Glavobolje

Tema „glavobolja" pripad a poglavlju o  samoizraža- vanju, je r su nek e glavobolje  uzrokovan e naprezanje m očiju,  što  je  po  mo m  mišljenju  povezano   sa   inhibici- jom samoizražavanja. Nisam autorite t za problem e gla­ vobolja, ali ima m prilično iskustva u rad u  sa  glavo ­ boljama mojih pacijenat a i drugi h ljudi. Bioenergetsko razumevanj e tenzija daje dobru osnovu za pokušaj ra - zumevanja  tog  problema .

Nekoliko  put a  sa m  javn o  demonstrira o  kak o   se   čo­ vek može osloboditi glavobolje, oslobađajući se mišićne napetosti.  Držeći  javn a  predavanja ,  pitao  sa m  da  li neko  od  prisutni h  im a   trenutn o   glavobolju.   Obično bud e  ba r  jedan ,  i  ja  mu  kažem  da  dođe  pre d   publik u tako da mogu da pokuša m da ga oslobodim glavobolje. Postupak je vrlo prost. Osoba sedi na stolici, dok ja dodirujem tenziju  u  osnovi  glave  u  okcipitalnom  pre ­ delu, na vrh u  lobanje  i  u  frontalnim  delovima.  Ond a levom ruko m držim  njegovo  čelo,  a  desno m  masira m napet e mišiće sa zadnje stran e  glave.  Posle  otprilike jednog  minut a  levom  ruko m  pridržava m  zadnji  deo glave i  desnom  ruko m masira m frontalni deo.  U  neko ­ liko korak a okružuje m m u skal p  obema  rukama ;  s a prstim a  povr h  lobanje,  nežn o  mu  pomera m  skal p   sa jedn e  n a  drug u   stranu .   Tad a   objašnjava m   publici   d a to  odvrćem  zaglavljen  poklopac  na   glavi.   Do   sada   je taj postupa k  uspevao  bez  grešk e  i  osoba  na  moje  pi ­ tanje  odgovara  da  više  nem a  gavobolju.

Taj postupa k je, međutim , uspeša n samo  kod  gla­ vobolja nastalih zbog tenzije.  Migrena  se  razlikuje  i zahtev a  drugačiji  pristup .  Za  koji  trenuta k   ću   objas­ niti   razliku.

Postupa k opisan gore otkrio sam slučajno. Pr e mnog o godina posetio sa m  rođak e koje  dugo  nisam  video. In - teresovala. i h  j e vrst a mo g  psihijatrijskog  rada^koj i uključuje   ra d   sa   telom.   Objasnio   sa m   ulogu   mišićnih

tenzija   kod   emocionalnih   problema ,   ali   mislio   sam   da bi   bilo   korisnije   da   im   pokaže m   svoj   pristup .   Pošto sa m    im    reka o    da    mnogi    ljudi      imaj u   priličan   iznos tenzije   u   leđima   i   vratu ,   u   osnovi   glave,   došao   sam do  mog  rođaka ,  stavio  ruk e  na  njegovu  glav u  i  lagano masira o   to   područje.   On   je   ima o   nešt o   tenzije,   ali   to nisam  komentarisao .  To  je  bilo  sve.   Kad a  sm o  se  vra ­ tili  kući  moja   suprug a  je  poslala   pismo   zahvalnosti  na gostoprimstvu .   Posle   dv e   nedelje   sa m   dobio   odgovor:

„Ne zna m šta si uradi o sa mojim mužem ,  ali  on  se oslobodio glavobolje koju j e ima o poslednjih petnaest godina".

Napetost  u   osnovi   glav e   se   upoređuj e   sa   napetošću u predel u  leđa.  Cesto  se  zajedno  pojavljuju  kod  iste osobe i  oba  izražavaju  potreb u  za  održavanje m  kon­ trole.  Tenzija  na  vrh u  je  somatski   ekvivalent   psihološ­ ke zapovesti  .,ne  gub i   glavu" .  To  znači :  „Ne  dopuštaj čak  ni   osećanjima   da   se   ispolje  bez   kontrole" .   Tenzija u  donjem  delu  ima  isto   značenje   za   seksualnost.   Ja bih odgovorio na zapovest „Ne puštaj dup e da trči  sa tobom" .   Mnogi   od   na s   su   vrlo   predan i   kontroli.

Vratim o se na slike iz prethodno g  dela  da  bi  prika­ zali  ideju  o uzrok u  nekih  glavobolja.

Slika  prikazuje  pu t  proticanja  energije  il   uzbuđenja duž zadnje stran e  vrata ,  prek o  vrh a  glave  do  očiju  i, mad a nije  prikazano , do gornje  vilice.  Taj protok nosi agresivnu  komponent u  svih  osećanja.   To   je   neophod ­ no u akcijama ka o što su  gledanje  i  izgovaranje.  Ak o stavim o poklopac na naš u agresiju,  neizbežno  se  po ­ većava   pritisak    na    poklopac,    stvarajući    glavobolju.

Poklopac je figurativa n  pojam,  ali  u  neki m  slučaje­ vima je  čitav vr h  glav e  napet, tak o  da  se ponaš a  ka o poklopac.  U   tim   slučajevima   glavobolja   se   doživljava u celoj glavi.  U  drugi m  slučajevima  postoji  granica tenzije oko glave i na  nivo u  čela.  koja  sprečav a  pro ­ bijanje agresivnih impulsa. Pritisak se izgrađuje oko te granice i bol se uopšte uzev oseća  kao  da  prolazi  kro z čelo a  poneka d  i  kro z  zadnji  deo  glave.  Kad a  se  te tenzije  oslobode,  glavobolja  nestaje.

Takođe je moguće otkloniti glavobolju izražavanjem blokiranog osećanja. Međutim ,  retk o  se  dešava  da  oso­ ba sa glavoboljom zna  šta  je  tišti.  Kad a  je  konflikt svestan i osećanja su svesna. To znači da su stigla do površine  uma .  Neko  može  osećati  napetost   u  glavi,  ali to nij e isto što i glavobolja. Glavobolja nastaj e zbog nesvesnih snaga ; osećanja  i  tenzije  koje  blokiraju  ose­ ćanja  su  ispod  nivoa  svesti.   Sve   što   čovek   oseća   je bol od pritiska. To  objašnjava zašto glavobolja,  ka o  u slučaju  mog  rođaka ,  može trajati  godinama .

Glavobolja  od  migrene ,   po   mo m   iskustvu,   proizlazi iz blokiranja osećanja žudnje. To osećanje se  uglavno m nosi  kroz  arterije.  U   svojoj   prvo j   knjizi   sa m   istakao da je eros povezan sa protoko m krv i koja  prenosi  ose­ ćanje  od  srca.  Medicinski  je   poznato   da   su   kod   mig ­ ren a  arterij e  u  glavi  sužene  i  da   pritisak   krvi   uzro ­ kuje  intenziva n  pulsirajući  bol.

Ali, mad a erotsko, osećanje žudnje  teče  kroz  krvn e kanale ,    nije    ograničeno    sam o    na     njih.     Uzbuđenje ili  energetski  nabo j  prolaze  prem a  gore,   kroz   prednj i deo  tela,  kao  što  je  prikazan o  na  slici   —   izraz  traže ­ nja u očima, ustim a  i kroz  posezanje  za  kontakto m rukama .  U  takvi m  slučajevima  sa m  našao  da  postoji polje jak e mišićne tenzije  sa  stran e  vrata ,  tačno  ispod ugla vilice. Slab pritisa k  na  to  polje  proizvodi  sevajući bol u očnoj duplji. Ta tenzija  je  uve k  sa  on e  stran e  sa koje je i glavobolja,  ali  zašto  je  to  usmeren o  samo  na jedn u  stran u  n e  znam .

Migrenske glavobolje su pogodne  za  terapijski  rad. Radio sa m sa  osobom koja je mnogo godina patila od migren e i uspe o sa m prv o  da  smanjim  učestalost  i  ja ­ činu  glavobolje,  a  najzad   i   da  je  eliminišem.   Ponekad sa m uspeva o da oslobodim pacijentkinju napad a gla­ vobolje pomažući  joj  da  rasteret i  svoja  osećanja  pla­ kanje m ili vrištanjem. Ponekad , kad a je  napa d  trajao satima, taj postupak je smanjivao intenzitet, ali nije otklanjao  glavobolju.  Međutim ,  posle  prespavan e  noći koja  je  sledila  seansu,  glavobolja  je   neizbežno   nesta­ jala . Uvek  je  bilo  neophodn o  da  plače  sa  obiljem  suza da  bi  se  uklonio bol  iza  očiju.

Ta pacijentkinja je teško  izražavala  potreb u  za  blis- košću i za  kontaktom .  Bilo  joj  je  neprijatn o  i  zastra­ šujuće da dodirne rukam a moje lice na topao, oseća j  an način.  Takođ e  je  bila  velikim  delom  seksualno   inhibi- rana , ka o što bi čovek i očekivao od tak o  ozbiljnog blokiranja bilo kakvo g izražavanja čežnje. Obično je dobijala  napa d  neposredn o  pr e  nego  što  je  trebal o  da izađe na sastanak, ukoliko je  pri  tom  imala  nek a  ose­ ćanja.  Glavobolje   su   uvek   bile   ozbiljnije   ka d   god   sam ja bio  na  putu  ili  odmoru .  Telefonski  razgovor  sa  mnom je pomaga o i često mi je telefonirala  sa.  velikih  uda ­ ljenosti. Naravno , uspostavila je  sa  mno m  snažan  trans ­ fer  osećanja  koja   je   imala   prem a   svom e   ocu,   što   joj je bilo teško da to prizna. Bilo je neophodn o analitički prorađivat i  transfern e  problem e  i  obelodaniti  njenu čežnju za  bliskošću  sa  svojim  ocem.  da  bi  glavobolja mogla da se otkloni. Ali, sigura n sa m  da  će  se  ona osloboditi  svoje  tortur e  sam o  ukoliko  stekn e  sposob­ nost da  izražava  osećanje  očima  i  glasom.

Svaka osoba koja pati od migren e ima seksualn u zakačaljku  koja  nem a  veze  sa  seksualno m  aktivnošću. Zna m  mnog o  pacijenata  koji  su  patili  od   migrene ,   a koji su bili seksualno aktivni . Glavobolja nastaj e zbog sputavanj a nežne i erotsk e komponent e seksualnosti. Osećanaj su išla  do  glave  umesto  do  genitilnog  aparat a gd e bi se mogla rasteretiti .  Onaj kra j tela  na  kom e  je glava  ne  obezbeduje  tu  vrst u  oduške .  Plakanj e   i   vriš ­ tanj e  će  osloboditi  trenutn u  napetost,  ali  oni  nisu  re ­ šenje problema . Rešenje je u sposobnosti da se ima orgazam.

Jeda n moj pacijent j e primeti o  d a  kod  migren e  ose­ ćanja idu uz dlaku"51 . Osećao sa m da je to valjan o za ­ pažanje.  Obrtanj e  pravc a   bi   trebal o   da   pomogne.   To se može uraditi kroz  vežbe  uzemljavanja ;  to  neće  po ­ moći  ukoliko  je   napa d   u   puno m   jeku ,   ali   nalazim   da su vrlo korisn e bilo da osoba oseća da joj se  napa d približava,  ili   kad a  j e  n a  samo m  početku   napada .

Stra h od prepuštanj a uzemljavanju a sopstvenoj sek­ sualnosti je povezan sa anksioznošću padanja .  To  po- minjem zbog mučnin e koj a neizbežno prat i  ja k  napa d migren e — mučnin e izazvane grčenje m  dijafragme  ve ­ zane za  stra h  od prepuštanja .

Ma koliko da sa m efikasan ja ili bilo  koji drugi bio­ energetski terapeu t sa  fizičkim  pristupom ,  nem a  ličnosti ili emocionalnog problem a koji može biti prorađe n bez prethodno g proširivanja polja svesnosti pacijenta radi razumevanj a  svojih  problema .  Ali,   razumevanj e   nije samo intelektualn a operacija.  Za  men e   to  znači  stajati ispod  ili  saosećati   odozdo.   To   podrazumev a   kretanj e od koren a situacije i osećanja onih  sila  koje  utič u  na osećanja  i  ponašanj e  i  koji  ih  oblikuju.