POGLAVLJE XI

(1)

Zakon Sedam je opšti zakon, koji upravlja svim kategorijama pokreta, svesnim ili mehaničkim, koji se odvijaju u kreiranom Univerzumu. To znači da se svaki pokret ili kreacija razvija kroz oktavu. U svakoj oktavi taj prirodni progres je predmet devijacije. On slabi i ponekad se zaustavlja na intervalima izmeñu DO i SI i izmeñu FA i MI. To je dublje značenje pojma Sudbine kako su je shvatali stari. Po njima ni sam Zevs nije umakao tom

pravilu. U stvari, aktivnosti Apsoluta u njegovom kreativnom delovanju, koje sledi Zrak Kreacije, su takoñe izložene ovom zakonu. Kao i svaki kreativan rad, ta aktivnost sledi silaznu oktavu. Jer da bi volja Apsoluta prešla na stepen manifestacije i zatim se spustila kroz svaku stepenicu Zraka Kreacije, dole do konačne tačke RE, Meseca, bilo je i još uvek jeste neophodno, da se prvo ispuni interval izmeñu DO i SI. Zatim je neophodno neutralizovati tendencije ka devijaciji, uslovljene iznenadnim usporavanjem napretka na prelazu od FA do MI.

Taj prvi interval je ispunjen voljom Apsoluta. U STVARI, Njegovom kreativnom voljom, koja se na toj tački manifestuje kao svesni napor, dajući prvi impuls neposrednoj i unapred odreñenoj kreaciji. Ta kreativna sila, kao što je već rečeno, je Ljubav. Interval izmeñu FA i MI je takoñe ispunjen voljom Apsoluta, ali ne više direktno, kao u prvom slučaju. Ova volja ovde deluje u drugom stepenu, ali uvek kao kreativna sila Ljubavi. Ona se na tom stepenu javlja na nižem planu, korespondirajući sa intervalom o kome smo već govorili. To komplementarno isijavanje sila, na tom mestu i u tom kosmičkom trenutku, omogućava da ta prva kreativna aktivnost nastavi svoj razvitak bez ometanja.

Dva dijagrama koja slede reflektuju sa jedne strane plan Kreacije (figura 39), a sa druge njegovu primenu (figura 40).

Tehnički, u ostvarenju kosmičkog plana, transmisija kreativne energije preko drugog intervala se obavlja uvoñenjem pomoćne bočne Oktave, koja počinje od Sunca: SOL Velike Oktave. Kreacijom Planetarnog Sveta, SOL Velike Oktave počinje da odjekuje kao DO bočne oktave.

(2)

Pre nego što nastavimo, adekvatno je dati komentar uz smisao i svrhu bočne oktave, u njenoj celini, i tada utvrditi važnost svake od nota, koje je čine.

Gledajući dijagram, koji predstavlja Kosmičku Oktavu, možemo konstatovati da nikakvo posredno telo izmeñu Apsoluta i Sunca nije suštinski različito u svojoj prirodi. U stvari  nota SI - SVI Svetovi – i LA – Mlečni Put – naš Svet – su sačinjene od tela na različitim stupnjevima egzistencije (sklopa, zrelosti, starosti i smrti), ali potpuno istih ili barem   veoma sličnih našem suncu. Kao što ćemo videti kasnije, Sunce, kao i sve zvezde astronomskog Univerzuma – svaka sunce svog sopstvenog sistema – predstavljaju celinu. Izmeñu Apsoluta i te celine, koju Tradicija posmatra kao telo kosmičkog Hrista, ne postoji posredno telo koje je različito u svojoj prirodi. Ne nalazimo različite sklopove tela, koja  sva imaju istu solarnu prirodu. To je razlog zašto se Duh ovog integralnog solarnog tela posmatra kao jedno-suštastveno Biće Apsoluta, začeto a ne kreirano, Sin Božiji, kosmički Hrist, kako smo rekli. Njegova manifestacija se u našem Zraku Kreacije javlja tačno zbog toga što SOL Velike Oktave odjekuje kao DO bočne oktave, koja je nerazdvojno povezana sa ovim Zrakom Kreacije. Bočna oktava je provodnik života u Univerzumu, u svim njegovim različitim formama. Duh Sunca, Hrist živi; On unutar Sebe objedinjava punoću solarnog, planetarnog i satelitskog života u svim njihovim oblicima, sadašnjem, prošlom i budućem.

To nam pruža opšti smisao bočne oktave. Pogledajmo sada kako se izvor života, koji potiče od Sunca, manifestuje kroz note SOL, FA, MI i RE Velike Oktave, kao i kroz note SI, LA, SOL, FA, MI i RE sopstvene oktave.

(3)

Ovde se moramo čuvati suviše astronomskog ili astro-fizičkog pogleda na Univerzum. Mi kosmičke fenomene opažamo samo parcijalno, u meri svoje ograničene percepcije. Budući da smo spoljašnji ljudi, mentalni element života Univerzuma nam izmiče; da budemo precizniji, nemamo objektivnih predstava o njemu.

Budući da nam nedostaje Znanje, ograničeni smo na domen verovanja: pozitivnih, koja su da tako kažemo emocionalna ili religiozna; negativnih, koja su pre racionalistička i ateistička.

U stvari, mi znamo veoma malo o našem Suncu, o njegovim mnogim funkcijama ili o uticajima, kojima upravlja preostalim trima notama Velike Oktave, posebno  MI, notom naše planete.

(4)

Da bismo bolje razumeli princip delovanje oktave, hajde da uzmemo primer iz svakodnevnog života. Iz toga ćemo videti da čovek uvek instinktivno pokušava da preskoči te intervale, u trenutku začetka, kao i tokom realizacije svojih projekata.

Mi znamo, da bismo delovali sa nekim šansama na uspeh, treba brižljivo da sledimo plan, koji je pažljivo razvijen unapred. Kakvo je ezoterično značenje ovog principa? Ono je dvostruko: prvi smisao je svima poznat; on odgovara na zahteve Zakona Tri, koji vlada svim kreacijama; drugi cilj je materijalizacija projekta – njegova implementacija. Potonje obavezno sledi Zakon Sedam.

Uzmimo primer, koji nikome nije stran, primer vlade. Znamo da neki zakon normalno prati jedna ili više uredbi o njegovoj primeni, koje su sa njime direktno povezane. One igraju ulogu neutralizujuće sile izmeñu DO zakona, aktivne sile, i pasivne sile, SI, koja predstavlja izvršenje mera, sadržanih u začetku zakona.

Kao opšta uredba, izvršenje ne zavisi od zakonodavnih vlasti, koje odobravaju zakon, već od podreñenih službi, kao i sa Suncem u Velikoj Oktavi. To su tačno te ’vlasti druge instance’ koje se bave privoñenjem poslova kraju, počevši od SOL, koje dolazi posle SI i LA, koje predstavljaju akumulaciju mentalnih i bioloških resursa, i pre note FA; materijalne načine svih vrsta, koji su stavljeni na raspolaganje.

U normalnom razvoju administrativne aktivnosti, nota MI pokazuje prve rezultate. Kod note RE uspeh je stabilizovan, da bi omogućio ubiranje konačnih plodova. Taj plod se javlja kao DO sledeće oktave, tada u potpunosti roñene i sposobne od tada za nezavistan život i razvoj.

Teoretski, to je evolucija u skladu sa glavnom Oktavom. Meñutim, dobro osmišljen zakon, srećan izbor izvršnih vlasti, pogodna akumulacija neophodne mentalne, biološke i materijalne podrške, ne može da učini da kreacija napreduje dalje od note FA. Jedino uz pomoć bočne oktave akcija može biti dovedena do objektivnog rezultata, koji se, kako smo videli, dostiže tek na noti DO oktave.

Bočna oktava počinje sa notom DO, koja proističe iz note SOL glavne oktave. To ukazuje da ’vlasti druge instance’, SOL glavne oktave, preuzimaju inicijativu izvršenja planiranog zakona unutar granica tog propisa. Te vlasti nemaju potpunu slobodu delovanja; ona je omeñena zakonom i precizirana uredbom. Ali unutar time definisanih granica, mi

očekujemo njegovu inicijativu. Ako ne počinimo grešku da se umešamo u njihovo delovanje, drugostepene vlasti će delovati unutar fiksnog okvira kao apsolutni gospodari: u svom sopstvenom domenu DO bočne oktave je slično DO glavne oktave.

Pošto su utvrdili plan na korektnoj osnovi i osmislili sve potrebne načine da ga ostvare, talenat krajnjih izvršitelja se sastoji u promišljenom izboru saradnika. Obrnuto, saradnik mora da dovede svoje talente do ostvarenja u svakom aspektu svog života, posebno ezoterijskom.

Sada možemo razumeti da je Isus imao taj aspekt Zakona Sedam na umu, kada je izgovorio ove reči, koje na prvi pogled izgledaju neobično: ’Onome koji ima će se dati; onaj ko nema, od njega će se uzeti i ono što ima.’ Ili tačnije: ’ono što misli da ima.’

Čovek u ovom životu deluje pod vlašću Zakona Sedam, naravno, bez znanja o tome. Tek kada šokiran teškoćama, koje su izronile na njegovoj stazi bez vidljivog uzroka, i samo akumulacijom iskustva putem sukcesivnih promašaja, on počinje empirijski da traga za načinima da prevaziñe te teškoće.

(5)

Osnažen prethodnim, neko, ko je izučavao ezoterijsku nauku, može i mora bolje da razume komediju života, u kojoj pretenciozni slepi čovek vodi drugog umerenijeg slepog čoveka ka ambisu, koji će ih obojicu progutati. Jednom kada to sazna, unutar ograničene nezavisnosti, koja mu je ostavljena posle obaveza, koje je preduzeo, i koje ga i dalje vezuju, on će naći mogućnost da izbegne štetne efekte ’A’ uticaja. U mreži ’A’ uticaja od kojih je izatkan život, on će meñu ’B’ uticajima naći neophodan podsticaj da ispuni dva intervala u svakoj oktavi koju započne – ili u koju upadne kao žrtva.

Predmet njihove igre, on mora postati subjekt pre nego što sebe učini gospodarem.

Ono što nam većini izmiče je da, pošto smo započeli sa ezoterijskim istraživanjem, mi i dalje nastavljamo kao i pre, živeći i delujući u istoj komediji života – proizvedenoj od ’A’ uticaja. Često nam se čini da ćemo, jednostavno nastavljajući svoje proučavanje, biti slobodni. To je greška! Možemo takoñe otići i do suprotne krajnosti. Moramo se čuvati da sledimo primer Don Kihota, koji je uporno napadao te ’A’ uticaje u svim njihovim oblicima, pogotovo u vidu vetrenjača. Tragalac mora da nauči kako da zagospodari tim uticajima, pogotovo onima koji postaju faktori u filmu njegovog ličnog života. On će to postići crpeći energiju iz izvora ’B’ uticaja, koje mora koristiti u svom ’životu’ uz striktno pokoravanje zahtevima Zakona Sedam. Za to, on mora sebe dovesti do toga da  prepoznaje sve oktave – makar one najvažnije – čiji je on ili uzročnik ili žrtva i u čijem središtu se nalazi u svakom trenutku. To je prvi deo njegovog rada, koji u principu korespondira sa znanjem. Drugi deo, ne manje važan, korespondira u principu sa savoir- faire (znati kako prim.prev.). Objektivno prepoznavši svoje mesto u oktavi, on će u  svakom datom trenutku nastaviti da povezuje te podatke sa praktičnim načinima, koji mu stoje na raspolaganju, u skladu sa izabranim ili opaženim ciljem unutar ezoterijskog plana. Tada će savoir-faire steći snagu, omogućavajući tragocu da deluje na dva načina. On mora prvo da izvuče neophodnu energiju iz izvora ’B’ uticaja, da bi ih kasnije primenio na

oktave ’A’ uticaja, čiji deo predstavlja. To se čini u striktno realističnom duhu, osloboñenom svih licemernih tendencija, svih mehanizama samo-opravdavanja i pre svega svih laganja o samom sebi. Poslednji uslov je nužan za uspeh. U svakom slučaju, koji je izložen delovanju Zakona Sedam, period primene će uneti svesne napore u igru, uvodeći bočne oktave, na način sličan onome kojim se bočne oktave uvode u kosmičku Oktavu.

Moramo odmah reći da čak i kada se okolnosti striktno nadziru, čovek retko doseže željeni rezultat a da ne napravi mnogo grešaka u proceni i primeni. Morali bismo biti jedan od jednostavnih (just), pa da prirodno ne pravimo pogreške u delovanju i  percepciji. Oni ne-jednostavni (unjust), gordi – i to je opšti slučaj – padaju iznova u iste pogreške, samo zato što misle da su sami jednostavni (just) i u skladu sa time da su u pravu, dok svi ostali greše, a okolnosti su pogrešne. U svojoj pretencioznoj slepoći oni idu čak tako daleko da namerno izvrću činjenice. Izreka ’utoliko gore po činjenice’ (ili u engleskoj verziji: ’moj um je otvoren, nemojte me zbunjivati činjenicama.’) je postala čuvena. Onaj ko se bavi ezoterijskom naukom mora paziti da se ne vrati ponovo u gomilu, ili da, ’kao svi drugi’, ne sledi široki put koji vodi u ambis.

(6)

Vratimo se proučavanju bočne oktave, koja je povezana sa kosmičkom Velikom Oktavom. Prvo ćemo ponoviti da se njeno DO, potekavši od SOL Velike Oktave, ovde javlja kao

Apsolut. To je, kako smo već rekli, Hristos, Miropomazani Apsoluta I, Drugi Logos, Duh Sunca, koji sija svojim sopstvenim svetlom, začet a ne stvoren, i jedno-suštastven sa Ocem.

DO bočne oktave predstavlja Apsolut organskog života na Zemlji, oživljujući princip Sunca. Drugim rečima, svi elementi organskog života na Zemlji u njihovom manifestovanom ili latentnom stanju – na gore do njihove granice mogućeg razvitka i bez ijednog izuzetka – zavise od Sunca. Interval izmeñu DO i SI bočne oktave je ispunjen kreativnom voljom Apsoluta II, slično kao kod Apsoluta I Velike Oktave, koji je Ljubav.

Ističući iz Apsoluta II, ta kreativna i svesna sila interveniše kao neutralizujuća sila izmeñu aktivne sile DO i pasivne sile SI, koja pripada celini Planetarnog Sveta. Kao rezultat konvergentnog (Konvergencija je proces, ili odreñena okolnost postepenog približavanja tački u prostoru, ili vremenu; različitih ili srodnih mišljenja, ili vrednosti; pomirenje suprotnosti, ili postepeno kretanje prema ravnoteži. Prim.prev.) delovanja ove tri sile, pojavljuju se neophodni uslovi za postojanje i razvoj organskog života na površini planeta. Ovo se na Zemlji manifestuje kao atmosfera.

Tri note: LA, SOL i FA predstavljaju tri oblika organskog života: čoveka, faunu i floru. Note MI i RE bočne oktave predstavljaju živ uticaj Apsoluta II, koji prožima planetu Zemlju i njen satelit pojedinačno preko stanice transmisije LA-SOL-FA.

Već smo rekli da note Velike Oktave SI, LA i FA predstavljaju mentalne, biološke i materijalne elemente pojedinačno, predate Sinu za dovršenje Kreacije, koja je počela Ocem. To je razlog zašto je Isus rekao: ’Sve stvari koje Otac ima su Moje.’, jer – kako je rekao na drugom mestu - ’Ja i moj Otac smo jedno.’.

(7)

Nota SI bočne oktave korespondira sa stvaranjem, organizacijom i održanjem atmosfere planeta, kao što je to slučaj sa Zemljom. Vremenom, atmosfera menja svoju strukturu i kompoziciju da se prilagodi evoluciji planete. Atmosfera je sine qua non (neizostavan) preduslov za organski život, čija je karakteristika disanje. Čak i više, ona je provodnik svih vrsta zemaljskih i izvanzemaljskih uticaja uključujući planetarne, solarne i kosmičke uticaje, čija radijacija prodire kroz atmosferu i koji se apsorbuju disanjem. Čovek je ignorantan prema mnogima od tih uticaja, koji, kada su apsorbovani, odmah prodiru u krv i tada prolaze kroz njegove organe i kroz sve njegove psihološke centre.

Naredne tri note kosmičke bočne oktave, LA, SOL i FA, kao celina, čine organski život na Zemlji. FA korespondira sa biljnim životom, SOL sa životinjskim životom i LA sa ljudskim životom. Povezane zajedno, ove tri note obrazuju jedan organ planete, jednu vrstu veoma senzitivne membrane, transmitersku stanicu za kreativnu energiju koja dolazi od Apsoluta I, koji stiže do nje posredstvom Apsoluta II.

Čulnom ljubavlju – notom SOL bočne oktave – i stalnim ponovnim rañanjem taj se organ održava, evoluira i osigurava transmisiju kreativne energije od Apsoluta I preko intervala izmeñu FA i MI Velike Oktave. Note MI i RE bočne oktave se sažimaju sa onima iz Velike Oktave i reprezentovane su telom Zemlje i telom Meseca pojedinačno. Dejstvo ove dve note, MI i RE bočne oktave, manifestuje se kao razvoj ova dva tela. U gruboj skici, to bi bilo značenje i uloga kosmičke bočne oktave.

(8)

Možda smo bili u stanju da primetimo, da i sama bočna oktava podleže usporavanju ili devijaciji u intervalima izmeñu svoje dve note, FA i MI, dok ispunjava interval izmeñu FA i MI Velike Oktave. Kako se oni ispunjavaju? Kada dobijemo odreñene informacije, koje

će nam omogućiti da se tom problemu efikasnije približimo, vratićemo se na ovo važno pitanje.

(9)

Ova kratka analiza funkcionisanja bočne oktave nam omogućava da shvatimo odreñene važne probleme u novom svetlu: problemi koji okupiraju sve umove, kao što je prenaseljenost zemlje, problem opskrbljivanja hranom, sagledan na globalnoj skali, opšta organizacija ljudskog društva, kosmičko značenje ratova prošlosti i njihova uloga u budućnosti i čak probleme kao što su meñuplanetarna i meñuzvezdana putovanja.