II glava

HUANG LAO, ŽUTI I DREVNI

Istorijski pregled

Naziv ,,Huang Lao" oznaeava taoistc koji su slcdbcnici Hua ng Tija, Zu tog Cara, i Lao-cea, Drcvnog Mud raca. Vcli­ eanstvcna figura Zu tog Cara uzd i:lc sc iz tame vckova; on jc jcdan od pctoricc carcva-·mud raca iz Zlat nog Doba Kine (2852-2255. pre n. e.), koji jc u pravljao osniva njcm kincskog carstva i ljudima izmislio dragoccne VCStine kao StO SU upo­ trcba vatre, ralo i razboj za svilu. On jc, vcrujc se, otkrio i najhlizima prcdao tajn u bcsmrt nosti. Legenda kazujc da jc vcci deo zivota provco t ragajuci za tajnom vccnog zivota, ali za cimc jc uistin u tragao nijc jasno, jcr taoisti svc sto postoji smatraju sadrtajem duha. Ono sto se zna o njcgovim ist razi­ va njima mozc sc razumcti i simbolicno idoslovno. Njegovo zanima njc za lcccnje boles ti, odrtavanjc vitalnosti iprod uta­ va njc nor malnog ljudskog vcka navclo ga jc, ako je vcrova ti izvcstajima zapisanim dvc hiljade godina kasn ije, da vrsi opitc sa izmcfanom cscncijom muska rca i zene kako bi postigao ,,tclo duha". Pojcdinosti o tome nalaze se u nckolikim knji­ 'I        gama u pu ta, pisa nih u vid u dijaloga izmcdu Sina Ncba i l            bofanskih ucitclja, mcdu kojima i Tijcn Laoa (Ncbcski Sta­ l rac), Su Nu (Izvornc Ciste Devojkc, nizc boginjc plod nosti i

muzikc) i Tsaj Nu (lzabra nice iii Dcvojkc sa Sarcnim Vclom ). Docnijc je prcduzimao alhcmica rskc opitc i uspco da stvori zlat ni napitak. Uzco jc taj lck, prcohrazio se i, na kon sto jc prcdao u pu t za njcgovo spravljanjc onima koji su bili toliko ncoprczni da ga izgubc, on jc ,,uzjahao zrnaja ipolctco ka svctu bcsrnrt.nika". Biografijc rnnogih drcvnih taoistickih rnu­ draca zavrsavaju SC na isti nacin, tc je citaocu dopustcno da odabcrc izrnedu doslovnog isimbolitnog znaccnja.

U onome sto sc govori o Zutom Caru znaeajno jc to da rnisli i dcla koja mu se pripisuju do nas dopiru iz izvora tako starih da se ne zna kada su se javili. Buduci da je u njegovo vrcrne kinesko pisrno tek bilo nastalo, legenda kafe da su dcla o njegovim podvizima najprc bila zapisana na ,,nebcskorn pismu". Uspomena na Huang Tija jos zivi zbog samih tih izuzetnih dcla bcz obzira ko jc njihov tvorac. Tridcsctih i cctrdesetih godina ovog veka njegovo ime ccsto se culo mcdu taoistima. Po njihovorn ezotcrickom zakonu on se smatra formalnim u tcmcljivacem taoizma, jcr je stoleCima stariji od Lao-cea.

Zlatno doba

Doba kojcm jc pripadao Zuti Car, a kojc Kinezi smatra­ ju da jc zapocelo oko pet hiljada godina ranijc, prcviSc jc udaljcno <.la bismo imali taean uvid u njegovu istoriju. Mnogc slienosti ne samo medu mitovima ivclikim mistickim doktri­ na ma iz davnine, navode na to da pretpostavimo da jc zaista postojalo jed no Zlatno Doba u citavom svetu, vrhu nac nckc velikc irasprostranjcnc civilizacije iiijedne cpohe u kojoj su bogovi i ljudi bili blizi jcdni drugima ncgo sto ee to biti ikada poslc toga ..N ki Zlatn Doba dovode u vezu sa epohom koja JC prethodtla 1scezavan1u Atlantidc. Ja o tome nc znarn niSta· mcdutim, ako u tome ima imalo istine, onda je za vrcmc jcdn od tih kataklizmi kojima priroda uspostavlja ravnotezu izmc­ du napretka i naza tka, ta civilizacija morala propasti na naCin mnogo nagliji, potpu niji i konaeniji od :lalosnog kraja Rim­ ljana za kojima jc ostalo nesto razbacanih grobnih ruscvina i zbrkanog seeanja na njihove mud race. Mada je u sve ovo tesko povcrovati, utefoo je pomisliti da jc taoizam sacuvao nesto od te iscezle civilizacije. Ovakvc prctpostavkc barem dopustaju foveku plcmcnitijc porcklo ad onog kojc zagovara Carls Darvin. Boljc je biti pola bog, pola z:rcr, aka sma.tra Elizabet Brau ning, ncgo u cclosti eovckolik1 ma1 1rnn (apt).

To stojc u papularnam taoizmu p no stvan sto nas ko bica koja mislc pagadaju, nc obczvrcduje mogucnost da n1e­ gavo sustinsko ueenjc police iz Zlatnog. Doba ka.da_ SU, o Iegcndi, Ijudi i bogavi bili bliski. Jc:tcsko JC ronac1 b1_Io ko}u staru rcligiju da tokom vckova nIJC ?tavml d s1evcrJa. Ccsta duhovni potomci mudraca u svo11m pustm1ack1m bora­ viStima gomilaju jescnjc liscc dr:ZeCi ga za zlato.

Fang ih (TragaCi za formulom zlatnog napitka)

Prema prcdanju, u razdoblju pctoric carev-mudraca Ijudi su ziveli u skladu sa prirod nim zakomma, nah su da lee sve bolesti i dostizali duboku starost. Odnos 1zmedu ncba 1 zcmljc bio je prijatcljski. Plemciti mudrci su boravili u tisini i miru i opstili sa onirn sto JC bcz obha, nerazluceno, vccno. Negujuci Put, oni su pili na samom 1zvoru boza n:k mu<.lrosti, a bogovi se radovali da vode razgovorc sa srt 1c1- rna tako vrednirn njihove uzviScnc pafnje. Ovako pnml1cna dragacena zna nje prcnosili su patomstvu jezikom koji cc njihovc tajnc sacuvati ad zlou patrebe.          .                          .

Ali, avaj, za Zlat nirn Doborn uslcdilo JC db apada np u kojcm su sc srnrtnici po cclam svetu advaph od Puta: Umcsta da ccne mudrost, princevi navog carstva prcpustalt su se zadavoljstvima razbludnag zivata. Put sc amaglio red ljudskim acima; bogavi i boginjc bili s anJ.c spremm da odgovaraju na caekoc rnalb.e. Prerna   1d!Jc btl?   udra­ ca koji su se drfah stanh ucenJa, mnag1_nJthov1 uecmct posve­ civali su se stvarima koje donasc zemalJska dobra. U ova ra no doba nema pamena o taaistima, jcr su se svi abrazova.ni

Kinezi smatrali naslednicima jcdnog istag ba:lanskog ucen1a. Potrcba za razgranieenjem javila sctck u pctom vcku.nase ere sa konfucijancima koji su isticali drust:en. vrcdnosu, kao st.o su odanost vladaru i Ijubav prema rod1telJ1ma, umesta tczn1c ka tisini i mistickog opstenja sa Putcm. Prvi sledbenici Put koji SU SC jzdvojili posebnim imeom bili S.U fang Sib, traga za farmulom zlatnog napitka. Om su stekh slavu kao lckan 1 kao Ijudi koji su u stanju da zad rfe mladalacku krepost i dugo zive. Neki fang sih, verovalo se, znali SU tajnu besmrtnosti.

Lao Ciin (Lao-ce)

U ocima taoista mudrac Konfucije uvek jc bio zascnjcn svojim starijim savrcmcnikom Lao--<:eom, kojeg su oni iz postovanja zvali Lao Cun, Lao, Dubokopostovani Gospoda r. On je pomocu mira duha uspostavio vezu sa Putem, pa iako nijc maria da budc celni mudrac, osccao je, kao i Konfucije, obavezu da posvcti feudalne princcve i njihovc ministre kako bi sesve pod nebom moglo osloboditi vladavinc haosa. Taois­ ti tvrdc (sto konfucijanci, naravno, poricu) da je, zapravo, Lao--cc bio taj koji jc Ucitelja Konfucija posvctio u obrede; a pa mti sc i to da je ovaj potonji bio u toj mcri zadivljcn mud roseu starijcg da ga jc porcdio sa zmajcm koji sc na vctru i oblacima uspinjc u nebcsa. Na falost, Lao--ccovim carskim uccnicima bile su milijc zabavc i lov od hlad ne mudrosti ovog mudraca. Odustavsi od tog bcznadcfoog posla, staracjc jafoci na bivolu pofao da sc skloni u samoeu dalcko od granica carcvine. Na samoj granici, cuvar prelaza prcklinjao ga je <la za buduca pokolcnja ostavi ncki spomcn o svom ucenju. Mudrac se tome odazvao i stvorio pet hiljada karak tera koji su postali poznati kao ,,Spis o Pu tu i njegovoj vrlini" (,,Tao Te Djing"). Zatim jc odjahao daljc. Postojc razliciti izvestaji o njegovom kraju. Po jed n ima, ziveo je sto sezdeset godina, po drugima je imao prcko dvcsta, a neki, opet, tvrdc da je postigao tclesnu bcsmrtnost. Tu je ipopularno verovanje da su ga, ubrzo po dolasku u nebcskc dvorce, njihovi bofa nski zitclji proizveli u visoki cin. Ova Icgcnda pokazala se pogodnom kada su taoisticki pustinjaci otkrili da se od njih oec­ kujcda za pomoc koju im dajc na rod sto zivc u blizini njihovih naselja, vrfo rcligioznc obrcdc.

Uccnjima Lao--<:ca i njcgovog sledbcnika Cuang--cca bilo je sudeno da postanu od najvece va:lnosli u razvoju taoizma, i njima Ci biti posvcccno zascbno poglavlje.

 

Lutajuci filozofi

Lao--<:e i Konfucijc bili su samo dvojica med u nekoliko stotina IutajuCih mud raca koji su zelcli da posvete feudalne princcvc toga vremena. Carstvo Cou oslabilo je toliko a su oblasni princevi i velikasi imali stvarnu carsku_vls_t, kJ U su oni zloupotrcbljavali ugnjctavajuci narod, ratuJ UCi dm pro­ tiv drugih, a niSta UC cineCi da OlkJone mnoStVO SVOJ!h Slab_os­ ti. Mada su sc ovi mudraci razlikovali jcdan od drugog, svt _su oni zclcli da osiguraju dobru vladavinu u skladu sa ,,neeskm zakonima" kojc jc, opct, svaki od njih tumacio na_ SVOJ nam. Tck nakon pet vckova izmcdu svih tih oprc ih_ doktnna ccntralna vlast novog ujcdinjenog carstva usvo11Ia JC Konfu­ cijevu. Ona jc time odredena kao izvor ':'?rala i gavni pred­ met izucava nja Kincza u narednih dvc hIIJade godma; konfu­ cijanci SU imali potpu nu ontrolu _na cmljom SVC o P?fol­ ka dvadcsctog vcka. Svak1 suparmckt f1lozof, mcdu t1m, 1mao

jc svoje uccnjc o savrfonom coveku i idealno vldaru. Ko­ fucijanci su ovo bice vidcli kao mudraca v1sok1h ?.1oralmh principa koji svoje moCi koristi da potpoi:naze lnJaralno drustvo u kojcm mladi bcz pogovor slusaJ u.sta,nJ_C, a t u\s uzvraca dobrocinstvom u duhu uzapmnc ljubav1. TamslH.:k1 ideal bio je vcoma razlicil od wga.

Taoisti ne bi mogli ni zamisliti da se istinski muda i_svc

covck bavi svetovnim poslovima koje trcba <la vdc pohtJcan i njihovc gradanskc slugc. Lao--<:c kac: ''.Sicusna .i tanan jc tajna do kojc mudrac ide, a njcna dubma JCyrcvehka da ?1 sc

spoznala." Cunag--<:eova dcfinicija glasi: ,,Covk duha, s ­

jcn, jeste onaj koji dolazi do puta _neba izem!J·" I Menc1Je, prcmda konfucijanac, deli ovo uzv1scno sh:ata?Je kada goo­ ri: ,,Onaj koji sc naziva covckom du ha thko JC svct d_a_ mko nc mofe da spozna njegovo svctastvo." Ccng--<:c, drug1 Jedan taoisticki mud rac, izjavljujc: ,,Najcudesni jc svojstvo veta tva jcstc da ga je nemoguce pojmiti; to jc istina do koJe ob1can

covck ne moze <la doprc."

Savršeni mudrac iii istinski besmrtnik

Vcliki taoisticki ucitclj Ko Hu ng, koji jc zivco nckoliko stolcca kasnijc, pisao jc da Mudrac iii Svcti Covck mora poscdova ti ovih est svojstava: visoku vrlin u; duboku iskrc­ nost; ljubav prcma spokoju ncpom uccnom ncpravilnim zclja­ ma; odanost prcma ucitclju dostojnom po tova nja; jasno razu mcvanjc da sc istinsko svctatvo razvija iz fovccnog osc­ canja kojc nam jc dato od ncba; i da su pu t mudrosti i pu t covccnosti ncodvojivi. Jedan karaktcristicno taoisticki opis idcalnog covcka glasi: ,,Najuzvicniji Covek Duha jc onaj koji pu t ujc pomocu svctlosti, nc hajuCi za oblicja. Ovo jc poznato kao sijanjc, kao dolazak do samog izvora zivota, dok su sva culna osceanja g(czla. DclcCi radost ncba i zcmljc, on zabo­ ravlja da jc ikada bio zavcden mirijadom pojava." To su rcCi pravog mistika koji opafa da m ud rost i vrlina nc nastaju iz vladanja spoljanjim, vcc prcokrcta njcm svcsti ka u nu tarnjoj svctlosti. Druga izvrsna dcfinicija glasi: ,,lstinski covck zivi gore u ncbcsima, ostajuCi u isti mah dole na zemlji. On jc

,,napustio" ovaj svet, a ipak ostajc u njcmu. Kud god poao, on nikada nc dolazi do mcsta gdc njcgovc najd ubljc foljc nc bi bile ispu njcnc." To znaCi da m ud rac niti sc odvaja od fovccanstva niti sc predajc svctovnim zadovoljstvima. Nczna­ tan po pojavi, uzvgcn u d uhu, on jc tako blazcno nczavisan od svoje okolinc da nc postoji nigdc na ncbu niti na zcm lji mcsto gdc sc on nc bi osceao polpuno srecnim i prirod nim. ZahvaljujuCi svom u nu tarnjcm miru, on jc ncranjiv strclama sudbinc, ali to nikako nc smcmo mcati sa njcgovim dclova­ njcm i dobrom kojc cin i onima oko scbc.

Mao Meng

Ncke od navcdcnih dcfinicija udaljile su nas vrcmcnski od doba l u tajucih filozofa, ali nc i od njihovog d u ha. Tim filozofima opct sc moramo vratiti. 0 Cuang--ccu (prctpostav­ lja SC da jc ZiVCO U CCtvrlom vcku pre n. c.), 0 cijcm uccnju SC raspravlja u slcdcccm poglavlju, o Jang Cuu i Lich--ccu (nc zna sc kada su zivcli) ncma biografskih podataka. Jeda n rani taoisticki mud rac o kojcm sc ncto zna jcstc Ma M_cng, o)i jc zivco u trcccm vcku pre n. c. On i d ug loza uc1tc!Ja koJa JC potckla od njcga opisani s kao ragac1 za bcsmrtno cu na razliCitc nacinc. Izvcsni od t1h nacma tcko da SC m_ogu_ shv­ titi ozbiljno, dok sc za drugc zna da vodc postizanJ v1sok1h joginskih moCi i da pomazu stianju odlicnog zdravlJ_a, snag i dugovccnosti. Oni obuhvata1u: strogo probra u _1shranu, ku panjc u propisano vrcmc i sklad sa usta nov!JCIm obr­ d ima; prccicavanjc smca kOJC sadrzc nc malcnv broJ ?pasmh sastojaka kao to SU cinobcr, zi. a i voJovo; odrzavanJC obrc­ dnih scksualnih odnosa sa svo11m zcnama prcma u pu ta ma Zu tog Cara primljcnih od Cistc 1?cv_ojk, a ojc s vcz nc

vrcmc, polofaj, rita m itd.; raznc 1og1 vzc 1 tch 1kc d1sa nJ, mcditacijc za vrcmc kojih mcditator vd1 kak? 1z orcden tacaka njcgovog tcla izvirc svctlost; pnmcnu 1zvcsmh vradz­ bina i mantri. Nckc od ovih vczbi su davno odbaccnc; drugc sc jo uvck koristc kao pomoc za budcnjc mistickc intu icijc od kojc zavisi uspch pri negovanju Pu ta.

Mao Meng i oni koji su ga slcdili dalcko su od tga da

bud u pronalazaCi, jcr tc vc:Zbc datiraju j iz vrcmcna Zu tog Cara to znaCi da su toliko stare da mko ne zna kada su nastlc. Mao svoju slavu du$ujc jcd nom srcenom slu aju.1?a nijc vcliki kincski car Cin Sih Huang, po staknut_ n1cgov1m mistickim pcsma ma, posctio planinu TaJ u nad1 da cc sc susrcsti sa nckim od bcsmrtnika za kojc sc vcrovalo da onc boravc, njcga bi, kao i mnogc drugc d revnc mud racc, pckno zaborav. Covck koji sc povukao iz svcta_ prola7:nst1 da u planina ma nadc samocu, pla i_o sc javn_o_su 1 kl?mo J sc,.to jc razlog da su m nogi istaknul1 mud rac1 1zmakl oku 1stonca­ ra. Mao Meng nimalo nijc bio obradovan to JC skrcnuo na scbc carcvu paznju. Govorio jc da ,,ziv_.t prodc_ brzo Ppu t blcska mu njc" i za njcga jc bilo pa mctmJih stva n da s n11ma bavi ncgo da sluzi kao pu tni vod ic jcd nom okrutnom 1 slavo­ ljubivom caru. Njegova biografija zavrava sc eCima: ,,Po o jc od uCitclja Kucj Kua dobio !ck bcsmrt ?st1, on sc osam10 na planini Hua da bi ta mo ncgovao Pu t 1 1zucavao lkarsk vctinu ... Uzjahav i 1.maja, on sc uspco u ncbcsa pn punoJ dnevnoj svctlosti." U oblasti Kjangsu koja sc pruZa uz obalu mora nalazi se planina Mao San. Dobila je ime po Mao Mengu i druga dva mudraca istog prezimena, Mao Jingu i Mao Sengu. To je ostalo znarajno srediste za obrazovanjc taoista sve do sredine ovog stoleca kada su tru pe jednog tetvrtog Maoa presle preko planine. Pustinjatka sklonista bila su zatvorena, a pustinjaci povuteni u gradove i sela kako bi se izdrfavali radom.

Peng Laj San, ostrvsko carstvo besmrtnika

Nije jedino car Cin Sih Huang (246 - 290. pre n. e.) bio zavcdcn ezotcritkim jezikorn taoistitkih svetih spisa. To sc dcsilo jos nekirn carevirna, te su gajili nad u da cc stcci telesnu besrnrtnost. K.ako izvcltava veliki Lich-cc, postoji planina na kojoj zive besmrtnici: ,,Oni se hrane vctrorn i piju rosu, a izbegavaju pct zitarica. Njihovi duhovi SU poput vrela Sto izviru iz dubokih planinskih kla naca; lica su im lepa, a kofa zategnu ta, glatka iprija tnog mirisa kao u mladih dcvojaka. Strah i ljubav su irn strani, te zapovcdaju dcmonima da ih slusaju." Jedan drugi mudrac, Kung-sun Cing, izjavljuje da jc susrct sa besm rtnicima tako tcfak da zah tcva godinc traga nja i, ukoliko ih isusretne, tcsko mofo da se nada da cc <?d njih dobiti napilak bcsmrtnosti. Sasvim je razumljivo da je Cin Sib Hua ng, kako kaze prita, drhtao od uzbudenja pri pom isli da susretne ova biea, kao sto je to bio slutaj isa drugim jednirn carem, Han Vu Tijern (140 - 88. pre n. c.) kada su do njcga dosli takvi spisi. (Nesumnjivo da bi se mnogi cvropski vladari od pre dve hiljade godina isto osceali pred takvim spisima; danasnji su okrufeni ekiparna lckara i gerontologa.)

Oba pomenuta cara bila su ncstrpljiva da vide Peng Laj San, ostrvo bcsrnrtnika koje sc nalazi negdc u Istofoorn moru naspram obale Santunga. Lieh-<:e jc 1.apisao da jedan izuzc­ tno sreean smrtnik mofo da vid i to ostrvo najvge nekoliko pu ta u toku jcdne godine, ali tescc sc dogada da ono dugi niz god ina ostane skriveno od fovekovih otiju. Legend u o Peng Laj Sanu lako je razumcti, jer u celoj Kini nema mesta tako tudesnog kao sto je obala poluostrva Santunga. Odandc se, veli Cou sao-hsijen, sam roden u ovom kraju, sa planinskih vrhova sto se gube u nebesima prufa poglcd na more po kojem su razasuta brojna ostrva i tja je _dbina ogrom na,_ a talasi testo tako divlji da se difo uv1s vehk1 kao brda,_dok 1h ono besno ne razbije o stenje na obali. Pri suntevom 1zlasku nebo blista crvenom izlatnom bojom, a pri zalasku mogu se vidcti ruzitasti i koralni oblaci najfantastitnijih oblika. Po jakom vetru, dok se talasi.Ioe o hrid.ine, izmglica od .njih podseca na obilje srebrmh b1sera. OJC su bozanse mfe razbacale po stenama. Drugom pnhkom, magi koJe se Ja: ljaju nad morem poprima ju oblitja dmo?a. Ti preobraZaJ koje tine sunce i oblaci, toliko su brz1 da JC lako poverovatl da je mcsto zatarano. Ima tren utaka kada. se_ vid suncem obasjani vrhovi planina na ostrvu kako se 1zd1zu 1z.srebrne magle koja od otiju zaklanja samo more. U leto kaa JC vrm povoljno, smrtnik koji je dostojan dara srecc, mze u ehko daljini ugledati vrhove Peng Laj Sana. Uprkos to udalenosu njemu jc omoguceno da baci brz pogled na umu 1planme d sc nalaze prckrasni paviljoni u kojima borave besm:tmc1: Moze se videti i njihov grad neopisivih divota, pa ak 1 nek1 plcmic du ha koji na konju, u galopu, izlazi Ii ulazi                        roz fantastitne gradske kapije. Prizor zatim naglo 1stezava 1 sve je kao pre: samo bczgra nitni okean koji se stapa sa horizontom.

Peng Laj San se povrcmeno vidi, ali nikada ga nijdan smrtnik nije posetio. Brodovi koji. su plovil ka ?jemu, Jac bure vracale su na trag prcma obah. Saznavs1 da JC lada koJ U je tamo poslao u niStena u oluji sred okean, Cin Sih Hua ng pomirio se sa istinom da nema nade da .cc nJcgova noga tamo ikada krotiti. Ali ostao je ubeden da JC ono sto se kat kaa videlo, bilo toliko divno i da su pojedinosti o kojima postOJC izvetaji odvec tatne da bi to bila samo opsena. .

Oblast Santung dugoje bila povezana sa tao1zmom. Ovo

srediSte filozofa jina i ja nga i proroka nikada ne gubi draz za pesnike i mistike, a da se ine govori o tarobnjaci_ma i vcima koji su u njcm u vekovima bili broj_ni. Pr ma nJ d ednog stoleea tu se zbio strahotan dogadaj: stotme ta01st1tk1h pustinjaa, mu .araca i fona, zatvorili su se u jed nom zamku

1. r. ent a rad1Je spale sami sebe nego da padn u u ruke konfu­ c11ank1m Vlasti , koje SU njihove vezbe joge U paru (seksu­ alna JOga) shvat1h kao nemoral i nameravali da ih kazne i

Nebeski Ucitelj Cang

U oz.?j Han dina Liji (167 - 25. n. e.) pojavio se jedan bcsm,tntk Cljt ce d ovm poomci uzivati status ,,taoistickog pap, .skoro dve h!ljade godma; poslednji medu njima ,,zba­ cen JC 1949. od strane novih vlasti. Sedgte ovih duhovnih

poglaar bila_ je planina Zmajski Tigar koja se nalazi u oblas1 K1an.gs1. Uvek eu faliti to mi se nije pruzila prilika da po_se m scd1te Nebeskog Utitelja, gde se nacin zivota sutin­ sk1 nIJC menpo gotovo dva milcnijuma. Jcd na od narocitih privacnosti taoizma bila jc to da je ova ziva spona sa dalckom stannom tuvana u stcpcnu kakvom verovatno nema ravnog u svetu.

Prvi u red u Nebcskih UciLelja iiiTijen Sih-a bio je Cang Tao-ling: za kojeg sc u narodu verovalo da se ovckovccio putem rmkarnacije, slicno Dalaj Lami, s tom razlikom   to se o? bcz 1zzctk.a reporaa mcdu krvnim srodnicima. Tijen

S1h, zv_an1e koe JC sam 1zabrao za sebe i svoje naslednike,

:talo JC nekohko vekova pocasna titula, sve dok jc car dinas­ t1Je ang Hsuan Tsu g _(713-756) nije preinacio u zvanje Osmvaea eda. Kasn_iJC JC mongolski car Kublaj izdao pro­ glas po ko1em to zvanJc trajno prelazi na niegove naslednike.

. .R?den drugom stoleeu nae ere, Cang je sluzio kao VOJm p1sar. Njegova jedinica bila je desetkova na stravicnom zarazo?1. To to.je_ sam bio po teden, on je pri pisivao moci vradzbmc kOJ U JCv1.mao za potcinjavanje demona. To ga je navelo da ostatak z1vota provede u negova nju Puta. 177. n. c. pov.ukao sc u provinciju Su (sadanja Setuanska oblast), gde J.z1veo a planini Snefoc Guske. Ondc se, pored demonolo­ g1Je, zammao za mcicinu ipisao knjige o higijcni i lecenju. P?to se zem!Ja nalaz1la u rasulu, iziao jc iz usa mljenosti da b1 pomogao ljudima koji SU zivcli u pod nozju pla nine. Ucio ih je kako da upravljaju sami sobom i_?rane_soje domove_ i zemlju. U isto vreme, on je m u n11ma _ 1;1 oo ucnJC taoizma kojeg sc sam drl.ao, a c111 su glvn c11oc1 natpnr ­ dno i moralnost. Veliki broj obrazovamh ljud1 smatrao g JC svojim duhovnim ucitcljem: dok_ je njegova vida: ka vetma toliko skrenula paznju vlastl na nJega da su ga_vo1ca vellka

iz okoline tuzila sudu. OdbranMi se od nJ1hov1h optuzb1, vratio se u planinsku samocu. Tu j , tok?m vremena, ,,s ta­ vio dcvct puta proticeni napitak 1 post1gao_ bsmrtnost . U sto dvadcset trecoj godini ,,uzjahao jc zma1a 1 uspeo se do

sveta besmrtnika."

Cangov unuk, Cang Lu, zapamcen jc po svom fan-

tizmu, nesvojstvcnom za taoizam, zbog kojg su mu nasled t­ ci bili nazvani dcmonski ra tnici". Jedan n1egov savrcmcmk, leka r, koji se t;kode prezivao Cang, otiao je u fanatizmu jo dalje. Ukoliko bi ustanovio da je bolest neko cveka plo preljubnickog vladanja, on bi njegovc grebe 1sp1so na tn vclika crvena lista hartije i redom ih svecano ob1av1? ,,nbu, zemlji i vodi". Nakon toga bolenik jc _morao da up u m? 1tu gospodarima demona i da plat1 lecenJC sa pct menca pmnc . Svc ovo mo:le izgledati nevred no pomena u sklopu ngovan1a Puta, ali pokazujc kako su jo u rano_d?ba vode:ao1:ta pale pod uticaj na rod ne religije sa bezbroJ n_1m ogov1a i_demo: nima. Taj pravac je, na Zcilost, nastavljen 1 mnog1 pngovon taoizmu proisticu odatle.

Sekte

Mistici i jogini cija iskustva preovladavaju u ovoj knji.i, mahom su pri padali jednoj od dveju glavnih kola, od kOJ lh svaka ima veliki broj ogranaka poznatih kao sekte. Seve_rna kola iii Skola savrenog ostvarenja, ciji je centar vekov1ma bio u manastiru Beli Oblak u Pekingu, za svog osnivaca

priznajc Vang Cung-ja nga. Jufaa kola, poznat _po? raznm imenima, a, zapravo, izdanak ove prethod nc, svo11m 1zvorn1?1 uciteljem smatra Lju Haj-Cana. Izvesn .zabuna nastala_ JC zbog cinjenice da se Skala ortodoksnc umJC Nbeskog Uclt­ lja Canga cesto prikazuje kao Juzna   kola, iako se od nJC razlikuje tolik da ih Je t ko_ uopte i porediti, jer to je kola P?Pular_nog, -1soko mst1tuc1onalizovanog taoizma koja sc v1e bav1 i_nag11om_negojogom iuglavnom je odgovorna za sve osude OJC su t_amzi_nu_ upCivali ureni Kinezi. Mongolski car KublaJ, meduum, 10 J_e n1ome toliko osvojen da je u nadleZ­ os N_eeskog U1tel1a stavio sve taoisticke hramove u Ju­

znoJ Km1. Bezobz1ra to nikada nijeovladala sa takvom moci oa k?la s vema r iril, a ostaci koji danas postoje kmes1m 7.11J.ed1cama 1ug01stocne Azije pretefoo su od nje.

noi od n1em slebnika su ocaravajuci ljudi, a njihovi n.tuah ractosno z1vop1sm. Steta je samo to je upravo ta zivo­ p1sost dvcla do ,,velik slave" koja je, po meni, unekoliko bac1la zasenak vredm1e kole i bila uzrok da se taoisti pobrka]u sa ,,tarobnjacima."

Filozofi jina i janga

Uprkos tome to doktrina o jinu i jangu potire iz Zla­ tnog Do pctorice careva, sve do prvog veka nae ere nijc nastala nJ dna kola ,,filozofa uccnjaka" koji bi sasvim bili

posvcc m •.zuavanju ji a i janga. Mogu Ii se oni s pravom nazvat1_ t_o1st_1_ma stvar JC ubcdenja, ali kao svctcnike naro­ dne rch JC n}.1h su z to smatrali, verovatno stoga Sto jc sama rec ,,tao1zam ckov1ma_ zlou potrcbljavana kao zgodna ozna­

k.d obhva t1 svc Sto ima vczc sa rcligijom i filozofijom a nIJ iz_raz1to konf i)ansko niti budisticko. U svakom sluta}u, tao1st1 su vazda bth JCdnoduSni da doktrina o jinu i jangu ima veoi_na vaznu ulogu. Razlika izmedu obicnog taoistc iovih nov: ureja a je_st_c u tome Sto su ovi drugi svoje znanje o prozuanu 1ma 1_ Janga primenjivali u svrhu proricanja i upravl1an1a bu?uc1 doadajima, Sto sc pokazalo kao vcoma un?sno. Istraf1van1 ?v1h filozofa, zajedno sa istrazivanjima omh   to su se bav1h naukom vu hsing (pct delatnosti iii e_lcmenata) .srasla su vrcmenom sa glavnim stablom taois­ ttckog ucenJa.

Vej Po-jang

Dubokopo tovani ucitelj Vcj Po-jang (drugi vek n. e.) je taoistickim studijama pripojio vu hsing i uveo u njih puno toga iz stare nauke osnovane na trigramima ,,K.njige prome­ na" izricitije nego to je to ranije cinjcno. Pisac jc i jed ne izvanredne knjige koja je bila od najvcccg znacaja za razvoj taoizma. Njcn naslov ,,Tsan Tung Ci" nemoguce je prevesti; ponekad je prenoen kao ,,Jedinstvo troga". To je ezotericki spis koji se bavi unu tarnjim i spoljanjim alhemijama koje trcba da stvore samo jezgro i puteve uprafnjavanja taoizma na vie razliCitih ravni. Nacin izrazavanja u njoj je tako zago­ nctan da ima odlomaka koji sc mogu primeniti na veoma razlicitc dclatnosti, kao to je pretvaranje osnovnih metala u zlato, postizanje mistickog sjedinjenja sa Pu tem, stvaranjc jed nog bcsmrtnog zametka u mcccm iz spavace sobe, vojna stratcgija i veWna vladanja. Ovu mcavinu cini mogucom

ubedcnjc da poto isti prirodni zakoni vazc na svim ravnima, ncma niccga to se njihovom primcnom po istom sledu i u najrazliCitijim prilikama ne bi moglo postici. Ono u ta sc nikada nc mofe biti siguran jcste da Iisu Vej Po-jang i drugi pisci slicnih knjiga zbilja verovali u mogucnost pretvaranja osnovnih mctala u zlato i sastavljanjc univerzalnog lcka, iii jc ovakvo tumaccnjc njihovog dela bilo oklop koji jc njihovu

uzvifonu svrhu titio od zloupotrcba.

Ju c;

Drugi mud rac iz vremcna d inastijc Han bio je Ju Ci koji jc na.i prc postao tuvcn kao proizvodac ,,magijskc vodc", leka koji jc pravio palcci listove crvcnc hartije ispisanc magijskim rccima i mcajuci nastali pepco sa tistom vodom koju bi bolcsnik popio. Za nckc od njcgovih lckova vcrovalo sc da covcka cine naranjivim od oruzja i titc od svake bolcsti, te su bili veoma trazcni..Sudcci po dclu kojc jc sauva no od njega, izglcda da jc docnijc postao mistik sa stvarnim znanjcm o Pu tu. No potreba ljudi za cudcsnim lckovima nastavljala sc stolcCima i mofo biti da se njcgova slava vic odrfala zbog magijskih nego joginskih sposobnosti.

 

Ko Hung

 

.         ajem prvog vcka nase ere rodcn je najveci taoisticki cHelJ sv1h vrem a. Njcovo pravo ime bilo je Ko Hu ng, ali JC     nogo pozat1J1 po nad1mku od milja Pao Pu-cc (Onaj koji

grh sve stvan onakve kakve one jcsu). To otprilike          ,., prostod s        .              .              '              ' znac1.

"      "      u a    pnroda .eovck" iii ,,covck koji se nc kiti".

(,,Pu se mote prcvesu I kao ,,ncizbruseni dragulj" sto u

ovoi_n k?ntek:"tu ne bi sasvim odgovaralo.) Ko Hung j oti­ cao tz movmcke porodicc konfucijanskih ucenjaka i   kao dc k.Je zavole knjigu, le je vremenom stekao znanja zbog

!OJ lh JC .svuda 1 uvafavan. Za nimao se za filozofiju, moral- a _ucnJa, med1cmu, svc vrste religioznih verovanja, kao i za

o.b1ca1 vog doba.     namcri da, kao i njegovi prcci, otpocne c1 vmcu sluzbu I postigne visoki cin, ovladao jc sa   Pct knJ1ga". I ,,Pct . klasika" do tc mere da su ga konfucij;nci sma trah za adcpta u. svom sopstvenom ucenju. Od samog poc.ct ka, meduttm, nJcga je privukao taoisticki misticiza m i on !c r.revashodno postao adept u tome. Za vladavine cara Hut T11a 290-307. n. e.) Ko Hungu je naredeno da povede ca su vo1sku da. uusi jcd nu pobu n u. Civilizovan obicaj ki­ csth vlada ra b10 JC da takve zada tkc povcravaju darovitim

IJ ud1ma od pcra, smatrajuci ih viSe pozvanim od vojnika da

zavd.c_ cd u oblastima kojc su se bunile, jer bi oni podjedna­ ko smh I azboril.ost i         klonost prema vlaslima. Jedna kines­

0 1 1

P     ? ca lasi: ,,Nm dobro gvozde sluzi za struganje nok­

IIJ u, nll1 JC va!Jan eovk a vjnika." Pohod je uspeo, ali se Ko

Hu u zauvek zgad10 .Javm zivot, te jc odlucio da potrazi ut?c1stc od_ ,,sveta p:asmc" u scoskoj samoci. Posle viscgodi­ SJcg lutan1a na.stamo sc na planini Lo Fu i posvctio negova­ J u Puta. Kada JC u osamdcsct prvoj godini preminuo naden

JC kako sedi sk:ste.ih nogu, uspravan, kao ncko ko jc'zaspao

za vremc   ed1tac1Jc. Izglcd njcgovog lica bio jc jos uvek

mladalack1, _a tclo gipko kao u mladica, sto su sigurni znaci naprcdovan1a na Putu.

Iza Ko Hunga ostalo je ni manje ni vise nego sto i sesnaest tomova. Njegovi nekadasnji postovaoci medu kon­ fucijancima tcsko da su sc mogli obradovati njegovoj izreci da ,,biti odlican poznavalac konfucijanskc nau ke, a ne vero­ vati u Put Besmrtnika ne samo da je smesno, vec je iiskrivlja­ vanje istinskog znanja." Njcgovi filozofski spisi otkrivaju duh blizak Cuang-ceu. Evo, na primer, jed nog odlomka iz tih spisa:                                                                      .                      .

,,Mirijada pojava u univerzum u - tdko JC eoveku da 1h

SVC u potpu nosti shvati. Put Besmrtnika - to nijc nesto sto obican covek mofo da se nada da cc razumcti. Carevi Cin Sih Huang i Han Vu Ti voleli su da ih nazivaju taoistirna, ali nisu bili pravi sledbenici Puta. Sto sc tice tragaca za.fom Io zlatnog na pitka i lckara, pita m se kako uopste Ijud1 c11a JC zelja koristoljubiva mogu occkiva ti da ih zovu taoistima?

Obicni ljudi sputani svojom okolinom nikada sc ne _mogu osloboditi od ustaljcnih stvari; kako ti ljudi mogu da nuslc da na taj nacin uprafojavaju Put?"

Ccsto je govorio da jc doba r ucilclj presuda n za naprc­ dovanjc u izucavanju Tao-a, jcr ono sto je na pisa no nikada nc moic biti sasvim dovoljno. Da bi sc neko probudio prema duhovnim istinama, on mora posedovati veru i izuzctnu is­ tanca nost opafanja, .,jer pojavc kojc su nevidljive nisu zbog toga nc-pojavc". Govorio je i ovo:

,,Obicni ljudi koji zude za slavom i bogatstvom ncsmcju se nada ti da uz to upraznjavaju Put, koji zahtcva najuzviseniju tcfoju. Postizanjc dugovecnosti iii besm rtnosti ncma vcze sa vrsenjem obreda, govorcnjem ma ntri i ispija njem zlatnih na­ pilaka; prvi zahtev je da sc budc castan i odlucno izbegava zlo. U velikoj su zablud i taoisti koji misle da jcdino jogi vezbama ncguju svoja tela. Bez dobrog uCitclja oni niad nece na_u,citi sta se pod razumeva pod ,spravljanjcm nap1tka . Oslo11 se samo na ono sto je napisano, bud uci da to nc mofo b1t1 od stvarnog znacaja, jeste gubljenjc vremena."

Do ovakvih shvatanja Ko Hung je verova tno dosao u poznijim god inama svog zivota, jcr se neka od njegovih ra ni­ jih dela bave prizemnijim stvarima. On jc ostavio uputstva za spravlja njc raznih lckova, od kojih, na primer, jcda n omogu­ cava da scbcz opanosti paa sa gubavccm. Usta novio jc, isto tako, mnogc prav1lnost1 u JOga ma disa nja i kao srcdstvu za ocuvanJ zrvlja i za postizanjc natprirodnih moci koje sticu uspm JOgm1. Mcdu rcccptima kojc jc ostavio nalazi se i sto cetrdcse devct tajih uputa koji sc pripisuju Lao-ceu, a ticu sc opasmh stvorcnJa sto boravc u blizini pustinjackih skloni­ sta kao SlO SU ,,dcmoni, duhovi, tigrovi vukovi i otrovni reptili". M?guce je.' na ravno, da on nikad nije gubio veru u ta kvc stvan, samo JC :lclco da razluci izvesna korisna u mcca od istinskog ncgov nj.a P.u , - Oaj dco njcgovih dcla koji je pozna t kao ,,czotenck1 sp1s1 bav1 sczbu njujucom mesavinom tcma. Najzanimljivija su ona koja se ticu takvih stvari kao sto su taji zakoni u u nivcrzumu, Put Besmrtnika i njihov prco­ brafaJ, r.osmatran p:e ao.d.uhovni nego fizicki postupa k; po.red .J lh su, mcd u t1m, 1 sp1s1 sa uputstvima za crtanjc magi­

cmh d1Jagra m za vaca nje i kroccnjc bogova i dcmona. Jpak, on evrsto osta1c pn tome da je pitanjc sticanja bcsmrtnosti potpu no pogresno shv?ccn od mnogih taoista, i da jc be­ smrtnst d u hovno stanJc kOJC mogu ostvari ti jedino uzviseni uhov1. Ukra tko, bio jc on zagonctan mud rac. Grcska, u koju

1 sam ponekad zapadam, je suditi ova kvog covcka mcrilima vacctog vcka. i tako f.rocenjivati sta jc moguce a sta nijc; JCr 1ako mo m1 od nas1h occva i dcdova ma njc skloni da oma lovz::ivam? m)gucnosti joga sa duhovnim strcmljenji­ ma,_vcma ns 1 dalJC povlaci granicu ta mo gdc mu se min i da poc1.n1e mag11a. ad.i.se o tome da kod vel i kih Ijudi iz proslosti mo mo razl uc1t1 OJihovo dclo od sujcvcrja kojc su dclili sa vo11m remcnm.        bden sam da cc se u bud ucnosti smcja ti

1 nog1m m dnm.IJ udtma ovoga veka zbog izvcsn ih savremc­

mh vcrova nJa ko1a su usvojili, ali da ih za to nece ma njc uvatavat i.

, Sa Ko 1:fu g?m rnzvcj taoizma bio je zavrsen; do nakg doba..?sta.o JC ..1st'. ka kv JC u ovog ucitclja. Za vladavinc aSnIJI mastIJa 1staklt su se razni izucavaoci njcgovog dcla In.cko1cma V_isokih dostoja nstvenika, pa cak i carcva, bili su pnstal1cc tao1zma. Ali vlast u cclin i pripadala je konfucijancima i ostala jcd nod usna protiv sistcma koji negova.nje. u h stavlja iznad vrlina kao sto su odanost vladaru, ro 1telJ1m?. 1 starijima. Sto sc tiee takozvanog ,,prostog puka , on .•Jc mogao da sc razabcre u tom sukobu ideala. Sa tolcra nc11om kakvoj ncma ravne drugdc u svctu, prigrlio jc konfucija niza m, taoizam, budizam, kult prcdaka i narod nu religiju kao sklop razlicitih dclova natprirod nog zakona gdc su razlikova nja suvisna.

Tao Hung-ting

Istaknu to mcsto u drugoj polovini pctog veka zauzima vatrcni pristalica Ko Hu nga Tao Hung-ting. Do Hungovih knjiga dOSaO jc jos kao dcSclogodifoji dccak i Citao ih, SlVO­ rivsi u scbi evrstu odlu ku da sc hra ni po pravilima joge kako bi bio siguran da ce dozivcti duboku strost. ao mla?ic svojim darovima 111 muziku i sah privu kao JC paznJ U tadasn1cg cara, ali njcmu jc bila drafa samoca pustinjackog zivota ncgo da budc miljcnik dvora. Zapisano jc da jc njcgova ljubv prcma muzici u krosnjama borova bila tak? nfoa da mu JC citavo srcc ispunjavala radoscu. Mladalack1 hk JC sacuvao do starosti i oni koji su ga vidali kada bi sc ku pao na izvoru u pla n in i vcrovali su da jc d uh tog izvora. Bio jc izvrsta n znalac u na u kama o jin u i jangu i vu hsingu. Isto tako razumcvao sc u astrologiju, spravljan jc biljn ih lckova i fcng-foi, nauku o vctru i vodi. Njegova prcdvida nja dogadaja vafoih za naci­ onaln u dobrobit bila su uvck tacna, pa mu je vladajuci car,

prcma nekim zapisima, u kaza? nccuvc   p_ocs.t d a poscti u njegovom osamljenmvu. Bila ova prn.:a 1stm1ta tlJ ne, ona pokazujc da i Sin Neba ima potcskoca kada pokusa da natcra jcd nog pustinjaka na poslusnost jed nim pozivom sa dvora. Sa osamdcsct pct god ina Tao Hu ng-ting jc toliko izglcdao mla­ d icki da su Ijudi bili zapanjcni iprcklinjali ga da im oda tajn u vccnc mladosti, ali on ju je ncpokolcbljivo krio od svih, izuzc_v od nckolici ne odabra nih ucenika. Dobro u puccn u konfuc1- janskc klasikc, bud istickc sutrc, kao i taoisticka el, napi­ sao jc vcliki broj escja koji su dugo bilt vcoma ccn1cm, na ro­ cito na pla nini Mao, srcdiStu spirit ualnijcg oblika taoizma za razliku od onog na susednoj planini Zmajski Tigar, gde je boravio Nebeski Ucitelj.

Car Hsuan Tsung

Posto je ovo poglavlje postalo vrsta povesti u kojoj su se Cinjcnice i legende ispreplele, bila bi steta izostaviti legen­ du iz d inastijc Tang koja jc medu pricama o taoizm u vrlo karakteristicna. Od nosi se na Hsua n Tsunga, Svetlog Cara, koji je Cang Tao-lingu posthumno dodelio zva nje Osnivaca Reda. Prcd kraj blistavc vladavine ovog cara tokom kojc su, kao nikada pre, cvctali poczija, slikarstvo, igra i muzika, obcsila se njegova omiljcna naloznica Gospoda Jang. Ucinila je to da bi odobrovoljila carcve protivnike i spasla njegov presto. Skrhan bolom, ucvcljcni car je abdicirao i kako sc nije mogao pronaci nacin da stupi u vezu sa duhom obo:lavanc, izgubio jc svaku zclju za zivotom. Jednoga dana pred njcga je izasao jcdan stari taoisticki svcltcnik i pristao da odnese poruku du hu umrle. Seo jc nogu prckrstenih kao pri medita­ ciji. Iza ponoCi se povratio k svcsti i obavestio bivScg cara da je u du hu posctio brojnc svetovc bcsmrtnika i najzad dosao do Gospodc Jang koja je boravila u divnoj palati na ostrvu Peng Laj San u Istocnom moru. Ona jc bila toliko ganuta vescu da jc Njcgovo Carsko Vclieanstvo oplakuje sa iskrenim bolom, da se zarckla da cc sc njih dvoje ponovo sastati u slcdcccm zivotu. Kao zalog tog obceanja poslala jc po glasni­ ku polovin u ccllja od iada kojcg joj je car nckada poklonio. Vidcvsi taj ukras, dotic ocajni ljubavnik ozario sc radoscu. Jcr za postojanjc ecslja Cija je druga polovina bila u njcga, znali su jcd ino on i umrla lcpotica.

Zasluga Gospode Jang da stcknc palatu na Peng Laj Sanu je dvostru ka: nc samo da jc svojom lcpotom zasluzila da budc mcdu bcsmrtnicima, vcc je i zrtvovala zivot za voljcnog covcka. Ova legcnda jc itcma najlepsih i najt ufoijih pcsama na kincskom jeziku.

Porast uticaja taoizma

Sa propascu dinastije Tang (618-907. n. e.) ncstala je i svaka nada koje je moglo biti da ec uticaj taoista na dvoru dovesti do zamcne konfucijanizma kao nacionalne religije

taoizmom. Za vladavine dinastija Sung (960-1279. n. e.) i Ming (13.68-1644. n. e.), izmed u kojih je na prestolu kratko bila mongolska dinastija pod kojom su osnazene sve religije a posebno budizam, konfucijanizam je dozivco veliki prcpo­ rod. Sto sc ticc taoizma, gotovo sva njcgova uccnja, izuzcv u pra:lnjavanja unu tarnjc alhcmije (joga ciji je cilj du hovna bcsm rtnost), postepeno su prctopljcna u Can (Zen) budizam. Od taoizma jc ostala jcdino sekta Ncbeskog Ucitclja, buduci da jc ona umnogome bila blifa staroj narodnoj religiji nego ucenjima Lao-<:ea, Cuang-<:ea, Vej Po-janga i Ko Hu nga.

Za ovc dvc dinastijc taoizam je, medu tim, izvrsio znaca­ ja n u ticaj na konfucijanizam. Ueenjak Cu Hsi iz dinastijc Sung i njcgov nastavljac iz dinastijc Ming Vang Jang-ming pokufali su da konfucijanskoj filozofiji daju dublje mctafizic­ kc osnove time sto cc joj pripojit i izvcsna taoisticka i budis­ ticka shvatanja. Osobito jc Va ng Jang-ming, koji je u svojim mladim danima osceao vcliku naklonost prcma taoizmu, a jcdnom bio i blizu toga da postanc pustinjak, obogatio kon­ fucijanske pojmove Princa iii Sav[Scnog Mudraca svojstvima koja su sc sad rzala u taoistickom bcsmrtniku. Od toga vrcmc­ na su takvi cisto taoisticki nazivi kao Tao, vu (nistavilo), pcj ti (cisti bitak), taj ci (krajnjc) i taj hsu (velika praznina) usli u rccnik konfucija nskih pisaca, a izuzctan znacaj pridavan jc ciju (vitalnosti) ciji je zcmaljski ekvivalenat prcdstavljao va­ zduh. KonfuCijanci su prihvatili i taoisticko ucenje o coveko­ vom sustinskom jedinstvu sa manifcstacijama prirodc. Dok su ranijc Savrscnog Mud raca z,amisljali kao nekoga ko je u svom uzviscnom du hu zabrin ut i,a blagostan jc drustva, sada su tom idcalu pridodali dublji taoisticki pojam postizanja savrscnstva na taj nacin da sc udrufo svc cncrgijc tcla i duha u nastojanju eovcka da sc suoci sa svojim pravim Ja. Prcmda

jc, daklc, taoizam kao rcligij_a propadao, on? najboljc i7: njga

ovckovcccno je najprc u Can (Zen) bud1zmu, a zat1m 1 u nco-konfuCijanizmu.

U doba dinastije Cing (1644-1911) i dalje su postojali taoisticki filozofi i jogini sasvim izdvojeni od ta kozvanog taoizma sa narodnom rcligijom sckte Nebeskog Ucitelja; neke od njihovih zajed nica kojc sam posctio 1930. i 1940. godine imale su ncprekinutu istoriju unazd nekolik ek­ va. Rcpublikanska vlada gcnerala Can Kaj-seka nepnJa te!J ­ ski se odnosila i prema budistima i prema taoistima. Obe ove religije nalazile su se u opadanju, ali nisu sasvim nestale svc dok njihovi hramovi i pustinjacka sklonma nisu 1950. za tvo­ reni, jcr za njih u novoj Kini nijc bilo mesta.

Taoizam jc, isto tako, izvrsio vcliki uticaj na kineskc pcsnike i slikarc tokom vekova, nadahnjujuci ih istinskim religiozn im obo2avanjem prirode. Mnoga od najlcpsih dela kincske umet nosti duguju s"'.oju nezaboravnu lcpotu uvid u u svctost svih stvorcnja i svih pojava. Pcsnici kao LiTaj Po i Po Cui bili su u pravom smislu taoisticki adepti, ta ko je duboka bila njihova ljubav prema prirodi i tako divno razumevanjc njcnih dclovanja. Tcoloski pojam Boga koji je Tvorca zauvek izdvojio od njcgovi h stvorcnja dao je prirodi ulogu obicnog mchanizma, a Nju tnovom nadogradnjom ovog pojma za pa­ dni svct bio je jos vise duhovno osakacen. Taoisti uzdifo prirod u i ziva bica, opafajuci u njima svctost koja im daje jcdinstvo sa stvaralackim Tao-om. Oni uvidaju da sc stvorc­ njc, dopustajuci scbi da budc rodeno u vccnom stvaralackom toku zivota, oslobada prcpreka i uspostavlja direktn u vczu sa lzvorom zivota. Mudrac usaglascn sa ritmovima prirode, zivi mirno sa spoznajom da ncma sukoba ni odeljcnosti izmcdu njega, univcrzuma i Jzvora koji jc Bice i Svrha. Za njcga postignuce znaci napustanjc misli da ima ma da se postigne. On jc zadovoljan time d ajeste.

Kraj

Ono malo sto znam o tragienom rascljava nju potomaka Zutog Cara i Drcvnog Mud raca koji su postoja li skoro pct hiljada godina, znam samo po cuvenju. Za to cu radijc isprica ti pricu koju sam cuo od jcd nc studcn tkinjc iz Singapu ra. Studirala jc u Kini, u jcd nom grad u na jugu, ikada i? vojska novc

Kine zauzimala juznc provincije, napustila je studije i vra tila se kuci.

Univerzitet se nalazio blizu brda na kojima je bilo vise hramva. Odlazcci tamo u poznala sam jed nog starog taoistu koji me je ocarao, tc sam ga kasnijc ccsto poseCivala. U to vremc komunisti su vet bili zauzcli taj kraj, i nisu krili da namcrava ju da rasele pustinjake i budisticke mona he imona- hinje."  . .

,,Sta ccS prcduzeti, Ucitelju?" upitala sam mog pustmJa­

ka, nc mogavsi da zad rzim suze pri pomisli da cc ga oterati odande gde jc srccno provco polovinu zivota."    . .

,,Zasto me zali, Ji?" odvra tio jc on. ,,Zar ne b1 b1lo

smcsno da sc neko ko jc celog veka bio slcdbenik Gospoda ra Laoa plasi promcna? Ja sam odvcc star da bi mi dali posao, a ti ljudi suviSe brinu o tome kako ncka stvar izgleda da bi me ostavili da umrem od gladi na oi okolne sirotinjc koja me voli."

,,Kako ccs prdiveti, UCitelju?

,,Prcstani da places, devojcicc, pa cu ti reci. U mojim godinama ja bolje mogu da prozrem buducnost ncgo da sc prisctim proslosti. Vccina ce morati da ode, a nas, stare i ncupotrcbljivc, ostavice na miru da zivimo kako znamo o_d onoga sto odgajimo u svojim povrtnjacima. Ovo mcsto JC siromasno i zabaceno da bi se forili da ga iskoriste za ncku drugu svrhu, a kako smo nas trojica-Cctvorica stari, oni cc prcpustiti vrcmenu da im priStcdi trud oko naeg raseljava nja. Pustinjak Srca velikog kao Ka pija i ja namcravamo da napus­ timo ovaj svet iducc godine, o veccri kada sc proslavlja Sredi­ na Jescni. Ne, nc! Budi mirna, mala Ji. Nisi valjda pomislila da cemo se obcsiti iii progu ta ti lijang iiidva opijuma? Bcsmi­ slica! Mi ccmo, kao i uvck, izvesti svceane obrcde uz vino, tamja n isve ka ko jc propisano, a zatim ccmo sc iskrasti na Jedan brcfoljak odakle sc mofomo diviti jesenjcm mesecu. Tu cemo scdcti i mcditira ti. Stigavsi u mcditaciji do samog izvora Jina i janga, zajcdno ccmo uroniti u okean praznine."

Premda se osmehivao, ja sam ponovo udarila u plac. Iznenada me je u pitao: ,,Mala Ji, ima Ii kod vas u Singapuru caplji?"

,,Caplji, Utitelju? Ne, nema ih."

,,Dobro. Da nc bi tugovala zbog nas, ucinicemo neto z.a tebc. Upamti to cu ti sada reci. Sledece godine o ovoj sveca­ nosti, kada u praznicnoj noci otkuca cas vepra budi na kakvoj uzvgici i gledaj u nebo iznad mora koje okrufuje ostrvo. Ja, sam, imam veliku·zclju da vidim to more spram mcsecinc, jcr za zivota to nisam stigao da ucinim. Tamo cemo se susrcsti i pozcleti zbogom jcd no drugom."

Uvcrena da pokuava da me utci, klimnula sam glavom, ali njegove rcci nisam shvatala ozbiljno. Onda smo sc oprostili.

S!cdccc godinc o prazniku Sredine Jescni otac me jc, zajcd no sa porodicom mog vercnika, odvco na vcceru u jcda n stan sa poglcdom na more. Mada sam zclela da postu pim kako je stari pustinja k od mcnc trazio, lako sam dopustila ocu da me odvrati od toga. ,,Ne mo:lc tck tako otici sa vcccrc i sama se izgubiti u noci", rckao jc. ,,Sta bi pomislili Hua ngovi o dcvojci koja se tako vlada ?"

Sa jclom se pocclo dockan, bilo jc dosadno i vrcme sc otcglo. Jo uvek smo scdcli za stolom kada jc casovnik otku­ cao dcsct (srcdnja tacka casa vcpra). Odjcdnom sam osctila ncobicnu vrtoglavicu. Savetovali su me da izidcm na balkon koji jc glcdao na morsku obalu. Bila jc divna, ved ra noc sa punim mcsccom koji je obasjavao pcnom okrunjenc male talasc. Istoga trena dva od ovih pcn uavih talasa cudno SU SC vinula u vazduh i strclovito zaplovila prcma mcni. Pripisala sam to najprc svojoj vrtoglavici, onda najcd nom shvatih Ma su ta dva talasa od pcnc. Bile su to dve krupne bcle capljc. Letcci nisko nad zcmljom, prmcsu gotovo do mcsta na kojcm sam scdcla i dugo kruzile oko mcnc oglaavajuCi se necim to jcdino mogu da nazovcm kricima srccc. Dok sc ovo dogadalo, mcnc jc, svu, prozimalo oseeanjc vclikog blatcnstva. Bilo mi jc jasno da jc moj prijatel j taoista nc samo odrfao zadato obecanjc, vcc je i mcne dotakao pla mcnom ushiccnja koje cc mu zauvck pripasti u njcgovoj sjcd injcnosti sa prazninom.