B

GRADIVO SNA — SECANJE  U  SNU

Da celokupni materijal koji sačinjava  sadržinu sna na neki način vodi poreklo od doživljenog, da se dakle u snu reprodukuje, spominje, to bar treba  da nam važi kao neosporno saznanje. Ali bi pogrešno bilo pretpostaviti da se takva povezanost sadržine sna sa budnim životom mora bez muke pokazati kao očigle­ dan rezultat postavljenog upoređenja. Ova poveza­ nost, naprotiv, mora se tražiti pažljivo i ona ume da se u čitavom nizu slučajeva dugo krije. Razlog za to nalazi se u velikom broju osobenosti koje pokazuje sposobnost sećanja u snu i koje su dosad ipak izbegle svako objašnjenje, iako su opšte primećene. Isplatiće se trud ako se sa ovim  osobenostima detaljno poza­ bavimo.

Pre svega se dešava da se u materiji sna pojav­ ljuje materijal koji posle toga u budnom stanju ne priznajemo da pripada krugu našeg saznanja i doživ­ ljen ja. Sećamo se, doduše, da smo o tome sanjali, ali se ne sećamo da li smo i kada to doživeli. Onda osta­ jemo  u  neizvesnosti  o  tome  iz  kojeg  se  izvora  san stvarao, i nalazimo se u iskušenju da pomislimo na delatnost sna koja samostalno stvara, dok često posle dugog vremena neki novi doživljaj ponovo donese sećanje na raniji doživljaj za koji smo smatrali da je izgubljen, te se time otkriva izvor sna. I onda moramo priznati da smo u snu nešto znali i nečeg se setili što u budnom stanju sposobnost pamćenja nije imala.1

Delbef (Delboeuf) priča iz svog sopstvenog isku­ stva o snu jedan naročito upečatljivi primer. On je u snu video dvorište svoje kuće pokriveno snegom i na­ šao je dva mala guštera upola ukočena i zatrpana is­ pod snega; kao prijatelj životinja on ih je podigao, za- grejao i odneo u rupu u zidu koja je za njih bila odre­ đena. Osim toga dao im je nekoliko listova jedne male paprati koja je rasla na  zidu  i  koju  su  oni,  kao  što mu je bilo poznato, jako voleli. U snu je znao ime te biljke: Asplenium ruta muralis. — San se zatim na­ stavljao, vratio se posle uključivanja ponovo gušteri­ ma i Delbef u, na njegovo zaprepašćenje, pokazao dve nove životinjice koje su se latile ostataka paprati. Za­ tim on skrenu pogled preko polja i primeti petog, še­ stog guštera kako kreću ka otvoru u zidu, i naposlet- ku je  čitava ulica bila prekrivena povorkom guštera koji su se svi kretali istim pravcem itd.

U budnom stanju Delbef je znao samo nekoliko latinskih imena biljaka, i ono nije obuhvatalo pozna­ vanje nekog asplenijuma. Na svoje veliko  iznenađe­ nje  morao  se  uveriti  da  zaista  postoji  neka  paprat s tim imenom. Asplenium ruta muralis bilo je njeno pravo ime koje je san nešto malo iskvario. Na slučaj­ no poklapanje svakako se nije moglo misliti; ali je za Delbefa ostala zagonetka odakle je u snu uzeo pozna­ vanje  imena  Asplenium.

San se dogodio 1862. godine. Šesnaest godina ka­ snije, prilikom posete  svome prijatelju, filozof naiđe na jedan mali album sa osušenim cvetovima kao što

1 Vašiđe (Vaschide) tvrđi takođe da  je  često  primećeno da u snu čovek strane jezike govori tečnije i bolje nego kad je  budan.

se u mnogim krajevima Svajcarske  prodaju  stranci­ ma kao uspomena. Tada se  u  njemu  pojavi  sećanje, on otvara herbarij, nalazi u  njemu  asplenium  svoga sna i prepoznaje svoj sopstveni rukopis u latinskom nazivu koji je stajao pored biljke. I sad se mogla us­ postaviti veza. Jedna sestra  ovoga  prijatelja posetila je Delbefa godine 1860. na svom svadbenom putu — dve godine pre onog sna o gušterima. Ona je tada so­ bom ponela album, namenjen bratu, i  Delbef se  po­ trudio da po diktatu jednog botaničara pored svake osušene biljčice  ispiše  njeno  latinsko  ime.

Srećan slučaj koji je ovaj primer načinio tako in­ teresantnim  za  objavljivanje  dozvolio  je   Delbefu   da još jedan deo sadržine toga sna svede na svoj zabo­ ravljeni izvor. Jednoga dana godine 1877. dođe mu slučajno do ruku jedna stara  sveska  nekog  ilustrova- nog časopisa, i u njoj  je video naslikanu  čitavu  gomi­ lu guštera onako kao što je to sanjao 1862. godine. Sveska je bila iz  godine  1861. i  Delbef se mogao setiti i toga da je na taj  časopis  bio  pretplaćen  od  prvog dana  njegovog  izlaženja.

To da san raspolaže sečanjima nepristupačnim budnom stanju jeste tako znatna i teorijski značajna činjenica da bih, saopštavajući još druge „hipermaestičke" snove, želeo da još više pojačam  pažnju  za njih. Mori (Maury) priča kako mu je  reč  Mussidan duže vreme dolazila danju na pamet. On je znao da je to naziv neke francuske varoši, ali više ništa. Jedne noći sanjao je o razgovoru koji je vodio sa nekom osobom koja mu je rekla da dolazi iz Musidana, i na njegovo pitanje gde se taj grad nalazi, ovaj mu od­ govori da je Musidan jedan okružni grad u depart- manu de la Dordonj (Departement de la Dordogne). Kad se probudio, Mori nije poverovao onome što mu je u snu objašnjeno; ali mu je geografski leksikon re­ kao da je objašnjenje bilo sasvim tačno. U ovom slu­ čaju potvrđeno je veće znanje sna, ali izgubljeni  iz­ vor odakle ovo potiče nije pronađen.

Jesen (str. 55) pripoveda o jednom sasvim slič­ nom događaju u snu iz starijih vremena: „Ovamo spa­ da,  između  ostalog,  i  san  Skaligera  (Scaliger)  (Henings, na navedenom mestu str. 300), koji je pisao pe- smu pohvale slavnim ljudima iz Verone; njemu se u snu javio neki čovek po imenu Brugnolus, i žalio mu se što ga je u pesmi bio zaboravio. Mada se Skaliger nije sećao da je o tom čoveku ikada ma šta čuo, on je ipak načinio stihove njemu  u počast, a njegov sin je kasnije u Veroni saznao da je nekad ranije u tom gradu bio čuven kao kritičar čovek po imenu Brug­ nolus.

O jednom hipermnestičkom snu koji se ističe na­ ročitom osobenošću da se, naime, u jednom kasnijem snu obavlja agnosciranje nekog sećanja koje prvobit­ no nije moglo biti raspoznato priča markiz D'Erve de Sen Deni (Marquis d'Hervev de St. Denis, prema Va- šidu, str. 232): „Jednom sam sanjao o nekoj  mladoj ženi sa zlatnoplavom kosom; video sam kako ćaska sa mojom sestrom dok  joj  je  ona  pokazivala  neki  vez. U snu mi je izgledala veoma poznata, mislio sam čak da sam je već više puta video. Kad sam se probudio imao sam ovaj lik sasvim živo pred sobom, ali ga uop- šte nisam mogao prepoznati. Ponovo sam zaspao i snoviđenje mi se ponovo pojavi. U ovom novom snu ja oslovljavam tu plavokosu damu  i  pitam  je  da  li već možda nisam imao zadovoljstvo da je negde vi­ dim. „Sigurno", odgovori dama, „setite se samo mor­ skog kupališta u Pornicu". Smesta se ponovo probu­ dili, i sad se sa potpunom sigurnošću mogu setiti svih pojedinosti sa kojima je  ovo  ljupko snoviđenje bilo povezano."

Isti pisac (kod Vašida, str. 233) priča:

Neki muzičar koga je on poznavao slušao je jed­nom u snu neku melodiju koja mu je izgledala potpu­no nova. Tek mnogo godina kasnije on je istu melodi­ ju našao zabeleženu u  jednoj  staroj  zbirci muzičkih komada,  za  koju  se  još  uvek  ne  seća  da  ju  je  ikad ranije  imao  u  rukama.

Ma jer s (Myers) je na nekom mestu, koje mi na žalost nije pristupačno (Proceedings of the Societv for Psvchical Research), objavio čitavu zbirku ovakvih hipermnestičkih snova. Ja mislim da će svako ko se bavi  snovima  morati  priznati  kao  veoma  običan  fe-

2 Frojd, Odabrana dela, VI 

nomen to da san svedoči o znanjima i sećanjima koji­ ma budan čovek misli da ne raspolaže. Prilikom psi­ hoanalitičkih radova sa nervoznima, o kojima ću pri­ čati kasnije, svake nedelje više puta dolazim u polo­ žaj da pacijentima na osnovu njihovih  snova  doka- žem da oni zapravo dobro poznaju citate, opscene reci i slično i da se njima služe u snu, mada su ih u bud­ nom životu zaboravili. Želim da na ovom mestu na­ vedem još jedan bezazlen slučaj hipermnezije sna jer se kod njega sasvim lako može utvrditi izvor iz kojeg je poteklo znanje pristupačno samo snu.

Jedan pacijent je sanjao, u jednom dužem snu, da je u nekoj kafani poručio  jednu  ,,kontusz6wku";  po­ što je to ispričao, pitao je šta je to,  jer  to  ime  još nikad nije čuo. Ja sam mu mogao odgovoriti da je kontuszowka nekakva poljska rakija koju on nije mo­ gao u snu izmisliti, pošto mi je to ime već odavno poznato sa plakata. Pacijent u početku nije  uopšte hteo da mi poveruje. Nekoliko dana kasnije, pošto mu se san u jednoj kafani učinio stvarnim, primetio je to ime na jednom plakatu, i to na jednom uglu na ulici pored kojeg je već mesecima morao proći bar dva puta  dnevno.

Na svojim sopstvenim snovima sam  sam saznao u koliko velikoj meri zavisimo od slučaja prilikom utvrđivanja odakle pojedini elementi sna dolaze. Go­ dinama pre nego što sam napisao ovu knjigu progo­ nila me je slika jednog veoma jednostavno obliko­ vanog crkvenog tornja za koji se nisam mogao setiti da sam ga ikada video. Onda sam ga odjednom pre­ poznao, i to sa potpunom sigurnošću, na jednoj maloj stanici između Salcburga i Rajhenhala (Salzburg, Reichenhall). To je bilo u drugoj polovini  devede­ setih godina, a tom prugom sam se prvi put vozio go­ dine 1866. Kasnijih godina, kad sam se već  inten­ zivno bavio proučavanjem snova, slika jednoga zna­ čajnog mesta koja mi se često javljala u snu postala mi je upravo dosadna. U izvesnom prostornom  od­ nosu prema mojoj ličnosti, ja sam s leve strane video neki tamni prostor iz kojeg su se isticale nekolike groteskne  figure  od  peščara.  Jedan  zračak  sećanja,

kome nisam  baš  hteo  poverovati,  kazivao  mi  je  da je to ulaz u neku pivnicu, ali mi nije pošlo za rukom da objasnim ni šta ovo snoviđenje treba da znači, niti odakle dolazi. Godine 1907. slučajno stigoh u Pa­ dovu, koju na žalost nisam mogao ponovo da posetim još od 1895. godine. Moja prva poseta lepoj univerzi­ tetskoj varoši nije  me  zadovoljila  jer  nisam  mogao da razgledam Đotove (Giotto) freske u crkvi Ma&onna dell'Arena i okrenuo sam se sred ulice koja je vodila ka mestu čim su mi rekli da je crkvica toga dana za­ tvorena. Prilikom svoje druge posete, dvanaest go­ dina kasnije, mislio sam da taj propust nadoknadim, pa sam pre svega potražio put koji vodi ka crkvici Madonna dell'Arena.  I na ulici koja vodi ka crkvici, s leve strane u pravcu ulice, verovatno na onom me­ stu gde sam se 1895. godine okrenuo, otkrio sam ono mesto koje sam tako često viđao u snu, sa figurama od peščara na njemu. To je u stvari bio ulaz u baštu jednoga  restorana.

Jedan od izvora, iz kojeg san uzima materijal za reprodukovanje, delimično  takav  materijal  kojeg  se u misaonoj delatnosti budnoga stanja ne sećamo i koji nije upotrebljavan, jeste život  u detinjstvu. Navešću samo nekoliko pisaca  koji su   to   primetili  i istakli.

Hildebrant  (str.  23):  „Već  je  izričito  priznato  da san  ponekad  sa  čudotvornom  sposobnošću  reproduko- vanja  verno  vraća  pred  dušu  sasvim  udaljene  pa  čak i   zaboravljene   događaje   iz   najudaljenijeg   vremena." Strimpel  (Striimpell,  str.  40):  „Stvar  se  još  više pojačava  ako  primetimo  kako  san  ponekad  tako  reći iz  najdubljih    i najmasovnijih  zatrpavanja  koje   je kasnije   vreme nagomilalo  na  najranije   doživljaje mladosti  slike  pojedinih  mesta,    stvari,    lica   sasvim neoštećene  i  sa  prvobitnom  svežinom  ponovo  izvlači na dan.  Ovo se ne ograničava samo na one utiske koji su  prilikom   svoga  nastanka  stekli  živu   svest   ili   se povezali  sa  snažnim  psihičkim  vrednostima,  te  se  ka­ snije  u  snu  ponovo  vraćaju  kao  prava  sećanja  u  ko­ jima   probuđena   svest   uživa.   Dubina   pamćenja   sna obuhvata  i  takve  slike  ličnosti,  stvari,  lokalitete  i  do­ življaje  iz  najranijeg   doba  koje  su  imale  ili  sasvim

2"

 

neznatnu svest ili uopšte nikakvu psihičku vrednost, ili su jedno i drugo već odavno izgubile, pa zato i u snu i posle buđenja izgledaju kao sasvim strane i ne­ poznate sve dok se ne otkrije njihovo rano poreklo." Folkelt  (Volkelt,  str.  119):  „Naročito  je  značaj­

no to kako rado sećanja iz detinjstva i mladosti ula­ ze u san. Ono na što već odavno ne mislimo, što je već odavno izgubilo svaku važnost za nas: na to nas san neumorno podseća."

Vladavina sna nad materijalom iz detinjstva, koji kao što je poznato najvećim delom spada u praznine svesne sposobnosti pamćenja, daje povoda za posta- janje interesantnih hipermnestičkih snova, od kojih želim da ponovo navedem nekoliko primera.

Mori (Le sommeil, strana 92) pripoveda da je kao dete često iz svoga mesta rođenja Mo (Meaux) dolazio u obližnje mesto  Trilpor  (Trilport),  gde  je  njegov otac upravljao izgradnjom jednog mosta. Jedne noći san ga premešta u Trilpor i ostavlja ga da se ponovo igra na gradskim ulicama. Prilazi mu jedan čovek obučen u nekakvu uniformu. Mori ga pita kako  se zove, on se predstavlja da se  zove  C.. .  i  da  je  ču­ var mosta.  Pošto se probudio, Mori, koji je još uvek sumnjao u tačnost sećanja, upita jednu staru slu­ žavku koja kod  njega  služi  od  njegovog  detinjstva, da li se može setiti nekog čoveka s tim imenom. „Si­ gurno", glasi odgovor, „to je bio čuvar na onom mostu koji je u ono vreme vaš  otac gradio."

O jednom isto tako lepo potvrđenom primeru o sigurnosti  uspomena iz  detinjstva  koje  se  javljaju  u snu pripoveda Mori o nekom gospodinu F ... , koji je kao dete odrastao u Moribrizonu (Montbrison). Taj je čovek odlučio da dvadeset pet godina posle svoga od­ laska ponovo poseti svoj zavičaj i stare prijatelje po­ rodice  koje  od  toga  vremena  više  nije  video.  Noću pre svoga  odlaska  on sanja  da je  stigao na  cilj  i  da je u blizini Moribrizona sreo nekog čoveka, nepozna­ tog iz viđenja, i ovaj  mu reče da je gospodin T., pri­ jatelj  njegovog  oca.  Snevač  je  znao  da  je  kao  dete poznavao  nekog  gospodina  s  tim  imenom,  ali  se  u budnom stanju više nije sećao kako  on izgleda.  Kad

je nekoliko dana kasnije zaista stigao u Monbrizon, našao je ponovo lokalitet sna koji je smatrao nepo­ znatim i sreo jednog gospodina koga je smesta pre­ poznao kao gospodina T. iz svoga sna. Samo je stvar­ na ličnost bila starija nego što ju je slika u snu pri­ kazala.

Mogu  ovde  da  ispričam  jedan  svoj  sopstveni  san u kome je utisak kojeg se  treba  setiti  zamenjen  jed­ nim odnosom. U snu sam video jednu ličnost za koju sam u snu znao da  je  lekar  u  mom  zavičajnom  me- stu. Lice te osobe nije bilo  jasno,  i  ličnost  se  pome- šala sa predstavom jednog od mojih gimnazijskih pro­ fesora koga još danas ponekad  slučajno  sretnem.  Ka­ kav odnos obe ove ličnosti povezuje kasnije  u  bud­ nom stanju nisam mogao prokljuviti.  Ali  kad  sam  se kod  svoje  majke  raspitao  za  lekara  koji  me  je  lečio u mojim  prvim  godinama  detinjstva,  saznao  sam  da je imao samo jedno oko; a jedno oko ima i moj profe­ sor gimnazije čija je  ličnost   u  snu  pokrila  ličnost lekara. Prošlo je već trideset osam godina  otkako  le­ kara nisam video i, koliko znam, u budnom  stanju nikad  nisam  ni  mislio  na  njega.

Kad više pisaca tvrdi da se u većini snova može dokazati postojanje elemenata  iz  najmlađih  dana,  on­ da to zvuči kao da treba da se stvori neka protivteža prema  preterano  velikoj   ulozi   utisaka  iz   detinjstva u snovima. Robert  (str.  46)  čak  tvrdi:  Normalan  san se uglavnom bavi samo utiscima iz  poslednjih  pro­ šlih dana. Mi ćemo, dabome, saznati  da  teorija  sna koju je Robert izgradio upravo energično  zahteva ovakvo  potiskivanje  najstarijih  i  pomeranje  najmla­ đih utisaka. Ali činjenica koju Robert izražava  s  pra­ vom postoji kao što ja lično mogu da  tvrdim,  na osnovu  svojih  sopstvenih  istraživanja.  Jedan   ame­ rički pisac, Nelson zastupa mišljenje da se u snu naj­ češće iskorišćavaju utisci dana koji prethode snu, ili utisci trećeg prethodnog dana, kao da utisci dana koji neposredno prethode  snu  nisu  već  dovoljno  oslablje­ ni  —  udaljeni.

Većem broju pisaca koji nisu  hteli  da sumnjaju u intimnu povezanost sadržine sna sa budnim stanjem palo je u oči da se utisci  koji  intenzivno  zapošlja­ vaju budno stanje  pojavljuju  tek  onda  u  snu  kada ih je misaoni rad preko dana donekle potisnuo u stra­ nu. Tako čovek po pravilu ne sanja  o  nekom  dra­ gom pokojniku u prvo vreme, sve dok preživeloga sa­ svim ispunjava tuga (Delaž, Delage). Međutim, jedna od poslednjih posmatračica, Mis Halam (Miss Hallam) prikupila je takođe primere i za suprotni stav i u tom pogledu zastupa pravo svakoga od nas na psihološku individualnost.

Treća, najznačajnija i najnerazumljivija osobe- nost sećanja u snu pokazuje se u izboru reproduko- vanog materijala, pošto se ne smatra da je vredno pamćenja, kao u budnom stanju, samo ono što je naj­ značajnije nego, naprotiv, i ono što je  najravnodu- šnije i najbeznačajnije. Da vidimo šta o  tome  kažu pisci koji su svoje čuđenje najjače izrazili.

Hildebrant (str. 11): „ .. .  jer značajno je da san svoje elemente po pravilu ne uzima iz velikih i du­ bokih događaja, niti iz snažnih i radnih interesa pro­ šloga dana, nego iz sasvim sporednih dodataka, tako reći iz bezvrednih mrvica nedavno proživele ili malo udaljenije prošlosti. Potresan smrtni slučaj u našoj porodici, pod čijim utiskom kasnije zaspimo, briše se iz našeg sećanja, dok nas prvi budni trenutak sa tu­ žnom snagom ponovo ne vrati u njega. Naprotiv, bradavica na čelu nekog stranog čoveka koji nas  je sreo i na koga nijedan trenutak više nismo  mislili pošto smo prošli pored njega, ta bradavica igra ulogu u  našem  snu ... "

Strimpel (str. 39): „ .. . ovakvi slučajevi, kada analiza jednog sna pronađe njegove  sastavne  delo- ve, doduše, dolaze iz doživljaja prethodnog ili pret- poslednjeg dana, ali koji su ipak bili u toj meri bez vrednosti za budnu svest da su odmah posle doživ­ ljavanja zaboravljeni. Takvi doživljaji su otprilike izjave koje smo slučajno čuli, ili površno primećene radnje nekog drugog čoveka, zapažanja stvari ili lica koja su brzo prošla, pojedini kraći stavovi nekog tek­ sta i slično."

Havelok Elis  (Havelock Ellis,  strana  727):   „The

profound emotions of waking life,  the  questions and

problems  on  which  we  spread  our  ehief  voluntarv

mental  energv,  are not  those  which usuallv  present

themselves  at  once  to  dream  consciousness.  It is  so

far  as  the  immediate  past  is  conserned,  mostlv  the

trifling,  the  incidental,  the  „forgotten"  impressions

of  daily  life  which  reappear   in   our   dreams.  The

psvchic  activities  that  are  aqake  most  intenselv  are those  that  sleep  most  profoundlv.1

Bine (Binz, str. 45) baš ove  osobenosti  sećanja  u snu, o kojima govorimo, uzima kao povod da  izrazi svoje  nezadovoljstvo  sa   objašnjenjima   sna   koje   je on sam podupirao: ,,I prirodni san postavlja nam slič­ na pitanja. Zašto ne sanjamo uvek utiske sećanja iz poslednjih preživelih dana, nego se često bez ikakvog shvatljivog motiva uranjamo u prošlost koja je  da­ leko  iza  nas  i  koja  je  gotovo  zaboravljena?   Zašto svest u snu često prima utisak ravnodušnih slika se­ ćanja, dok su moždane ćelije, onde gde u sebi nose najrazdražljivije  beleške  proživljenog,   u  većini  neme i nepokretne, osim ako ih je akutno  osveženje  za vreme  budnosti  malo  pre  toga  nadražilo?"

Lako se uviđa kako je neobična sklonost sećanja u snu prema ravnodušnim, pa prema tome i nezapa­ ženim stvarima iz dnevnih doživljavanja, morala ve­ ćim delom dovesti do toga da se zavisnost sna od ži­ vota preko dana uopšte ne zapaža i da se, zatim, ote­ žava dokazivanje da takva zavisnost postoji u  sva­ kom pojedinačnom slučaju. Tako je bilo mogućno da je mis Vajton Kolkins (Miss Whiton Calkins), prilikom statističke obrade svojih snova (i snova njenog dru­ ga),  ipak  zadržala  jedanaest  procenata  od  ukupnog

1 Duboke emocije budnog života, pitanja i problemi na koje prostiremo svoju glavnu voljnu mentalnu  energiju  nisu one emocije koje se obično odjednom pojavljuju u snu. U na ­ šem snu pojavljuju se, ukoliko se to tiče neposredne prošlosti, većinom beznačajni, slučajni, „zaboravljeni" utisci svakodnev­ nog života. Psihičke aktivnosti koje su  najintenzivnije  budn e jesu  baš  one  koje  najdublje  spavaju.

 

broja, u kojima se nije moga o nazret i nek i odnos pre ­ ma životu prek o dana . Hildebrant je  svakak o  u  prav u kad a tvrd i d a b i na m s e sv e slike snova genetsk i objasnile ka d bismo svaki pu t dovoljno vremen a  i pažnje posvetili istraživanju njihovog porekla .  Taj posao, naravno , on naziva „krajnj e mukotrpni m i ne ­ zahvalnim" . „Je r uglavno m b i s e sve većim delom svodilo na to da se pronađ u svakojake psihički sasvim bezvredn e stvar i u najudaljenijim  kutovim a  sećanja da se svakojaki sasvim  indiferentn i  moment i  iz  dav­ no prošlih vremen a ponovo iznesu na svetio iz zatr - panosti koj u im je možda  već  sledeći  sat  bio  doneo. " Ali ja ipak mora m da žalim što je  ovaj  oštroumn i  pi ­ sac dozvolio da ne ide ovim pute m koji ovako neu ­ gledno počinje; taj pu t  bi  ga  odveo  neposredn o  u centa r  tumačenj a  snova.

Sta v sećanja u snu je  svakak o  od  najveće važno­ sti  za  svak u  teoriju  o  sećanju  uopšte .  On  na s  uči  da

„ništa, što sm o jedno m posedovali, ne može u pot ­ punosti da se izgubi " (Šolc,  Scholz,  str.  34).  Ili,  ka o što kaž e Delbef ,,que toute impression meme la plus insignifiante,   laisse   une    trače    inalterable,    indefini- ment    susceptible    de    reparaitre    au   jour",1      zaključak, n a koji na s isto tak o gone mnog e druge, patološke pojave duševno g života. Treb a d a imam o pre d očima samo ovu izvanredn u  radn u  sposobnost  sećanja u  sn u da bismo živo osetili protivrečnos t koju moraj u uspo ­ staviti mnog e teorije sna  koje  ćemo  kasnije  pome - nuti , a koje žele da apsurdnos t i inkoherenciju snova objasne parcijalni m zaboravljanjem onog št o na m j e prek o  dan a  poznato.

Moglo bi se možda doći na pomisao da fenome n sanjanja  uopšt e  reduciram o  n a  fenomen  sećanja,   d a u sn u vidim o izražavanje jedn e reprodukcion e delat - nosti koja i noć u ne miruje, i koja je sam a sebi cilj. Saopštenja, ka o što su Pilcova (Pilcz), odgovarala bi tome,   prem a   kojima   se   mož e    dokazati    postojanje

1 Da čak i najbeznačajniji utisak  ostavlja  neizmenljiv trag  koji je  beskrajno  sklon  ponovnom  oživljavanju.

 

čvrsti h odnosa  izmeđ u  vremen a  sanjanja  i  sadržin e sna tak o što se u duboko m sn u reprodukuj u utisci iz najstarijih vremena , a ujutr u svezi utisci. Ali ovakvo shvatanj e već unapre d postaje neverovatn o zbog na ­ čina na koji  san  postup a  sa  materijalo m  kojeg  treb a da se seća.  Strimpel  s  pravo m  ukazuj e  na  to  da  se  u sn u   n e   ponavljaju    doživljaji.   Sa n    nekak o    počinje s tim, ali sledeći član je izostavljen; on se javlja ka o izmenje n ili se na njegovom mest u pojavljuje jeda n sasvim drug i stran i član. Sa n donosi sam o odlomk e reprodukcija . T o j e jedn o tak o sigurn o pravilo d a dozvoljava teorijske zaključke baziran e n a njemu . Međutim , događaju se izuzeci, u kojima san jeda n doživljaj isto tako u  potpunost i  ponavlja  ka o  što  to naš e sećanje čini u budno m stanju. Delbef prič a  o ne ­ ko m kolegi s a univerzitet a d a j e jedn o opasno pu ­ tovanj e kolima, n a kom e j e ka o neki m čudo m izbegao udes, ope t u sn u obavio u svima njegovim pojedino­ stima.   Mis   Kolkins   (Calkins)   pominje   dv a   sna   koj a s u ka o sadržaj imal a tačn u reprodukcij u jedno g do ­ življaja od prethodno g dana, a ja lično imać u kasnije prilik u d a saopstim men i poznat prime r jedno g dečjeg doživljaja  koji  se  neizmenje n  vrati o  u  snu. 1