HABAKUK, ČOVEK KOJI PATI

Uvod

David je bio jedan od najpozitivnijih starozavetnih kraljeva ali ga prosečan čitalac Biblije mnogo bolje zna kao pesnika. Njegove su nam pesme psalmi drago štivo, jer pogađaju naše želje, misli, dotiču naše doživljaje. A nije jedino David pisao pesme. Pisali su ih i drugi starozavetni ljudi. Onih 150 psalama sakupljenih u pet knjiga psalama delo su više pesnika. U jeruzalemskom hramu pevanje je bilo sastavni deo bogosluženja. Pevačka služba je u pojedinim vremenima bila veoma dobro organizovana a obavljali su je ljudi koji su, pored toga što su imali dobar glas, bili i pesnici.

Po onome što se spominje u 3,19: zborovođa, žičani instrumenti i pevanje (iz izvornika se može zaključiti da ovaj izraz znači: "Na mojim žičanim instrumentima"). Habakuk ima smisla za pesničko izražavanje i verovatno je bio jedan od pevača u hramu. On ljubi svoj narod i poštuje Boga, a kad se našao između te dve sile, koje bi rado spojio, što nije moguće, on duboko pati - kao retko koji starozavetni prorok.

Vreme

Vreme u kojem Habakuk živi već nam je poznato. Spominjali smo Sofoniju, Miheja, znamo za Jeremiju, Hošeu, Nahuma. Skoro svi oni žive u onom veoma burnom vremenu kad svetske sile uništavaju manje nacije, osvajajući njihove teritorije i raseljavajući narode po ogromnom kraljevstvu, da se onemogući pobuna. Razumljivo je što je u to vreme mnogo proroka. Bogu je mnogo stalo do svoga naroda i želi da učini sve ne bi li ukazao na loš put i tragične posledice ovakvog izbora.

Prorok Habakuk živi i proriče na prelomu 7. i 6. veka pre Krista. To je najburnije razdoblje u celom Starom zavetu. Tri moćne sile, Asirija, Babilon i Egipat bore se za prevlast i međusobno se uništavaju. Pri tom povlače u propast mnoge državice koje su zavisile od njih ili su do njih tražile pomoć. Upravo propada Asirija, a ubrzo iza toga Babilon postaje jedini gospodar jer je bitkom kod Karkemiša godine 605. pre Krista Egipat prestao da računa na prevlast u svetu. Babilon, Haldeja, je gospodar sveta, a malima se skoro ništa nije izmenilo. Potlačeni su, obespravljeni, i patnje se nastavljaju, iako su se tlačitelji promenili.

Zanimljivo je zaviriti u privatni život pojedinih ljudi toga vremena. To nam omogućava Habakukova knjiga. Rečeno je da je on pesnik, a to uglavnom znači dvoje - da je imao bogat duhovni život i da je bio u stanju da iskaže svoje doživljaje. Bićemo zato obogaćeni njegovim iskustvom i upoznati se s načinom Božjeg delovanja.

Habakukova  knjiga  počinje  sasvim  neuobičajeno.  Nema  uvoda,  nema  predstavljanja. Nema ni opisa prilika, Habakuk se susreće s Bogom i na samom početkuje prepun pitanja. "Dokle ću, Jahve, zapomagati da ti ne čuješ". Vikati k tebi "nasilje" a ti da ne spasiš?" Hrabar je Habakuk kad prigovara Bogu ali on je i opterećen. Nevolju, koja je zadesila njegov narod, doživljava veoma snažno i zbog toga ne može ostati ravnodušan.

O čemu se radi? To je ona nesreća 598. godina kađ su Babilonjani upali u Judeju i odveli mnogo naroda u ropstvo (II. Kr. 24). Nova svetska sila nije ni malo bolja od Asirije. Sve

ide po starom a Bog koji upomo tvrdi da može spasiti, u ovom tragičnom događaju kao da

stoji postrani. To Habakuka zbunjuje i on viče a Bog kao da ne čuje jer se ništa ne menja.

Ipak, Bog se ne sakriva. Nije neupućen u događaje. Nije ni nemilosrdan. Ni nesposoban da pomogne. Ima odgovor. Ova svetska sila ne dolazi sama od sebe. Ona je "Božji bič " Kad nisu pomogli mnogi proroci možda će pomoći nemilosrdni Haldeji. Judejci treba da se sete zaveta, zakletve na gorama Ebalu i Garizimu (Ponz. 27 i 28). Treba samo da se podsete na velike događaje 10-15 godina ranije kad je slomljena Asirska moć i razorena Niniva. Asirija je bila moćna i nemilosrdna a Haldeja će biti još gora. Njoj je "bog postala snaga". Moćna je to država koja se oslanja na samu sebe jer joj ne treba niko drugi. Dakle, sve ima svoje razloge i Bog ima objašnjenje.

Habakuk ide dalje. Pun je žalbi, prepun pitanja. Čak protestuje. Bog je pravedan, sve može, obećava pomoć, a kako sada ovako može da promatra propadanje svog naroda? (1, 12). Kako on, pravedan, može da gleda zlo a da ne "makne prstom?" Judejci su krivi ali nisu bolji ni Haldeji, a on dozvoljava da oni vladaju svetom. Bog je nemilosrdan prema ljudima jer postupa s njima kao s morskim ribama (14).

U ovakvom pristupanju stvari nema pravoga odgovora. Habakuk je odviše zauzet najvažnijim dogadajima. Božje delo, njegovo zauzimanje, njegov način rada može se

videti ako se pogleda unapred. Tada se dobije bolji uvid u ono što Bog radi. Zbog toga

Habakuk odlazi na kulu odakle vidi bolje, jasnije, jer mu pogled dopire dalje. Ova kula nije ništa drugo do kula vere. Ovaj odeljak (2, 2-4) je posebno dragocen jer otkriva " nove veličine u odnosu između Boga i ljudi i to je tema koja je u Novom zavetu dobila svoju punu primenu.

"Tada Jahve odgovori i reče: "Zapiši viđenje, ureži ga na pločice. da ga čitač lako čita". Jer ovo je viđenje samo za svoje vrijeme: ispunjenju teži, ne vara: ako stiže polako, čekaj, jer odista će doći i neće zakasniti! Gle: propada onaj čija duša nije pravedna, a pravednik živi od svoje vjere" (2, 2-4)

Novozavetni pisci je direktno ili indirektno često spominju (Rimlj. 1,17; Gal.3,11; Jevr. 10,38)

Kad se čovek popne na kulu i sagleda pravo stanje stvari sve se postavlja na pravo mesto. To znači da vera nije samo neka magična moć, čarobna palica kojom otklanjamo prepreke i dobijamo ono što želimo nego je pogled unapred. To je, uostalom i naglašeno u Jevr. 11,

13. Vizija iz 2, 2-4 je biser biblijske literature i pomoć svima koji pate. Ona kaže:

"Zapiši viđenje, ureži ga na pločice da se lako čita. Jer je ovo viđenje samo za svoje vreme: Teži ispunjenju. Ne vara. Ako stiže polako čekaj, jer će sigurno doći i neće zakasniti. Jer, propada onaj čija duša nije pravedna a pravednik živi od svoje vere ".

U Babilonu su upotrebljavali glinene pločice za pisanje, a ovde se zahteva da one budu jasno ispisane, da budu lako shvatljive.

Iza ovoga Habakuk iskazuje pet pretnji. One počinju rečju "Jao", pa se tako i zovu, a

upućene su osvajačima, Haldejcima. Prvo "Jao" je upućeno Nabuhodonozoru zbog toga što je lakom i traži što nije njegovo. to su pljačke, danak, roblje osvojenih naroda.

Drugo "Jao" je opet upućeno Haldejcima zato što žele da stvore moćnu neosvojivu državu ali na tuđim temeljima i s tuđim materijalom.

Nabuhodonozor je izgradio moćni grad Babilon a u tom su mu obilno pomogli porobljeni narodi. To znači da slava i zasluga ne pripada njemu nego porobljenima. On će zbog toga biti pozvan na odgovornost. Ovo je predmet trećeg "Jao" (12-13).

Ma kako bila moćna, babilonska vladavina je nehumana. Ono što je do tada vredilo kao pristojno, čega su se svi ljudi držali, za vreme Haldeja je gaženo a usvajale su se druge,

nehumane norme. Ova nehumanost je predmet četvrtog "jao" (15-16). Kad se Habakuk

buni što je Bog postrani kad Haldeji osvajaju Judeju, Bog mu odgovara da su oni Božji odabranici za izmirenje Božijih namera, a u petom "Jao"(19), Bog nije ravnodušan prema idolopoklonstvu Babilonjana. Ono je uvek greh jer se zapostavlja živi, večni Bog.

Zadnje poglavlje je jedan psalam. Već je rečeno da je Habakuk bio pevač hramu i po svoj prilici i pesnik. On nam je prikazao svoje doživljaje i oni su nam dragoceni jer nas upućuju

kako se treba postaviti u danima nevolje i krize.

Poruka

Ova malena knjiga ima svoju poruku koja seže do naših dana. Prvo, istorija ima svoj početak i kraj. To nije zbir nevezanih događaja, niti njima upravlja neka bezlična sila. Kad se događaji promatraju odvojeno jedan od drugoga, čovek se gubi u njihovoj besmislenosti i grubosti.

Kad ih promatra "sa kule", tj. kroz veru, u njima vidi Boga koji vodi računa da zli ne vladaju večito i da potlačeni ne trpe u beskraj. On ljudsku istoriju vodi cilju koji je ljudima

nejasan, a spoznaju ga samo oni koji gledaju u budućnost.

Drugo, zlo može vladati zemljom i biti veoma moćno. Budućnost imaju samo oni koji žive u veri. "Pravednik će živeti od vere", a "onaj čija duša nije pravedna propada". Bio je to odgovor Habakuku koji ga je mogao zadovoljiti, a on može zadovoljiti i čoveka našega vremena. Bezboštvo, nasilje, grubost u odnosima prema drugima, uvek se vraćaju na glavu onoga koji ga čini.

Treće, kako su ljudi prebrzi u svojim sudovima i izvršenju suda, u opasnosti su da spreče Boga u njegovom delovanju. Onaj koji sve promatra sa spomenute kule ima dovoljno

razloga da čeka. I naša narodna kaže da Bog nije nagao ali je dostižan. To kaže i Ps, 73.

Znači, "dobro je mimo čekati Gospodnje spasenje".

Četvrto, zlo može pobeđivati i njegova sila može obećavati beskonačno trajanje. Zli ljudi mogu biti prisutni svuda, ali zlo ima svoj kraj. Svetom ipak ne vlada sila nego Bog.

Peto, izvor života je Bog. Ko se oslanja na Boga ima garanciju za dobar i dug život.

Zajedništvo s Bogom je najvredniji plod vere i do njega se dolazi kroz poslušnost i štovanje živoga Boga.

Pitanja

37.     Ponoviti redosled 12 malih proroka

38.     Šta se iz knjige može saznati o Habakuku?

39.     Smemo li pitati "Zašto Bože?"

40.     Šta su straža, bedem, budnost u 2,1?

41.     Habakuk u 1. poglavlju pita Boga "Zašto?" U 2. pogl. pronaći Božji odgovor

42.     Vrednosti Habakukove knjige za kršćane danas? Naučiti: Habakuk 2,4