Rudolf Steiner

Objavljeno u þasopisu Upoznaj sebe tijekom 1931. i 1932.

Tri predavanja održana u Dornahu iz cjeline GA 223

GODIŠNJI TOK KAO PROCES DISANJA ZEMLJE I ČETIRI VELIKA PRAZNIKA

O godišnjim svetkovinama Letnje i zimske svetkovine starih vremena 

Duhovni impulsi u prirodnom toku godine     

cka bica. Taka te cemo  mi,  govoreCi  o Zemlji s ovoga ovde gledista, pribrojiti nje­ nom biCu sve zivo,  sva  telesa s dusom, kpja se na njoj  nalaze.  I  nadalje  se  desava  ne­ sto, sto cu sada razloziti. Znate i sami da Zemlja sa svim svojim bicima, - pogledajte samo biljni pokrov Zemljin, - potpuno  me­ nja svoj lik, menja taka reCi svoju fiziono­ miju, s kojom ona gleda u  svetski  prostor. Kad god protece godina,  Zemlja  izgleda  a­ pet onaka,  kako  je  izgledala  godinu  dana pre. Treba da se samo setite da  je  sada koncem marta ] 923  otprilike  takovo  vreme, da taka klijaju biljke, da su takove  zivotinj­ ske pojave, da je Zemlja u svom razvoju otprilike opet onakva, kakva je bila koncem marta   1922.

Sad  cemo  to  kolutanje    Zemljino    posma­ trati  kao  neku  vrstu velikog  disanja Zem­ljinog u njenoj vaseljenskoj okolini. Mozemo shvatiti jos i druge procese, koji  se  odigra­ vaju na Zemlji i oko Zemlje, kao neku vrstu disanja. Mozemo govoriti i o nekom dnev­ nom  disanju  Zemlje.  No  mi  cemo  sada  tok godine u velikom . pogledati kao neki silni Zemljin proces disanja. Pri tom Zemlja na­ ravno ne  izdise  i  udise  vazduh,  nego  one sile, koje n.  pr.  deluju  u  biljnoj  vegetaciji, sile koje u prolece iz Zemlje izgone  biljke, koje se u  jesen  opet povlace u Zemlju,  daju da  zeljani  delovi  biljke  svenu   i  konacno one  ukoce  bilini  rast.

Dakle,    kako   je   receno,  to   nije    disanje vazduha,  o  cemu  govorimo,  nego  udisanje i

•      izdisanje sila, o kojima dobivamo delimicnu predstavu, kad pogledamo rast bilja u toku jedne godine. Pogledacemo nasim dusevnim okom  taj  godisnji  proces  disanja   Zemlje.

Posmotrimo  najpre vreme,  kad je Zemlja u  takozvanom  zimskom   suncevom  obratu, u     poslednjoj  trecini decembra  po  nasem  da­nasnjem  racunanju  godine.  U  to  doba  rna­ ramo  gledati   na   disanje  · Zemlje   taka,    kako gledamo na ljudsko disanje plucima  u  casu kad  covek  udahne,  kad  je   vazduh  u  njemu v   covek ga  u  sebi preradjuje,  kad  dakle  dah u  sebi  zadrzi.

Tako Zemlja u sebi  ima sile,  za  koje  sam upravo rekao da se izdisu  i udisu.  Te sile drzi ana  u  sebi koncem decembra. A sta se tada desava sa Zemljom mogu Vam ovako shematski nacrtati. (Ovde se moramo odreCi reprodukcije  odnosnih skica u bojama). Zamislimo Zemlju. To disanje mozemo po­ smatrati  uvek  samo  na jednom  delu  Zemlje.

 

Mi promatramo onaj deo Zemlje, na kojem sami stanujemo.  Na protivnoj strani Zemlje usiovi su upravo obrnuti. Disanje Zemlje moramo zamisliti tako, da ana  na  jednoj strani izdise, a na protivnoj udise. No  ne treba  da  se na  to  osvrcemo.

Zamislimo   decembar.   Zemlja  je    potpuno udahnula. Skupila  je  u   sebi  sile,   o  kojima sam govorio malo pre. U tom casu  godine moze se reCi o Zemlji da je ana svoju dusu sasvim                usisala.    Jer    sile,    o  kojima     sam

govorio,   dusa   su    Zemljina. Dakle    kon cern decem bra   drzi   Zemlja   svoju  dusu  sasvi m   u sebi.  Ona  ju   je   sasvim  usisala,   kao  sto  co­ vek,  kad   udahne   drzi  vazduh  sasvim  u   sebi, U  to  se  doba       s  pravom    stavlja rodjenje Isusovo,  jer   tad  Zemlja   ima taka  reCi  u   sebi svu   snagu   svoje    duse.     I   radjajuCi  se  u   to doba,   radja   se  lsus   iz   Zemljine   snage,  koja nosi  u         ebi      svu    Zemljinu   dusu.   A   duboki smisao   spajali   su  posveceni,  koji  su  - da tako velim - jos  bili     dostojni    starog     posvecenja, u   vreme   misterija   na   Golgoti,   s naziranjem, koje   stavija     rodjenje Isusovo u   to    vreme Zemljinog    udahnuca,   u   vreme   kad Zemlja drzi  u  sebi  dah.

Ti  su  posveceni   govorili  otprilike  ovo  sto sledi.  Kad  se   u staro    vreme, jos  kad  su stajali  hramovi posvecenja haldejske  i  egi­ patske  kulture,  govorilo  o  onom  bien,  koje predstavlja  bit             Sunca,  i  kad  se   htelo  znati, sta  in a  da  kaze zemaljskim  ljuctima   to vi­ soko  suncano  bice,   tad  se  stvaralo   izvesno naziranje  o  tom   govoru  visokog    suncanog bica.  Ljudi  nisu  posmatrali   izravno   duhov­ nost  suncanog  svetla.  Oni su gledali  tu   sve­ tlost  Suncevu,  kako  se  odrazuje  sa  Meseca. UpravljajuCi  pogled  na  Mesec  videli  su  ani pomocu   starog, vidovitog  dusevnog  aka  dok su  ih  polevali  talasi   Meseceve  svetlosti, oci­ tovanja   svemirskog  duha. Vise na  spoljasnji naCin  nalazio  se   smisao   tog      objavljenja,   i to  posmatranjem   konstelacije  Meseca  prema slikama  zvezda  stajacica  i   prema  planetima.

Tako su !judi  posmatrali  u            haldejskim i narocito  u  egipatskim   misterijama  nocu  ka­ko se odnose svezde  pre  svega  prema  pri­ livu Meseceve svetlosti. I bas taka kako co­ vek citajuci iz slova na listu svoje artije razumeva smisao napisanoga, taka se nekoc gledalo kako je stajao prema prilivu  Mese­ ceve svetlosti Ovan,  Bik,  kako  Venera,  ka­ ko samo Sunce i t. d. A iz  medjusobnog odnosa zvezdja i zvezda, narocito iz njthove orijentacije  usled  priliva   Meseceve  svetlosti, procitavali su ljudi sta je nebo htelo reCi, Zemlji. To se onda  izrazilo reCima. A prema smislu tih reci, mora se  red:  U  tom  su smislu  trazlli  stari  posveceni,  sta  je   htelo da kaze zemaljskim ljudima bice, koje je docnije  nazvano Hristom. Na  to  su  pazili oni stari upuceni, sta su mogle zvezde, u odnosu prema Mesecu, reCi zemaljskom co- veku.                    ·

Ali sad, kad se je priblizavao misterij na Golgoti, tad su se uvelike metamorfozirale duhovno-dusevno sve misterije. Tad rekose najstariji od tih upucenih svojim  ucenicima: Sad dolazi doba, kad se vise ne ce smeti konstelacija zvezda svoditi na talase  Mese­ ceve svetlosti. Od sada ce drukCije govoriti vaseljena zemaljskim ljudima. Suncevu svet­ lost valja posmatrati izravno. Valja da po­ glede, kojima saznajemo duhovno, prenese­ mo od objavljenja Me5 ecevih k objavljenjima Suncevim.

Ta sad nauka zapoceta u misterijama,  proiz vela  je  silan  utisak  na  one ljude,  koji  su se jos  brojili  medju  posvecene starijih vremena u  epohi  golgotskog  misteri ja.  I  s  tog  gledi­ sta  prosudjivali su   ti   posveceni golgotski misterij.  Ali  oni  rekose:   Nesta  je  moralo  u zivot  Zemljin  upasti,  sto  moze da proizvede taj  prelaz  od  Meseca k Suncu.  I tako  su oni dosli  do  kosmickog  znacenja   rodjenja  !sus­ ova.

Oni  su  drzali  da   je    rodjenje    Isusovo  sa Zemlje  dalo  impuls,  da  se  vise      ne  smatra 1lesec  tako  reCi  univerzainim    regentom  ne­beskih pojava, nego samo Sunce. No  oni rekose  da   dogadjaj,  koji   pada   amo,  mora biti  narocite  vrsti      A   tu su    narocitost    oni zakljucivali  po  tom,  sto  su  poceli razumevati unutarnji   smisao   toga   zemaljskog   dogadjaja u   poslednjoj   trecini meseca decembra,    u vreme,  koje  mi  sada  zovemo  Bozicem.   Oni si  rekose:   Sve  se  mora  svesti  na  Sunce.  Ali Sunce moze    da  deluje   na         Zemlju svom snagom   samo   onda,   kad    je    Zemlja svoje snage  izdahnula. U  vreme  Bozica   ona  ih  je udahnula,   ona  ih  drzi   u sebi.   Ako  se  Isus rodi  u  to  doba,  tad se   on   radio   u jedno doba,  kada   Zemlja   na   neki  nacin  ne  govori s nebom,  kada  je  Zemlja  svojim  bicem   sas­ vim   povucena   u   sebe.  Tu   se   Isus  radja u vreme   kada  Zemlja osamljeno  koluta kroz kosmicki  prostor, a da ne    dise            dahom tako  da  taj   dab  bude    proziman  valovima suncane   snage,  proziman   svetloscu.    Na   ne­ ki  nacin   Zemlja   u  to  vreme  svoje   duhovno nije pruzila kosmosu, nego ga je zadrzala u sebi,  usisala  u  se. Isus  se  radio   na  Zemlji u jedno doba, kada je Zemlja  osamljena prema  kosmosu.

Osetite taj kosmicki  osecaj,  na kome  se temelji  takovo  proracunavanje.I sad  sledimo Zemlju  dalje  tokom  godine   do   onoga  vre­mena u kojem se sada nalazimo. Sledimo Zemlju  po prilici  do c:1sa proletnog  ekvinokcija, do konca meseca marta. Shematski bi se to ovako nacrtalo.

-Zemlja  je  upravo  u  izdisanju.   Dusa   je jos napola u Zemlji.  Kao  uzbibani  valovi struje dusevne  sile Zemljine  u  kosmos.  Ako je  snaga  Hristovog  impulsa  od  decembra hila sasvim  blisko vezana s dusom Zemlje, sada nalazimo kako je taj Hristov  impuls sledeci valove Zemljine duse poceo da  oba­ vija Zemlju. To, sto kao  hriscanstvom  pro­ zeta zemaljski-dusevno struji u duhovni ko­ smicki prostor, susrece se sa snagom samoga Sunca. I nastaje predstava: Sad eto poCinje Hristos, koji se je sa Zemljom dusevno u decembru  povukao  u  nutrinu  zemaljsku  da bi bio odvojen od kosmickih uticaja, pruzati svoje vlastite snage. U izdisanju Zemlje pruza ih on suncanome, sto ce ga primiti, koje mu zraci ususret. Dolazimo do ispravne  shemat­ ske slike,  ako suncano nacrtamo  kao nesto, sto se  spaja  sa  snagom  Hristovom,  koja zraci sa Zemlje u kosmos. Hristos deluje sa suncanim snagama u vreme Uskrsa. Uskrs dakle pada u vreme kad  Zemlja  izdiSe. Ali ono, sto se  tu  dogadja,  ne  sme  se  odnositi na Mesecevo  svetlo,  koje  vraca  suncano, nego se mora dovesti u vezu sa samim sun­ canim.

Odatle potice to te se Uskrs stavio u prvu nedelju    iza    proletnog   ekvinokcija   i  punog Meseca,  koji  sledi  iza proletnog ekvinokcija. I covek  bi  osecajuCi to morao reci na pogled uskrsnog vremena: Ako sam se sjedinio s Hristovim  snagama,  tad i  moja dusa   a  sna­gama    izdisanja struji u kosmicku daljinu primajuCi suncanu snagu,  koju  Hristos  sada sa  Zemlje  privodi  ljudskim  dusama,  kao sto ih je pred golgotskim misterijem tim dusama privodio  iz  kosmosa.

Kad su se, u vreme dok su se naj­vazniji  dogadjaji  na  Zemlji svodili  na Mesecevu  svetlost,  odredjivale  svetkovine,  tad  se je  1o  zbivalo    prema   onome,    sto  se  u  pro­storu moglo promatr ti, -prema odnosu Me­ seca k zvezdama.  Covek je  sricao  smisao sto  ga  je  Logos  upisao  u  prostor da  bi  odredio svetkovine. Ako  pogledate  na  koji naCin se ustanovljuje Uskrs, kako ga sada imamo, videcete da odredjivanje po prostoru size do one tacke, na  kojoj  se  moze  reCi: Sad je prvi  pun  Mesec  iza  ekvinokcija. Dotle je  sve bilo  u  prostoru.  Sad  se  izilazi iz prostora: Nedelja iza proletnog punog Meseca. To je nedelja, koja nije opredeljena prostorom, nedelja odredjena ciklusom go­ disnjeg toka onako, kako  dani  u  sedmici slede jedan iza drugoga: subota, nedelja, ponedeljak, utorak, sreda, cetvrtak, petak, subota, - uvek u toku. Sad izlazimo iz pro­ stora prelazeci od prostornog odredjivanja Meseceve konstelacije sasvim vrememkom toku  nedelja  u  ciklusu  godine.

To je bilo ono drugo, sto se osetilo  u starim misterijama, t. j. da su se ona odre­ djivanja  odnosila  na  kosmicki  prostor  i da se je misterijem na Golgoti izasio iz kosmi­ ckog prostora u vreme, koje samo  po  sebi f!ije vise stajalo u odnosu prema prostoru. Covek  je  na  neki  nacin  istrgnuo   ono,  sto je dovodio u vezu s duhom, iz cisto prostor­ nog.  To  je  bio  ogroman korak prema  duhu.

Podjemo li u  toku  godine,  moglo   bi  se reCi,   dalje  11  smeru   izdisanja,   tad  cemo  u junu   naCi  trece  stanje  Zemlje.  Zemlja je  na onome mestu, koje sada promatramo, sasvim izdahnula.  Sve d11sevno  izlilo  se van,  dalo se  kosmickom   prostoru,  natopilo se snagom S11nca  i  snagom  zvezda.  Hristos  koji  je  ve­zan s dusom Zemlje, sjedinjuje i svoju snagu sa  snagom   zvezda   i  sa  snagom  Sunca,  koje struje  u  duhovnome   Zemlje,   sto se otvorilo prema   svemiru.  Ivanj-dan  je.   Zemlja   je   sas­vim izdahn11la. U vanjskoj fizionomiji, kojom ona  gleda   u   svemir,  ona  ne· pokazuje   svoju vlastitu Sll

Stari   su  posveceni,     osobito  u  severnim delovima     Evrope,   zivo    osecali    un11tarnji smisao  i   duh   vremena   za  vreme  naseg  njeseca juna. Osecali su  svoj11  vlastitu  dus11, koja  se  u  to    vreme   zajedno  sa  dusom  Zemlje  otvara   svemirskim   daljinama.    Osecali su kao da u to vreme ne zive 11 zemaljskome vee u svemirskome. Pred svim oswlim  stva­ rima,  oni  su  si  rekli  ovo:  Mi   sada   zivimo sa svojom dusom u  kosmickim  daljinama, zivimo sa  Suncem,  zivimo  sa  zvezdama,  a ako  svoj  pogled   bacimo natrag  na Zemlju, koja se je napunila biljem sto raste i buja, koja je rodila svakakve zivotinje, tad u bu­ janj11 bilja, u cvecu, koje razvija boje i blesti bojama,  u  insektima,  koji  vrve  amo  i tarno, 11 pticama, koje krstare vazd11hom svojim razlicitim    sarenim    perjem,    u   svemu  tomu vidimo kako sa Zemlje u zrcalnoj slici struji ono,            sto    primamo    u    svoju   dusu     kad napustamo Zemlju. Tad, kada se spajamo s izdisuCim  dahom, da bi onda ziveli kosmicki a ne zemaljski. A i ono, sto se tu na hiijadu razliCitih naCina sareno i bujno pokazuje ka­ ko raste u svemirski prostor, to je po sustini isto. Sarno je to refleksija, snaga koja se reflektira, dok izravnu snagu nosimo mi u nasim  ljudskim  dusama.

Tako su osecali oni ljudi, koji su biii inspirisani na mestima posvecenja i narocito su razumeli svetkovinu letnog obrata sun­ canog.

Vidimo dakle da  je  blagdan  Uskrsa  stav­ ljen  u   veliki  dah  Zemlje  prema   kosmosu.

Ako  prosledimo  taj dah jos dalje dolazimo konacno    do    onoga    stanja,   koje   nastupa koncem  septembra.  Izdahnute  snage pocinj11 se  kretati  opet  natrag.  Zemlja   poCinje. opet udisati.  Dusa  Zemljina,  koja   je  bila  izlita  u kosmos,    povlaci   se    opet   u   unutrasnjost Zemlje.   Ljudske   duse  opazaju   u  svojoj. podsvesti  ili  u  svojirn  vidovitim 11tiscima to udi­sanje   Zemljine   dusevnosti   kao   procese  u samima  sebi.  Ljudi,   koji   su bili  inspirisani saznanjima  posvecenja  o   takovim  stvarima, I]10gli  su  si  onda    reCi . koncern   septembra:

Sto nam je dao kosmos  i sto  se spojilo s nasom vlastitom dusevnom snagom   11sled Hristova  impulsa, pustamo sad da  opet  istice u  zemaljsko, ono  zemaljsko,   koje   je    celog leta  sl11zilo  sarno  odrazu,  sto je  bilo  kao ogledalo  kosmosa,  vanz maljskog    kosmosa.

No  ogleclalo  ne  propusta  niSta   od  onoga, sto  je  pred  njim.  Pa  i  Zemlja,  posto  je  Jeti ogledalo    kosrnickoga, talwdje je u svojoj nutrini  neprozirna,  ne propusta  kosmicko, ne prop11sta zbog toga ni Hristov  impuis u letno doba.  ·

Tad mora Hristov impuls da  na  neki  na­ Cin zivi u  onom, sto se izdise. Sarna Zemlja se pokazuje nepropusna za Hristov impuls. Ahrimanicke sile ucvrscuju se u toj Zemlji nepropusnoj za Hristov impuls. A kad  se covek opet vrabJ sa silama primljenim u sebe iz izdahnutih zemaljskih sila, dakle i sa fir,stovim silama, on uronjuje u Zemlju ahrimaniziranu. 

Ali tada, u sadanjem vremenu Zemljinog razvoja, pocevsi od poslednje treCine 19 stoleca, ljudskoj dusi koja uronjuje dolazi u pomcc iz duhovnih visina snaga Mihajlova. Ona kod tog vracanja Zemljinog daha u Zemlju  sama  napada  zmaja  Ahrimana.

To  su  l razumeli  tok  godine.  Oni  su  znali  da  u  nji­hova  doba  jos  nije  dosla  ta  tajna   da   snaga Mih uronjuje. No oni su znali da ce, ako se duse b11du uvek iznova radjale, doCi ta Mihajlova snaga, da ce prilazlti u pomoc dusama ze­ maljskih ljudi. Tako su oni gledali na tok godine.

Prema tome cete naci u kalendaru na  os­ novu stare mudrosti upisan 29. septembar, nekoliko   dana  iza jesenjeg  iz1ednacenja  dana i noci, Mihajlov dan. A Miholje je bas jed­ nostavnim  liudima  na ladaniu  narocito  važno doba.            

 - No Miholje je usled njegovog polozaja u toku godine vazno godisnje  doba  i  za  one, koji mogu da shvate  ceo  smisao  nase  sa­ danje zemaljske  epohe. Hoce  h  covek  da  se na ispravan naCin svesno postavi 11 sadanje doba on mora shvatiti da je  u  poslednjoj treCini 19. stoleca  Miha jlova  snaga,  onaka kako to mora biti  za  nase  vreme,  prihvatila boj  sa  zmajem,. boj  sa  ahrimanickim  snaga­ ma. I covek mora  da  se  i  sam uvrsti  u  smi­ sao razvoja Zemlje i covecanstva, kad s vla­ stitom   svescu  i na   ispravan  nacin  sudeluje 11  t m1  kosmicko-duhovnom   boju.

Covek bi rekao: Miholjdan je bio do sada seljacl sveta.   No  vi  znate,   kakav  ja   smisao  s  tim vezujem.   Taj   blagdan  je  pozvan  da   iz  sa­ znanja celog smisla zemaljsko-kosmickog  go­disnjeg  disanja  sve vise  i  vise  postane  svet­ kovina, koja  nadop11nja  Uskrs.   Jer tako ce morati  misliti  covecanstvo,  koje   ce  iznova  i -u   duhovnom   smislu  razumevati  zivot  Zemlje.

Dok se zbivalo  letno izdisanje Zemlje,  ona je  ahrimanizirana.  Jao!  kad bi  u  tu  ahriman­ iziranu Zemlju  palo  rodjenje  Isusovo.  Pre nego  se  opet  zavrsi   tok    godine  i    nadodje decernbar, kad ce se opet roditi  Hristov im­ puls  u  oduhovljenoj  Zemlji,  moraju   duho­ vne sile ocistiti Zemlju od zmaja, od ahri­ maniCkih sila. 1 mora se spojiti  Mihajlova snaga  sa  Zemljinim   disanjem,  koje   stmji  u nju od septembarskog do decembarskog vremena.   S tim  disanjem    se  mora   spojiti Mihajlova snaga,  koja  cisti  i  pobedjuje  zlo­ ga Ahrimana, da bi  na  ispravan  nacin  mo­ gao doci blagdan Bozica i da bi se na is­ pravan naCin moglo zbiti rodjenje Hristova impulsa, koji onda dalje dozreva do pocetka izdisanja,   do   uskrsnog   vremena.

Taka vidimo da se moze reCi: U bozicnje vreme  Zemlja  je  svoju   dusu  s   v elikim  da­ hom godine primila u sebe.  Radja  se  Hris­ tov impuls u Zemljinoj dusi, koju je Zemlja primila  u  sebe.  Sa  izdisanjem  Zemlje  pre­ ma proletnom vremenit struji on napolje u kosmos.  I  vidi  snage  zvezda,  stupa  s njima u  medjusobno  delovanje,  ali   ne  tako   vise da stupa u odnos samo prostorno, nego vremenski, tako da se vremensko izdvaja iz prostornog.

Uskrs j prve nedelje iza proletnog punog Meseca_ Covek se sa svojom dusorn  u  tom punom  izdisanju  dize  n:lpolje  u  kosmos, pronice se i prozima snagama zvezda,  i  sam prima i sa  Zemljinim  dahom  dah  sveta,  pro­ zima se snagama Uskrsa. A najvise  stoji  on posred toga, cim se poceo  tako pronicatl,  0 Uskrsu i za  vreme  Ivanja.  A onda se mora vracati  sa  Zemljinom   dusom   i   ujedno   svo­ jom  vlastitom  dusom  u  Zemlju.   Ali  je   upu­ cen  na  to  da  uza  nj  stoji  Mihajlo,  da  bi covek mogao na ispravan nacin prodreti u zemaljsko, kad Mihajlove snage pobede ah­ rimanicke    sile.

I  uvek  sve  vise  povlaci  se  dusa  Zemljina s udisanjem u samu Zemlju, dok ne dodje Bozic.  I   danas   ispravno   slavi   Bozic   onaj, koji  si  veli:  Mihajlo  je  ocistio  Zemlju,  da bi o  Bozicu  na  ispravan   nacin    mogao   da  se rodi Hristov impuls. A onda opet pocinje strujanje napolje u kosmos. I sad  pri  stru­ janju   napolje  uzima    sobom   Hrist   Mihajla, da bi Mihajlo one sile, koje  je  istrosio  11 svojoj    borbi    sa   zemaljskim    ahrimanickim silama, mogao ponovno  steCi iz kosmosa. S uskrsnjom dobom poCinje i Mihajlo opet uronjavati   u   kosmos  iprotkiva  se kosmickim silama  najjace  o  Ivanju.

I  covek,  koji  danas  ispravno shvati, sto ga kao coveka spaja sa Zemljom, veli si: Za nas pocinje  vremensko  razdoblje, ako mi Hristov impuls  ispravno   vidimo,  kad  znamo. da  ga u  !oku  godine  snaga  Mihajlova   na  pravi  nacin prati, ako tako reCi vidimo Hrista, bko struji dole  na  Zemlju   i  gore  u   kosmos, (lemniskata), a prati ga na odnosni nacin Mihajlo, koji  se bori u Zemlji, Mihajlo, koji u   svetskim   daljinama   stice  snage  za  borbu. 

ko ce cov u nase vreme u  pravom smtslu razumetl 1 uskrsnju misao ako budt> zna? uz onu n jgran ijozniju sliku, koja do­ nost prosvetlenJe u ztvot Zernlje, uz sliku onaga. k_oji ustaje iz groba, uz Hrista koji pobedJUJe smrt, nadodati  bice  Mihajlovo  s de ne strane Hrista Isusa, dok u toku godine Hnstova  srl8ga  protkiva  Zemljin  dah.

Ko  tako    ume    uz  svaki    od   cetiri    velika godisnja  bl;::gdana,  dakle      i o  Uskrsu,    da u sebi  ozivi  misao  na  Hrista,  taj  ce tu    misao oziveti     onako    kako    ona   danas    treba    da zivi,    ako   covek  se  moze      uvrstiti  u    sadasnjost  potpuno  svesno.   Nada   u   dolazak Mih jloye sns_ge u :;Juzbi Hristove snage, odusevljavala Je one, koji  su  na  ispravan nacin razumevali Hristov impuls sve  do na­ seg  vremena.

Narocito  u  danasnje doba  nastaje  obaveza dCJ          se         prozmemo       Hristovim        impulsom         u mislu  Mihajlove  misli.  A  prozimamo  se na 1spr.  an  na9  tim.impulsom,  ako  pogodimo spoJ! I uskrsnJu  m1sao s delotvornom  miSlju M1ha]lovom inacinom, kako je ta misao unisla u  covecansivo,  a  to  sam   ja  cesto  razlagao.