„Gladovao sam u detinjstvu..."

Znam to, Mali čoveče, jer sam te video kako gladuješ, a ja znam šta je glad. Ti ne znaš da glad svoje dece ovekovečuješ svaki put kada kradeš sa švedskog stola, ti, budući spasioče svih gladnih!

Postoje određene stvari koje se ne rade: ne kradu se srebrne kašike, niti žene, niti hrana sa švedskog stola u gostoljubivoj kući! Nakon nemačke katastrofe, u parku sam naišao na tebe polumrtvog od gladi.

Pričao si da ti je „crvena pomoć“ tvoje partije svih gladnih na ovoj zemlji uskraćena, jer nisi mogao da dokažeš svoje članstvo u partiji. Izgubio si partijsku knjižicu. Tvoji fireri svih gladnih prave razliku

između crvenih, belih i crnih gladnih ljudi. Ali mi poznajemo samo organizam koji gladuje.

Eto, takav si u sitnim stvarima!

A takav si, Mali čoveče, i u velikim Krenuo si da u svetu istrebiš izrabljivanje kapitalističke ere, zaustaviš nepoštovanje ljudskog

života i izboriš za sebe priznanje prava na vlastitu egzistenciju. I pre stotinu godina bilo je izrabljivanja i preziranja ljudskog života i  

nezahvalnosti. Ali, bilo je i poštovanja velikih dostignuća i zahvalnosti darovaocu velikih darova i samim darovima. Osvrnuvši se oko sebe danas, vidim te na delu, Mali čoveče:

Tamo gde si postavio svoje male vođe, izrabljivanje tvoje snage je gore nego pre stotinu godina, nepoštovanje tvog života brutalnije, a priznavanje tvojih egzistencijalnih prava ustupilo je mesto tvojoj  

punoj obespravljenosti.

A tamo gde se još boriš za to da postaviš svoje vlastite vođe, iščezao je svaki respekt prema dostignućima i zamenjen je krađom plodova  

napornog rada tvojih velikih prijatelja. Ti ne znaš šta znači ceniti primljeni dar, pošto veruješ da nećeš biti slobodni Amerikanac ili Rus ili Kinez ako treba da ukažeš poštovanje ili priznanje. Ono što si

hteo da uništiš, cveta bolje nego ikada, a ono što je trebalo da očuvaš i da štitiš kao svoj vlastiti život, ti si uništio. Odanost je za tebe „sentimentalna crta“ ili „malograđanska navika". Poštovanje dostignuća poistovećuješ sa čankolistvom. Ali, ti ne primećuješ

da si ti ulizica tamo gde ne uvažavaš vrednosti i da si nezahvalan tamo gde bi trebalo da budeš odan.

Sve si postavio naopačke, a veruješ da ćeš jednostavno ušetati u svet slobode. Probudićeš se iz svoje noćne more, Mali čoveče, i naći ćeš sebe kako bespomoćan ležiš na podu. Jer ti kradeš tamo gde se daje i daješ tamo gde se krade. Pravo na slobodno izražavanje mišljenja i kritike ti si pobrkao sa bezveznim trabunjanjem i zbijanjem neslanih

šala. Hteo bi da kritikuješ, ali ne i da te kritikuju, i zbog toga bivaš rastrzan i rastrgnut. Svojstveno ti je da napadaš, ali da se ne izlažeš napadu. Zbog toga uvek pucaš iz zasede.

„Policija! Policija! Je li mu pasoš u redu? Sumnjam da je stvarno doktor medicine. Njegovo ime se ne nalazi u publikaciji KO JE KO, a lekarsko društvo ga osporava."

Sa policijom se ništa ne postiže, Mali čoveče! Ona može da goni kradljivce i reguliše saobraćaj, ali tvoju slobodu ne može da osvoji, niti da zaštiti.

Sam si razorio svoju slobodu i uništavaš je neprestano i tako temeljno da si vredan žaljenja.

Pre Prvog „svetskog rata“ nije bilo pasoša u međunarodnom saobraćaju. Mogao si putovati kud god si hteo. Rat za „slobodu i mir“ uveo je pasoške kontrole i one su se uvukle svuda kao krpelji. Ako  

u Evropi želiš da otputuješ 300 kilometara dalje od sopstvenog praga, moraš da odeš u deset konzulata raznih zemalja i zatražiš vize. I tako je to sve do današnjeg dana, decenijama nakon završetka Drugog

rata, koji je vođen da bi se okončali svi ratovi!

Tako će ostati i posle trećeg i osmog rata koji će se voditi za okončanje svih ratova!

„Slušajte vi njega! Slušajte! On blati moju spremnost da ratujem za otadžbinu, kalja čast moje otadžbine, kalja slavu nacije!"

Umukni, Mali čoveče! Postoje dve vrste tonova:

zavijanje oluje u visovima bregova i vetar iz tvojih creva! Sam si svoj vetar, a veruješ da mirišeš kao ljubičica. Ja lečim tvoj duševni bol, a ti pitaš da li sam u ,,Ko je ko“? Vladam tajnom tvoje bolesti raka, a tvoj mali šef medicinske ustanove zabranjuje moje eksperimente s miševima. Učio sam tvoje lekare da te shvate kao medicinari, a tvoje lekarsko društvo me prijavljuje pripadnicima državne bezbednosti. Ti  

boluješ od duševne poremećenosti, a oni ti prepisuju terapiju električnim šokom kao što su te u srednjem veku ,,lečili“ zmijom, ili lancem, ili bičem.

Bolje da ćutiš, Mali čoveče! Život ti je ionako bedan! Ja te neću spasti, ali ću završiti svoj govor upućen tebi, čak i ako, obučen u belu košulju, sa maskom na licu i konopcem u tvojoj svirepoj krvavoj ruci priđeš da me obesiš. Ne možeš me obesiti, Mali čoveče, a da ne obesiš sebe samog. Jer ja sam tvoj život, tvoje doživljavanje sveta, tvoja čovečnost, tvoja ljubav i tvoja radost stvaranja. Ne, ne možeš me ubiti, Mali čoveče! Bojao sam te se jednom kao što sam pre toga toliko verovao u tebe.

Ali, uzdigao sam se iznad tebe i gledam te u perspektivi milenijuma, u prošlom i budućem vremenu. Želim da se oslobodiš straha od sebe

samog. Hoću da živiš srećnije, poštenije, da imaš živo, a ne okamenjeno telo, da voliš a ne da mrziš svoju decu, da usrećiš svoju ženu, a ne da je zlostavljaš. Tvoj sam lekar, a pošto ti nastanjuješ

ovu planetu, tvoj sam planetarni lekar; ja nisam Nemac, nisam Jevrej, nisam hrišćanin, nisam Italijan, nego građanin Zemlje. Ali za tebe postoje samo anđeoski Amerikanci i đavolski Japanci.

„Drž'te ga! Pretresite ga! Ima li dozvolu zan bavljenje lekarskom praksom? Izdajte kraljevski dekret kojim će biti propisivana dozvola kralja naše slobodne zemlje da se on sme baviti svojom delatnošću! On eksperimentiše sa mojim doživljavanjem zadovoljstva! Uhapsite ga!

Proterajte ga iz zemlje!"

Sam sam obezbedio dozvolu da se bavim svojom delatnošću. Niko mi je drugi ne može dati. Osnovao sam novu nauku koja konačno razume tvoj život.

Vratićeš se na nju za deset, stotinu ili hiljadu godina, isto tako sigurno kao što si - u trenutku kad si se nalazio na ivici smrti, da bi se održao -

proždirao punim ustima druga učenja. Tvoj šefić medicinske ustanove nema nikakvu vlast nada mnom, Mali čoveče! Jer bi imao uticaj samo kada bi imao hrabrosti da spozna moju istinu. On nema tu hrabrost i zato u svojoj domovini priča da sam u Americi zatvoren u duševnu bolnicu, a malog glupaka koji je falsifikovao eksperimente da bi

negirao životno zadovoljstvo postavio je za inspektora svih bolničkih ustanova. Ali ja ovaj govor pišem za tebe, Mali čoveče! Hoćeš li još dokaza o nemoći tvojih vlastodršaca? Tvoji stručnjaci, direktori medicinskih ustanova i profesori nisu mogli da zabrane otkrivanje tajne tvog oboljenja od raka. Istraživao sam, secirao i mikroskopom

ispitivao - uprkos njihovoj izričitoj zabrani. Njihova putovanja u Englesku i Francusku nisu im nimalo pomogla da onemoguće moj rad. Ostali su tamo gde su se oduvek i nalazili, u patologiji. A ja sam često  

spasavao tvoj život, Mali čoveče!

„Kad jednog od firera svih proletera svih zemalja dovedem u Nemačkoj na vlast, postaviću ga uza zid! On kvari našu proletersku omladinu! Tvrdi da proletarijat, kao i buržoazija, pati od poremećene

sposobnosti za ljubav. Tvrdi da sam životinja! On

razara moju klasnu svest!“

Da, ja rušim tvoje ideale koji te staju glave i razuma, Mali čoveče. Ti želiš da svoju veliku večnu nadu gledaš samo u ogledalu, tamo gde je ne možeš dosegnuti. Ali jedino te istina u tvojim vlastitim rukama može napraviti gospodarem ove Zemlje!

„Oterajte ga iz zemlje! Onemogućite mu egzistenciju!

On narušava red i mir. On je špijun mojih zakletih neprijatelja! Novcem iz Moskve (ili iz Berlina?) kupio je kuću!“

Ništa ne shvataš, Mali čoveče! Jedna mala starica plašila se miševa. Strahovala je da će joj se miševi podvući pod suknju i uvući među noge. Toga se ne bi plašila da je ikada uživala u ljubavi. Bila je moja  

susetka i znala je da držim miševe u podrumu.

Zahvaljujući tim miševima uspeo sam da rasvetlim tajnu truljenja tvoga kancerozog tkiva, Mali čoveče.

Od tebe, Mali čoveče, od koga sam iznajmio kuću, mala stara žena je  

zahtevala da se iselim.

I zbog tvoje velike hrabrosti, idealizma i etike, ti si mi dao otkaz. Morao sam kupiti kuću kako bih i dalje mogao da . eksperimentišem sa miševima za tebe i N. neometan od tebe i tvog kukavičluka. A šta

nisi posle uradio, Mali čoveče? Kao ambiciozni mali „Homo normalis" državni advokat hteo si da napraviš karijeru i da za to iskoristiš mene,

poznatog opasnog čoveka. Rekao si da sam nemački ili ruski špijum. Uhapsio si me. Ali, vredelo je videti te kako ti se crvene uši dok me saslušavaju.

Bilo mi te je žao, Mali predstavniče države, toliko si bio bedan. A tvoji tajni agenti ništa lepo nisu rekli 0 tebi dok su pretresali moju kuću tražeći „špijunski materijal".

Kasnije smo se opet susreli, ovoga puta bio si Mali jevrejski sudija iz Bronksa, pun zebnje i neostvarenih ambicija da postaneš savetnik

ministarstva pravde. Prebacivao si mi da u svojoj biblioteci imam knjige Lenjina i Trockog. Nisi znao, Mali čoveče, čemu služi biblioteka! U lice sam ti rekao da u svojoj biblioteci imam i Hitlera i Budu, i Isusa i Getea i Napoleona i Kazanovu. Jer, objasnio sam ti: da bi se shvatila duševna kuga, potrebno je poznavati je iz svih uglova. Za tebe je to bilo nešto novo, Mali sudijo.

„Uhapsite ga! On je fašista! On prezire narod!“

Ti nisi ,,narod“, Mali čoveče. 77 prezireš narod, tebe ne zanimaju njegova prava nego tvoja karijera.

1 to su ti već kazali mnogi ljudi velikog srca.

Nikada ih nisi čitao, Mali čoveče, znam! Ja poštujem narod kad se izlažem velikoj opasnosti da mu kažem istinu. Mogao bih s tobom igrati bridž i praviti viceve o narodu. Ali, ja i ti ne sedimo za istim stolom. Ti si loš advokat američke Povelje slobode!

,,On je trockist! Uhapsite ga! On buni i podstiče narod na neposlušnost, crveno pseto!“

Smiri se, Mali čoveče! Ja ne podstičem narod nego tvoju samosvest, tvoju čovečnost. Ti to ne podnosiš, jer hoćeš da napraviš karijeru i dobiješ dovoljan broj glasova da bi postao sudija vrhovnog suda ili

vođa svih proletera. Ali, tvoja pravda i tvoj mentalitet vođe konopac su oko vrata sveta, Mali čoveče. šta si učinio s Vilsonom, tim velikim dobrim čovekom, Mali čoveče? Ako si bio sudija u Bronksu ili izrabljivač naroda, ako si bio budući vođa svih proletera svih zemalja, on je za tebe bio sanjalica.

Krvnički si ga ubio, Mali čoveče, ubio si ga svojom ravnodušnošću, svojim brbljanjem, svojim strahom od svoje nade!

Gotovo da si i mene ubio, Mali čoveče!

Sećaš li se još moje laboratorije od pre deset godina? Radio si u njoj kao tehničar. Preporučili su mi te jer si bio nezaposlen. Preporučili su mi te kao velikog socijalistu, kao člana vladajuće stranke.

Dobro si zarađivao i bio slobodan u pravom smislu te reči. Uključio sam te u sva savetovanja jer sam verovao u tebe i tvoju „misiju". Sećaš li se još, Mali čoveče, šta se onda desilo? Zavrtelo ti se u glavi od slobode. Gledao sam te danima kako ništa ne radiš i šetkaš unaokolo s lulom u ustima. Nisam razumeo zašto ne radiš. Kad bih ujutro stigao u laboratoriju, očekivao si, provokativnog izraza, moj pozdrav.

Rado pozdravljam prvi, Mali čoveče. Ali ako se na moj pozdrav čeka, onda se razbesnim, jer sam ipak, u tvom smislu, ,,stariji“ i „pretpostavljeni". Pustio sam te još nekoliko dana da zloupotrebljavaš svoju slobodu. Onda sam razgovarao s tobom. Sa suzama u očima priznao si mi da ne znaš kako da postupaš u novom režimu. Nisi bio naviknut na slobodu. Na tvom ranijem radnom mestu nisi smeo da pušiš u prisustvu svoga šefa; smeo si da govoriš samo kad bi te pitali, ti, budući fireru svih proletera. A sada kad imaš pravu slobodu ponašaš se drsko i izazivački. Shvatio sam te, zato te nisam najurio.

Onda si otišao od mene i jednom apstinentu, sudskom psihijatru ispričao kako ja vršim eksperimente. Ti si bio onaj tajni doušnik, licemer i huškač koji je protiv mene pokrenuo hajku u novinama. Takav si ti, Mali čoveče, kad se dočepaš slobode. Ali, uprkos tvojoj nameri, hajka je moj ozbiljni rad unapredila za punih deset godina.

Zbog tog se opraštam od tebe, Mali čoveče. Neću ti više služiti i neću da me moja briga o tebi odvede u polaganu mučeničku smrt. Ne možeš ići za mnom u nedostižne daljine, kuda sam se uputio. Spopao bi te samrtni strah kada bi samo i naslutio šta te u budućnosti očekuje. Jer ti preuzimaš vlast nad svetom, Mali čoveče! To je izvesno. Moje samotne daljine jedan su deo tvoje budućnosti, no ne želim

da mi još danas budeš saputnik. Kao saputnik bezopasan si samo u kafani, a ne i tamo kud sam krenuo.

„Udrite ga! On se ruga civilizaciji koju sam ja, Mali čovek iz naroda i sa ulice, izgradio. Ja sam slobodan čovek slobodne demokratije...

Uraaa!“

Ti si nula, Mali čoveče, prava pravcata nula Nisi ti izgradio ovu civilizaciju nego mali broj tvojih poštenih gospodara. Ti i ne znaš Šta gradiš dok stojiš na građevinskoj skeli. I ako ti ja ili bilo ko drugi kaže: „Preuzmi odgovornost za građevinu", ti me psuješ i nazivaš „izdajicom proletarijata" i puziš pred ocem svih proletera koji tako nešto  

ne govori.

Ali, ti nisi slobodan, Mali čoveče, ti i ne slutiš šta je sloboda. Ne bi ni znao kako da živiš u slobodi.

Ko je u Evropu doneo duševnu pošast?

Ti, Mali čoveče! A u Ameriku?

Misli malo: Vilson....

„Slušajte, on okrivljuje mene, Malog čoveka! Ko sam ja, kakav uticaj ja imam na američkog predsednika?

Radim svoj posao, poštujem pretpostavljene, ne  

mešam se u visoku politiku.."

... a kada hiljade muškaraca, žena i dece trpaš u gasne komore, i tada samo slušaš naredbe svojih pretpostavljenih, zar ne, Mali čoveče? Pa ti si toliko naivan da i ne znaš da se to dešava. Zar i to nije tačno? Ti si samo ubogi crvić koji se ništa ne pita i koji nema sopstveno mišljenje i ,,ko si ti uopšte da se mešaš u politiku..." Znam, znam! Toliko sam puta to čuo! Ali sad ja pitam: Zbog čega ne obavljaš svoju dužnost bez reči kad ti onaj ko zna kaže da si odgovoran za svoje preduzeće, ili kad te opomene da ne biješ svoju decu? Ili ti hiljadu puta pokušava utuviti u glavu da ne slediš diktatore?

Gde li su onda tvoja dužnost i tvoja nema poslušnost? Ne, Mali čoveče, ti ne čuješ kad istina govori; ti čuješ samo buku. I onda vičeš: hajl, hajl!

Ti si kukavica i ti si svirep, Mali čoveče, bez smisla za svoju pravu dužnost da , budeš čovek i da čuvaš čovečnost. Loše imitiraš mudraca, ali veoma dobro pljačkaša novca. Tvoji filmovi i programi na radiju  

prepuni su priča o ubistvima!

Provlačićeš sebe i sve svoje niskosti stolećima pre nego što postaneš svoj sopstveni gospodar. Zato se rastajem od tebe kako bih bolje služio tvojoj budućnosti, jer kad sam daleko, ne možeš me ubiti,

a i moje delo poštuješ bolje izdaleka nego izbliza.

Ono što ti je previše blizu ti prezireš! Zato svoga generala ili maršala i postavljaš visoko, na pijedestal: da bi mogao da ga poštuješ čak i ako je dostojan prezira. I zbog toga se Veliki čovek drži podalje od tebe otkad je svet i veka.