HALADŽ

 

 

Haladž reče ono što reče, pa krenu ka ishodištu

kroz rupu na gubilištu.

Ja odsekoh komadić tkanine sa njegovog ogrtača,

i on me prekri od glave do pete.

Pre više godina, odlomih kitu ruža

sa vrha njegovog zida. Trn što mi se tada zabi

još mi je u dlanu, i evo prodire sve dublje.

Od Haladža naučih da lovim lavove,

ali postadoh nešto još gladnije od lava.

Bio sam razuzdani ždrebac. Ukrotio me je

blagom rukom na mom obrazu.

Jedna osoba dolazi mu gola. Hladno je.

Jedna bunda pluta u reci.

»Skoči i uzmi je«, kaže on.

Skačeš u vodu. Posežeš za bundom.

Ona poseže za tobom.

Ona je živi medved koji je uzvodno upao u reku,

i sad ga nosi matica.

»Kako dugo to traje!«, dovikuje Haladž sa obale.

»Ne čekaj na mene!«, odgovaraš. ''Ova bunda

rešila je da me ponese kući!''

Kratko poglavlje priče, nagoveštaj.

Zar su ti potrebne duge besede o Haladžu!?