Festival u Bremgartenu

Bil a je  nedelja, a ja sam bio sam u svojoj kući u Beogradu, okruže n istočnjačkim slikama i skulptu- rama. Odlučio sam da izvedem ritual i slušam ma- gijsku muziku koju je voleo Hese, Bahovu Misu u H-molu. Stavio sam ploču na gramofon i zapalio nekoliko sandalovih štapića. Cilj mog rituala bio je da slušam muziku zajedno sa Heseom, da mu po- zajmim svoja čula da mož e da je čuje, i da osetim njegovo prisustvo. Opruži o sam se na otomanu i pustio muziku da svira za obojicu. Nisam obraća o posebnu pažnju ni  na jednu  notu, jer  sam  znao  da on sluša kroz mene, i žele o sam da čuje onako kako je' slušao dok je bio živ. Do k su zvuci ispunjavali sobu, shvatio sam da su to muzički ekvivalenti Leo - nardovih Blagovesti i Pasijepo Jovanu, jer, u Misi u H-molu Ba h je prožive o ceo svoj život, nudeć i svoje simbole i legende nečem u što ga je transcendovalo. U toj misibio je sam Bah , bilo je to prinošenje žrtve njegovom životu  i  duši,  neprekidno  traganje  da  bi se spojio s Bogom, što je pravo svetogrđe. Misa je bila posvećen a smrti i vaskrsnuću , ali je zahva- ljujući  Bahovim  mitovima  i  ritmovima  izraženi m kro z preplitanje nota u kontrapunktu muzik a proizvodila simbolički cvet, koji je, sa svoje strane, bio proizvod ustreptale duš e koja viče od kolevke do groba: „Oče , zašt o si me napustio?" Bil a je to magija, stvaranje mističnog cveta. Mal o je onih ko- jima je to pošlo za rukom. Ba h je to postigao u svo- joj Misi, ali, Misa je bil a neka vrsta festivala u Bremgartenu koji je Ba h namenio sebi, ponav- ljajući ga u celom svom stvaralaštvu.

Nastavio sam da slušam, ništa ne propuštajući , i znao sam da je Hese tu i da mi je zahvalan za to. On me je, takođe , učio da slušam, kao što je on slušao. Misa se završila, a posle nje su se začuli zvuci Pasije po Jovanu i Mateju.  Ceo  dan je proša o u znaku ri - tuala,  kao  moj  festival  u  Bremgartenu.  Odluči o sam  da pripremi m  ruča k u svojoj  usamljeničko j kući  u  Beogradu,  u  čast  onih  koji  su  otišli,  uz- vraćajući gostoprimstvo u Montanjoli. Pozvao sam sve svoje utvare i legende. Odveo sam ih u trpeza- riju i postavio ih oko stola, dok je magijska  muzika i dalje trajala. Za stolom smo obrazovali mandalu.

Na početk u sam želeo da zabava bude u Heseo- vu čast, ali, malo-pomalo, ona se pretvorila u misu moje duše satkanu od svih mojih snova. Sipao sam u čaše crno vino iz Istre i sa Anda , i nazdravio He - seu, da mu olakša m izlazak iz groba. Obeća o sam mu da ću ga čuvati u sećanju, a onda sam nazdravio svim svojim utvarama i divnom svetu snova.

Nazdravili smo mnogo puta dok su magijski pe- vači pevali i, preplavljeni njihovim glasovima, ose- tili smo kako tonemo u samo srce legende, izvan vremena  i  prostora.

Izvodi iz dva pisma

Beograd,

6.    oktobar 1962. Draga gospođo Hese,

U Cirihu sam kupio Bahovu Misu B-minor i Pasije po Jovanu i Mateji. Ovde, u Beogradu, sam ih slušao. Imao sam neobičn o osećanje da ih je Her - man Hese takođ e slušao. Pozajmio sam mu svoj sluh da bi mogao da uživa u zvucima velikih dela.

Draga gospođ o Hese, učinite to isto - pozajmite mu čula i živite srećn o što duže , tako da on mož e da živi kroz Vas. To je ritual koji treba da izvodimo za svoje drage prijatelje - za one koji su ve ć otišli na drugu obalu...

Vaš odani Mige l Serano

21. oktobar 1962. Dragi  gospodine  Serano,

...Sigurna sam da bi Hese bio srećan da zna da

ste nabavili Bahove ploče, Misu B-minor i dve pasi- je koje je tako mnogo voleo. Pisao je o Misi u ,,Pi- smu od maja"  1962...

Ne zaboravite Hermana Hesea - sve se brzo zaboravlja! Za mene je uteha da znam koliko ste ga voleli i jo š ga volite.

Vaša Nino n Hese