Glava 7

ČIŠĆENJE POMOĆU MISLI

Misao je izvor delovanja,
i zajedno s tim ona je carica svih nas.

Soares

Potrebno je daje delovanje oduševljavala
misao. Inače je ono beskorisno.

Roše Marten de Gar

MALO O KLASIČNOM ČIŠĆENJU

Nadam se da čitalac više ni malo ne sumnja da je za dobro zdravlje i harmoničan život neophodno čišćenje organizma, psihičko i fizičko. Zato ćemo preći na neposredno čišćenje organizma. Po.to je metoda rada sa psihom, koju predlažem, u direktnoj vezi sa ideomotornim fizičkim čišćenjem organizma i ne može se objasniti bez znanja o tome, prvo ćemo govoriti o fizičkom telu.

Postoji mnoštvo raznih metoda za čišćenje organizma i sve one imaju svoje prednosti i svoje nedostatke. U osnovi, to su metode za čišćenje debelog creva, jetre, bubrega, limfe." Neću govoriti o nedostacima svake metode, većina ih je, u krajnjem rezultatu, korisna i može se primenjivati, ali sve one imaju zajednički nedostatak. Potrudiću se da to objasnim detaljnije.

Čitalac već zna da se, kao proizvod zastojnih procesa u međućelijskoj tečnosti tkiva organa, stvaraju otpaci, koji dovode do nastajanja problema u nekom delu tog organa. Uzmimo jednu od poznatih metoda za čišćenje, na primer čišćenje jetre.

Zagađenje jetre je, po pravilu, povezano sa zastojem žuči, stvaranjem kamenja. Da bi se otklonilo to kamenje vrši se čišćenje pomoću maslinovog ulja i soka od limuna. I to deluje efikasno, izlazi mnogo kamenja. Efekat čišćenja se objašnjava širenjem žučnih kanala između jetre i žučne kese i pojačavanjem kretanja žuči, koja izbacuje nakupljeno kamenje. Čišćenje je dobro, i sam sam ga više puta obavljao.

Ali zamislite, dragi čitaoče, da se posle ovog čišćenja ponovo stvara kamenje. Da li je to moguće? Naravno da jeste i, više od toga, vrlo verovatno dosta brzo. Zastoj žuči i kamenje se javljaju kao rezultat postepenog taloženja otpadaka u međućelijskom prostoru jetrena uzrok su, kao što čitalac već zna, zastojni procesi u njemu. Znači,da ne bi došlo do ponovnog stvaranja kamenja, treba, prvo ukloniti zastojne procese u tkivu jetre, a zatim održavati to normalno stanje specijalnim vežbama (o čemu ću govoriti u daljem izlaganju).

Ista je situacija i sa drugim c-ganima. Da bi se suštinski resio problem čišćenja, neophodno je da se on resi na ključnom nivou, tj. da se uklone zastojni procesi u međućelijskom prostoru organa. Neke metode za čišćenje debelog creva, jetre, bubrega itd. treba primenjivati kao grube, pripremne, o čemu će, takođe, biti reci.

IDEOMOTORNE PULSACIJE - OSNOVA METODE

Priroda je sama smislila mehanizam za uklanjanje zastojnih procesa u međućelijskom prostoru i ćelijama, mehanizam oslobađanja od otpadaka. Kao što smo već rekli, prvo - razni potresi, hodanje, trčanje, skakanje; drugo - vibracije ćelija i treće - sile skupljanja ćelija, do čega dolazi prilikom skupljanja mišića.

Sila vibracija ćelija je prilično mala. Za stvaranje potresa i skupljanja ćelija potrebno je redovno fizičko kretanje, što malo ko radi. A tome se dodaju naprezanja od psihoemoci-onalnih poremećaja ...

Nije nimalo čudno što sa vremenom raste broj raznih bolesti.

Šta se može preporučiti čoveku da bi se izbegli zastojni procesi?

Prvo što pada na pamet je bavljenje sportom, trčanje, skakanje, razni pokreti, vežbe. I to stvarno ne bi bio loš izlaz iz tog stanja da nema nekoliko "ali". Najhitnije je da, ako želimo da dođemo do efekta, treba time da se bavimo nekoliko sati na dan, baš onako kako je to radio drevni čovek u borbi za održanje. Za savremenog čoveka je to nerealno. Osim toga, postoji i druga strana fizičkog opterećenja. Čak i zdravom čoveku sati fizičkog opterećenja mogu da preopterete srce, da ne govorimo o bolesnim ljudima. I na kraju, postoje ljudi koji jednostavno nemogu da rade fizičke vežbe. To su invalidi, ljudi koji su oslabili zbog bolesti.

I sada je došlo vreme da opišem metodu zbog koje sam napisao ovu knjigu. Meni se posrećilo da nađem način za čišćenje organa na najdubljem - ćelijskom nivou. Tu metodu mogu da koriste svi ljudi, bolesni i zdravi (radi preventive), invalidi i slabi. Metoda je prosta, prirodna i efikasna, ne zahteva mnogo vremena, ali zahteva redovno upražnjavanje. Kao što se, uostalom, redovno umivamo, peremo zube, a mogli bismo to i da ne radimo, ali bismo se osećali mnogo gore i još više bismo skratili dužinu svog života.

Ali, pređimo direktno na metodu.

Ako vi, dragi čitaoci, uzmete u ruku visak (parče metala ili kamenčić, obešen na dugačku nit) za kraj niti i zamislite da se visak izdužuje, kroz nekoliko sekundi on će stvarno početi da se izdužuje. A sada zamislite da se on pomera ustranu - visak će izmeniti smer.

Uradite drugi eksperiment. Skoncentrišite se na kažiprst i zamislite da je u njemu počela da pulsira krv u krvnim sudovima. Kroz nekoliko sekundi prst će se zagrejati, a kroz još nekoliko sekundi vi ćete stvarno jasno osetiti pulsacije. Uradite ovaj eksperimenat sa celim dlanom. Efekat će biti isti, razlika je samo u tome što će pulsacije dlana početi malo kasnije.

Sve što je opisano se zove ideomotorni akt ili kretanje.

Tačna definicija reci ideomotorni akt je, (grč. idea - ideja, misao, lik i lat. motor - onaj koji dovodi do kretanja), je ispoljavanje nervnih impulsa, koji obezbeđuju neko kretanje ili predstavu o tom kretanju.

U medicinskoj enciklopediji piše:

"Povećanje tonusa ili slabo skupljanje mišića, koji učestvuju u ostvarivanju kretanja, koje se javlja kod čoveka prilikom zamišljanja tog kretanja". Svi ljudi imaju ideomotorne reakcije.

Osim toga, zamišljanje kretanja je najjači od svih drugih oblika zamišljanja. Još je akademik 1 Pavlov, dobitnik Nobelove nagrade, pisao: "Davno je primećeno i naučno dokazano: kad mislite o određenom kretanju " vi ćete ga nevoljno, ne primećujući, izazvati".