Viševekovno iskustvo astrologije pokazuje da je ljudi ma rođenim u jednom ili drugom znaku zodijaka potrebna povećana količina određenih materija, i samoseuto m slučaju čovek oseća potpuno zdrav. Sada, znajući da u prvoj i trećoj fazi lunarnog ciklusa dolazi do akumulacije raznovrsnih ma terija u organizmu, mi možemo dopunski, pomoću ishrane, trava i tome slično, unositi u organizam nedostajuće materi je. Evo preporuka prema znacima zodijaka.
Ovan (21. marta - 19. aprila). Potreba za hranom koja sadrži fosfat kalijuma. Trave - gorušica, aloja, beli luk (češnjak). Vitamini - A, B C; mikroelemenat - organsko gvožđe. Preporučljivi proizvodi - cvekla, jabuke (naročito je dobra smesa sveže isceđenih sokova od cvekle i jabuka u odnosu 1: 4), celer, šargarepa, spanać, orasi.
Bik (20. aprila-21. maja). Potreba organizma za hranom koja sadrži sulfat natrijuma. Trave - zova, žalfija, kisel jak (kiselo zelje). Vitamini - A i E; mikroelement - med. Preporučljivi proizvodi - kupus, luk, cvekla, tikva (bunde va); za one koji žive pored mora - morski plodovi.
Blizanci (22. maja - 21. juna). Potreba za hranom koja sadrži hlorid kalijuma. Trave - celer, hmelj, val eri Jana. Vita mini - grupe B, C, E i D. Preporučljivi proizvodi - proklijalo
zrno, orasi, celer, kaj sije (naročito sušene), sirevi i posno meso.
Ra k (22. juna - 21. jula). Potreba za hranom koja sadrži fluorid kalcijuma. Trave - ružmarin, ugas {Nasturtium offi cinale). Vitamini -B 2 , C, E. Preporučljivi proizvodi - lisnati kupus, proklijalo zrno i hleb od njega, limun, suvo grožđe.
Lav (22. jula -21. avgusta). Potreba za hranom koja sadrži fosfat magnezij uma. Trave - kleka, aromatična rut- vica, mirodija, peršun. Vitamini - C i E. Mikroelemenat - zlato. Preporučljivi proizvodi - kukuruz, jaja, plodovi mora, salata, golubika (Vaccinium uliginosum).
Devica (22. avgusta - 22. septembra). Potreba za hranom koja sadrži sulfat kalijuma. Trave - cikorija, letnji čubar. Vitamini grupe B. Mikroelemenat - organsko gvožđe. Preporučljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, salata endivija (Cichorum Endivia), lešnik.
Vaga (23. septembra - 22. oktobra). Potreba za hranom koja sadrži fosfornokiseli natrijum. Trave - čubar, ljubičica. Vitamini - A i E. mikroelement - mangan. Preporučljivi proizvodi - hleb od proklijalog zrna, jaja, riba, zelen, suva smokva, agrumi.
Škorpija (23. oktobra - 21. novembra). Potreba za hranom koja sadrži sulfat kalcijuma. Trave - pelen, bazi lika. Vitamini - grupe B, C i E. Mikroelemenat - organsko gvožđe. Preporučljivi proizvodi- špargla, rotkvica, šljive, sveže isceđeni sokovi od cvekle sa jabukama.
Strelac (22. novembra - 21. decembra). Potreba za hranom koja sadrži dioksid silicijuma. Trave - žalfija, slez, crvena detelina. Vitamini - C i E. Mikroelemenat - kalaj (kositar). Preporučljivi proizvodi- hleb od proklijalog zrna, zelen od peršuna, šargarepa, pastrnjak, jetra.
Jara c (22. decembra - 20. Januara). Potreba za hranom koja sadrži fosfornokiseli kalcijum. Vitamini - A, C i E. Mikroelement - olovo. Trave - divizma (Verbascum thap- sus). Preporučljive namirnice - sočivo (leća), agrumi, jaja, brokuli.
Vodolija (21. Januara-19. februara). Potreba za hranom koja sadrži hlorni natrijum. Trave - vratič, gavez. Vitamini
- C i E. Preporučljivi proizvodi - med, jabuke, tvrdi sir, li mun, zelen od repe.
Ribe (20. februara - 20. marta). Potreba za hranom koja sadrži fosfat gvozda. Mikroelement - organski jod. Vitamini E, D i C. Trave - morski kupus, apotekarski borac (Borago officinalis). Preporučljiva hrana - krastavci, bobovi, badem ili lešnik, goveđa jetra.
Posebne preporuk e u četvrtoj fazi lunarnog ciklusa: za kontakte između supružnika nepoželjan je 23. dan, a povo ljan je 24. dan. Suzdržite se od bilo kojih energetskih gu bitaka 28. i 29. dana lunarnog meseca. Sačuvajte snagu za uspešan zaokret smera kretanja energije i tečnosti u orga nizmu, jer za gašenje najvećeg prilivnog talasa organizmu je potrebno i više energije, nego u drugim posebnim tačkama. Otuda - umerenost tih dana mora biti u svemu.
Nesposobnost organizma da se na vreme potčini gravi tacionim silama, da pređe sa sabijanja na širenje, i obrnuto, promena bujica (energije i tečnosti) - dovodi do naglih i ve likih neprijatnih posledica u dane posebnih tačaka: 8, 15, 22. i 29. dana lunarnog ciklusa. Viševekovna praksa tibetanske i indijske medicine samo to potvrđuje. Teoretsko obrazloženje tih nepovoljnih dana sa naučne tačke gledišta prvi put je za širi krug čitalaca dao autor ove knjige.
Sada, poznavajući sastavne delove važnijeg lunarnog ciklusa, mi možemo izbeći do 90% raznovrsnih grešaka i ne prijatnih (neugodnih) neuspeha u stvaranju vlastitog proc esa lečenja. Pridržavati se nečijih krutih instrukcija, propisa predstavlja besmislicu. Prirodni lunarni ciklus - to je važan zakon života i ozdravljenja, ukoliko ga se pridržavate vodi vas prema stabilnom zdravlju i procvatu.
Primer. „Sa sistemom ishrane i čišćenja organizma upo znala sam se, pročitavši članke N. A. Semjonovoj. Od tada je počeo moj entuzijazam: Breg, Šelton, Vostokov, Šatalova, Knejp, Armstrong itd. Trudim se da sistemu pridružim svoje poznanike.
Izvršila sam čišćenje organizma. Zdravlje mi je dobro (imam 53 godine). Odavno se hranim pravilno i nikada nisam gladna, bez naprezanja - takođe.
Mislim, da svako od nas mora da odradi svoje bolesti, životne nedaće, da shvati smisao svog života.
Svakog dana vežbam gimnastiku prema Ni šiju, čitam molitve, Jevanđelje, idem u crkvu, venčana sam sa svojim mužem. To jest čvrsto verujem, da smo mi na Zemlju došli po volji Boga i, kako kaže moja mama - Ni jedna dlaka ne otpada s čoveka bez volje Boga".
GODIŠNJI BIORITMOVI
Onaj koji hoće da zasluži stvarno i puno priznanje u umetnosti tečenja treba, pre svega, da ima u vidu karakteristike godišnjih doba ne samo zbog toga što se ona razlikuju jedno od drugog, već i zato što svako od tih doba može izazvati najrazličiti]e posledice... Od atmosferskih pojava zavisi veoma mnogo, jer se stanje organizma menja u skladu sa naizmeničnošću godišnjih doba.
Hipokrat
Zemlja se okreće oko Sunca ne po kružnici sa centrom na Suncu, već postoji ekscentričnost. Zato je početkom Januara Zemlja najviše približena Suncu, a početkom jula najudaljenija od njega. Kao rezultat toga, rastojanje između Zemlje i Sunca menja se tokom godine približno za 4,8 mili- ona kilometara. Otuda se menjaju i dva najvažnija sunčeva uticaja: gravitacioni i svetlosni, to jest Jang - teški i Jin - laki. Na primer, godišnje promene energije koja dospeva na Zemlju u vidu toplote i svetlosti iznose 7%.
Uticaj osobina godišnjih doba na organizam čoveka
Imao sam tri dvorca: jedan za zimski boravak, drugi - za letnji i treći - za kišno godišnje doba. I u poslednjem sam boravio četiri kišna meseca ne izlazeći.
Buda
Do smene godišnjih doba dolazi zbog promene količine energije koja dolazi od Sunca. U dane letnjeg solsticijuma (sunčeve prekretnice, MŠ) svetlosni dan je najduži i na površinu Zemlje pada maksimum sunčeve energije. U dane zimskog solsticijuma, premda se Zemlja nalazi najbliže Suncu, ona je tako postavljena u odnosu na sunčani snop, da su dani najkraći i njena površina dobij a minimum en ergije. U dane prolećne i zimske ravnodnevice, dani i noći su izjednačeni. Količina sunčeve energije koju Zemlja dobij a srednje je veličine, između maksimuma i minimuma, što je najoptimalnije za žive organizme i aktivira njihovo razmnožavanje.
Pored promene sunčanog snopa koji dospeva na površinu Zemlje, menjaju se i drugi parametri koji zavise od njega: vlažnost, aerojonizacija, parcijalna gustina kiseonika i niz drugih. Na primer, maksimum aerojona uočava se od av- gusta do oktobra, minimum - od februara do marta. To se odražava na aktivnost organa i sistema čoveka. Pošto pluća aktivno rade kada je u atmosferi mnogo aerojona, i njihova najveća aktivnost se ispoljava ujesen. Parcijalna gustina kis eonika najveća je zimi u Januaru, a minimalna - u junu-julu. Te oscilacije se veoma odražavaju na rad celog organizma, naročito bubrega. Oni su najaktivniji u zimskom periodu.
Drevni Indusi i Tibetanci su čitavu godinu podelili na tri godišnja doba: Sluzi (Kapha), Žuči (Pitta) i Vetra (Vata). Da biste bili zdravi i da biste se uspešno štitili od nepovo ljnih dej stava svakog godišnjeg doba, propisuje se vođenje posebnog načina života, ishrana hranom sa odgovarajućim ukusima, konzistencijom (gustinom) itd.
Godišnje doba Sluzi karakteriše se vlažnošću i svežinom, tj. vlagom; godišnje doba Žuči - toplotom i vlažnošću, a
godišnje doba Vetra je suprotnost dobu Sluzi, ono je suvo i hladno. Pošto se kod nas klimatski uslovi srednjeg pojasa Rusije mnogo razlikuju od tibetskih i indijskih, uradio sam prilog u zavisnosti od kolebanja temperature, vlažnosti itd. na našim geografskim širinama tokom godine. Kao rezultat dobio sam sledeći dijagram (slika 15).
Godišnje doba Sluzi kod nas se javlja dva puta godišnje
- u proleće i ujesen, pri čemu drevnomski nazivi meseci odgovaraju suštini prirodnih procesa. U proleće, u godišnje doba Sluzi spadaju sledeći meseci: vodolija (april) sa obuh- vatanjem manjeg dela protaljnika (mart) i travnja (maj). Ujesen to su meseci: grjaznik (oktobar) i manji deo listo pada (septembar) ipoluzimnika (novembar). Godišnje doba Žuči obuhvata čitavo leto i manji deo proleća i jeseni. U tom dobu temperatura je u plusu i dovoljno visoka - iznad
+10°C. Suštinu tog godišnjeg doba odražava mesec grozovik (juli) - burno odvijanje atmosferskih procesa u prirodi. Godišnje doba Vetra obuhvata svu zimu: hnnirenj (decem bar), prosinac (Januar) i Ijutenj (februar), a takođe obuhvata deo poslednjeg meseca jeseni poluzimnika (novembra) i deo prvog meseca proleća protaljnika (marta). Po pravilu, u tom godišnjem dobu temperatura je najniža u toku godine, suvo je i vetrovito.
Svako od navedenih godišnjih doba odlikuje se time što se u periodu njegove aktivnosti karakteristike doba preno se na organizam. Tako, pod uticaj em godišnjeg doba Sluzi hladnoća i svežina nagomilavaju se postepeno u organizmu i počinju da ometaju njegovu normalnu životnu aktivnost. To se ispoljava kroz niz patoloških simptoma, koji su opisani u poglavlju Individualna konstitucija čoveka. U godišnjem dobu Žuči zapara i vrelina nagomilavaju se u organizmu, a u
godišnjem dobu Vetra - hladnoća i suvoća. Često se dešava da svežina (vlažnost) koju je organizam prethodno nagomi lao u godišnjem dobu Kapha prelazi u sledeće godišnje doba
tela čoveka to se ispoljava u vidu drhtavice i poremećaja probave. 3. Rast biljaka se stabilizuje. 4. Sila teže Sunca je najmanja, što izaziva „smanjivanje" mase tela.
Sezona Sluzi - proleće. 1. Podizanjem temperature dola zi do otapanja leda i stvaranja vode. U tom periodu je pro hladno i sveže. 2. Počinju da rastu biljke; prolećno teranje kod životinja. Najpovoljnije vreme za začeće. 3. U to vreme javljaju se oboljenja izazvana prehladom, tj. prisutno je prepobuđivanje životnog principa SLUZI. 4. Gravitaciona energija Sunca je uravnotežena.
Sezona Sluzi - jesen. 1. Sa zahlađenjem dolazi do zguš- njavanj a vodenih para i padaju kiše. U to vreme je prohladno i sveže. 2. Semena biljaka počinju da klijaju, sazreva druga letina; jesenjsko teranje kod životinja. 3. Sklonost prema prehladama. 4. Gravitaciona energija Sunca povoljna je za život.
Slika 15. - Dijagram godišnjih doba
Sezona Žuči - leto. 1. Produžava se podizanje tempera ture što izaziva isparavanje vode. Samo isparavanje oduzima deo toplote, a isparena voda se kondenzuje u oblake, koji ne propuštaju sunčeve zrake. Rezultat je da se sredinom perioda žuči odvija snažan energetski proces. 2. Na nivou fizičkog
Sezona Vetra - zima. 1. Sa smanjenjem spoljašnje temperature dolazi do kristalizacije vode. Sve se suši od vetra i hladnoće. 2. Prestaje aktivnost biljnog života. Orga nizam čoveka se nalazi u najnepovoljnijim spoljašnjim us- lovima. 3. Veoma jako skupljanje usled sunčane gravitacije i spoljašnje hladnoće izaziva raznovrsne spazmove u orga nizmu: išijasi, insulti, infarkti, ukočenost, teška pokretlji vost itd. Deo oboljenja ispoljava se akutno u vidu naglog podizanja telesne temperature.
Da bi se sprečili štetni uticaji godišnjih doba na orga nizam čoveka, narodna mudrost je ukazivala na pridržavanje sistema profil akti čkih mera radi odstranjivanja iz organi zma viška sluzi, žuči i suvoće. Iz čega se sastoji taj sistem profil akti čkih mera?
1. Čišćenje organizma - „Panča-karma" (pet dejstava) ajurvedista; „pet uputstava" Tibetanaca; sistem postova kod slovenskih i muslimanskih naroda.
2. Vođenje određenog načina života u svakom godišnjem dobu - U godišnjem dobu Sluzi, kada je sve okolo sveže i prohladno, treba živeti u toploj i suvoj prostoriji, stimuli sati se na aktivni način života, koji sprečava nagomilavanje sluzi u organizmu; u godišnjem dobu Žuči, obrnuto, potrebno je nalaziti se u prohladnoj, provetrenoj prostoriji, rasprašivati osvežavajuće aromate, fizički se mnogo ne zamarati; u godišnjem dobu Vetra, kada je suvo i hladno, treba se gre- jati pored vatre, posećivati parno kupatilo (saunu), trljati telo uljem (maslinovim ili pretopljenim maslacom), da or ganizam ne dehidrira i da sačuva toplotu.
Uzimanje određene hrane - U godišnjem dobu Sluzi treba uzimati suvu, toplu hranu, začinjenu zagrevajućim začinima, koji sprečavaju nagomilavanje sluzi u organizmu čoveka; u godišnjem dobu Žuči - prohladna, vodnjikava hrana, bez začina, kiselog ukusa, koja pomaže organizmu da sačuva vlagu i sprečava njegovo pregrevanje; u godišnjem dobu Vetra - vruća, vodnjikava, masna hrana, začinjena zagrevajućim začinima, na primer, jak boršč (čorba sa cve- klom i ostalim povrćem) ili supa, slanina sa senfom itd., koji ne dozvoljavaju organizmu da se ohladi i izgubi vlagu. Naravno, to su najprostiji saveti u ishrani, koje omogućavaju da se jednostavno suprotstavite štetnim uticajima godišnjih doba.
Veoma je važno znalački izvršavati sve preporuke za ozdravljenje u skladu sa godišnjim dobima. Čovek, koji usaglašava svoj život s bioritmovima Prirode, dobij a
ogromne prednosti u produženju života, stvaralaštva i samo- realizacije.
AKTIVNOST ORGANA I FUNKCIJA ČOVEČJEG ORGANIZMA PREMA GODIŠNJIM DOBIMA
Zbog promene dnevnog i noćnog vremenskog intervala (to jest pristizanja određene količine sunčeve energije) i de- jstva sile teže Sunce - Zemlja - Mesec, godišnja doba ispol- j avaj u bitan uticaj na aktivnost 12 energetskih kanala, a kroz njih na funkcionisanje organa vezanih za njih. Tako, stoje duži svetlosni deo dana, tim je jači rad kanala (i organa ve zanih za njih) koji „rade" u to vreme. Stoj e duža noć, tim snažnije „rade" kanali tamnog doba dana. Savremena me dicina statistički potvrđuje prisustvo te činjenice bez opisiv anja mehanizma uticaja. Tako, do prekida rada srca (infarkta) najčešće dolazi u Januaru noću; vrhunac infarkta miokarda javlja se u periodu od kasne jeseni do zime, a minimum na vedene patologije javlja se u avgustu-septembru. Prema po dacima duodenoskopije, upalne promene na sluzokoži pro- bavnog trakta najmanje su leti i početkom jeseni, a najveće zimi i početkom proleća. Težina novorođenčadi je najveća (3040 - 3120 grama) u januaru, februaru, martu; u junu, julu, avgustu - najmanja (1940 - 3060 grama). Prisustvo navedenih fenomena objašnjava se:
a) oscilacijama snopa sunčeve energije i
b) oscilacijama gravitacionog uticaja Sunca.
Razmotrimo slučaj infarkta miokarda u januaru. U to vreme (noću) na čoveka deluje najveća sabijajuća gravita ciona energija Sunca, Zemlje, a ako je mlad Mesec, tada i
Meseca. Kao rezultat toga, kod čoveka sa tkivima ogrubelim od nečistoća gubi se elastičnost mišića, i oni se prosto kidaju pod dejstvom krvnog pritiska ili sprečavaju kvalitetan protok krvi, a kao rezultat toga dolazi do odumiranja dela srčanog mišića. Ta oboljenja su minimalna leti, zato što su tkiva maksimalno raširena i nema nikakvih prepreka za kvalitetan krvotok.
Rađanje dece sa najvećom težinom zimi može se objasniti sa postepeno narastajućom gravitacijom ploda, koju spolja potpomaže sunčeva gravitacija koja je u porastu. Kao rezul tat tog zajedničkog dejstva gravitaciono polje deteta može oko sebe da zadržava više materija nego leti, kada je gravi tacija Sunca minimalna. Već na osnovu tih pojava godišnjih doba mogu se izvesti odlične praktične preporuke. Na pri mer, ženama čiji su kanali za rađanje uski, uska karlica itd., može se preporučiti da rađaju decu leti, a onima koje rađaju decu male težine - da planiraju rađanje sredinom zime.
U „Čžud-ši" nalazi se sledeći opis aktivnosti organa u različitim godišnjim dobima:
„Tri prolećna meseca - sezona rasta trava, drveća, sokova iz drveća i bujanja pupoljaka.
Rta-ba, Nag-po regulišu vreme.
U toj sezoni počinju da pevaju ševe.
Sedamdeset dva dana drvo - jetra pojačava svoj puis; Kao glas ševe, on je tanan i napregnut.
Preostalih osamnaest dana pojačan je puis zemlje - sle-
zine.
U tri letnja meseca otvara se lišće, počinju kiše. Sa-ga, Sion, Čhu-stod regulišu vreme.
Čuje se pevanje kukavice - carice pernatih. Sedamdeset dva dana vatra - srce pojačava svoj puis;
Kao glas kukavice, on je pun i otegnut.
Preostalih osamnaest dana pojačan je puis zemlje - sle- zine.
Tri jesenja meseca - sezona sazrevanja žitarica, plodova. Gro-bžin, Khurums-stod, Dbjub regulišu vreme.
U vazduhu se čuje šum krila ptice ur-ba.
Sedamdeset dva dana gvožđe - pluća pojačavaju svoj puis;
Kao glas ptice bied-po, on je kratak i žestok (odsečan). U preostalih osamnaest dana bije puis zemlje - slezine. Tri zimska meseca - sezona zamrzavanja tla i vode. Smin-drug, Mgo, Rgjal regulišu vreme.
U vazduhu odjekuje rika crnih jelena.
Sedamdeset dva dana voda - bubrezi pojačava svoj puis; Kao glas ptice mthing-ril, on je mekan, monoton. Preostlih osamnaest dana pojačan je puis Zemlje - sle
zine."
U tom poetičnom obliku sadrži se glavna tajna svemira (vasione), a upravo i redosled stvaranja osnove celogpros transtva i cirkulacija energije u tom prostranstvu. Ukratko ću opisati taj redosled:
1. Cetverodimenzionalniprostor.
Osnovu četverodimenzionalnog prostora predstavlja rav- nostrana četvorostrana piramida. Napravite tu piramidu od ravnog crteža (slika 16 pod a). Kao rezultat toga dobićete piramidu prikazanu na crtežu 16 pod b.
Slika 16. - Osnova četverodimenzionalnog prostora
2. Sada na stranicama te piramide napravite po još jednu istu takvu piramidu. Kao rezultat takve konstrukcije dob i ćete figuru koja se sastoji od pet jednakih piramida, u čijem cen tru se nalazi prva piramida kao osnova. Prema tome, central na piramida je upravo primarni elemenat zemlja - koja pred stavlja temelj (osnovu) i nalazi se u centru, a na stranicama
- četiri druge piramide: drvo, vatra, metal i voda. Grafički, na ravnoj površini to se prikazuje kao na slici 16.
Ali zapreminska konstrukcija, kao što sam naveo, sadrži mnogo više informacija. Figura, koja se sastoji od pet pirami da, omogućava da se shvati Veza pet primarnih elemenata, dvanaest kanala, osam posebnih (akumulirajućih) kanala, vreme rada svakog primarnog elementa, a takođe organa ve zanih za primarne elemente. Na toj figuri nalazi se 12 strani ca, tj. kanala, kroz koje cirkuliše energija, osam uglova na kojima se ta energija prikuplja (tj. „čudesnih meridijana"); jedna piramida sastoji se od 720° (četiri trougla pomnoženo sa 180°) - eto odakle se dobij a broj 72; broj piramida - pet. To je u celini 360°. Zato u takvoj figuri energija cirkuliše na sledeći način: obilazi četiri stranice jedne piramide (na
primer, drvo) za 72 dana; prolazi kroz jednu stranicu cen tralne piramide (zemlja) za 18 dana i ulazi u sledeću pirami du (vatra), cirkulišući po njoj takođe 72 dana i tako dalje. U
„Kalagiji" se razmatra pitanje o povezanosti prostranstva i energije koja cirkuliše u njemu, ali u tako komplikovanom obliku, da se postavlja pitanje o tačnosti izvora i verodosto- jnosti informacije. Bez dobrog objašnjenja (komentara) ta knjiga će predstavljati gomilu papira na čijim se koricama nalazi nepoznati amblem.
Eto tako, čovečji organizam kao prostorna tvorevina sačinjen je po tom istom principu (princip ili zakon sličnosti), i u njemu isto tako cirkuliše energija, a „unosi je " ujedan ili drugi „primarni elemenat" gravitaciona energija. Leti ona vuče centar teže našeg tela nagore (jug) - aktivira srce (bije puis); zimi vuče nadole (sever) - aktivira bubrege; u proleće vuče udesno (istok) - aktivira jetru i, na kraju, ujesen vuče ulevo (zapad) - aktivira pluća. U intervalima (nakon 72 dana aktivnosti jednog ili drugog „primarnog elementa" i za njega vezanog organa) po 18 dana ona, prolazeći kroz centar, aktivira slezinu (pankreas i želudac).
Ta teoretska pretpostavka predstavlja uputstvo kako i šta da radimo u periodima aktivnosti srca, pluća, slezine, jetre i bubrega, a od čega da se suzdržavamo.
Prvo ćemo konkretno razmotriti kako otkrivati periode aktivnosti organa tokom godine. Za to je potrebno da se ko ristite istočnjačkim kalendarom. Početak godine kod njih varira od 20. januara do 20. februara i povezuje se sa mla dim Mesecom, kada Sunce ulazi u sazvežđe Vodolija. Evo datuma nastupanja Nove godine u istočnjačkom stilu: 1999. godina - 16. februara; 2000. godina - 5. februara; 2001. godina - 24. Januara. Od tih datuma računajte 72 dana ak-
tivnost drveta - jetre; dodajte tome 18 dana aktivnosti zem lje - slezine i tako dalje. Na primer, evo kako je raspodeljena aktivnost organa u 2001. godini:
Bubrezi i mokraćni mehur. Aktivni su od 1. do 11. janu ara.
Slezina, pankreas i želudac. Aktivni su od 12. do 24. j anuara.
Jetra i žučna kesa Aktivni su od 24. Januara do 5. aprila. Slezina, pankreas i želudac. Aktivni su od 6. do 23. aprila. Srce i tanko crevo. Aktivni su od 24. aprila do 4. jula.
Slezina, pankreas i želudac. Aktivni su od 5. aprila do 22 jula.
Pluća i debelo crevo. Aktivni su od 23. jula do 2. oktobra.
Slezina, pankreas i želudac. Aktivni su od 3. do 20. ok tobra.
Bubrezi i mokraćni mehur. Aktivni su od 21. oktobra do
31. decembra.
Kao dopunu mojim knjigama ja svake godine posebno izdaj em kalendar pod nazivom Lunarni kalendar za 200... godinu. Koristite te kalendare.
Praktičn e preporuke :
1. Najpovoljnije vreme za lečenje bilo kog organa - to je vreme njegove najveće aktivnosti tokom godine.
2. Profilaktički održavajte svoje slabe organe u periodima slabe aktivnosti. Na primer, srce održavajte zimi, bubrege
- leti, jetru - ujesen, pluća - u proleće.
3. Čišćenje ili obnavljanje (regeneraciju) organa vršite u njihovom najaktivnijem periodu. Za jetru je to proleće, za srce - leto, za bubrege - zima, za pluća - jesen, za želudac
- međusezona.
4. Nikada ne stimulišite po prirodi jak organ, jer će, po zakonu antagonizma, on još više gušiti suprotni slabi organ. Na primer, stimulacija bubrega zima još više guši srce i obr nuto, stimulacija srca leti još više guši slabe bubrege. To isto se odnosi na jetru i pluća.
Pristupajući obnavljanju organa, treba izabrati vreme koje je najpovoljnije za to (za srce - leto itd.). Lično vam savetu- jem da primenjujete sledeći redosled za kvalitetno obnavl janje jednog ili drugog organa:
1. Kapitalno očistite svoj organizam. Bez toga, bez obzira na to o čemu se radi, računajte daj e kvalitetno obnavljanje potpuno beskorisno. Kako čistiti organizam opisano je u knjizi „Čišćenje organizma" istog autora.
2. Izaberite povoljan godišnji period; uskladite ga sa Jangskom fazom lunarnog meseca (I ili III); pristupite samoj terapiji za vreme maksimalne aktivnosti organa kojeg želite da obnovite. Drugim recima, vi morate svesno da uskladite tri faktora najveće aktivnosti: godišnje, mesečne i dnevne. Tek tada će vam sve poći kao po maslu.
Ukoliko ne budete prilagođavali svoj način života u skla du s bioritmovima, tada ćete brzo izbaciti svoj organizam iz stroja.
Primer. „Primenjujem urinoterapiju godinu i 4 meseca. Uspesi su sledeći: oslobodila sam se hroničnog hol eci štiti sa, hroničnog gastritisa sa smanjenom kiselinom, hroničnog kolitisa i hemoroida. Rođena sam 1939. godine, penzioner, radila sam kao profesor istorije u srednjoj školi.
Očistila sam creva od šljake prvo običnim urinom, a za tim ukuvanim. Posle 2 meseca osulo mi se celo telo, počela sam da gladujem jednom nedeljno po 24 sata. Međutim osip
se zadržao više od tri meseca. Razmišljala sam da prekinem sa manipulacijom mokraćom, ali sam odlučila da očistim jetru. Posle čišćenja jetre ospe su nestale i poboljšalo se samoosećanje. Od marta do jula 5 puta sam čistila jetru i 2 puta debelo crevo (u februaru i avgustu) Šank-prakšalanom. U desnom bubregu izdrobio mi se kamen, ostali su sitni parčići, tj. pesak. Sada se osećam mnogo bolje, nego kada sam imala 40 godina života, bez preuveličavanja".
bglavac
irida
edin.kecanovic
