HOŠEA - PROROK BOŽJE LJUBAVI

Uvod

 

"Idi i oženi se prostitutkom i izrodi bludničku djecu " Da je to rekao prijatelj prijatelju, posumnjalo bi se u njegove iskrene namere i njegov moral. Kad to Bog naređuje jednom od svojih proroka, čoveku pamet da stane. Zbog čega Bog to naređuje kad oštro kažnjava blud i nemoral? Zbog čega bi to bilo korisno kad se, naprimer, u Novom zavetu često naglašava, kako oni koji stoje u Božjoj službi,treba da imaju uzornu porodicu, moralan život, itd? Zbog ovog zahteva kojeg je Bog postavio proroku Hošei sve nam postaje smušeno, neshvatljivo. Evo citata: "Početak riječi Jahvinih Hošei. Jahve reče Hošei: "Idi, oženi se bludnicom i izrodi djecu bludničku, jer se zemlja bludu odala, odmetnuvši se od Jahve" (Hoš. 1,2)

~ Neobičan zahtev neobičnom proroku Hošei. A ova knjiga stoji na početku zbirke "Malih proroka", odnosno ona je jedno od prvih proroštava koje imamo zapisano. Bilo je proroka i ranije. Samuel, Ilija, Elizej i ostali, ali oni nisu pisali svoje govore. Neko drugi je opisao njihova dela. Ovde iza proroka ostaje čitava knjiga. Pisao ju je Hošea osobno ili neki od njegovih učenika i mi želimo proniknuti u njene poruke.

Božja poruka upućena ljudima retko je išla kroz ovoliku patnju, i muku samog nosioca, kao što je to slučaj s Hošeom. Veća trpljenja je podnio jedino Isus. Njih dvojica, Isus i

Hoišea su se izjednačili s porukom koju su nosili. Osetili su je, na vlastitoj koži i to veoma

snažno.jasno. uverljivo. teško, tragično. Zbog toga neki s pravom Hošeinu poruku nazivaju "Hošein krst". On je doista imao težak život i tešku službu. Sigurno je prolio mnoge suze doživljavajući svoju poruku. Znao je uverljivije od bilo kog drugog proroka što znači doživeti patnje u Božjoj službi.

Osoba

Ime "Hošea" se često susreće u Biblij (Br. 13,8; II. Kr. 15,30; I. Dn. 27,20; Neh. 10,23 itd). Ime znači "Spasenje" i možda je ovo bila Božja providnost da roditelji daju svom detetu ovo ime jer će se kasnije kroz njega Bog objaviti kao Bog spasitelj.

Vreme

Prorok Hošea je živio "za vreme Uzije, Jotama, Ahaza Ezekije. kraljeva Judinih i za vreme Jeroboama sina Joaševa"

Ovo je prilično dugo razdoblje ali je Hošea verovatno aktivno radio od 782. do 741.

godine pre Kr. Rođen je u Severnom kraljevstvu i u proroštvima se oseća njegova briga za ovu državu i ovaj narod. Savremenik mu je bio Amos iz Judinog kraljevstva. Cela prorokova porodica je učestvovala u proricanju. Dok su ostali proroci govorili u slikama, vizijama, Hošeina porodica je  jedan govor, priča, poruka, upoređenje. Prema  Božjoj zapovesti spomenutoj na samom početku, Hošea je dobio nalog da se oženi prostitutkom. To znači da je već prije ženidbe mogao očekivati neverstvo. I zaista. Žena mu je rodila troje dece i onda ga napustila. Verovatno se prodala da bude robinja - suložnica (druga žena) nekoga čoveka. Kad je Hošea ponovo pozvao svoju ženu k sebi morao ju je otkupiti. Kaže u 3, 1-3: "Potom mi Jahve reče: "Idi opet, ljubi ženu koja drugog ljubi i čini preljub, kao što Jahve ljubi djecu Izraelovu, dok se oni drugim bogovima okreću  i žude za kolosima od gvožđa". Ja je tada kupih za petnaest srebrnika, za homer i letek ječma, i

rekoh joj: "Za mnogo dana ostat ćeš mi povučena, nećeš se odavati bludu ni podavati nikojem čovjeku, a ni ja neću k tebi prilaziti." Sve je ovo neobično ali je Bog tako zahtevao jer je za to imao određene razloge.

Prilike

Treba nešto reći o prilikama u Hošeino vreme, da bismo mogli shvatiti zbog čega je služba ovog proroka bila baš ovakva. Hošea je živio u zadnjim godinama postojanja Severnog kraljevstva. Mogućnost je da je čak i doživio okupaciju i ropstvo 721. godine. Jeroboam II je bio kralj 782-741 ali je Hošea nastavio proricati i za vreme Jeroboamovih naslednika (1,1). U Jeroboamovim rukama država je bila čvrsta i stabilna, i čak su i granice proširene (II Kr. 14,25; Amos 6,14). Priključen je Hamat i neke druge pokrajine, ali je posle smrti došlo do bezvlašća i nereda u državi. jeroboamov sin Zaharija je vladao samo šest meseci. Onda su ga ubili. "Šalum, sin Jabešov, uroti se protiv njega; udario ga je i usmrtio u Jibleamu, te se zakraljio mjesto njega." Šalum je ostao na prestolu jedva /mesec dana. Kako se saznaje iz II. Kr. 15,19, general Menahem, komandant trupa u Tersi je ubio Zahariju i preuzeo vlast.

Da bi osigurao svoj položaj Menahem poziva u pomoć asirskog kralja Tiglat Pilesara III a ovaj koristi slabost i nameće danak Taj savez je trajao pet godina - do Menahemove smrti.

Nasledio ga je sin Pekahja. Izgleda daje generalu Peki smetao savez s Asirijom jer je

smatrao daje savez s Egiptom bolji. "Efrajim je kao golubica plaha i bez razuma; oni pozivaju Egipat, idu u Asiriju." (Hoš. 7,11) Peka je pored ovoga sklopio savez sa sirskim kraljem Razimom i zajedno su kovali planove da okupiraju Judu verovatno su u kraljevskoj porodici imali nekoga saveznika jer ga prorok Izaija spominje u Iz.7.

Izgleda da su u Izraelu postojale dve partije. Jedna je težila savezu sa Asirijom, druga savezu s Egiptom (Oz. 7,11). Prorok stvaranje partija tumači kao odstupanje od Boga. Jedini oslonac treba biti Bog a ne politika. ". . . jer otiđoše Asircu, divljem magarcu što sam živi! Efrajim obdaruje milosnike". (Hoš. 8,9) Pomoć ne dolazi od neke vojne sile nego od Boga.

Verske prilike nisu bile za pohvalu. Pored hrama u Jeruzalemu, na mnogim mestima po celoj zemlji su građeni oltari i svetišta, i prinošene žrtve. Najčešće je to bilo štovanje

hananskih  bogova  koje  su  Izraelci  prihvatili  jer  su  bili  primamljivi  zbog  slobode  i

mogućnosti za raskalašan život pod vidom štovanja boga. U vreme Hošeje je bilo mnogo ovakvih "dodatnih" hramova u kojima se štovao Bog Jahve..Njega su predstavljali likovima bikova jer je ovo štovanje uveo Jeroboam I. Počelo je to davno: "Jeroboam reče u svom srcu: "Sad bi se kraljevstvo moglo vratiti domu Davidovu. Ako ovaj narod bude nastavio uzlaziti u Dom Jahvin u Jeruzalemu da prinosi žrtve, srce će se naroda vratiti svome gospodaru, Roboamu, kralju judejskome, i mene će ubiti". Pošto se kralj posavjetovao načini dva zlatna teleta i reče narodu: "Dosta ste uzlazili u Jeruzalem! Evo, Izraele, tvoga boga koji te izveo iz zemlje egipatske". Zatim postavi jedno tele u Betelu, a drugo smjesti u Dan. To je bila prigoda za grijeh: narod je odlazio jednome u Betel i drugome u Dan. I podiže Jeroboam hram na uzvišicama i postavi iz puka svećenike koji nisu bili sinovi Levijevi. Zatim je Jeroboam uveo blagdan u osmom mjesecu, petnaestoga dana tog mjeseca, kao što je blagdan koji se slavi u Judeji, i uzađe k žrtveniku. Tako je učinio u Betelu, žrtvujući teocima koje je načinio. U Betelu je postavio i svećenike uzvišica što ih bijaše podigao." (I Car. 12, 26-32).

Hošeino vreme:

"Svojom zloćom razveseljuju kralja, a knezove podlošću svojom. Svi su oni preljubnici, kao peć su ražarena koju pekar više ne potpaljuje kad zamijesi tijesto pa dok ne ukisne. U dan kralja našega knezovi obolješe od žestine vina, a on ruku pruža pijanima. U zavjeri srce im se žari poput peći; svu noć njihova jarost drijema, ujutru se razgara ko plam ognjeni; poput peći svi se raspalili te proždiru svoje suce. Padoše svi njihovi kraljevi, a nijedan od njih zazvao me nije." (Hošea 7, 3-7)

"Poći ću, vratiti se na svoja mesta, dok krivnju ne priznaju i lice moje ne potraže; kad u nevolji budu, iskat će me." (Hoš.5,15)

Narodni knezovi su zastranili prvi:

"Knezovi judejski postadoše poput onih što razmiču međe; na njih ću ko vodu gnjev svoj izliti, Efrajim je tlačitelj; on pravdu gazi, jer mu se svidjelo ići za ništavilom. A ja ću biti poput moljca Efrajimu. kao gnjilež kući Judinoj. Tad je Efrajim svoju bolest vidio, a Juda ranu svoju; i pođe Efrajim u Asiriju, obrati se Juda velikome kralju; ali on vas neće iscijeliti, niti vam ranu vašu zaliječiti. Jer kao lav ću biti Efrajimu, kao lavić domu Judinu; ja, ja ću razderati i otići, odnijet ću i nitko neće spasiti. Poći ću, vratit ću se na svoje mjesto, dok krivnju ne priznaju i lice moje ne potraže; kad u nevolji budu, iskat će me."(Hoš. 5. 10-15)

Na taj način je štovanje Boga izgubilo obeležja štovanja koje je opisano u Mojsijevim knjigama i dobilo svoj praktični oblik za vreme Davida.

Štovanje kananskih bogova je bilo omiljeno u Jevreja i čak su i Boga Jahvu zvali "Baali"

što znači "Moj Gospode". Na taj način se štovanje Boga Jahve sasvim stopilo sa štovanjem tuđih bogova. Svetišta koja su postojala, zbog prirode štovanja Bala. bila su ujedno i izvori nemorala. Ljudi su se okupljali u određene dane u godini obično u oktobru, prinosili žrtve, obavljali svoje verske dužnosti i njih upotpunjavali odnosom s devojkama koje su služile u ovim svetištima kao sveštenice bogova. Zbog toga je osuda nemorala česta tema ove knjige: "Jest će, ali se nasitit neće; bludničit će, ali se neće množiti, jer oni su prestali štovati Jahvu - blud, mošt i vino zarobiše im srce. Narod moj savjet traži od drva, palica mu njegova daje odgovore: jer duh razvratni njih zavodi, te se od Boga svoga bludu odaju. Oni žrtvuju na gorskim vrhuncima i na bregovima pale kad, pod hrastom. jablanom i dudom; jer je tako lagodno pod njihovom sjenom. I zato, odaju li se vaše kćeri bludu. čine li preljub vaše nevjeste, neću vam kazniti kćeri što bludniče, niti nevjeste vaše što preljub čine, jer oni sami idu nasamo s bludnicama i žrtvuju s milosnicama hramskim. Tako, bez razuma narod u propast srlja!

Ako li se ti bludu odaješ, Izraele, neka bar Juda ne griješi! I ne idite u Gilgal, ne penjite se u Bet Aven, ne kunite se "živoga mi Jahve". (Hoš. 4, 10-15). Nemoral u hramovima je bio

sastavni deo bogoštovlja.

Bog sve to vidi i oštro osuđuje:

"Poznajem ja Efrajima, Izrael mi nije sakriven: da, Efrajime, bludu si se odao, okaljao si se, Izraele. Ne daju im djela njihova da se Bogu svome vrate, jer je duh bluda među njima; oni Jahve ne poznaju." (Hoš. 5, 3-4)

Već je rečeno da je prorok bio uključen u službu sa celom porodicom na jedan doista neobičan način. Sve to što se dežavalo između njega i njegove žene bila je jedna poruka. Tragedija koja se odvijala u njegovoj porodici je bila slika one velike tragedije koja se dešavala između Boga i Izraelaca. Neverstvo njegove žene Gomere slika je neverstva Izraelaca prema Bogu. Hošeina ljubav prema nevrnoj ženi: "Potom mi Jahve reče: "Idi opet, ljubi ženu koja drugog ljubi i čini preljub, kao što Jahve ljubi djecu Izraelovu, dok se

oni k drugim bogovima okreću i žude za kolačima od grožđa." (3,1) je slika Božje ljubavi prema Izraelcima. Hošea je oprostio svojoj ženi kad ga je napustila i opet je uzeo za ženu. Čak je bio voljan i da plati za njen otkup. " i rekoh joj: "Za mnogo dana ostat ćeš mi povučena, nećeš se odavati bludu ni podavati nikojem čovjeku, a ni ja neću k tebi prilaziti." Jer mnogo će dana sinovi Izraelovi ostati bez kralja i bez kneza, bez žrtve i bez stupa, bez oplećka i bez kumira. Poslije toga, sinovi će se Izraelovi vratiti, tražit će Jahvu, Boga svoga, i Davida, svoga kralja; sa strahom će pristupiti k Jahvi i k njegovim dobrima, na kraju dana." (Hoš. 3, 3-5)

Poruka

Kroz buru  koja  ga je zahvatila nesrećnom  ženidbom, prorok Hošea dolazi do nekih dragocenih spoznaja. One su jasne i kao poruka njegovom vremenu i daljim pokoljenjima. Objava koju donosi ljudima u punoj je meri moguća samo kad je doživljena. To je u Novom zavjetu postalo posebno jasno. Bog se objavljivao i ranije na različite načine ali je njegova objava u Isusu Kristu bila potpunija od bilo koje druge. Takva objava preobražava ljude, umesto da ih samo uzbuđuje. Toje činjenica i sada kad se drugima objavljuje Božja volja. Prenošenje poruke može biti zanimljivo, može zainteresovati ljude ili ih čak i uzbuditi ali ih neće menjati, ali samo doživljena objava menja ljude. Ovo je prva poruka proroka Hošee.

Druga poruka je da je ljubav o kojoj prorok govori stvarna samo kad je prikazana na delu. Ma koliko Hošeina nesreća u braku bila velika, pravi i jedini uticaj na ženu bila je ljubav. Bog govori za Izraelce:

"Da, rekla je: Trčaću za svojim milosnicama, za onima koji mi daju hleb i vodu, moju vunu i lan, ulje i moje piće" .... Trčaće ali ih neće pronaći. Tada će reći: "Vratiću se

prvame mužu.jer sam prije bila srećnija nego sada". (Hoš. 2,9)

Bog je ljubio svoj narod i on će prije ili kasnije uvideti da je najbolje vratiti se Bogu jer je njegova ljubav najveća i najtrajnija.

"Dok Izrael bijaše dijete, ja ga ljubljah, iz Egipta dozvah sina svoga." (11,1)

"Asirac nas  neće izbavljati, i nećemo konje više  jahati, niti ćemo djelu ruku svojih govoriti: Bože naš! jer u tebe sirota milost nalazi." (14,4)

Prorok Hošea je u svakom svom postupku iskazivao ljubav prema svojoj nevernoj ženi. I

premda bi mnogi drugi muževi digli ruke od takve žene Hošea ju je ljubio istinski i snažno. Na taj način svedoči o postojanoj Božjoj ljubavi prema Izraelu. I Bog očekuje promenu: "Poslije toga, sinovi će se Izraelovi vratiti tražit će Jahvu, Boga svoga, i Davida, svoga kralja; sa strahom će pristupiti k Jahvi i k njegovim dobrima, na kraju dana." (3,5) Može ovo biti neshvatljivo ali je Hošea doživio Božju ljubav i shvatio da bi takva ljubav prema ženi Gomeri bila verna slika Božje ljubavi prema narodu (3,1). Izraelci Hošeinog vremena su ljubili drugo a ne Boga. Voleli su kolače od grožđa (3,1), sastavni deo žrtvenog rituala bogu Balu; više su voleli bezakonje nego pravdu: "Grijesima mog naroda oni se hrane, duša im hlepi za bezakonjem njegovim." (4,8), zavoleli su plaću prostitutke. "Ne raduj se Izraele ne kliči ko drugi narodi; bludu se oda, jer, ostavivši Boga svoga, zavolio si plaću bludničku po svim gumnima žitnim." (9,1) i sramotno štovanje bogova: "Kao grožđe u pustinji nađoh ja Izraela, kao rani plod na smokvi vidjeh oce vaše; oni dođoše u Baal Peor, posvetiše se sramoti i postadoše grozote kao ljubimci njihovi." (9,10).

Nikada nije prestala Božja ljubav prema ovom narodu i Hošea govori o novom savezu, novim "zarukama" i novom "braku" kad će se sve postaviti na drugu osnovu. Nestaće neposlušnosti i nevernosti: "Uklonit ću joj iz usta imena baalska, i neće im više ime spominjati." (2,19). Bogu nije teško oprostiti jer ljubi. Naglašava kako je ljubio od davnina (11,1) i kako je na sve moguće načine pokušavao da zadobije ljubav naroda:

"Užima za ljude privlačio sam ih, konopcima ljubavi; bijah im ko onaj koji u čeljustima njihovim žvale opušta; nad njega se saginjah i davah mu jesti." (11,4). Da on nije Bog i da

ne ljubi, odavno bi zaboravio ljude ili ih čak i uništio. Zbog toga obećava punu ljubav

(14,4).

To je druga poruka koja doseže sve do našega vremena. Samo zato što nas Bog ljubi mnogo oprašta.

Treća poruka. Prorok Hošea govori o Božjoj ljubavi i o pozivu za povratak ali za to

postoji jedna osnova a to je savez s patrijarsima i s narodom u vreme Mojsija. Evo nekoliko izrazitih mesta o Božjoj ljubavi:

"Nek žrtvuju klanice što mi ih prinose, nek samo jedu meso! Jahvi se ne mile. Odsad će se spominjati bezakonja njihova i njihove će kazniti grijehe: u Egipat će se oni vratiti." (8,13) "Neće više živjeti u zemlji Jahvinoj, Efrajim će se vratiti u Egipat i nečista će se jela jesti u Asuru." (9,3)

"U zemlju egipatsku on će se vratiti, Asirac će mu kraljem biti, jer se ne htjede vratiti k meni." (11,5)

"A ja sam Jahve, Bog tvoj sve od zemlje egipatske: drugog Boga osim mene ne ljubi! Osim mene nema spasitelja." (13,4)

"Kako da te dadem, Efrajime, kako da te predam, Izraele! Kako da te dadem kao Admu, da učinim s tobom kao Sebojimu? Srce mi je uznemireno, uzavrela mi sva utroba: neću više gnjevu dati maha, neću opet zatirati Efrajima, jer ja sam Bog, a ne čovjek; Svetac posred tebe - neću više gnjevan dolaziti!"(11,8-9)

Posebno je zanimljiv ovaj odjeljak:

"Efrajim pase vjetar, za vjetrom istočnim trči cio dan, sve više je laži njegovih i nasilja. Savez sklapaju s Asirijom, ulje nose u Egipat. S Izraelom ima Jahve parnicu, kaznit će Jakova prema postupcima, vratit će mu po djelima njegovim. Već u krilu materinu brata je potisnuo, u snazi muževnoj s Bogom se borio. S Anđelom se borio i nadvladao ga, plakao je i zaklinjao ga. Našao ga je u Betelu i ondje mu je govorio. Da, Jahve, Bog nad Vojskama, Jahve je ime njegovo." (12,2-6)

To znači da Hošeina poruka ne počiva na njegovim razmišljanjima, zaključcima, pretpostavkama nego na Božjoj poruci a ona ima svoje osnove u ranijim događajima. Kad

Bog polaže pravo na ljude, kad od njih zahteva poslušnost, kad ih poziva to nije bez

osnove. Ljudi su njegova stvorenja, njegovo vlasništvo. Posebno je to posle Isusove smrti i uskrsnuća jer je on otkupio ljude koji su bili prodani pod greh.

Četvrta poruka. Bez obzira na krivce, na opterećenost, Bog prima ljude i oprašta im. Osnovni zahtev je da ljudi traže Boga. Šesto poglavlje veoma snažno naglašava ovu misao. Iako su ljudi skrivili, Bog "neće dati maha svojoj srdžbi" jer je on Bog a ne čovek, što znači da ne postoji žeđ za osvetom, nego njegova pravda, koja sve oprašta.

Hošea je prorok Božje ljubavi u punom smislu. Ono što je svojim životom pokazao, je činjenica koja obraća svakoga čoveka. Bog ljubi sve ljude a ljudi uzimaju sebi slobodu da idu svojim putem. Ova Hošejina poruka je u NZ postala još jasnija i prihvatljivija.

Pitanja

Naučiti redosled 12 malih proroka Opisati prilike u Hošeino vreme

Šta se na temelju ove knjige može reći o Hošei i njegovom braku? Šta je bila poruka takvog braka?

Uporediti Hošeinu službu s Isusovom Kakva je poruka ove knjige za naše vreme? Naučiti: Hošea 6,3