42.  U svim slovesnim stvorenjima, bila muška ili ženska, nalazi se organ ljubavi, kojim su u stanju obuhvatiti i Božansko i čovečansko. Božiji (duhovni) vole Božansko, a telesni vole telesno. Prvi čiste svoja srca od svake nečistote i od dela ovog prolaznog sveta. Omrznuvši i svet i svoju sopstvenu dušu i noseći krst, oni idu za Gospodom, u svemu vršeći Njegovu volju. Zbog toga se u njih useljava Bog, daje im sladost i radost, koje dušu hrane i obnavljaju. Kao što drveće ne može da raste ako se ne zaliva

prirodnom vodom, tako ni duša ne može da napreduje bez nebeske sladosti. Samo one duše koje su primile Duha i koje su napojene nebesnom sladošću mogu da rastu.

43. Govorite da ste grešnici i oplakujte sve što ste učinili u stanju nemarnosti. Zbog toga će blagovoljenje Gospodnje biti sa vama i delovaće u vama. Jer, On je blag i otpušta grehe svih koji mu se obraćaju, ma ko oni bili, i to tako da ih više ni ne pominje. Ipak, On hoće da se (pomilovani) sami sećaju oproštaja grehova koje su do tada učinili, kako se ne bi desilo da, zaboravivši, opet u svom ponašanju dopuste nešto zbog čega će biti dužni da daju odgovor i za ona sagrešenja koja su im već bili oproštena - kao što se desilo sa slugom kome je gospodar oprostio sav dug koji mu je bio dužan. Jer, kad je, zaboravivši na milost, nepravedno postupio sa drugim slugom, gospodar je od njega tražio čitav prethodni dug koji mu je već bio oprošten. To [se desilo] stoga što se nije sažalio nad drugim slugom i što mu nije oprostio sto dinara, sumu koja je bila ništavna u poređenju sa onom koja je njemu oproštena (Mt.18,23). Pogledajmo i na Davida proroka. Čim ga je prorok Natan izobličio za greh sa Urijinom ženom i za greh koji je sa samim Urijom učinio, on se odmah pokajao i smirio. Zbog toga mu je prorok Natan rekao: Već ti je Bog otpustio grehe tvoje (2.Car.12,13). Međutim, David ih nije

zaboravio, iako je dobio oproštaj, već je spomen na njih predao i potomstvu. To je ostavljeno na spomen svim pokolenjima, od roda u rod. Naučiću bezakonike putevima Tvojim (Ps.50,15), govori on, kako bi se svi grešnici naučili iz njegovog primera i kako bi se, slično njemu, kajali zbog grehova svojih, nikada ih ne zaboravljajući, čak i kad dobiju oproštaj. Slično je rekao sam Bog preko proroka Isaije: Ja sam Onaj koji zaglađuje grehe tvoje, i neću ih pomenuti. Pomeni ih ti (Is.43,25-26). On je i preko proroka Jeremije rekao: Obrati mi se dome Izrailjev... i neću utvrditi lice svoje na vama, jer sam milostiv. Neću se gneviti na vas doveka. Samo vidi bezakonje svoje, jer si prestupila Gospodu Bogu svome, i razvratila si puteve svoje (Jer.3,12-13). Prema tome, grehe koje nam Gospod otpušta mi smo dužni da zadržavamo i da ih se uvek sećamo, obnavljajući i kajanje za njih.

44.  Puno je slave duhovno podvižništvo, ali ima mnogo protivnika. Ko želi u njemu biti savršen, ne treba da robuje ničem rđavom. Onaj ko je rob bilo čemu rđavome, nalazi se daleko od, granica savršenstva.

45.  Po Svome nedostižnom smirenju, Gospod naš Isus Hrvstos je Svoje Božanstvo pokrio čoveštvom. Tako da su svi na Njega gledali kao na čoveka, iako nije bio samo čovek, nego Bog koji se očovečio, kao što je pisano: Slovo postade telo i nastani se među nama (Jn.1,14). Međutim, Gospod Svojim ovaploćenjem, koje mu je bilo neophodno radi domostroja našeg spasenja, nije izišao izvan Svoga Božanstva.

46.  Mnogi u gluposti svojoj govore: "Mi smo takođe videli Gospoda Isusa Hrista, kao i apostoli". Međutim, oni su se zapleli u samoobmanu i prevaru, i nemaju oči da vide Gospoda, kao što su ga videli apostoli. Apostol Pavle je video Gospoda kao što su ga videli apostoli, koji su bili s Njim i koji su poverovali u Njega u vreme kad je hodio po zemlji, opkoljen gomilama sveta, koji je na Njega gledao kao na čoveka. Videvši ga očima i poverovavši da je On Bog, krvotočiva je sa verom dodirnula kraj Njegove haljine, i odmah ozdravila od duge bolesti. On je pitao: Koje to što me se dotače, ne

zbog toga što nije znao, nego da bi otkrio njenu veru. Apostol Petar je odgovorio: Narod

te opkolio i gura te, a ti govoriš: Ko je to što me se dotače.

Međutim, žena je sama kazala i priznala da se iscelila. Tada joj je Gospod rekao: Vera tvoja spasla te je; idi u miru (Lk.8,45-48). Videli su Gospoda i Pilat, i Ana, i Kajafa, ali kao i svi ostali koji su gledali na Njega bez vere, a ne kao što su ga videli apostoli. Zbog toga nisu imali nikakve koristi što su ga videli. Apostol Pavle ga je video očima svoga srca i svojom jakom verom, kao što ga je videla krvotočiva, koja je s verom dotakla Njegove haljine i dobila isceljenje.

47.  Kad u telu prestane da caruje greh, u duši se javlja Bog i čisti je zajedno sa telom. Ako, pak, carstvo greha živi u telu, čovek ne može videti Boga, jer se njegova duša nalazi u telu, i u njoj nema mesta za svetlost kojom se vidi Bog. David kaže: U Tvojoj svetlosti ćemo videti svetlost (Ps.35,10). Šta predstavlja ta svetlost u kojoj čovek vidi svetlost? To je ona svetlost koju Gospod naš Isus Hristos pominje u Jevanđelju. Njome čovek treba da bude osvetljen i da nema nikakva tamna uda (Lk.11,36). Gospod je takođe rekao: Niko ne zna sina do Otac, niti Oca ko zna do sin i ako kome sin hoće kazati (Mt.11,27). Sin, pak, ne otkriva Oca Svoga sinovima tame, nego onima koji borave u svetlosti, i koji su sinovi svetlosti, čije oči srca je prosvetio poznavanjem zapovesti.

48.  U Psalmu piše: Proći ću do divnog naseljenog mesta, čak do doma Božijeg (Ps.41,5). To "proći ću" označava dugotrajno prolaženje i ukazuje na izvršeni rast duše. Tu se ona već približila Bogu, dok je ranije njen put bio još vrlo udaljen od Njega. Nemojmo se čuditi što je naš put vrlo udaljen - mi se nalazimo u duhovnom detinjstvu. Vidimo da je i onom velikom proroku Iliji bilo rečeno: "Ustani, jedi i pij i okrepi se, jer je tvoj put još dug" (Z.Car.19,7), (a on hođaše ka bogoviđenju). O toj dužini je i David rekao: Ko će mi dati golubija krila da poletim i počinem (Ps.54,7). Zbog toga ovaj put treba prohoditi sa pažnjom i revnošću, a ne sa nemarnošću, raslabljenošću i lenjošću. Učitelj vaseljene, Pavle nam savetuje: Tako trčite da... dobijete, i dodaje: Iznuravam telo svoje i savlađujem ga (1.Kor.9,27). Trčimo, dakle, dok imamo vremena u ovom telu, kako bismo dostigli savršenstvo koje je dostigao sam apostol Pavle, koji govori: Dobar rat ratovah, trku završih, veru održah. Sad me čeka venac pravde (2.Tim.4,7;8).

49. Kao što telo, dok u njemu boravi duša, prolazi kroz tri uzrasta, naime: mladost, zrelost i starost, tako i duša, skrivena u telu, prolazi kroz tri uzrasta, naime: početak vere, napredak u veri i savršenstvo. U prvom, počinjući da veruje, duša se rađa u Hristu, kao što se govori u Jevanđelju. Sveti Jovan apostol nam je naveo obeležja tog novog rođenja, kao uostalom i srednjeg stanja i savršenstva, govoreći: Pišem vam. dečice... pišem vam mladići... pišem vam, oci (1Jn.2,12-14). On ne pisaše telesnim prijateljima, nego verujućim, izobražavajući tri stanja koja prohode oni koji streme ka duhovnoj oblasti, tj. da dostignu savršenstvo i udostoje se punote blagodati.

50. Onaj ko zavoli duhovni život treba da podražava Josifovu čistotu i uzdržanje. Dužan je da počne da se dovodi u red sagledavanjem i da se naoruža protiv svih rđavih pohota, koje su snažne usled podrške neprijatelja, o kome Jov govori: Snaga je njegova

u bedrima njegovim, i sila je njegova u mišićima stomaka (Jov 40,11). Zbog toga je svako ko se podvizava i naoružava protiv ovih telesnih pohota, koje se obično razgorevaju od preterane hrane i pića, dužan da opaše bedra svoja strogim uzdržanjem, kako bi istrajao u čistoti. Napisano je da je anđeo, koji se borio sa Jakovom, snažno stegnuo žilu njegovog stegna, usled čega je uvenulo i oslabilo

njegovo telo, a on nazvan Izrailj, tj. onaj koji vidi Boga (Post.32,25; 32). Na isti način i mi treba da učinimo da uvene naše telo, kako bismo umrtvili i ugasili pohotu. Jer, uvenuće tela nam daje mogućnost da dođemo do savršenstva u vrlini čistote. Duša postaje snažna kada je telo izmoždeno. I tako, stanjimo tela svoja kako bismo imali snage da se držimo u poretku. Jer, ukoliko savladamo telo i predamo ga u ropstvo duši, telesne pomisli će biti umrtvljene. Ljubav prema telesnim pomislima jeste neprijateljstvo prema Bogu. Njihovo umrtvljenje se ostvaruje preko umrtvljenja tela. Tada će se duša  prosvetiti i postati hram Božiji. Istinski duhovni podvižnik je onaj koji se stara da je čist u svim udovima svojim. On, je onaj koji je obučio svoja čula i koji im ne dozvoljava da vladaju njime. On ih drži na uzdi i velikom čistotom ih podvodi pod igo Gospodnje. On svojim očima ne dozvoljava da vide šta loše, ili da sa željom gledaju na ženu; svojim ušima ne dozvoljava da sluša osuđivanje, ili đavolske savete i pomisli koje podmeću đavoli; na svoja usta polaže pečat a jeziku ne daje da govori prazne reči; ruke svoje pruža na vršenje prekrasnih dela milosrđa i pomoći; njegove noge su brze na ispunjenje reči Gospodnjih: I ako te ko potera jednu milju, idi s njim dve (Mt.5,41); stomak svoj i grudi drži tako da ne padne na zemlju i da ne počne da puže slično zmiji, koja gamiže

na svom stomaku i grudima. Takav je, bratijo, izgled života podvižnika.

51. Svako ko želi da bude istinski duhovan podvižnik treba da se postara da se udalji od bučne gomile i da joj se ne približava, kako bi i telom i umom i srcem bio izvan smućenja i ljudskog vrtloga. Jer, gde su ljudi, tamo je i smućenje. Gospod naš nam je pokazao primer udaljavanja od ljudi i usamljivanja time što je sam zasebno odlazio na goru radi molitve. U pustinji je On takođe, pobedio i đavola, koji se usudio da sa Njim stupi u borbu. Svakako, On je mogao da ga pobedi i usred mnoštva, ali je to učinio [u pustinji] da bi nas naučio da je u usamljenosti i bezmolviju lakše pobediti neprijatelja i postići savršenstvo. Ni Svoju slavu Gospod nije pokazao Svojim učenicima među ljudima, nego tek pošto ih je izveo na goru. I Jovan Preteča je bio u pustinji sve do dana svog javljanja Izrailju. U svetu nas neprijatelj lakše pritešnjava svojim oruđima, i spoljašnjim i unutrašnjim. Tu on preko nekih ljudi, koje je privukao i koji su mu poslušni, kao preko pomoćnika i saradnika, vodi borbu protiv vernih: neka bestidna žena može kod njega biti veoma snažno oružje, koje široko rasprostire svoje varljive zamke. Kada je video četiri životinje koje su pokazivale slavu Božiju, Jezekilj nije bio u gradu ili selu, već napolje - na polju, jer mu je Bog rekao: Izađi na polje i videćeš slavu moju (Jez.3,22). I uopšte, viđenja i otkrivenja takve vrste bila su svetima pokazivana jedino

na gorama i u pustinjama. Znajući kako je Bogu ugodna usamljenost, prorok Jeremija je takođe rekao: Blago čoveku koji od mladosti uzme jaram svoj, sedne usamljen i zaćuti (Plač Jer.3,27-28). Znajući, opet, dobro koliko štete može ljudska vreva da nanese onima koji hoće da ugode Bogu, on se nije suzdržao, već je rekao: Ko će mi dati poslednje stanište u pustinji, da ostavim ljude svoje i da odem od njih? (Jer.9,2). I prorok Ilija se udostojio da hranu dobija od anđela u pustinji, a ne usred narodne

gomile, ne u gradu ili selu. Sve ovo i slično što je bilo sa svetima, napisano je radi toga

da bismo se ubedili.da podražavamo one koji su voleli usamljenost, zato što ona i nas može privesti Bogu. Zbog toga se starajte da se utvrdite u njoj kao što treba, da bi vas privela viđenju Boga, što i jeste duhovno sagledavanje.

52.  Hoću da vam kažem na šta liči duša u koju se uselio oganj Božanski. Slična je dvokriloj ptici koja se uzdiže po nebesnom vazduhu. Od svih stvorova samo ptice imaju krila kao nešto naročito. A krila duše koja se povinuje Bogu sastoje se od čežnje ognja Božijeg, kojim se ona uzdiže gore k nebu. Ukoliko se liši ovih krila, ona nema sile kojom bi se uzdigla u visinu, jer nema udela u ognju koji uzdiže u visinu, i postaje slična ptici koja, lišena svojih krila, više ne može da leti. Osim toga, duša čovečija liči na pticu još i u tom smislu što je toplota sredstvo rađanja ptica. Jer, ukoliko ptice ne zagrevaju jaja, neće se izleći živi pilići, budući da se oni drugačije ne mogu da se probude u život osim toplotom. Tako i Bog obuhvata i zagreva duše koje su mu poslušne, pobuđujući ih na duhovni život. Videći tako da je duša, koja se prilepljuje uz Boga i koja mu je poslušna, slična ptici kojoj je toplota izvor postojanja, nikako nemojte sebi dozvoliti da se lišite ovoga ognja. Znajte da su vam zbog tog ognja koji vam se od Boga daruje, od đavola pripremljene mnoge borbe sa ciljem da ga se lišite. Jer, on dobro zna da vas ne može pobediti sve dok je u vama taj oganj.

53.  Protivite se đavolu i starajte se da raspoznate njegove zamke. On svoju gorčinu obično skriva pod vidom slasti, kako ne bi bio otkriven. On priprema razne prividnosti, lepe na izgled, ali sasvim drugačije [po dejstvu], da bi zavarao srca vaša lukavim oponašanjem istine, koja je inače privlačna. Ka tome je usmerena sva njegova veština, tj. da se svima silama odupre svakoj duši koja dobro služi Bogu. Demon duši nudi mnoge strasti, kako bi njima ugasio božanstveni oganj u kojem je sva sila. Veliki uspeh postiže on pomoću telesnog pokoja i onoga što je sa njim povezano. Najzad, ako vidi da se [verni] od svega toga čuvaju, da ništa ne primaju od njega, niti daju kakvog znaka da će ga ikad poslušati, on sa stidom odstupa. Tada se u njih useljava Duh Božiji, dajući im spokojstvo ili mir u svim delima njihovim. I samo nošenje jarma Božijeg postaje im slatko, po rečima Jevanđelja: Naći ćete pokoj dušama svojim (Mt.11,29). [Oni imaju pokoj] iako su uzeli i nose igo Njegovo. Tada postaju neumorni kako u vršenju vrlina, tako i u vršenju poslušanja i noćnih bdenja; više se ne gneve zbog ljudskih uvreda i ne boje se ni čoveka, ni zvera, ni [kakvog] duha, zato što radost Gospodnja prebiva u njima dan i noć, oživljavajući njihov razum i hraneći ih. Tom radošću duša raste i postaje pogodna za sve ili savršena. U toj radosti se i uznosi na nebo.

54. Vidimo da dete raste primajući u početku samo majčino mleko, a zatim drugu kakvu [mekanu] hranu, i najzad svaku hranu koju obično upotrebljavaju ljudi. Tako ono postaje snažno, hrabro, i njegovo srce smelo izlazi u susret neprijateljima koji hoće da ga napadnu. Međutim, ako ga u detinjstvu snađe kakva bolest, njegova ishrana i jačanje nisu dovoljno uspešni, zbog čega postaje slabo i svaki ga neprijatelj savlađuje i pobeđuje. Da bi ozdravilo i dobilo moć da odoli neprijatelju, treba da nađe pomoć i brigu iskusnog lekara. Tako i duša čovečija, u kojoj nema radosti Božije, oseća slabost i

prima mnoge rane. [Stoga ona treba] da se postara da nađe Božijeg slugu, koji ima iskustva u duhovnom lečenju, i da mu priđe sa predanošću. On će je prvo isceliti od strasti, a zatim vaskrsnuti i naučiti kako će, uz pomoć Božiju, zadobiti radost koja je

njena prava hrana. Tada će se ona usprotiviti svojim neprijateljima, zlim duhovima, i pobediti ih, a njihove savete zgaziti, i uzradovati se savršenijom radošću.

55.  Čuvajte se od saveta zlog đavola koji prilazi kao pravdoljubiv, kako bi vas prevario i obmanuo. Makar vam prišao i u obliku svetlog anđela, ne verujte mu i ne slušajte ga. On verne obično očarava privlačnom spoljašnošću [navodne] istine. Nesavršeni ne poznaju ta njegova lukavstva ni ono što im uporno podmeće. Savršeni ih, pak, znaju, kao što veli apostol: A jaka hrana je za savršene, čija su čula navikom izvežbana za razlikovanje i dobra i zla (Jev.5,14). Njih neprijatelj ne može prevariti. Međutim, verne koji su nepažljivi, on lako hvata i obmanjuje svojim navodno slatkim mamcem, slično ribaru koji ribu lovi pomoću oštre udice pokrivene mamcem. Riba ne zna da je udica pokrivena mamcem, nego doplivava, guta mamac i pada u plen. Kad bi riba znala da će tim mamcem biti ulovljena, bez svake sumnje mu se ne bi približila, već bi bežala od njega. Na isti način i nesavršene vernike, kao što smo rekli, neprijatelj lovi, i to iz

potpuno istih razloga, kao što govori Solomon: Neki se put čoveku čini prav, iako njegov kraj gleda u adovo dno (Prič.16, 25). I kod proroka Amosa piše: Šta vidiš Amose?0n je odgovorio: Sasud (zamku) za lovljenje ptica (Amos 8,2). Iz straha da ne bude uhvaćena na zemlji, ptica leti vazduhom i pravi sebi gnezdo radi odmora i sna na najvišim mestima. Tu ona spava bezbrižno, znajući da je niko ne može dostići i uhvatiti.

Međutim, poznato je kako se lovac mnogo dovija da je prevari: dolazi do tog mesta, razastire mreže, i baca zrnevlje na vidna mesta. Tom hranom on mami pticu sa visine, te ona sleće i postaje plen. Na sličan način deluje i đavo, loveći neiskusne Hrišćane svojim podvalama, i zbacujući ih sa njihove visine. Tako je on uradio kad se sakrio u zmiju i kazao Evi: Nećete vi umrijeti... U onaj dan kad okusite otvoriće vam se oči, pa ćete postati kao bogovi (Post.3,4-5). Čuvši te reči, Eva mu se predala srcem, misleći da je to istina. O tome nije razmislila kao što je trebalo. Ona je okusila [plod] i dala i Adamu da proba i njih je zadesila velika nesreća: oboje su pali sa svoje visine. Tako đavo postupa sa nesavršenim Hrišćanima koji se, ne razlikujući dobro od zla, upravljaju po svojim sklonostima, zadovoljavajući se svojim rasuđivanjem i mišljenjem. Misleći da su dostigli savršenstvo, i da su stekli blagoslov otaca svojih, oni ne [smatraju da je potrebno da] pitaju svoje savršene oce koji umeju da razlikuju dobro od zla, već idu za željama svoga srca. Takvi su slični pticama koje su sagradile gnezdo na visini, pa zatim sletele na zemlju, pale u zamku i postale plen. Slično se dešava i njima, jer u svojoj samouverenosti dejstvuju uvek po naklonosti svog srca i ispunjavajući svoje želje, ne slušajući svoje oce i ne savetujući se sa njima. Đavo im stoga namešta razna viđenja i privide, puneći njihovo srce gordošću. Ponekad im noću daje snove koji se danju ispunjavaju, kako bi ih pogruzio u veću prelest. I još više: ponekad im noću pokazuje svetlost tako da mesto na kome se nalaze postaje obasjano. I mnogo drugog sličnog čini, čak i navodna čuda. Sve on to čini da bi oni bili spokojni u vezi sa njim, misleći da je anđeo i da ga prime. Čim ga prime na taj način, on ih survava sa visine pomoću duha gordosti koji je njima ovladao. On se stara da ih drži u ubeđenju da su duhovno postali veliki i slavniji od drugih, i da nemaju više potrebe da se obraćaju svojim ocima i da ih

slušaju. Oni su, međutim, po Pismu, slični sjajnom grožđu koje je nezrelo i oporo. Pouke otaca njima su teške, zato što su uvereni da već sami sve znaju.

56.  Znajte nasigurno da nećete moći ni da napredujete, ni da uzrastete, ni da postanete savršeni, niti da jasno razlikujete dobro od zla, ukoliko se ne budete povinjavali svojim ocima. Oci naši su i sami tako postupali: povinjavali su se ocima svojim i slušali njihove pouke. Zbog toga su napredovali, uzrasli i postali učitelji, kao što je napisano u Premudrosti sina Sirahova: Ne odvajaj se od povesti staraca, jer su oni naučili od otaca svojih. Od njih ćeš se naučiti razumu i u potrebno vreme dati odgovor (Sir.8,11-12). I tako, vi ste dužni da podražavate one koji su bili poslušni svojim ocima, i u svemu ih slušali. Njih su oci, uz pomoć Božiju, naučili svemu čemu su se sami naučili od svojih otaca. To su i predali svojim poslušnim sinovima. Tako je Isaak slušao Avraama, Jakov Isaaka, Josif Jakova, Jelisej Isaiju, Pavle Ananiju, Timotej Pavla. Svi oni i njima slični slušali su svoje oce i ispunjavali njihovu volju, sledujući njihove savete. Stoga su poznali istinu, naučili se pravdi i najzad se udostojili Duha Svetog, postavši propovednici istine u svemu, kao što je napisano kod proroka Jezekilja: Postavih te za stražara doma Izrailjeva, da čuješ reč iz usta mojih i da im zapretiš od mene (Jez.3,17). Prema tome, ako želite da napredujete i da potpuno uzrastete, da postanete bezmetežni u srcu svom i da ni u čemu niste ismejani od vraga, povinujte se ocima svojim i u svemu ih slušajte. [Na taj način] nikada nećete pasti.

57.  Ja Hoću da vam ukažem na jedno delo koje jedino može da utvrdi čoveka u dobru i da ga održi u takvom [stanju] od početka do kraja: Ljubite Boga svom dušom svojom, svim srcem svojim, i svim umom svojim, i Njemu jedinome služite. Tada će vam Bog dati veliku silu i radost, i sva dela Božija biće vam slatka kao med. Svi telesni napori, umna zanimanja i bdenja, i uopšte, ceo jaram Božiji, biće vam lak i sladak. Iz ljubavi, uostalom, ponekad Gospod popušta i iznenađenja na ljude da se ne bi veličali, nego da bi istrajali u podvigu. Tada umesto hrabrosti oni osećaju teškoće i slabost, umesto radosti - tugu, umesto spokojstva i tišine - uzbuđenje, umesto sladosti - gorčinu. To i mnogo drugo slično biva onima koji ljube Gospoda. Ali, boreći se sa time i pobeđujući, oni sve više jačaju. Kada, najzad, u svemu pobede, Duh Božiji počinje u svemu da ih prati. Tada nemaju više ničega rđavog da se plaše.

58.  Duh Sveti neprestano veje najprijatnijim i najslađim blagouhanjem, koje ne može da se izrazi ljudskim jezikom. I ko poznaje ovu prijatnost Duha i Njegovu sladost, osim onih koji su se udostojili da se On useli u njih? Duh Sveti ulazi u duše pokajnika, i to posle mnogo uloženog truda. Mnogo sličnog vidimo i u ovom svetu: drago kamenje se ne nalazi bez velikih napora. Sveti su tražili ovog Duha i nalazili ga. On je onaj mnogoceni biser o kome se govori u Jevanđelju (Mt.13,45-46), u priči o trgovcu koji je, tražeći

dobre bisere, naišao na jedan mnogoceni biser, prodao sve i kupio ga. O Njemu se govori i u priči o blagu u skrivenom polju, koje je našao jedan čovek, ponovo ga sakrio, te otišao i prodao sve svoje da bi kupio to polje (Mt.13, 44). Iskušenja ni na koga tako ne napadaju kao na one koji su stekli Duha Svetog. I sam Gospod naš je, pošto je pri krštenju na Njega sišao Duh Sveti u obliku goluba, bio odveden Duhom u pustinju da ga đavo kuša. On ga je iskušao svim svojim iskušenjima, ali ni u čemu nije mogao uspeti protiv Njega, kao što piše u Jevanđelju od Luke: I kada završi đavo sve kušanje, otide od njega za neko vrijeme (Lk.4,13). I Gospod Isus se vratio u Galileju u sili Duha. Tako i sve koji se, po prijemu Duha, bore i pobeđuju, Duh Sveti ukrepljuje i daje im silu da pobede svako iskušenje.

59.  Serafim koga je video prorok Jezkilj (Jez.1,2; 9) jeste izobraženje vernih duša, koje se podvizavaju da dostignu savršenstvo. On je imao šest krila punih očiju, zatim četiri lica koja gledaju na četiri strane: jedno, koje liči na lice čoveka, drugo - na lice teleta, treće - na lice lava, i četvrto - na lice orla. Prvo lice serafimovo, lice čoveka, označava verne koji žive u svetu i ispunjavaju zapovesti koje važe za njih. Ako neko od njih ode u monaštvo, poprima izgled teleta stoga što počinje da nosi teže napore u ispunjavanju monaških pravila i vršenju telesnih podviga. Ko izlazi u usamljenost, usavršivši se u poretku opštežića, i stupa u borbu sa nevidljivim demonima, postaje sličan lavu, caru divljih zveri. A kada pobedi nevidljive neprijatelje i zavlada nad strastima, potčinivši ih sebi, biće uzdignut na gore Duhom Svetim i videće božanstvena viđenja. Time će postati sličan orlu: njegov um će tada videti sve što sa njim može da se desi sa šest strana, postajući sličan onim šestorim krilima - punih očiju. Tako će on postati u potpunosti duhovni serafim i naslediti večno blaženstvo.

60.  Čistota, neprestani i nepromenjivi mir, potpuno milosrđe i ostale prekrasne vrline, koje se venčavaju blagoslovom, sačinjavaju zapovesti Božije. Starajte se da ispunite sve naredbe Duha, kojima će oživeti duše vaše, i kojima primate Gospoda u sebe. One su siguran put. Bez čistote tela i srca niko ne može biti savršen pred Bogom. Zato je i rečeno u svetom Jevanđelju : Blagženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mt.5,8). Savršenstvo se rađa od čistote srca. U srcu se nalazi i prirodno dobro i neprirodno zlo.

Od zla se rađaju duševne strasti: osuđivanja, mržnja, samouverenost i tome slično. Od (prirodnog) dobra (srca) rađa se poznanje Boga (strah Božiji) i svetost ili čistota duše od svih strasti (savest). Čoveku koji se reši da se ispravi i počne da izbegava svako zlo, naoružavši se podvigom p.lača, skrušenošću, uzdasima, postom, bdenjem, siromaštvom i mnogim molitvama, pomoći će Gospod Svojom blagodaću i izbaviti ga od svih duševnih strasti. Mnogi monasi, ni posle dugo vremena provedenog u devstvenosti i čednosti nisu stekli nauku o čistoti zbog toga što su se, prezrevši savete svojih otaca, povodili za željama svoga srca. Iz tog razloga njih su savladali zli duhovi - dušegupci, pogađajući ih skrivenim strelama dan i noć, i ne dajući im mira ni na kakvom mestu. Njihova srca su zauzeta čas gordošću, čas taštinom, čas nečistom zavišću, čas osuđivanjem, čas gnevom i jarošću, čas svadljivošću i mnogim drugim strastima. Njihov udeo će biti sa pet ludih devojaka, zašto su nerazumno provodili sve svoje vreme. Oni ne obuzdavaju jezik, ne čuvaju čistim oči svoje, ni telo od pohote, ni srce od prljavštine i sličnih mana dostojnih plača. Zbog toga se oni nečisti zadovoljavaju samo jednom lanenom haljinom, koja je samo slika devstvenosti. Zbog toga se i lišavaju nebeskog jeleja, neophodnog za paljenje svetilnika. Ženik im u svoje vreme neće otvoriti vrata Svoje bračne odaje. On će im, kao što je rečeno u pričiiči o ludim devojkama, reći: Zaista vam kažem, ne poznajem vas (Mt.25,12). Ovo vam pišem iz želje da se spasete, i da postanete slobodni i verni - čista nevesta Hristova, jer je On Ženik svih duša, kako veli apostol Pavle: Jer vas obručih mužu jedinome, da djevojku čistu privedem Hristu (2.Kor.11,2).

61.  Zlato se mnogo puta čisti ognjem kako bi postalo što čistije. Na isti način i Gospod, po blagosti Svojoj, čisti čoveka mnogim iskušenjima, ispituje ga i čini iskusnim u borbi srca kako se više ne bi vraćao na misli i sećanja o nepravdama i poniženjima kojima su

ga ljudi podvrgavali, već se smiravao pred Bogom i na Njega polagao svu svoju nadu, budući svagda gotov na svako dobro delo pred Bogom, kao što je rekao prorok David: Gotovo je srce moje, Bože, gotovo je srce moje. Zapevaću i pevaću u slavi mojoj (Ps.107,2). Imajte na umu da ćete biti ispitivani izvesnom bratijom, posredstvom uvreda i nepravdi, ili budući podvrgavani vređanju od strane svojih satrudnika. Stoga, kad vam se desi nešto slično, stojte čvrsto, ne bojte se i nemojte padati u uninije, već uznosite blagodarnost Gospodu za sve, zato što bez Njega ništa slično ne biva. On to popušta zato što je neophodno da sluge Božije okuse borbu. Jer, ko ne bude ispitan iskušenjima, trudom, skorbima i nevoljama od blagosti Božije, sve dok se ne navikne da istrajava u dobru u svim slučajevima - od Njega se neće udostojiti časti.

62.  Strpljivo podnosite bede i nevolje na koje god naiđete, i blagodarite za njih Gospodu sa velikim smirenjem, da biste okusili radost svoga truda - slično blaženoj Suzani koja je pokazala junački otpor, odolela pohoti dvojice bezakonih staraca, pretrpela mnoge bede i muke od njihovih kleveta: nju je, najzad, sam Bog uzvisio na kraju njenog podviga, i porazio sve njene neprijatelje; slično Tekli koja je imala u sebi još više junačkog duha, i nije se plašila ni rana koje su joj naneli njeni roditelji, ni ognja, ni kidanja tela, ni zverova: njoj je najzad Bog darovao radost u srcu i nagradu za trud, jer je verom ugasila plamteći oganj, zatvorila usta krvožednih lavova, i posramila sve neprijatelje; slično Josifu, smirenom i pred Bogom i pred ljudima, koga su braća gonila iz zavisti što im je bio pretpostavljen po želji njihovog oca: kad su hteli da proliju njegovu krv, Božija pomoć ga je sačuvala, kad su podlegli mržnji i prodali ga kao roba, žena gospodara kod koga je služio ga je mnogo mučila, da bi zbog njenih kleveta dopao i tamnice. Ali, Bog ga nije ostavio. Jer, on je bio uzdržljiv, krotak, čist, neporočan dušom i telom. Po Božijem blagovolenju on nije pao pod pritiskom svih tih nezgoda, već ih je strpljivo snosio, polažući svu nadu na Gospoda. I Bog ga je najzad uzvisio, postavivši ga glavom Egipta

i svih njegovih oblasti. On je i braću svoju, koji su ga mrzeli, pokorio pod noge svoje. Sva ova pomenuta lica i njima slična nisu nikada u početku svoga podviga i borbe odbijali čast od Boga, nego posle, pošto ih je oprobao, očistio pomoću bede i patnje, i naučio kako treba biti istrajan za vreme borbe. Tek pošto je video da junački podnose bedu i patnje polažući nadu na Njega, Gospod im ukazuje čast Svojom Božanskom pomoću, a njihove mrzitelje posramljuje i njima ih pokorava.

63.  Istrajte u trpljenju i ne dajte da oslabe vaša srca kad naiđe kakva beda. Za sve blagodarite da biste dobili nagradu od Gospoda. Neka među svima vama vlada mir, istina, ljubav prema Bogu, uzajamna blagonaklonost. Neka su daleko od vas razdor, kleveta, sporovi, zla zavist, neposlušnost, gordost, uvrede, podsmevanje, taština, mržnja, nedruželjublje. U obitelj u kojoj se pojave takvi pokreti, useljava se gnev Božiji. Znajte da je naš život na ovom svetu veoma kratak. Štedite ga i ne trošite ga u neradu. Pazite da vas smrtni čas ne zatekne u vreme kad se gnevite jedan na drugoga, da se ne biste ubrojali u čovekoubice, po Pismu: Svaki koji mrzi na brata svoga jeste čovekoubica; a znate da nijedan čovekoubica nema večni život koji ostaje u njemu (1.Jn. 3,15). Štedite jedni druge da poštedi i vas Bog. Opraštajte, i oprostiće vam se (Lk.6,37). Ko pretrpi klevete, neka se raduje, i neka sve svoje preda Gospodu, koji je pravedni Sudija i Nagradodavac... A ko okleveta bližnjega, neka se požuri da se smiri pred Gospodom, i neka traži oproštaj od svoga bližnjega, da bi ga Gospod poštedeo.

Čuvajte se da vas zalazak sunca ne zatekne u gnevu, kao što nas uči Pismo (Ef.4,26). Zle pomisli koje vas muče sa korenom vadite iz srca, da biste istrebili svaki zametak nedruželjublja. Njihov koren je mržnja i zavist. Te dve strasti poseduju najveće zlo, mrsko i Bogu i ljudima. Zbog toga verujućem ili sluzi Božijem ne priliči da ih ima. Neka se niko od vas ne hvali po svojoj gluposti, govoreći: "Ja sam nadvladao tog brata i nema mu milosti". Onaj koji tako zamišlja i govori neka zna da je predao svoju dušu u ruke smrti. Njegovo nasleđe biće mesto plača i škrguta zuba, neuspavljivog crva i  neugasivog ognja.

64. Probudimo se iz sna dok se još nalazimo u ovom telu. U zdahnimo zbog sebe samih, i oplakujmo sebe iz sveg srca dan i noć, da bismo se izbavili od onog strašnog mučenja, stenjanja, plača i tuge kojima neće biti kraja. Uklonimo se od širokih vrata i prostranog puta koji vodi u pogibao, mada mnogi njime idu. Uđimo na uska vrata i pođimo tesnim putem koji vodi u život, iako njime idu samo malobrojni. Oni koji idu ovim putem pravi su poslenici i dobiće svoju nagradu za svoj trud sa radoš;ću nasledivši Carstvo. Onoga ko još nije sasvim spreman za [Carstvo], molim da se ne predaje neradu sve dok još ima vremena, kako se u vreme nevolje ne bi našao bez jeleja. Jer, tada ga neće moći kupiti, kao uostalom ni pet ludih devojaka. One su tada sa plačem uzviknule: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajući reče im: Zaista vam kažem, ne poznajem vas (Mt.25,11-12). To im se desilo jedino zbog lenjosti. I potom, premda se probudiše i rastrčaše, ne nađoše nikakve koristi jer je gospodar doma već bio ustao i zaključao vrata, kao što je napisano. Navešću vam i drugi sličan primer. Ušavši u kovčeg sa svojim sinovima i njihovim ženama, i sa svim ostalim što je bilo sa njim, Noje je zaključao vrata zbog vode potopa koja je poslana na one koji čine zlo, i više ih nije otvarao da sinovima ne bi dopustio da vide užasan prizor kažnjavanja nečastivih. Isto tako ni zli, po zaključavanju vrata, više nisu mogli da uđu i da budu sa pravednima, već su svi poginuli od vode zbog svoje lenjosti i nepokornosti. Jer, Noje ih je tokom trista godina, sve dok je gradio kovčeg, prizivao na bolji život, a oni ne marahu niti ga slušahu. Zbog toga su i poginuli.

65.  Držite bratstvo na jednom mestu i uređujte ga u miru, jednomisliju, smirenju, strahu Božijem i molitvama. Tada će se savršeno među vama projaviti blago doma Božijeg, i vi ćete ga imati sa radošću i veseljem. Osim toga, krasite se verom, nadom, ljubavlju, smirenjem, strahom, rasuđivanjem, pobožnošću, mirom, ljubavlju prema bratiji. Jer, ko sve ovo ima, obučen je u bračnu odeću i hodi u zapovestima Duha. Istrajte u svakom smirenju i trpljenju, da bi se od vas udaljile strasti.

66.  Ko bude hodio po volji Božijoj, koja je slađa od meda i puna svake radosti, biće krepljen i pomagan. Ona će njegovu dušu uputiti na divna dela i pred njim pripremiti put koji je Gospodu ugodan. Tada mu se neće moći usprotiviti ni jedan neprijatelj, zato što hodi po volji Božijoj. Ko se, međutim, upravlja po svojoj volji, ni u čemu neće imati Božiju pomoć, već će biti ostavljen demonima koji će se nastaniti u njegovo srce, ni dan ni noć mu ne dajući mira. Oni će ga učiniti slabim i nemoćnim u svim delima, kako spoljnjim, tako i unutarnjim, i mnogo drugog pogubnog i štetnog će navesti na njega.

Đavo ponekad u njih unosi radost i veselje. Međutim, u tome nema [prave] radosti, već samo tuge i žalosti. U onome što liči na radost nema istine, već se radi o prividu, budući

da nije od Boga. Volja koja dejstvuje u čoveku jeste trojaka: prva je od đavola, druga od čoveka, treća od Boga. Prve dve Bogu nisu ugodne, već samo ona koja dolazi od Njega. Ispitajte sami sebe, odbacite sve što je tuđinsko, i samo volju Božiju zavolite. Jer, nije mala stvar za čoveka da stalno i u svemu upoznaje volju Božiju. Uveravam vas da onaj ko ne ostavi volju srca svoga, ne odrekne se potpuno od samoga sebe, ne odbaci od sebe sve svoje imanje i bogatstvo, i ne pokori se Gospodu kroz poslušanje svojim duhovnim ocima - neće moći da spozna volju Božiju, niti da je ispuni, već će biti lišen i poslednjeg blagoslova,

67.  Gospod nam nije rekao da ćemo ovde biti nagrađeni, nego da će ovde biti iskušenja, teskobe, muke i patnje, a tamo nagrada. Ovaj život je pun podviga i iskušenja.

68.  Ako budete trpeljivi, poslušni i pokorni svojim ocima Gospod će vas nagraditi prekrasnim uzdarjem. To je trud koji se pominje pred licem Gospoda. Ko se povinuje svojim ocima, povinuje se i Gospodu. A ko se povinuje Gospodu, i svojim ocima se povinuje.

69.  Pre svega, treba da verujemo u Gospoda našeg Isusa Hrista da mu se poklanjamo i da smo mu poslušni, tvoreći Njegovu volju u svako vreme i u svakom trenutku.

70.  Hodimo u strahu Gospodnjem, kao što nam je i naloženo: Gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom (Fil.2,12). Strah Gospodnji iz duše iskorenjuje sva lukavstva i grehe. Ko se ne boji Boga, lako pada u mnoga zla. Strah Gospodnji čuva i ograđuje čoveka, sve dok sa sebe ne zbaci ovo telo, kao što je pisano: Straha radi Tvoga primismo u utrobu, pobolesmo i rodismo duh spasenja (Is.26,18).

71.  Ko je nezlobiv, savršen je i bogopodoban. On je ispunjen radošću i u njemu boravi Duh Božiji. Kao što oganj sagoreva velike šume ukoliko se zanemari, tako i zloba koja se pusti u srce, pogubljuje dušu, oskrnavljuje telo, i prinosi mnogo neispravnih pomisli: pobuđuje na neprijateljstvo, razdor, metež, zavist, mržnju i slične zle strasti, koje opterećuju telo i donose mu bolest. Požurite da steknete nezlobivost i prostosrdačnost svetih , da bi vas Gospod naš Isus Hristos primio kod sebe, i da bi svaki od vas sa radošću mogao reći: Primio si me zbog nezlobivosti i postavio me pred licem Tvojim zanavek (Ps.40,13).

72. Bog preko proroka govori: Na koga ću pogledati ako ne na krotkog i ćutljivog i na onoga koji se boji reči mojih (Is.66,2). A, u Jevanđelju Gospod naš govori: Naučite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt.11,29).

Prema tome, steknite smirenje i nemojte hoditi sa gordošću srca, svojstvenom đavolima. Onaj koji hodi sa gordošću srca, sudeonik je đavola. Visokouman čovek je svima mrzak zato što su mu dela razmetljiva. Zbog toga on upada u mnoge grehe. Svi gresi su mrski pred Bogom, ali je od svih najmrskija gordost srca. Ko urazumljuje ili

savetuje gordoga, liči na onoga koji sipa vodu u probušeni sasud ili koji priča ptici u letu.

Ljude gorde srcem Bog nenavidi, a smirena i skrušena srca neće poniziti. Sama ljubav

Božija, koja nam je sišla odozgo, smirila se do krajnjeg stepena. Zavolimo smirenje da bismo mogli uzvikivati: Vidi smirenje moje i trud moj i ostavi sve grehe moje (Ps.24,18).

73. Ne idite za pohotom očiju svojih, niti se raslabljujte srcem Jer, zla pohota razvraća srce i pomračuje um. Idite dalje od nje da se na vas ne bi prognevio Duh Božiji koji živi u vama. Podvizavajmo se za čistotu do smrti i na svaki način se čuvajmo od skverne pohote: naročito se čuvajmo gledanja ženske lepote. Nemojmo biti robovi nečistih strasti i sramne pohote, koje Bog nenavidi. Ime Boga napišite pred očima srdaca svojih kako bi u vama neprestano odjekivalo: Vi ste hram Boga živoga (2.Kor.2, 16) i mesto obitališta Duha Svetog. Ko je obuzet nečistom pohotom, pred Bogom je sličan stoci lišenoj razuma, po reči psalmopojca, Svetog Davida proroka (Ps.48,13). Stoga, zamrzimo nepristojno oko i tražimo čistotu, jer je ona slava anđela Božijih. Ukoliko, pak, po nagovoru đavola i padnemo, ustanimo pokajanjem i pristupimo Onome koji je došao da traži ovcu koja je izgubljena u grehu (Lk.15,4).

74. Ko ne može da čuva svoja usta i jezik, neka se barem pobrine da nije mnogorečit (Jov.11,3). Čuvaj se čoveče, uspostavi vlast nad jezikom svojim i ne množi reči, da ne bi umnožio grehe. Položi prst na usta svoja i uzdu na jezik svoj, zato što mnogorečiti čovek u sebi ne ostavlja mesta Duhu Svetome. Ako te iskušenik u razgovoru zapita za nešto spasonosno za dušu, odgovori mu; a ako pita o nečemu od čega nema koristi, budi kao gluv koji ne čuje i kao nem koji ne govori.

75. Naterajmo se da postavimo jaku stražu oko svojih usta, kako ni o kome ne bismo govorili ništa rđavo. Jer, ružna reč je gora od otrova. Sve se rane zaleče, a rana od jezika je neizlečiva, Jezik neopreznog ogovarača pokreće đavo. On je otrovniji od zmijskog jezika, zato što budi svađu i ogorčena neprijateljstva među bratijom, seje pometnju i zlobu među mirnima i rastura velikobrojne zajednice. Čuvajte se, dakle, osuđivanja drugih i pridržavajte se ćutanja. Ko voli ćutanje, boravi blizu Boga i Njegovih anđela, i njegovo je mesto na visini. Gospod je rekao da će čuvati tvoje puteve ukoliko budeš čuvao svoja usta (Prič.13,3).

76.  Sveto Pismo nas uči da ima dve vrste stida: od jednog se rađa greh, a od drugoga proizilazi slava i blagodat (Sirah 4,23-25). Stid od činjenja greha jeste pravi i spasonosni stid; a stid iz koga se rađa greh ometa ispunjavanje zapovesti Božijih. Nemoj se stideti da činiš ono što je saglasno sa voljom Božijom, i nemoj kriti delo istine. Ne boj se objavljivati učenje Gospodnje, ili reči mudrosti, i nemoj se stideti da otkrivaš grehe svoje duhovnome ocu.

77.  Pobuđen sažaljenjem prema našim dušama, Gospod naš u Jevanđelju veli: Teško vama kad stanu svi dobro govoriti o vama, a slavu koja je od jedinoga Boga ne tražite (Lk.6,26, Jn.5,44). I tako, podvizavajmo se do same smrti protiveći se taštini i odsecajući njene ljute izdanke, kako ne bismo bili dovedeni do pogibli. Beži od taštine, jer su mnogi pali zbog nje. Ona čoveka pobuđuje na veliki trud: post, molitve, učestana noćna bdenja, davanje milostinje pred ljudima, i mnogo slično tome. Međutim, čovek od svega toga ne postiže ništa osim sramote i prekora. Ne starajmo se da pokažemo na

sebi bilo šta značajno, da ne bismo zbog toga poginuli, ili se zapleli u mreže taštine. Jer,

demona taštine ima neobično mnogo. Više se trudimo da steknemo slavu svetih i njihovo siromaštvo, da bismo zaslužili onu slatku pohvalu Božiju: Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3).

78.  Gospod naš Isus Hristos je u Svom Jevanđelju rekao: Trpljenjem svojim spasavajtpe duše svoje (Lk.21,19), i još: Koji pretrpi do kraja taj će se spasti (Mt.10,22). Sa kakvom onda samo revnošću treba da se potrudimo i pretrpimo da bismo dostigli ono što nam je pripremljeno na nebesima? Uostalom, nemojmo se hvaliti sve dok ne dospemo do prolivanja krvi. Jer, nijedan umetnik se ne hvali svojim delom pre nego što

ga završi. Blaženim treba nazivati samo onoga koji je pobedu stekao trpljenjem. U svoje

vreme on će biti proslavljen gore, kao i Lazar.

79.  Psalmopojac David je rekao: Slatke su grlu mome reči Tvoje, slađe od meda ustima mojim (Ps.118,103), i još: Odluke Božije su draže od dragog kamenja (Ps.18,10). Istinski je blažen onaj koji bdi i ispunjava zapovesti Gospoda našeg Isusa Hrista, sve dok ne dostigne istinsko poznanje, na osnovu koga može reći: Divim se Tvom poznanju o meni (Ps.138,6). Boj se neverja, da se Onaj koji nas je sazdao ne bi prognevio. Ko istinu propoveda nevernome, prekoreva ga ili poučava, liči na čoveka koji dragocene perle baca u dubinu mora. Nasuprot tome, reč Gospodnja ulazi u dušu verujućeg kao što voda brzo teče po strmoj zemlji.

80. Budimo bodri i stalno zagrevajmo blagu revnost u domu uma svoga, da nas ne nazovu nemarnim i lenjivim. Nad revnosnim i bodrim strasti nikad neće zavladati. Ukoliko on ponekad i posrne zbog zamki kušača, revnost i bodrost će ga odmah podignuti. Bezbrižni, pak, i nemarni, koji nema revnosti za bogougađanje, neće ni primeetiti kad padne po đavolskom iskušenju, zato što je srce njegovo žestoko kao kamen. On je sličan ukroćenoj i zauzdanoj mazgi, na koju svaki zaseda bez njenog protivljenja. Nad takvom vrstom ljudi đavo izvršuje sve svoje prohteve i celokupnu svoju pokvarenost. On ih vuče gde god hoće, sve dok se ne prevrši njihova nepravda, i ne umru sa plačem i jecanjem. Nemaran liči na razvaljeni dom čiji su stanovnici rasterani, koji je svima odvratan i proklet, budući boravište guja, skorpija i zverova. O njemu se niko ne stara, jer je razvaljen i zapusteo. Takvo je stanje nemarnog. Pobrinite se da očuvate revnost i nikada je ne napuštajte, da ne biste pali pod vlast neprijatelja. Ta prekrasna revnost i briga čoveka podižu od svih padova i povreda i štite ga, te on postaje mesto pokoja Duhu Svetom. On će srećno dovršiti svoj put i udostojiti se da u miru uđe u pokoj svetih.

81. Čuli smo da je blaženi Pavle, došavši do rasuđivanja o devstvenosti, rekao: Nemam zapovesti Gospodnje (1.Kor.7,25). On nije imao zapovesti stoga što ne mogu svi poneti to teško breme. Ono je, naime, ostavljeno slobodnom izboru onih koji imaju sile da ga ponesu. Neka se niko od devstvenika ne hvali devstvenošću zato što je ona blagodat samog Boga. Devstvenost od sebe udaljuje ženska osećanja, telesne pomisli, gordost srca i ljubav prema svemu što je đavolsko. Ona daleko od sebe odgoni nepomirljivo roptanje, mržnju prema ljudima i svetsku slavu, budući marljiva za bogosluženje i uzdržavog jezika. Ona stomak kažnjava postom. Ukrašena svim tim, ona je žrtva bez poroka i skverni. Ukoliko se, pak, devstvena dušo, budeš starala o mnogim jelima i ako

se budeš divila sebi (budući zauzeta sama sobom), bićeš posramljena u svim delima svojim. Ukoliko ne budeš čuvala svoj jezik, bićeš pusta za sve vreme svog života, i tvoj veliki trud će biti uzaludan.

82. Pravedno hodimo putem kojim su išli sveti, o kojima je napisano: Blaženi su neporočni na putu, koji hode u zakonu Gospodnjem (Ps.118,1), tj. u čistoti tela, u čistoti jezika, u čistoti očiju, u čistoti ruku, u čistoti ušiju, u čistoti nogu, sa ispravnim pomislima pred Bogom i u čistoti srca u međusobnom odnosu, kao što govorimo u molitvama: Srce čisto učini u meni, Bože, i duh ispravan obnovi u unutrašnjosti mojoj (Ps.50,12).