da stane. I vetrovi nestadoše.
48. Oni u čamcu rekoše, ti si doista gospodar duha i neko ko zna zakone Stvoritelja.
49. Niko poput tebe ne bi rođen među ljudima, niti ijedan prorok imade takvu moć.
50. Ali Imanuel odgovori, govorim da postoje veći gospodari duhovne moći od mene, i oni su daleki rođaci Petala – (najviši nivo duhovnog razvoja koji je čisti duh i koji se može sjediniti sa Stvoriteljem.)
51. I veliki su oni takođe, koji dolaze iz dubina svemira, a najveći među njima je Bog, i on je duhovni vladar tri ljudska roda.
52. Kako bilo, nad njim stoji Stvoritelj, čije zakone on verno poštuje i prati, zato on nije svemoćan, kako samo Stvoritelj može biti.
53. Zato i on ima ograničenja, koji sebi dozvoljava da bude zvan Bogom i koji je iznad careva i kraljeva, kako Reč kaže.
54. Ali ljudi su neznalice i nezreli, zato veruju da Bog može biti Stvoritelj i praktikuju grešnu doktrinu, kao što je falsifikovano od uništitelja zapisa.
55. Zato ljudi veruju u Boga, i nisu svesni realnosti Stvoritelja, ali Bog je čovek, kao i mi.
56. Ali razlika je u njegovoj svesti, znanju, mudrosti, logici i ljubavi, gde je hiljadu puta veći od vas i veći od sveg naroda zemaljskog.
57. Ali on nije Stvoritelj, koji je neograničena forma.
58. Zato je i Bog jedan od Stvoriteljevih bića, koji, po nelogičnom ljudskom mišljenju, nema početak i nema kraj.
59. I pređoše more i dođoše na obalu Genesareta.
60. I kada narod te oblasti postade svestan njega, oni obavestiše svakoga i dovedoše mu sve koji su bolesni.
61. I tada ga upitaše da li mogu dodirnuti njegovu odeću, kako bi bili izlečeni.
62. I zato dođe bi da oni koji dotaknu njegovu odeću ozdravili.