P O G L A V LJ E XXII

1. Kada priđoše Jerusalimu, blizu planine maslina, Imanuel posla dva od svojih apostola i reče im,
2. Idite u selo koje leži ispred, i naćićete tamo ženku magarca kako je vezana, odvežite je i dovedite meni, jer je to moj poklon i samo je privremeno zadržana tu u štali.
3. I ako vas neko pita, recite, Imanuel iz Nazareta je treba, i odmah će vam je dati.
4. Apostoli odoše i učiniše kako je Imanuel rekao.
5. I dovedoše ženku magarca, i postaviše staru odeću na životinju, i on se uspe na nju.
6. Kada je narod čuo da je Imanuel, kralj mudrosti došao, jedni prostreše svoju odeću na put, a drugi prostreše grančice na put.
7. I ljudi koji šetaše ispred njega i oni koji ga pratiše kroz viku rekoše, pozdrav nasledniku Davida, hvaljen neka je onaj koji dolazi da objavi novo učenje o istini.
8. I kada uđoše u Jerusalim, celi grad uzbuđeno reče, ko je taj koji dolazi.
9. Narod odgovori, to je Imanuel, prorok Nazaretski, iz Galileje, koji donosi novo učenje o istini.
10. Imanuel ode u hram Jerusalemski i postade ljut kada ugleda prevarante, trgovce i dilere kako se nalaze tu.
11. Imanuel je bio uzbuđen i reče im, zapisano je: Hram je mesto učenja, ali i mesto zablude, ali ga vi napraviste mestom lopova.
12. U svom gnevu on prevrnu stolove i stolice sa novcem, i izbaci ih napolje s magarcem.
13. I slepi i bolesni dođoše u hram i on ih izleči.
14. Ali kada vrhovni sveštenik i pisari videše velika dela koja čini, i narod u hramu kako viče, govoreći, živeo naslednik Davidov, zaprepastiše se.
15. Kada ga upitaše, da li čuješ šta narod govori, Imanuel im reče, zar ste toliko uplašeni istinom da vas ljuti.
16. I ostavi ih i ode iz grada u Betani, gde prenoći.
17. I kada se Imanuel ponovo vrati u hram, vrhovni sveštenik, pisari i starešine u narodu dođoše i pitaše, s čijim pravom ti činiš ove stvari, i ko ti dade to pravo?
18. Ali Imanuel odgovori, govoreći: ja ću vama postaviti jedno pitanje, i ukoliko odgovorite, reći ću vam s čijim pravom činim sve.
19. Odakle je došlo krštenje Jovana? Od Stvoritelja ili čoveka?
20. Razmotriše pitanje i govoriše među sobom, ukoliko kažemo da je od Stvoritelja, on će odgovoriti, zašto ne verujete u njega, i zašto ne pratite njegove zakone.
21. Ali ukoliko kažemo od čoveka, onda ćemo uplašiti narod, jer oni smatraju Jovana prorokom. 
22. I odgovoriše Imanuelu, govoreći: ne znamo.
23. Tada im odgovori, donosite zmije i otrov, i neću vam reći po čijem pravu ovo činim.
24. Nego šta vi mislite? I čovek imaše dva sina, i ode prvom i reče, sine moj, idi danas u vinograd i radi.
25. On odgovori, govoreći, da oče ići ću, ali ipak ne ode.
26. Tako da on ode drugom sinu i reče, sine moj, idi u vinograd i radi.
27. Ali on odgovori i reče, ja ne želim raditi i zato neću ići, kako bilo, on brzo oseti grižu savesti i ode.
28. Sada vas pitam, koji je od dva sina učinio po volji oca? I oni rekoše, drugi naravno.
29. Ali im Imanuel reče, Zaista, zaista vam kažem, lopovi i prostitutke će pre prepoznati spoznaju od vas.
30. Jovan i proroci dođoše da vas nauče pravednom putu, ali im niste verovali, ali lopovi i kurve jesu. I iako ste prepoznali istinu, nikada niste promenili mišljenje, kako bi im verovali od tada pa nadalje.
31. Vi znate istinu, ali je ipak odbijate zarad zlata, srebra i dobara kojima se bogatite na račun siromašnih i zavedenih ljudi. Vi ih zavodite i iskorištavate u ime vere.
32. Ali čujte još jednu priču o vinogradu, i možda ćete razumeti, ukoliko niste izgubili razum.
33. I bio je gospodar velikog imanja koje pretvori u vinograd, i izgradi ogradu i toranj, i iznajmi vinograd zakupcima, i napusti zemlju.
34. I kada dođe vreme za žetvu grožđa, i time isplata rente, on posla svoje sluge zakupcima kako bi za njega pokupili novac.
35. Zakupci uhvatiše njegove sluge, istukoše jednog, mučiše drugog i kamenovaše do smrti trećeg.
36. Ponovo gospodar posla druge sluge, više njih ovaj put, kako bilo zakupci učiniše isto kao i prvi put.
37. Na kraju on posla sina svog poslovođe i reče, biće uplašeni poslovođinim sinom.
38. Ali kada zakupci videše sina poslovođe, dogovoriše se između sebe, ovo je naslednik, ubijmo ga i preuzmimo njegovo nasledstvo.
39. Uhvatiše ga, gurnuše u vinograd i ubiše, tako su mislili, dok su pretpostavljali da je mrtav, smestiše ga u grobnicu, gde ostade u stanju blizu smrti tri dana i tri noći, a zatim pobeže. Vrativši se
pretučen gospodaru vinograda, reče mu šta se desilo.
40. Tada, kada gospodar ču šta se desilo sinu poslovođe, šta mislite da je uradio?
41. Odgovoriše mu, verovatno je kaznio zakupce i isterao ih i predao vinograd drugim zakupcima koji su plaćali rentu na vreme, i zasigurno, predao nasledstvo poslovođinom sinu kao nagradu.
42. Imanuel im reče, prepoznali ste značenje, a takođe ste i pročitali u zapisima, kamen koji građevinac baci postaje kamen u uglu. 
43. Zato vam govorim, ja sam poput poslovođinog sina, a vi ste poput zakupaca.
44. Moja učenja vam nisu strana i dobro ste upoznati o njima, jer su vam već predata, od strane proroka.
45. Ali ukoliko ih ne poštujete, falsifikujete i interpretirate ih u svoju korist, tada i mene nazivate lažljivcem, a time i boga lažljivcem, s čijim sam znanjem i doveden i stojim pred vama kao prorok.
46. Zato vam govorim, mir i sreća će vam biti oduzeti, i vašem narodu, kroz večnost, i sve će biti dato narodima koji beru pravo voće.
47. Ukoliko ne poštujete i pogazite sve zapovesti božije, koje je gospodar ovog i druga dva ljudska roda na severu i istoku, bićete nepoštovani kroz sva vremena.
48. Breme Izraelskog naroda će biti poput teškog kamena iz sedam velikih doba. Ko se god popne na ovaj kamen biće zdrobljen na komade, i ko god padne pod njega biće smrvljen.
49. Kada vrhovni sveštenik i fariseji ovo čuše, razumeše da je prokleo Izraelski narod za sva vremena.
50. I stvaraše zaveru kako da ga uhvate, ali su bili uplašeni narodom koji mu je verovao kao proroku.