Učenik priđe učitelju:

-    Godinama sam tragao za prosvetljenjem - reče. - Osećam da sam blizu. Zanima me koji je sledeći korak.

-    A čime se ti izdržavaš - uputa učitelj.

-    Još nisam naučio da sam sebe izdržavam; otac i majka mi pomažu. Međutim, to su sitnice.

-    Sledeći korak ti je da gledaš u sunce pola minuta - reče učitelj. Učenik ga posluša.

Kad je završio, učitelj ga zamoli da opiše polje koje se prostire oko njih.

-    Ne uspevam da ga vidim, sjaj sunca mi je zaslepeo oči - odgovori učenik.

-         Čovek koji traži jedino svetlost, a prepušta drugima svoje odgovornosti, neće nikada uspeti da dospe do prosvetljenja. Čovek koji netremice gleda u sunce završi kao slepac - objasni učitelj.