GRANIT I VINSKA ČAŠA
Ti si granit.
Ja sam prazna vinska čaša.
Znaš šta se događa kad se dotaknemo!
Smeješ se kao što se izlazeće sunce smeje
zvezdi koja nestaje u njemu.
Ljubav mi otvara grudi, a misao se
vraća u svoje granice.
Strpljenje i utvrđena shvatanja i obziri napuštaju me.
Samo strast opstaje, cvileća i grozničava.
Neki se ljudi skljokaju na drumu poput bačenih otpadaka.
A onda, krajnje nepromišljeni, sledećeg jutra
banu u javnost sa novim naumima. Ljubav
je ostvarenje, a poezija je bubanj
koji nas poziva na njega. Nemoj više da se žališ
na usamljenost! Neka se strašljivi govor o njoj
raspadne i otpluta. Neka mujezin siđe
sa svoga tornja, i nek se ne vraća gore!
bglavac
edin.kecanovic
