Gubljenje kontrole

Ako hoćete da shvatite šta se podrazumeva pod kontrolom, pomislite na neko dete kome je podmetnuta droga. Kada droga prožme organizam deteta, ono postane zavisno - čitavo njegovo biće traži novu drogu. Stanje bez droge je toliko nepodnošljivo da mu se čini da je bolje umreti.

Razmislite o ovome - telo se naviklo na drogu. Baš takav je tretman kome ste podvrgnuti u svom društvu od trenutka vašeg rođenja. Nije vam dato da uživate u solidnom i hranljivom obroku života - u radu, igri, zabavi, smehu, društvu prijatelja, umnim i čulnim zadovoljstvima. Ubrizgana vam je droga koja se zove odobravanje, poštovanje i pažnja.

Citiraću ovde čoveka koji se zove A. S. Nil, autora Slobodne dece Samerhila. Nil tvrdi da je očigledan znak činjenice da je dete bolesno kada je neprestano vezano za roditelje; interesuju ga samo ljudi. Zdravo dete ne inte-resuju toliko ljudi, već druge stvari.

Kada je dete sigurno u ljubav svoje majke, zaboravlja svoju majku, izlazi da istražuje svet, radoznalo je. Pokušava da ulovi neku žabu i strpa je u usta. Kada se dete stalno drži majčine suknje, to je loš znak, nesigurno je. Možda je njegova majka pokušala da izvuče

ljubav iz njega, umesto da mu podari svu slobodu i sigurnost koje su mu potrebne. Njegova majka ga je uvek ucenjivala,  na vrlo suptilan način, da će ga ostaviti.

Navikli smo, dakle, na različite droge: odobravanje, uspeh, prestiž, moć, sposobnost da se istaknemo, da se pojavimo na prvim stranicama novina, da budemo šefovi. Navikli smo na iskustva kao što su kapiten ekipe, vođa benda, itd. Izloženi ovim drogama, postali smo ovisnici, i tako počeli da strahujemo da ih ne izgubimo.

Setite se gubitka kontrole koji ste doživeli, užasa od mogućnosti da nećete uspeti, ili da ćete pogreški, ili da će vas drugi podvrgnuti kritici. I tako, postali ste krajnje zavisni od ostalih, izgubivši time svoju slobodu. Sada su drugi ti koji imaju moć da vas učine srećnim ili nesrećnim. Potrebne su vam vaše droge, ali pošto mrzite patnju koju vam nanose, postajete totalno nemoćni. Nema nijednog trenutka u kome, svesno ili nesvesno, niste na oprezu od reakcija drugih, marširajući u ritmu njihovih bubnjeva.

Evo lepe definicije osobe koja je budna - to je osoba koja ne maršira više u ritmu društva, to je osoba koja igra po taktovima muzike koja svira unutar nje.

Kada vas ignorišu ili kritikuju, to u vama izaziva osećanje odbačenosti koje je do te mere nepodnošljivo da se puzeći vraćate do stopala drugih ljudi, preklinjući da vam ponovo daju onu drogu koja se zove podrška, ohrabrenje,

podsticaj. Život sa drugim ljudima u ovom stanju pod-razumeva beskrajnu napetost. "Pakao su drugi", rekao je Sartr.

Kada se nađemo u stanju zavisnosti, moramo uvek biti na visini - ne smemo se opustiti, jer treba odgovoriti na očekivanja drugih. Živeti sa drugima tada znači živeti u stalnoj napetosti. Živeti bez njih podrazumeva agoniju napuštenosti, jer osećamo da nam nedostaju. Izgubili ste sposobnost da vidite ljude onakve kakvi su, i da im precizno uzvratite, jer je vaše viđenje pomućeno potrebom za drogom. Tada vidite druge ljude samo u onoj meri u kojoj vam mogu pomoći da dođete do droge, ili kao prepreku do nje.

Svesno ili nesvesno, večito gledate na druge ljude iz te perspektive. Da li ću od njih dobiti ono što želim? Da li će mi uskratiti ono što želim? A ukoliko ne mogu da mi pomognu niti da me spreče da dođem do droge, onda me uopšte ne interesuju. Ovo je užasan zaključak, ali pitam se da li ovde postoji i jedna jedina osoba na koju se on ne može primeniti.