Glava 6
TAJNA USPEHA SAMOOZDRAVLjENJA
Coveku je potrebna pohvala,
inače on neće postati ono, što
je pozvan da bude, - čak ni u
sopstvenim očima.
Lagerkvist
Želim još jednom da podsetim čitaoca na glavnu misao: zdravlje nije samo nepostojanje bolesti, to je dobro raspoloženje, nepostojanje umora, pozitivna reakcija na okolinu, radna sposobnost i optimizam, blagonaklonost i žudnja za delovanjem.
Psihičko stanje utiče na fiziologiju tela i obrnuto, fizički poremećaji narušavaju psihu. To je zatvoreni krug - duša i telo su nerazdvojno povezani. Od stanja našeg fizičkog tela zavise i naše mentalne mogućnosti, tj. jasno mišljenje, sposobnost da se nađe pravo rešenje, a to znači uspeh u životu i materijalnoj sferi.
Drugim recima, naš uspeh u životu u svim oblastima mnogo zavisi od našeg fizičkog i psihičkog stanja, ili od našeg zdravlja.
KORISNE I ŠTETNE NAVIKE
Zašto je većini ljudi žao vremena koje treba utrošiti na svoje zdravlje, kada od njega zavisi toliko toga u životu? Glavni uzrok je što nas tome nisu učili od detinjstva. Niko nam nije govorio da naše zdravlje zahteva svakodnevnu brigu, isto kao pranje zuba ili pranje ruku pre jela. Kod većine ljudi se nije stvorila ta navika, taj stereotip. A covekovo ponašanje se, u mnogome, zasniva na instinktivnim radnjama ili navikama.
Formiranje navika, sa fiziološke tačke gledanja, predstavlja formiranje trajnih nervnih veza u strukturama mozga, koje se odlikuju povišenom spremnošću za delovanje. Navike mogu biti štetne (pušenje, alkoholizam, narkomanija, navika da se grizu nokti itd) i korisne.
Korisnih navika ima mnogo i one su nam potrebne, jer automatizuju radnje i umanjuju stepen svesne pažnje.
Kakve navike karakteriš naš odnos prema zdravlju?
Zabolela nas je glava - uzeli smo tabletu, zabolela su nas leđa . na fizikalnu terapiju, porasla nam je temperatura - trčimo lekaru, tj. kad se desi nešto sa zdravljem - potrebna nam je pomoć sa strane.
Retko ko pomišlja da čovek može sam mnogo brže i bolje da resi problem koristeći rezervne snage svog organizma. Naravno, samo u slučaju ako se problem nije produbio, kada je stvarno potrebna pomoć sa strane.
Čovek mora sam da snosi odgovornost za svoje zdravlje.
Zamislite kuću čiji se domaćin ne brine o njoj, ne održava je, ne obavlja preventivne radove. Posle izvesnog vremena takva kuća će biti zapuštena i biće neophodne ozbiljne popravke.
Isto je i sa organizmom, koji je dom naše duše. Ako se čovek ne brine o svom zdravlju, ako ga ne održava, organizam se brzo troši, stari, javljaju se problemi. Kada govorim o negovanju i brizi, mislim, naravno, na sopstvene snage. Ko bolje od nas poznaje naš organizam, ko je osim nas zainteresovan za njegovo dobro funkcionisanje? I zato onaj ko stvarno hoće da izmeni svoj život u pozitivnom smeru mora, pre svega, da shvati i prihvati ono što je prethodno napisano.
Prvi korak ka istinskom zdravlju je oslobađanje od starih navika i formiranje novih. Neophodna je, pre svega, čvrsta i bespogovorna rešenost da se deluje u naznačenom pravcu. Dok se takva odluka ne donese, teško je razviti dovoljnu snagu za rad na sebi. Prihvaćeno rešenje obrazuje u nervnom sistemu neophodan energetski centar, koji će obezbeđivati delovanje na realizaciji odluke. U prvo vreme treba se truditi da se stvore uslovikoji će blagotvorno uticati na formiranje i održavanje novih navika: čitati literaturu na ovu temu, družiti se sa ljudima koji imaju ista interesovanja.
Veoma je važno da se nijednom ne odstupi od postupanja po novim navikama sve dotle dok se one ne učvrste u tolikoj meri da njihovo slučajno narušavanje više ne predstavlja opasnost.
I najzad, u prvo vreme treba stalno vežbati, da bi se stvorila navika. Stalno ne znači svakog dana, može to da bude svakog drugog ili trećeg dana, ali stalno.
Postojanost i ritam su zaloga uspeha. Detaljnije ćemo o vežbanju govoriti kasnije.
Dakle, prvi koraci na putu ka zdravlju i promenama u životu su želja, donošenje čvrste odluke i formiranje novih navika.
POZITIVNO PSIHOEMOCIONALNO RASPOLOŽENJE
Postoji još jedna važna komponenta uspeha. Vežbe koje su opisane u ovoj knjizi su jedinstvene, one imaju ogromnu snagu i one su sredstvo koje može da otkrije čovekove unutrašnje rezerve za rešavanje životnih problema. Ali, vežbe imaju veliku snagu onda kada poseduju emocionalnu obojenost, tj. kada se rade u pozitivnom raspoloženju, sa željom i radošću. Baš to raspoloženje omogućava "otvaranje vratanaca" u podsvest i čisti je od "negativnosti".
Ali vi možete da pitate: "Pa gde da uzmem takvo raspoloženje, ako sam loše raspoložen, ako osećam slabost u telu?" U tom slučaju, ono se može lako stvoriti veštački. Setite se kakav vam je izraz i držanje, kada vam je veoma lepo. Vi tada ne koračate nego prosto letite na prstima. Oči vam sijaju, zrače srećom, što je zarazno za druge. Znači, unutrašnje stanje radosti je delovalo na materiju, tj. na mišiće, na razmenu materija.
Eksperimentišite. Stanite pred ogledalo i zauzmite pozu srećnog čoveka, osmehnite se, podignite obrve, ne zaboravite da se ispravite, dišite kao srećan čovek. Ostanite u toj pozi pet minuta.
Začudićete se: odakle se javilo dobro raspoloženje i, što je najvažnije, bez razloga? Delujući na taj način na mišiće lica, vi ste proizveli dejstvo na psihoemocionalno stanje. I zato, ako pre početka vežbe niste dobro raspoloženi, napravite to raspoloženje veštački i održavajte ga za vreme vežbanja.
Poželjno je da se dobro raspoloženje stvara ujutru, kada je posle sna naša podsvest otvorena. Ako ujutru ustanete loše raspoloženi ili sa rđavim mislima, to će lako proći u podsvest i ceo dan će vam biti pokvaren. Zato se trudite da ujutru budete dobro raspoloženi, a ako niste stvorite dobro raspoloženje veštački.
Pozitivno psihoemocionalno raspoloženje je tajna uspeha, ne samo u ovim vežbama, već i, u svakom poslu. To, ne samo da povećava umne sposobnosti - jasnoću mi.ljenja, pamćenje itd, već i, stvara u čovekovom biopolju takve vibracije koje deluju na okruženje i doprinose uspehu u poslu. Time što prenosimo svoju radost na ljude, koji nas okružuju, mi dobijamo prenetu energiju nazad i time udvostručavamo svoju snagu.