HVATAČ ZMIJA I SMRZNUTA ZMIJA
Poslušaj ovu priču, i prepoznaj misteriju u njoj:
hvatač zmija otišao je u planine da nađe zmiju.
Trebao mu je ljubimac kojeg bi koristio da opčini
gledaoce, ali se dao u potragu za reptilom, nečim
što ne zna za prijateljstvo.
Beše zima.
U dubokom snegu ugledao je užasno veliku beživotnu zmiju.
Isprva se plašio da je dodirne, ali se onda ipak odvažio.
Štaviše, odvukao je tog stvora u Bagdad,
nadajući se da će ljudi platiti da ga vide.
Eto kakve budale
postajemo! Ljudsko biće je gorski venac!
Zmije su opčinjene nama, a mi plaćamo
da bi videli jednu uginulu zmiju.
Nalik smo predivnom satenu
upotrebljenom za krpljenje grubog platna.
»Dođite da vidite alu koju sam ubio, i da čujete avanture!«
Čim je to glasno najavio, masa ljudi se skupila,
ali ala nije bila mrtva, već samo uspavana!
Rešio je da predstavu izvede na raskrsnici.
Obruč od priglupih ljudi bio je sve deblji, svi na prstima,
muškarci i žene, plemići i seljaci, svi zbijeni zajedno,
nesvesni međusobnih razlika.
Ličilo je na Uskrsnuće!
Počeo je da odmotava debelu užad i da uklanja
čojane omotače u koje ju je tako dobro spakovao.
Jedva primetan pokret.
Jarko iračko sunce probudilo je
jezivo stvorenje. Oni koji su bili najbliže zavrištaše.
Panika! Ala se lako otrgnu i žudno pokrenu,
pa bez oklevanja poče da ubija sve redom.
Hvatač zmija je stajao
sleđen. »Šta sam ja ovo dovukao sa planine?« Zmija se
podigla uz stub, smoždila čoveka i proždrala ga.
Zmija je tvoje puteno biće. Kad ga izvedeš
na topao vazduh svoje silne žudnje, ono,
zagrejano njome i očekivanjem moći i bogatstva,
napravi golemu štetu.
Ostavi ga u snežnim planinama.
Ne nadaj se da ćeš mu se suprotstaviti krotkošću,
prijaznošću i molbama.
Niske strasti ne reaguju na to,
i ne mogu se ubiti. Potreban je jedan Mojsije da se ponese
sa takvom zveri, da je odvede natrag i natera je da legne
u sneg. Ali ovom prilikom ne beše Mojsija.
Stotine hiljada izginuše.