Glava 4

ZDRAVLJE I SNAGA MISLI

Gde Ima misli, tamo je snaga.

Igo

Neopipljivi svet misli kontrolise I upravlja opipljivim, fizičkim svetom.

A. Ford

RUŠILAČKA SNAGA NEGATIVNIH MISLI

U prethodnim poglavljima trudio sam se da objasnim uticaj naših misli na telo, na okolinu, fiziološki i bioenergetskl mehanizam.

Nadam se da ste shvatili kakva Je snaga zatočena u našim mislima. U ovoj glavi želim da govorim o konkretnim negativnim mislima i o njihovom uticaju na funkcije organizma.

Ml osećamo dejstvo stresa ne samo u tom momentu kada pre.ivljavamo određeni događaj, koji doprinosi formiranju negativnih emocija, nego i svaki put, kad ga se sećamo.

Vi već znate odakle to dolazi: faktor stresa, koji iskrsava, utiče na nas skoro isto kao i sam stres. Najrasprostranjeniji, i onaj koji nosi stres, je uvreda.

UVREDA

Mnogim ljudima na duši leže uvrede, koje su se skupljale godinama. U odraslom čoveku, Često, postoji gorčina dečjlh pre.žvljavanja i neki bolan događaj on pamti celog života do najsitnijih pojedinosti. To mo.e biti uspomena, koja je povezana sa nedostatkom ljubavi roditelja, sa neprihvatanjem od druge dece ili učitelja, sa nekim konkretnim ispoljavanjem surovosti.

Ljudi, u kojima živi takva uvreda, često u sebi ponavljaju te događaje i to se nekiput događa godinama, čak I onda kada oni koji su ih uvredili više nisu živi.

Uvređenost - to je način da se likvidira već Izvršena nepravda, emocionalno suprotstavljanje, neprihvatanje nečega što se već desilo, emocionalni sukob sa nekim događajem ili pojavom, koji su se desili u prošlosti. U toj borbi vi ste osuđeni na poraz pošto u datom trenutku pokušavate da uradite nemoguće * da Izmenlte prošlost Osećanje uvređenostl, čak I kad Je zasnovano na stvarnoj nepravdi, ne donosi ni zadovoljstvo ni korist I u toku vremena postaje emocionalna navika. Osim toga, hronlčno osećanje uvređenosti neizbežno dovodi do samosažaljenja.

Stvorena navika da se vređamo i da se sažaljevamo izaziva potcenjivanja sopstvene ličnosti. Sa skrivenom uvređenošću vi jednostavno niste u stanju da zamislite sebe kao samostalnog, nezavisnog čoveka, čoveka koji veruje u sebe, ne možete da budete gospodar svoje sudbine. Ovde treba reći da osećanje uvređenosti kod vas ne izazivaju ljudi, događaji ili okolnosti. To je vaša sopstvena reakcija na njih. Samo vi možete da joj budetegospodar, samo ste vi u stanju da je kontrolišete, istina ako budete uspeli da shvatite da osećanje uvređenosti i žaljenja sebe ne vodi sreći i uspehu, već porazu i stradanjima.

Misaoni obrazac uvređenosti se usađuje u omotač biopolja čoveka i izaziva slabljenje njegovog imunolo.kog sistema i može dovesti do takvih bolesti kao što je rak, infarkt, bolesti .eluca i jednjaka.

Srećući se sa ljudima koji su bolovali od takvih bolesti, uverio sam se, ne jedanput, da je duboko zapretana i dugo nošena uvređenost, bila jedan od glavnih uzroka njihovih bolesti. Ako trudna žena nosi u sebi dugotrajnu uvređenost, taj misaoni obrazac može da se usadi u omotač biopolja deteta i da posle, u toku vremena, izazove kod njega ozbiljnu bolest.

Često me pitaju: "Ako je duševno stanje uzrok skoro svih bolesti, zašto boluju deca, i to čak od ozbiljnih bolesti?"

Evo vam uzroka - prenos negativnih programa sa majke na dete za vreme trudnoće.

Postoji još jedan uzrok, mnogo redi - prouzrokovan karmom, ali o tome ćemo govoriti kasnije.

Sakrivena uvređenost, kao uostalom i sve druge negativne emocije, koje se dugo nose, ima određeno mesto u mozgu, ili takozvano "žarište".

U Rusiji su vršena psihofiziološka ispitivanja, kojima je razjašnjeno da će se, ako se specijalnim elektrodama nadražuju određene oblasti u mozgu, uvek aktivirati negativne emocije, koje odgovaraju tim oblastima. Ako čovek nosi u sebineku uvredu, prilikom delovanja na određenu oblast njegovog mozga, ta emocija će se aktivirati i čovek će osetiti veoma jaku uvređenost. Sličan fenomen se javlja, uvek, kada se deluje baš na tu oblast u mozgu.

Isto se događa i sa drugim emocijama.

"žarište" (si. 18) se aktivira i kada se čovek seti događaja koji je u svoje vreme, izazvao tu emociju. Prirodno, pri tome se oko "arišta" povećava energija koja utiče na biopolje čoveka izobličavajući ga.

Slika 18. Aktiviranje "žarišta" negativne emocije

STRAH

Od svih rušilačkih emocija najjači je strah. Najraspostranjenije vrste straha su: strah od usamljenosti, bolesti, smrti, gubitka ljubavi, gubitka posla, strah za budućnost. Strah blokira i materijalnu i duhovnu stranu života, on uništava inicijativu, entuzijazam, podriva samopouzdanje, stvara pohlepu, zlobu, razdraženost, stalno drži čoveka u visokoj nervnoj napetosti.

Strah je prepreka za bilo kakav početak, jer se ranije stvara misaoni obrazac sa programom za blokiranje konstruktivnih procesa. Majčin strah predstavlja veliku opasnost za dete koje se razvija. Osećajući strah za njegovo zdravlje, ona šalje negativne misaone obrasce u biopolje deteta i dete stvarno počinje da boluje.

Rođena sestra straha je sumnja. Sumnja je manifestacija paslvnoodbranbenog refleksa, koji onemogućava nastajanje mehanizma delovanja i zato je ozbiljna smetnja za postizanje bilo kakvog cilja. Čovek koji sumnja je uvek oslabljen I u suštini razoružan.

Stalna sumnja u sebe dovodi do atrofije sposobnosti za donošnje odgovarajuće odluke. Oni, koji sumnjaju u sebe, sumnjaju u sve. Sumnja i neodlučnost rasipaju životnu energiju i podrivaju veru u sebe i svoju budućnost. Naravno, postoji i "zdrava" sumnja, koja prethodi donošenju važnih odluka.

Podvrsta straha su fobije. Fobija je paničan strah od nekih konkretnih situacija u .ivotu. Na primer, strah od zatvorenog prostora (voziti se liftom, biti u prostoriji bez prozora itd), strah od letenja, strah od vo.nje metroom. Poreklo takvih fobija je, po pravilu, u detinjstvu, kada je podsvest deteta najotvorenija za razne energoinformacione programe. Dovoljno je reći detetu da je opasno leteti avionom ili da se mo.e zaglaviti u liftu, da se to pretvori u fobiju za ceo .ivot. Fobije se, takođe, prenose sa majke na plod za vreme trudnoće u obliku misaonih obrazaca fobija koje ima majka.

Drugim recima, većina strahova ima svoje početke u detinjstvu ili iz vremena trudnoće. Baš u tom periodu energoinformacioni programi se lako uvlače u podsvest ili, što je isto, u omotač biopolja i zatim celog .ivota deluje na čovekovo ponašanje.

Strah prevenstveno deluje na funkcionisaje urinarnog sistema. Još su stari Kinezi govorili da energija straha dovodi do bolesti bubrega.

Moja praksa pokazuje da ljudi, koji imaju probleme sa bubrezima, mokraćnom bešikom, matericom, jajnicima, koji imaju menstrualne tegobe pate, po pravilu, od nekog straha. Kad prvi put razgovaram sa pacijentom, koji ima neku od tih bolesti, uvek ga pitam da li se nečega boji. Pacijent se, po pravilu, čudi što ga to pitam, jer se on stvarno nečega boji.

Strah može, isto tako, da izazove lavobolju, pošto oni koji pate

od straha često imaju bolesne i napete mišiće u predelu ramena i vrata. Ta naprezanja ograničavaju cirkulaciju energije u glavi i dovode do glavobolja, nekiput do dugotrajnih glavobolja, koje se zovu migrene. I stvarno, skoro je nemoguće odstraniti migrenu bez odstranjivanja napona u ramenima i vratu. Strah jako deluje na seksualnost, izaziva frigidnost kod žena i impotenciju kod muškaraca, ali više pate muškarci. Često bolni sindromi, koji sejavljaju kod ljudi kao rezultat promene vremena ili posle kratkih stresova, izazivaju strah, naročito kod nepoverljivih ljudi.

Menjajući oblogu biopolja, strah joši.e povećava bol, i ako potraje duže to može stvarno da dovede do bolesti.

Sećam se, u vezi s tim, slučajeva kada su mi se poznanici javljali telefonom i paničnim glasom se žalili na bolove u srcu, želucu i na drugim mestima, sumnjajući na bolest.

Ispitujući njihovo biopolje, nalazio sam samo deformacije izazvane strahom i posle korekcije tih deformacija bolovi su trenutno prestajali. Nepoznavanje elementarnih osobina funkcionisanja organizma i njihove povezanosti sa spoljašnjomv sredinom izaziva masu briga, dovodi do straha i nespokojstva. Često lekari izazivaju strah, unoseći u podsvest ovakve "programe": "Imate hroničnu bolest sa kojom ćete morati da živite celog života" ili "Ti simptomi govore o nastajanju teške bolesti". Posle takvih "prograama" čoveku je teško da izađe na kraj sa bolešću.

AGRESIVNOST

Uzrok agresivnosti je - nezadovoljstvo. Pošto je ta emocija veoma jaka, ona nosi veliku rušilačku snagu. Radnik, koji oseća ogromnu želju da svom pretpostavljenom opali dobar šamar, ali nema mogućnosti da to učini, ispušta "paru" kod kuće, istresajući se na ženu i decu. Većina sličnih ljudi ne shvata da time pričinjava veliku štetu svojima, upravljajući jake vibracije agresije na njihova biopolja.Nekiput se može desiti da je ba. u tom trenutku biopolje nekog od bliskih oslabljeno zbog bolesti ili stresne situacije, tada agresija može da nanese udar koji izaziva jaku deformaciju polja tipa "rupa". U narodu se to zove "urok". Takva jaka deformacija može posle izvesnog vremen dovesti do ozbiljnih fiziološih ili fizičkih oštećenja. Ali, energija agresivnosti nije upravljena samo na druge, neć i na sebe samog. Menjajući sopstveno polje, agresivnost dovodi bolesti, kao što su čir na želucu, povišeni krvni pritisak, frigidnost, impotencija, stanje stalne uznemirenosti. Za višak emocionalne "pare" treba imati ventil sigurnosti. Njegovu ulogu odlično Igraju razna fizička opterećenja, pešačenje, sportske Igre. A najefikasniji način oslobađanja od agresivnosti je - umeće upravljanja svojom energijom, tako da se uklone psihički naboji.

OSEĆANJE KRIVICE

Prilično je rasprostranjeno dugotrajno nošenje negativnih misli sa grizom savesti i trajnim osećanjem krivice pred nekim. Takva osećanja ne samo da izvode čoveka iz ravnoteže, već i ograničavaju njegovu ličnu slobodu. Ljudi koji imaju osećanje krivice vrlo brzo upadaju u "mrežu" svojih prijatelja, rođaka, poznanika, koji se, po pravilu, trude da iskoriste takve "savesne" ljude za svoje Interese. Pozivajući se na savest, oni nastoje da upravljaju I manlpull.u takvim ljudima. Biopolje ljudi, koji imaju osećanje krivice, ima Izduženi i su.eni oblik. Fiziološki se to manlfestuje bolovima u mišićima, najčešće celog tela, flbromlalgljom, umorom. Onima koji imaju osećanje krivice, preporučujem da se spasu toga što je moguće pre. Razume se da treba pomagati bližnjima koliko je moguće, ali sve ima granice. I moraju se praviti razlike u pomoći. Jedna je stvar kada to činite zato što želite, u tom slučaju se ne treba ograničavati. Druga je stvar kada osećate nevidljiv pritisak i kada ste prinuđeni da pomažete. Da biste se Izbavili od tog razornog "tereta", treba Jednom za svagda da stavite do znanja svojim bližnjima da vi niste njihova svojina. Vrlo brzo, posle toga, videćete da vas vaši rođaci I poznanici više poštuju.

NEPOVOLJNO MI.LJENJE O DRUGIMA

Nepovoljno mišljenje o nekom Izaziva Jak pad nivoa energije. Ako čovek ogovara, on ne nanosi traumu samo onome koga ogovara nego I sebi, Jer, pri tome, dolazi do deformacije, razaranja njegovog omotača blopolja. Trauma, nanesena ogovaranjem, ne mora odmah da se javi na fizičkom nivou, tj. ne moraju odmah da se Jave bolesti. Uvek u sličnim slučajevima dolazi prvo do se jave bolesti. Uvek u sličnim slučajevima dolazi prvo do negativnih promena na sićušnim česticama astralnog, mentalnog, duhovnog, a zatim sve prelazi na fizičko telo. I zato, kad se čovek razboli, kad mu se desi nesreća, te.ko da će se dosetiti da je uzrok ogovaranje. Ogovaranje nam skraćuje život, utiče na zdravlje i duhovnost, utiče na dugovečnost.

U Rusiji su vršena ispitivanja kakve su sličnosti među ljudima koji dugo žive.

Pokazalo se da je, osim raznovrsne ishrane i čistog vazduha, glavna zajednička crta bila dobrodusnost. Dobrodusnost je nepostojanje energetskog napada na ljude i, u skladu sa tim, sopstvena neranjivost.

Japanci su, na primer, dugovečni i istovremeno najučtiviji narod na svetu.

JA SAM ONO ŠTO MISLIM O SEBI

Svaki čovek nosi u sebi lik samog sebe, počevši od fizičkih podataka do umnih sposobnosti. Na primer, čovek mo.e smatrati da je zdrav ili bolestan, lep ili ružan, hrabar ili kukavica, sposoban ili nesposoban itd. do najsitnijih detalja. Drugim recima, on ima potpunu sliku samog sebe. Ali, malo ko zna da ono što on misli o sebi, on to i jeste. Razume se da je taj lik misao koju dugo nosimo u sebi, ali vi već znate da misli koje dugo nosimo prodjru u podsvest i odatle utiču na organizam. To je tako sa fiziološke tačke gledanja.

A sa bioenergetske tačke gledanja, vi trajno nosite u svom biopolju paket "programa" o samom sebi po kome živite. Ako smatrate da ste slabog zdravlja, tako će i biti, prema tom programu. Ako smatrate da su vam bolesni bubrezi, organizam će odraditi taj "program" šaljući stalno ideomotorne impulse na bubrege i oni će kroz izvesno vreme stvarno postati bolesni.

Često se negativni programi o sebi vuku iz detlnjstva, kada su roditelji, grdeći dete, i ne podozrevajući slali u njegovu prijemčivu podsvest informacije o njegovim nedostacima. Te Informacije se akumuliraju u podsvest! ili, što je isto, u biopolju i počinju da deluju na organizam na taj način da posle izvesnog vremena deteitd. i nosi te osobine kroz ceo život. "Pomoć" u skladištenju negativnih programa često pružaju rođaci izjavama kao što su: "Imaš loš vid, treba to ispitati", ili "Mislim da tvoji bubrezi nisu u redu". I najzad, jak uticaj na formiranje negativnog suda o zdravlju vrše nekiput lekari izjavama: "To je bolest koja se komplikovano leci", ili "To je za ceo život".

Često sam radio sa pacijentima koji su bili ubeđeni da imaju neku bolest i koji su stvarno imali sve simptome te bolesti. U slučajevima kada bolest nije daleko odmakla, uspevalo mi je da simptomi te bolesti nestanu samo pomoću uklanjanja programa o bolesti. Većina onih koji su izlečeni, na taj način, je govorila da je to neko čudo. Ustvari, nema nikakvog čuda, jednostavno, posle uklanjanja programa, mozak prestaje da .alje ideomotorne impulse o bolesti i simptomi nestaju.

Ono što čovek misli o sebi vrlo je ozbiljno. I to se ne odnosi samo na zdravlje, već i na druge oblasti života. Ako vi sebi izgledate nespretni, nezgrapni, nevešti, bojažljivi, takva predstava o sebi će vas vrlo brzo pretvoriti u zatvorenog čoveka. Ako mislite da je suviše teško zaraditi mnogo para, nikad vam se neće ukazati šansa da poboljšate svoje finansijsko stanje.

Predstava o sebi vrši odlučujući uticaj na ceo čovekov život. Zato, prvo što treba uraditi na putu ka zdravlju je - ukloniti negativno mišljenje o sebi. Kako se to radi, biće opisano u sledećim glavama.

Govoreći o negativnim mislima koje dugo nosite u sebi, hteo sam da pokažem čitaocu životu u celini. Ja se nisam dotakao sveg mnoštva negativnih misli, prikazao sam samo neke od njih. Međutim, i druge misli slične opisanim stvaraju negativne programe i nanose štetu čoveku u ovoj ili onoj meri.

UTICAJ MISLI NA SUDBINU

Naša sudbina - to je sve što nam se događa od detinjstva do mrti. Svi mi želimo da ti događaji budu povoljni: dobra porodica, ljubav, uspešna deca, interesantna profesija, dobri odnosi na poslu, sa prijateljima, dovoljno para itd. Od čega sve to zavisi?

Svakako da spoljašnji uslovi, društvena sredina, naše okruženje utiču na neki način na našu sudbinu. Ali, sve je to samo pozadina, koja može da bude povoljna ili nepovoljna. U osnovi, mi i samo mi smo uzrok onoga .to nam se događa u životu.

Ta teza, na prvi pogled, ruši uobičajeni način mišljenja. Jer je većina ljudi navikla da krivicu za svoje neuspehe i probleme prebacuje na druge. Pa iako takav način mišljenja ne samo da ne pomaže da se razreši problem, nego čak donosi razočarenja, ljudi nastavljaju da žive u stereotipima, koji koče njihovo napredovanje. Dok čovek ne shvati da su njegove misli programi, koji funkcionišu, da oni određuju njegovu budućnost, njegovu sudbinu, on neće uspeti u .ivotu. Pokuaću da na primerima pokažem kako kod ljudi dolazi do samoprogramiranja. Zamislite sledeću situaciju: planirali ste neki poduhvat - recimo da jednog dana u nedelji odete na izlet. Ali, nekoliko dana pre tog dana vi dobijate mnogo interesantniju, mnogo primamljiviju ponudu baš za taj dan. Vi treba da izaberete kuda ćete otići. I vi birate prvo, planirano, bez obzira na to što vam je drugo interesantnije. Po pravilu, ljudi u sličnim situacijama postupaju baš tako. Zašto?

Stvar je u tome što ste vi, kada ste planirali, stvorili misaoni obrazac izleta sa slikama odmora, čistog vazduha, šume, pecanja. Taj misaoni obrazac je prodro u vašu podsvest, pripremio vaš organizam za odlazak na izlet, ovladao vašim bićem i sada je teško bilo .ta promeniti. A ako se menja, naići će se na veliko naprezanje tela.

Sa bioenergetske tačke gledanja, planirani izlet je zapisan u obliku informacije ili programa u čovekovo biopolje i ta informacija sada utiče na telo.

Sve naše misli, naročito one emocionalno obojene, utiču na naše dalje ponašanje I postupke. Kada se sretnete s prijateljima, vi, naprlmer, raspravljate o cenama, kako je postalo teško žlvetl, kako je malo para, da one nisu dovoljne za život. što češće učestvujete u takvim raspravama, vaši misaoni obrasci "život je težak", "nedostaju ml pare" Itd. postaju sve jači. Zatim, te misli prodiru u podsvest I upisuju se u vaše biopolje i počinju da žive svoj život, odražavaju se na vaš život i stvaraju realnost u kojoj vam stvarno nedostaje novac, u kojoj vaš život stvarno postaje težak.

Uzrok neuspeha u životu je pesimizam i samoprogramiranje.

Devojka, koja želi da se uda, a misli da je ružna i nesposobna, teško će uspeti da se uda, zato što ona emituje taj "program" i ne Izaziva Interesovanje mladića koji je okružuju. Poslovni čovek koji je započeo neki posao i koji mnogo razmišlja o teškoćama i mogućim neuspesima osuđen je na neuspeh. Uzrok tome je što negativno samoprogramiranje utiče kako na njegove postupke tako i na sve one koji imaju veze sa njegovim poslom.

Sećam se da ml se, početkom 90-tih godina, u Rusiji, obratio

jedan poslovni čovek čiji su se poslovi razvijali jako loše I Imali su tendenciju propasti. On me je molio da mu pomognem da utiče na okruženje da bi ponovo uspe.no poslovao. Rekao sam mu da njegov posao zavisi od njega, ne od okruženja. U toku razgovora se razjasnilo da je on svoje poslove predstavljao uopšteno, ne konkretno, i to je bila jedna od njegovih glavnih grešaka. "Programi" naših misli, koje se usađuju u podsvest ili biopolje, rade kada su konkretni. Osim toga, taj poslovni čovek je suviše sumnjao u realizaciju planova, bio je nepoverljlv prema klijentima I njegovo opšte raspoloženje je bilo peslmlstlčko. Počeo sam da radim sa njim. Prvo smo napravili konkretan plan I razradili ga do najsitnijih detalja. Zatim sam mu održao nekoliko individualnih seminara o programiranju misli. Posle mesec dana, Javili su se prvi pozitivni znaci u njegovom poslovanju. Posle još jednog meseca, njegovi poslovi su sasvim prebrodili krizu I on Je kasnije postao jedan od najuspešnljlh poslovnih ljudi u Petrogradu.

Nedavno smo se opet sreli, njegovi poslovi su I dalje uspešnl. On smatra da je naš prvi susret bio prelomni trenutak u njegovom životu. Eto vam sjajnog primera uticaja misli na sudbinu. Ali treba obratiti pažnju na najpozitivniji momenat - ogromnu želju da se promeni situacija. I na tome hoću detaljnije da se zadržim.

Vi se sećate da su naše misli snažne kada su emocionalno obojene. Želja je jaka emocija, motivacija, ona čini da naše misli budu snažne i uz pozitivno mišljenje dovodi do uspeha. Često se dešava da čovek pokušava da resi neki problem, ali ne uspeva zato što se negde na dubljim nivoima podsvesti krije nedostatak želje. Čovek često ni sam nije svesan koliko je duboko u njemu skrivena motivacija. Na primer, neki ljudi ne mogu da nađu posao ne zato što je to nemoguće, nego zato .to podsvesno ne žele da rade. A to utiče i na zdravlje. Postoje bolesnici koji podsvesno ne žele da ozdrave. Zbog nekih uzroka njima odgovara da budu bolesni ili da se nalaze u tom stanju. Oni nešto dobijaju time: pažnju bližnjih, onih koji ih okružuju, socijalnu i materijalnu pomoć itd.

Kada čovek ima mnogo želja - to je već aktivna životna pozicija, koja, uz pozitivno mišljenje, donosi čoveku uspeh u životu. Masa želja, interesovanja i stremljenja stvara oko tog čoveka ogromno biopolje, koje mu omogućava da dugo radi i da se ne zamara. Ogromno biopolje je garancija zdravlja. Ono aktivira sve sisteme organizma i nikakve bolesti ne mogu da prodru u njega. Aktivna životna pozicija je garancija dugovečnosti, što potvrđuju životi mnogih naučnika.

Ako čovek nema želje - životna apatija, slabljenje organizma, sve se de.ava naopako. Takvi ljudi češće boluju, zamaraju se na poslu, zato što rade bez želje i često doživljavaju neuspehe.

Pre kratkog vremena sam putovao u Petrograd. Tamo sam saznao novost koja me je u početku zapanjila. Jedan moj poznanik je umro u 48. godini. Znao sam ga odavno - nije pio, nije pušio, živeo je zdravim životom. I najedanput - rak jetre. Svi oko njega, rođaci i prijatelji, bili su u nedoumici: priznajem, ni ja u prvih 5 minuta nisam mogao da dođem sebi, a zatim sam sve shvatio. Iako nije bio loš inženjer, on nije imao nikakva interesovanja u životu i radio je samo zato što je trebalo raditi. On nije imao želju da nešto promeni nabolje, nije imao životni impuls. A baš taj .žvotni impuls nam je svima neophodan. Bez njega organizam slabi, i tada može da se desi bilo šta ...

Neki čitaoci mogu da mi prigovore: a šta ako ja u životu nisam našao interesantan posao, nešto što mi je na duši? Šta ako bih hteo, ali nemam želja i stremljenja? Šta onda? Dragi moji čitaoci! I u tom slučaju sve zavisi od vas samih. U datom slučaju kakvim očima posmatrate svet. Na primer, dva čoveka su došla u šumu. Jedan je ushićen raznovrsnošću i lepotom drveća, naslađuje se mirisom šume i pevanjem ptica i napušta .šmu srećan i pun snage. A drugi gleda na šumu kao na drvenu građu, sirovinu za nameštaj i papir i odlazi iz šume sa osecanjem dosade. Ili, recimo, živeći sa žnom možemo da vidimo njene pozitivne osobine i da ne obraćamo pažnju na njene mane. U tom slučaju čovek je srećan. Ali na istu .enu se može gledati i drugim očima, koncentrišući se na mane i patiti zbog toga.

Čovek je takav kakav je, a opažanja mogu biti različita. To se odnosi i na one ljude koji ne mogu da nađu interesantan posao. Opet sve zavisi od toga kakvim očima gledamo na posao.

Pisac V. Lobodin navodi interesantan primer u knjizi "Zdravlje i duhovnost". Nekad u mladosti on je morao da radi kao čistač. Sasvim na početku taj posao je kod njega izazvao negativna osećanja i nezadovoljstvo. Ali pošto je shvatio da mora to da radi, on je taj posao ispunio sadržajem. Evo odlomka iz knjige:

"Kroz pola sata ja sam već znao da treba raditi tako da mi gomila đubreta ne zaprlja karakter zauvek. Počeo sam da čistim ne odvod za đubre, nego svoju savest, nisam iznosio kante sa đubretom nego svoje bolesti. Nisam čistio pod nego svoju sudbinu, nisam odvajao organsko đubre od neorganskog, nego svoje grehe iz duš.Sa oduševljenjem sam čistio levi bubreg i jasno osećao kako on prosto podrhtava od zadovoljstva, lopatom sam strugao kamenje iz jetre... Na kraju sam se tako oduševio i zavoleo taj posao da sam počeo ozbiljno da razmišjam da li da on postane moja profesija."

Ovaj smešni primer pokazuje da se svaki posao može smislom i sadržnom i da se u njemu može naći interes. Sve zavisi čoveka.