POGLAVLJE IX

Opisali smo tri osnovna uslova, pod kojima je kreiran Univerzum. Sada ćemo proučiti dva fundamentalna zakona koja vladaju nad svim što postoji i živi, na svim stupnjevima kreiranog Univerzuma. Prvi od tih zakona uslovljava postojanje svega što ispunjava Kosmos, bilo da su to bića, objekti ili dogañaji.

Drugi fundamentalni zakon vlada nad svakom aktivnošću i svakim pokretom, posebno nad procesom života u svim njegovim oblicima, sve do najsuptilnijih i najintimnijih pokreta mišljenja i osećanja.

Ta dva fundamentalna zakona su sveprisutna i prožimaju sve: niko i ništa im ne može umaći.

(2)

U ezoterijskoj nauci prvi zakon se naziva Zakonom Tri. Njegova definicija objašnjava njegovo ime:

Definicija: Sve što postoji, postoji kao rezultat konvergentne akcije tri sile na istoj tački i u isto vreme: pasivne, aktivne i neutralne.

Primetićemo da te tri tačke reflektuju tri osnovna stanja u kreaciji Univerzuma, o kojima smo već govorili. Kao takve, one unutar kreiranog Univerzuma predstavljaju manifestaciju ta tri osnovna stanja, kako su osmišljeni od strane ne-manifestovanog Božanstva u pre- egzistenciji Sveta. Pasivna sila je izvedena iz statičkog stanja: Prostora. Aktivna sila je izvedena iz dinamičkog stanja: Vremena. Najzad, neutralna sila osigurava održanje Ravnoteže u svim Univerzumima, na svim planovima i na svakom koraku.

Prirodno, budući da su sile, te tri sile si aktivne. Njihova imena izražavaju ulogu, koju svaka od njih igra u saradnji, koja raña odreñeni fenomen koji se razmatra.

Sagledan iz tog ugla, život u Univerzumu nije ništa drugo do neprekidan proces kreacije u svakom domenu, na svakom planu i na svakom koraku. Uz to, na svaki dogañaj, veliki ili mali, važan ili beznačajan, se prenosi aktivnost analogna Prvoj Kreaciji čitavog Univerzuma, sa svim očuvanim proporcijama; u tom aktu, kao što smo rekli, te tri sile deluju kao replika tri stanja, koja su osmislila kreirani Univerzum pre njegove manifestacije.

Klasičan primer, koji ezoterične škole daju da predstave igru te tri sile je hleb. Da bismo napravili hleb, moramo imati brašno, vatru i vodu. U tom primeru, brašno je sprovodnik pasivne sile, vatra aktivne sile, a voda neutralne sile.

Istražimo te promene u drugom klasičnom primeru, primeru začeća deteta. Žena se tu javlja kao pasivna sila, muž kao aktivna sila, a čuvstvena ljubav kao neutralna sila: ukoliko su te tri sile prisutne, začeće postaje moguće. Ako sa čuvstvene ljubavi preñemo na moralni plan, vidimo da je situacija obrnuta. Tu je žena ona koja deluje – ili je pre pozvana da deluje – bivajući izvor inspiracije kao aktivna sila, dok muškarac – ako je saradnja na tom planu plodna – figurira kao pasivna sila. Na isti način, kako na fizičkom planu, žena nosi plod ljubavi tokom trudnoće, donosi ga na svet, hrani ga i vaspitava ga, na moralnom planu muškarac je taj koji nosi ideje inspiracije, oploñen od žene, razvija ih u sebi i najzad iznosi u svet u obliku nekog rada ili uopšte u vidu neke kreacije.

Primordijalni karakter pasivne sile se može ilustrovati brojnim primerima. Uzmimo primer trgovine: roba predstavlja pasivnu silu: potreba ili želja za robom interveniše kao aktivna sila, a cena koja se plaća za te predmete kao neutralna sila. U opštijem smislu, ponuda interveniše kao pasivna sila, potražnja ka aktivna sila a plaćanje kao neutralna sila.

Da je pasivna sila sila i kao takva poseduje aktivni karakter je demonstrirano dosta jasno, posebno na psihološkom planu; aktivno, kako samo može biti, žensko zavoñenje predstavlja pasivnu silu u ljubavnim romanima. Što se tiče treće ili neutralne sile, ona  često izmiče našem opažanju – bilo usled bipolarnog karaktera našeg uma, ili zbog svoje sopstvene prirode – što u mnogim slučajevima može usloviti da ostane neprimećena. Ona ponekad takoñe igra ulogu katalizatora – mnogo manje upadljivog, nego što je to vezivna spona, koja je osnovna uloga neutralne sile.

U skladu sa načinom na koji tri sile deluju kroz materiju, Tradicija pravi narednu razliku:

Ako supstanca služi kao provodnik pasivne sile, nazivamo je kiseonik (0); ako služi kao provodnik aktivne sile, nazivamo je ugljenik (C); ako služi kao provodnik neutralne sile, nazivamo je azot (N). Ako se posmatra nezavisno od sila, za koje je provodnik, supstanca se naziva vodonik (H).

Ukoliko spajanje sila ostane sterilno, to znači da u ezoteričnom smislu njihova saradnja nije bila potpuna. Greška je mogla uslediti iz jedne od te tri sile, od dve od njih ili čak iz sve tri. Analize u svetlu ovog zakona mogu veoma pomoći u odreñivanju jednog ili više razloga za neuspeh. Na primer, sa istim dobrim brašnom hleb može biti nejestiv, ako smo dodali suviše vode – ili nedovoljno – ili ako je brašno bilo suviše meko ili suviše oštro.

Poslednja konstatacija nam omogućava da shvatimo smisao i neke efekte pomoćnog zakona Zakona Tri. Vidimo da sa istim brašnom – pasivnom silom u našem primeru – možemo doživeti neuspeh usled nepotpunog učešća aktivne sile (vatra) i neutralne sile (voda) ili usled oba faktora. To nas vodi do zaključka da delovanje aktivne i neutralne sile mora da bude regulisano u skladu sa sadržajem pasivne sile, koja ovde utiče na reakciju kao stabilan element: matematička konstanta. Pasivna sila sadrži sve mogućnosti za kreiranje fenomena, dok aktivna sila interveniše kao realizator a neutralna kao regulator odnosa izmeñu dve druge sile, odreñujući doziranje za obe na optimalan način. To objašnjava i opravdava činjenicu pre-eminencije fenomenološkog (pojavnog, prim.prev.) sveta pripisane pasivnoj sili.

Primetimo ovde da je ta pre-eminencija direktan rezultat stanja u prvoj Kreaciji. Da bi se prešlo ili izašlo iz nemanifestovanog stanja – mono-polarnog, koncentrisanog u jedinstvenoj svesti Sopstva, unutar koga Božansko boravi pre Kreacije Sveta – prva ideja, koja čini da Božansko izañe iz nemanifestovanog stanja da bi se manifestovalo, je neophodna ideja o Ti. Ta ideja, osmišljena kroz božansku žrtvu samo-ograničenja, ima Ljubav, neutralnu silu, kao svoju treću silu. Jezikom, dostupnim ljudima, Jovan je to izrazio rekavši: „Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jednorodnoga dao, da nijedan koji vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.“ (Jovan III: 16). Možemo videti da je taj položaj manifestovanog Apsoluta, po sebi, regulisan u skladu sa pasivnom silom – Svetom: univerzalno Ti, osmišljeno kao predmet Njegovog staranja.

Od početka Kreacije božanska egzistencija postaje bipolarna, pri čemu je Ljubav neutralna sila koja održava odnose izmeñu univerzalnog ’Ja’ i univerzalnog ’Ti’.

Važno je potražiti i pronaći mnogo primera za ovo delovanje Zakona Tri. To ne treba da bude učinjeno samo da bismo sebe uverili u njegovu validnost, već da bismo ubrzali ponovno obrazovanje naše inteligencije na ezoterijskoj osnovi.

Mi znamo da je struktura nižeg intelektualnog centra bipolarna. Ta struktura je perfektno prilagoñena onome što se u Tradiciji naziva ’Svet’. ’Svet’ se sastoji od jednog ansambla ’A’ uticaja o kojima smo govorili ranije (Poglavlje VI, figura 20). To je svet u kome živimo, koji se ljudskoj Ličnosti čini kao jedina realnost, ali je u stvari relativan ili čak iluzoran. Istražili smo figuru, koja prikazuje ’A’ i ’B’ uticaje (figura 20) i kao što smo već konstatovali, sve   ’A’ strelice imaju svoje parnjake, koji ih neutralizuju. To simbolizuje kreaciju sveta,

počevši od Nule, podelom u dve grupe ili sile, jednake u snazi i dijametralno suprotne u pravcu.

Bipolarna struktura inteligencije, tačan ekvivalent strukturi ’Sveta’, omogućava čoveku da proučava i prepozna sve te ’A’ uticaje, da se orijentiše u njihovom sadašnjem u budućem polju dejstva, da primeni sposobnosti na njih, da bi istraživao, kalkulisao, kombinovao, intervenisao i čak kreirao svoje aktivnosti unutar tog polja dejstva.

Meñutim, mi znamo da je takav ’Svet’ u stvari iluzoran; da ’B’ uticaji predstavljaju jedinu nepromenljivu realnost u životu. Zar nije Isus rekao: „Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i i rña kvari, i gdje lupeži potkopavaju i kradu; Nego sabirajte sebi blago na nebu, gdje ni moljac ni rdja ne kvari, i gdje lupeži ne potkopavaju i ne kradu. Jer gdje je vaše blago, ondje će biti i vaše srce

Dobro je shvaćeno da je ovde reč o dva sveta koji prožimaju jedan drugi: svet sastavljen od ansambla ’A’ uticaja  - ’zemlja’; i ezoterijski svet – ’nebo’, sačinjeno od ’B’ uticaja.

Proučavajući pažljivo igru te tri sile, tragalac se uvežbava da prepozna dejstvo ’A’ i ’B’ uticaja i napravi razliku izmeñu njih. To je jedan od suštinskih elemenata ponovnog učenja (re-education) o kojem smo ranije govorili.

(4)

Budimo, meñutim, veoma oprezni da razliku izmeñu ’A’ i ’B’ uticaja ne odredimo suviše uzano. ’A’ uticaji deluju kroz Generalni Zakon i tako su saobrazni Božanskoj volji. Već znamo jedan razlog za njihovo postojanje: da služe Celini. Ipak, ne zaboravimo da je sve relativno. Onaj ko proučava ezoterijske nauke ne sme naivno da se suprotstavlja ’A’ uticajima. Iz toga bi sledila jedino katastrofa. To je bilo Don Kihotovo instinktivno iskustvo

–  tako pogrešno shvaćeno. ’A’ uticaji igraju pozitivnu ulogu u ekonomiji Univerzuma.

Kombinuju se sa destruktivnom silom da se suprotstave svakome ko pokuša da ih napadne direktno u njihovoj celovitosti. Zadatak tragaoca je drugačiji. Umesto da pokušava da uništi ’A’ uticaje ili da za sebe napravi stazu kroz njih svojim podvizima, dok nastavlja svoju ezoterijsku obuku, tragalac treba da umakne njihovom domašaju.

Važno je razumeti da nikada ne možemo dostići taj cilj samo sopstvenim snagama. Tek putem apsorbovanja ’B’ uticaja – božanskih uticaja sa viših planova, koji su shodno tome moćniji – i poklanjajući im puno poverenje, kao i pružajući dokaz o kapacitetu i posvećenosti, ćemo se osloboditi vlasti ’A’ uticaja – kojima rukovodi Generalni Zakon, potpomognut  Zakonom  Slučaja.

Onaj, čiji su napori krunisani uspehom, ko dostigne više nivoe bića – se odmah koristi da učestvuje u upravljanju i rastu datog nivoa nižih sila Kosmosa.

U principu, on mora da izvrši – kao misiju – zadatak iz domena ’A’ uticaja. Pre svega, taj zadatak će zahtevati proučavanje bipolarnog sveta. Inteligencija je jedina alatka koju posedujemo a sa kojom možemo postići taj cilj. To je pravi razlog za njeno postojanje,

kao i razlog zašto njena struktura verno reflektuje svet ’A’ uticaja. Taj instrument tako omogućava čoveku, u skladu sa Platonovim principom, da shvati i spozna slično putem sličnog.

Znajući to, učenik ezoterijske nauke mora da vodi računa da ne ode u krajnosti, koje su izražene u nekim učenjima; ne sme da prezre ili zanemari svoje intelektualne sposobnosti. Inteligencija mora biti razvijena i izoštrena do najveće moguće granice i treba da bude oštra kao vrh igle. Ali ne sme se zaboraviti da Ličnost, uprkos svojoj kompleksnoj strukturi i svojim mnogim sposobnostima, nije ništa drugo do instrument, čije funkcionisanje ostaje mehaničko. Iz tog razloga ona u ezoterijskoj nauci neće znati i neće hteti da zna ništa sa sigurnošću. Po svojoj prirodi agnostička i zabavljena fenomenima (pojavnim stvarima), ona je po obliku i funkciji ograničena na tri dimenzije.

Ona nije u stanju da premaši te granice i iskreno smatra svet ’A’ uticaja za jedinu realnost.

(5)

Znanje o Zakonu Tri nam omogućava da budemo potpuno svesni kompleksne strukture

Zraka Kreacije. (figura 29).

Na početku Apsolut poprima prvi aspekt Svoje manifestacije. On je Jedno i tri sile počivaju ujedinjene unutar njega. To je tradicionalna doktrina o Svetom Trojstvu, jedno- suštastvenom i nedeljivom. Sagledano od dole prema gore, Trojstvo se alegorično naziva summum bonum (lat. vrhovno dobro, prim.prev.), koje kruniše Univerzum, osmišljen kao Piramida.

Tri sile Apsoluta, tri Hipostaze Trojstva, obdarene autonomnom voljom, ali u meñusobnoj zavisnosti, kreiraju fenomenološki Univerzum i sve što on sadrži. U prvom koraku one kreiraju Svetove. Ti Svetovi, čija egzistencija više nije jedno-suštastvena, budući da su razdvojeni, zavise direktno i u potpunosti od volje Apsoluta, a tri sile, koje ih održavaju, stoje u disjunkciji.

Stvoreni od strane te tri razdvojene sile, ovi Svetovi su ipak prožeti tim silama u njihovom jedno-suštastvenom stanju u skladu sa Apsolutom u njegovom manifestovanom obliku.

Nameravajući (aiming, takoñe i ciljati, prim.prev.) razvoj Zraka Kreacije od gore ka dole, kreacija i dalje sledi isti proces. Svaki svet je stvoren od strane te tri sile u skladu sa njim i podreñen silama, koje upravljaju prethodnim stepenima, iz kojih proizilaze.

Svaka od tih kreativnih sila predstavlja grupu zakona istog reda i ti zakoni će oformiti svet, koji pripada odreñenom stepenu i učiniti da on obavi svoju funkciju. To nam omogućava da upotpunimo figuru 28 putem skale, koja će reprezentovati broj grupa korekcionih zakona duž čitavog Zraka Kreacije (figura 30): takva hijerarhija zakona nije ništa drugo do hijerarhija kompetencije i moći.

Spuštajući se sa stepena na stepen, dok ne dosegne koru Kreacije, volja Apsoluta prodire kroz sve i sva bića u Univerzumu – do dole, do najprimitivnijeg organizma, i dalje, do najinertnije materije, koju Tradicija označava nazivom kamen.

(6)

Kakvo je značenje brojeva u prethodnoj figuri? Oni predstavljaju stanja ili sile Kreacije; drugim rečima, zakone ili tačnije kategorije zakona pod kojima stoji svaki stupanj Zraka Kreacije. Jedinstvo pripada samo Apsolutu i taj broj 1, nedeljiv, mada sadrži jedno- suštastvenu Trijadu, predstavlja i znači slobodu Boga. Sve što potiče od Njega progresivno gubi svoju slobodu u smislu da je izloženo sve većem broju zakona – ili kategorijama zakona – koji sve više raste. Biće, koje utire svoj put kroz Zrak Kreacije od Apsoluta do Meseca će biti sve više i više vezano; mi sa Zemlje smo vezani sa 48 grupa zakona, broj koji je po sebi enormno veliki. Za spoljašnjeg čoveka moramo dopuniti tu grupu od 48 grupa zakona – pod čijim uticajem stoji Zemlja - zakona, koji se odnose na organski život na Zemlji, drugim zakonima, koji rezultiraju iz ljudskog društva i organa i ćelija društva: rasa, kasta, porodica itd. Mi živimo u ’divljini’ zakona i to je razlog zašto naši životi uprkos odreñenom poletu nailaze na sve vrste prepreka. Spasenje se sastoji tačno u  progresivnom oslobañanju od jarma tog velikog broja zakona. U svakom slučaju, iako čovek ne sme da pregazi te prepreke, on mora barem da ih zaobiñe. Ezoterijska nauka kaže: ’Ne možemo se boriti protiv zakona, koji nas vezuju, sukcesivnim napadom na svaki od njih; takvim postupkom nikada nećemo postići ništa.’ Možda bi nam bilo potrebno hiljadu uzastopnih života da bismo na taj način postigli traženi rezultat. Moramo zato izmaći tom stanju stvari u njegovoj celini i u tome se sastoji šansa. Šta ona predstavlja? To ćemo otkriti u sledećim poglavljima.

(7)

Budući da hijerarhija zakona nije ništa drugo do hijerarhija moći, što smo više vezani, to manje moći posedujemo. Moramo promeniti način na koji shvatamo pojam moć. U ezoterijskoj nauci moć znači sloboda.

Svaki put kada potpišemo neki ugovor, mi se dobrovoljno podvrgavamo novoj grupi zakona, koji upravljaju oblašću u okviru koje je načinjen taj ugovor. O ovome ne razmišljamo dovoljno, pogotovo kada smo mladi. Možemo reći, da čovek provodi prvu polovinu svog života praveći sporazume, a drugu pitajući se kako da živi sa njima.

(8)

Inicijalna kreativna sila, neutralna sila koja vezuje univerzalno Ti uz Apsolut ’Ja’ je Ljubav. Uvek ista u svojoj suštini, ta sila prožima čitav Univerzum od vrha do dna – i vica versa – poprimajući drugačiji oblik na svakom stepenu Kreacije. Jovan kaže jasno: ’Bog je Ljubav.’ Ako to obrnemo, možemo reći: Ljubav je Bog. Apostol zaključuje: ’Ko ne voli, ne poznaje Boga.’ Ljubav, božanska Osnova, manifestuje se u Univerzumu kao sila ponovnog roñenja i stalne obnove.

(9)

Život Univerzuma je organizovan u skladu sa striktnim i perfektnim redom. Sve što izgleda kao nered ili anarhija, čini nam se takvim usled manjkavosti naše percepcije i prosuñivanja. Veći deo ’B’ uticaja nam izmiče. Ipak, u ekonomiji Velikog Univerzuma, svako biće ili fenomen ima svoje mesto. Svako, svesno ili nesvesno, služi postizanju precizno odreñenog cilja.

To su suštinske karakteristike prvog božanskog zakona, Zakona Tri.