Glava 2

UZROCI ZAGAĐENJA ORGANIZMA

Život

- to je neprestano kretanje tecnosti između ćelija i u ćelijama. Prestanak tog kretanja je - smrt.

A S. Zalmanov

Sada, kada čitalac ima predstavu o funkcionisanju organizma, mo.e se govoriti na koji način se organizam zagađuje. Jasno je da je sistem za varenje osnovni izvor liferovanja otpadaka u organizam. To nije nimalo čudno, jer sistem organa za varenje prerađuje hranu da bi proizveo čovekovu životnu energiju, a otpaci su pri tome neminovni.

Organizam izbacuje otpatke pomoću drenažnog sistema, koji se sastoji od venskog dela kapilara i limfnog sistema, koji apsorbuje proizvode razmene materija i prenose ih na dalju preradu u jetri, bubrezima i limfnim čvorovima.

A sada, zamislite da se nalazite u šumi i da treba da zapalite vatru da biste skuvali hranu. Drugim recima, vi pomoću vatre treba da proizvedete energiju, koja je neophodna za kuvanje. Iz sopstvenog iskustva, znate da je vatru lako zapaliti, ako postoji dobar dovod kiseonika iz vazduha i benzin ili neki drugi zapaljivi materijal. Ali, pretpostavite da vatra već gori i najednom počinje da se gasi. Sta ćete raditi? Duvaćete u plamen da biste obezbedili veći dovod kiseonika i dodati benzin. U tom slučaju vatra nastavlja da gori, na kraju sagorevanja otpaci su minimalni - mrvice pepela. Ako to ne uradite, vatra će se ugasiti i otpadaka će biti mnogo - ugljenisana parčad drveta.

Slično se dešava i u organizmu. Ako sistem organa za varenje ne prerađuje hranu do kraja, ne sagoreva je, ostaje mnogo otpadaka, koje je teško izbaciti pomoću drenažnog sistema. A zašto se hrana loše prerađuje?

Pa, prvo, nadostatak kiseonika kao kod vatre. A to zavisi od rada sistema za disanje. Drugo, nedostatak hormona u krvi, koji su benzin koji pomaže da se razgori vatra i održava gorenje do kraja. Zapamtite fermente, koji učestvuju u preradi hrane do najmanjih čestica. Fermenti ne mogu da rade bez hormona, jer baš oni na kraju aktiviraju varenje. Koliko hormona proizvodi endokrini sistem veoma zavisi od psihoemocionalnog stanja.

 

PSIHOEMOCIONALNO STANJE

Hipofiza, koja je šef endokrinog sistema, koordinira rad svih žlezda koje proizvode hormone. Ali hipofiza je potčinjena drugom šefu - hipotalamusu, čiji je rad tesno povezan sa psihoemocionalnim stanjem. Na taj način negativne emocije, naročito one koje dugo traju, kao što su zloba, strah, agresivnost, žalost i druge vrste uznemirenosti, preko hipotalamusa usporavaju rad žlezda endokrinog sistema, a zajedno sa tim i proces varenja hrane.

Negativne emocije preko hipotalamusa utiču, ne samo na endokrini, nego, i na nervni sistem, izazivajući obično uzbuđenje simpatičkog dela i kočenje parasimpatičkog. Kao posledica toga, dolazi do naglog opadanja svih funkcija .eludačno-crevnog trakta.

Nije slučajno što ljudi često osećaju težinu u želucu, jer je to uslovljeno zastajanjem sadržine želuca, a to su izazvale negativne emocije. Ja bih poremećaje psihoemocionalne sfere nazvao glavnim uzrokom zagađenja organizma.

PROMENE KISELO-BAZNE RAVNOTEŽE

Nimalo nevažnu ulogu u zagađivanju organizma igraju promene kiselo-bazne ravnoteže svih tečnosti. Isto tako veliki značaj ima PH. Kada preovladavaju joni vodonika sredina postaje kisela, rastvor u kome ima više hidroksida (OH grupa) je bazni. Kada je PH rastvora 7 on je neutralan; kada je manje od 7 - kiseo, više od 7 - bazni.

PH ima veliki značaj za organizam, jer kiselo-bazna ravnoteža utiče na odvijanje svih hemijskih reakcija. Različite tečnosti imaju različite PH. PH krvi i tečnosti izvan ćelija mora da ima najveće bazne vrednosti i on je otprilike 7,35. Tečnosti u ćelijama su kisele i PH je oko 5. Tečni sadržaj želuca je kiseo, dvanaestopalačnog creva bazni, debelog creva slabo kiseo.

Sve te PH vrednosti moraju da se održavaju bez promena i to u organizmu obavljaju tzv. tamponski sistemi, među njima bubrezi, pluća. Odstupanje PH od normalnih vrednosti dovodi do zagađenja organizma.

Fermenti veoma zavise od promene PH. Prilikom odstupanja PH od normale, fermenti prestaju da rade i posledica je da se hrana ne prerađuje do kraja. Odstupanje PH u želucu dovodi do grčeva, gastritisa i rezultat toga je rđava prerada hrane. Promene slabo kisele sredine debelog creva dovodi do procesa truljenja i skupljanja toksina u krvi.

Može se nastaviti ovo nabrajanje. Važno je znati da je za organizam veoma značajna kiselo-bazna ravnoreza njegovih tečnosti.

Za.to se remeti PH? Glavni uzroci su - nestabilan nervni sistem, preveliko psihoemocionalno naprezanje, malo kretanja i promena razlike potencijala tela. I najzad, na promene PH utiče i jednolična ishrana, zloupotreba alkohola i pušenje.

I kosmičko zračenje igra značajnu ulogu u zagađenu organizma, prvenstveno magnetne bure.

KOSMIČKO ZRAČENJE

Čitalac već zna da se ćelijske membrane stalno nalaze pod električnim naponom. Regulisanje ulaza i izlaza mikroelemenata u i iz ćelija se, takođe, rešava na električnoj osnovi, a to snači da tu postoje i elektromagnetna zračenja, pa na svaku promenu u propusnom sistemu bioloških membrana može da utiče kosmičko zračenje.

U vreme magnetnih bura propusna moć ćelijskih membrana se povećava, pa će ćelija delimično gubiti materije koje su joj potrebne. Rad ćelije se pogoršava i to izaziva zagađenje ćelije.

Nije nimalo slučajno što se za vreme magnetnih bura pogoršavaju kožne bolesti i pojačavaju alergijske reakcije.

Kad smo već počeli da govorimo o magnetnom burama, čitaocu neće biti suviše da zna da su one često uzrok pogoršanja mikroregulaclje krvi u mozgu, a posledlca toga je moždani udar. Baš se moždani udari najčešće dešavaju za vreme magnetnih bura.

Magnetne bure utiču i na arterijski pritisak. A sada ćemo preći na drenažni sistem.

USPORAVANJE RAZMENE U MEĐUĆELIJSKOM PROSTORU

Najvažnija karika u sistemu životnog obezbeđenja ćelija su kapilari i mikrocirkulacija krvi. Baš kroz kapilare eritrociti nose kiseonik ćelijama i baš tu krvna plazma im donosi belančevine, ugljene hidrate, soli, vitamine i druge sastojke. Ovde krv po zakonu osmoze i difuzije predaje hranljive materije i kiseonik i uzima otpatke - metabolite. Kompletna razmena se dešava u tecnosti izvan ćelija. U našem telu ima veoma mnogo ove tecnosti.

Usporavanje razmene između ćelija i kapilara se u većini slučajeva obavlja u međućelijskom prostoru. Usporavanje ulaska hranljivih materija, kiseonika, hormona, fermenata u ćelije narušava rad ćelija i organa i smanjuje životnu energiju.

Usporavanje izdvajanja otpadaka - uree, kalcijuma, natrijumhlorida, žuči itd. dovodi do trovanja organizma proizvodima sopstvene životne delatnosti.

Isto, kao krvni kapilari, prolaze i limfni kapilari. Pošto su zidovi limfnih kapilara veoma tanki i jako provodni, oni uzimaju velike molekule i čestice, među njima i bakterije, koje ne mogu da prodru u krvne kapilare, pa se prenose limfom da bi se učinile neškodljivim u limfnim čvorovima. U ljudskom organizmu u svakom trenurku umire mnogo miliona ćelija. Te male mikročestice moraju da se uklone i učine neškodljivim i nikako ne smeju da se nagomilavaju, jer se prilikom njihovog razlaganja stvaraju toksične materije.

Zašto nastaju zastojni procesi u međućelijskoj tecnosti I ćelijama, štoonemogućava drena.ni sitem da u celosti Izbacuje otpatke?

ZASTOJNI PROCESI

U procesu čovekove evolucije priroda je usavršila naš unutrašnje organe u uslovlma velike fizičke aktivnosti - trčanja, kontrakcija mišića, neprekidnih potresa u toku mnogo sati. Pošto nije našla drugo, efikasnije rešenje, priroda je baš te Inerclone, gravitacione sile potresa i sile mišićnih kontrakcija iskoristila za či.ćenje ćelija I međućelljskog prostora od otpadaka. Ali, na žalost, savremeni čovek se nedovoljno kreće da bi se u potpunosti Izbacili otpaci.

Što je manje kretanja, potresa, više je zastojnih procesa, više se zagađuje organizam. To je prvi uzrok zastoja.

Drugi, ne manje važan uzrok je nagomilavanje unutrašnjih napetosti u tkivima 1 mišićima, organima i delovlma tela.

Poznato je da, zbog negativnih psihoemocionalnih reakcija u raznim delovlma tela, mogu nastati naprezanja. Pa, na prlmer, čovek se zbog nečega brine i u isto vreme, neprimetno za njega, skupljaju se i naprežu čeljusni mišići. Ili, od straha može da dođe do napetosti u nožnim mišićima, da se stežu pesnice, da se napreže donji deo leđa Itd.

Na isti način psihoemocionalne reakcije, kroz neurovegetatlvnl sistem, izazivaju napetost u tkivima I mišićima unutrašnjih organa.

Prilikom čestih ponavljanja sličnih psihoemocionalnih reakcija, napetost prelazi u hroničnu i ograničava prenos raznih materija 1 jona u međucelijsku tečnost, izazivajući zastoj. A baš dugi zastojni procesi u međućelljskom prostoru dovode do brzog starenja organizma.

I da rezimiramo. Koji su glavni uzroci zagađivanja organizma?

1. Pslhoemoclonalnl poremećaji, koji dovode do hormonalne neravnoteže, što, sa svoje strane, slabi aktivnost fermenata; oni dovode do poremećaja nervnog sistema, odnosno do smanjenja funkcija celog želudačno-crevnog trakta.

2. Poremećaj kiselo-bazne ravnoteže, koji, takođe, utiče na aktivnost fermenata i na preradu hrane u želucu I crevlma.

3. Uticaj kosmičkog zračenja, prvenstveno magnetnih bura, na membrane ćelija. Rad sistema za disanje, povezan sa dovođenjem kiseonika u ćelije.

Nisam naveo, kao važan uzrok, poremećaje rada električnog i energetskog sistema, ali to se razume samo po sebi, jer su slični poremećaji posledica fizioloških poremećaja.

Svi proizvodi metabolizma, koje drenažni sistem ne može da izbaci kroz venski deo kapilara i limfo-kapilara, ostaju u međućelijskoj tečnosti, zbog zastojnih procesa u njima. I to je jedan od glavnih uzroka bolesti.

Pored navedenih, postoje i drugi, po meni drugostepeni, uzroci zagađenja. To su: loše žvakanje, prejedanje, prevelika upotreba mesa, slatkiša. Teškoće sa preradom hrane nastaju i pri mešanoj  ishrani, kada se belančevine i ugljeni hidrati koriste zajedno.

Poznato je da su za preradu belančevina potrebni jedni fermenti, a za preradu ugljenih hidrata drugi. Prilikom mešanja dolazi do delimične blokade jednih fermenata drugima, a rezultat je da hrana nije prerađena do kraja.

Postoji teorija podeljene ishrane, koja preporučuje da se meso jede sa povrćem, isto je i sa ugljenim hidratima. I to stvarno dovodi do znatnog poboljšanja zdravlja.

Ali povratak na pređašnju ishranu još više pogoršava zdravlje, jer je za vreme podeljene ishrane organizam skinuo sa sebe deo opterećenja i nije’ utreniran za povratak. Zato samo može da se preporuči da se hrani podeljeno.

Ovim završavam prvi deo knjige, u kome ste vi, čitaoče, dobili koncentrat neophodnih znanja da biste mogli svesno da radite.

Rad sa samim sobom pretpostavlja kontakt sa svojim telom. A kako se može uspostaviti kontakt sa telom ako ga ne poznajemo?