EPILOG

Istocnjacke  religiozne  filozofije  bave  se bezvreme­ nim misticnim  znanjem koje lezi s one strane razumskog miSljenja  i  koje  se ne  moze  adekvatno  izraziti  recima. Odnos  tog  znanja  prema  savremenoj  fizici  predstavlja tek jedan  od njegovih  mnogih aspekata  koji se, kao uo­ stalom ni svi ostali, ne moze sa sigurnoseu  demonstrira­ ti jednom  za svagda, vee se mora doziveti na neposredan intuitivan  nacin.  Stoga se nadam da sam, barem u izve­ snoj meri,  uspeo da citaocu  pruzim  ne  neku  strogu  de­ monstraciju,  vee pre jednu  priliku  da  tu  i  tamo dozivi nasto  sto je  za  mene postalo  nepresusni  izvor  radosti  i nadahnuea;  to da glavni modeli  i teorije  savremene  fizi­ ke vode  ka jednom  pogledu  na  svet koji poseduje  unu­ tarnju doslednost i koji je  u savrsenom skladu sa shvata­ njima  istocnjackog misticizma.

Za one koji su taj sklad doziveli, znacaj paralela iz­ medu fizicarevog i mistickog pogleda na svet izvan je svake sumnje. Ono sto je tu zanimljivo, dakle, nije da li te paralele postoje, vee zasto one postoje; i dalje od toga, sta iz njihovog postojanja proizlazi.

Covek je, pokusavajuei da shvati misteriju Zivota, sledio mnoge razlicite pristupe. Medu njima su i putevi naucnika i mistika, ali njih irna jos mogo vise; putevi pesnika, dece, klovnova, samana, da pomenemo samo neke. Iz tih puteva proiziSli su razliciti opisi sveta, i ver­ balni i ne-verbalni, koji naglasavaju razliCite aspekte. Svi su oni vredni ikorisni u kontekstu u kojem su nasta­ li. Medutim, svi oni predstavljaju samo opise ili prikaze stvarnosti i stoga su ograniceni. Nijedan od njih ne moze pruziti jednu potpunu sliku sveta.  ;,    '       •• •

Mehanicisticko shvatanje sveta klasicne fizike kori-  ' • sno je za opisivanje one vrste fizickih pojava koje sreee­

mo u nasem svakodnevnom  zivotu i stoga je  sasvim po­ godno  za  probleme   koje  postavlja   nasa   svakodnevna

Epilog

okolina, a pokazalo se takode i kao izuzetno uspesno kao osnova za tehnologiju. Ono je, medutim, nedovo­ ljno za opisivanje fizickih pojava u sub-mikroskopsk oblasti. Nasuprot mehanicistickom poimanju sveta StoJI shvatanje mistika koje se moze oznaCiti izrazom ..organ­ sko", zato sto po njemu sve pojave u univerzumu pred­ stavljaju  integralne delove jedn  neraz u iv skladn . e­ line. Ovaj pogled na svet nastaJe u mtstt ktm tradtCIJ ­ ma izrastajuci iz meditativnih stanja svesti. U svom opt­ su sveta, mistici koriste pojmove koji su, najcesce, ne­ podesni za naucni opis makroskopski poj.ava.   rgans pogled na svet nije zgodan za konstrmsanJe masma, mu za hvatanj u kostac sa tehnickim problemima u ovom nasem prenaseljenom svetu.

U svakodnevnom zivotu dakle, vredni su i korisni i mehanicisticki i organski  pogledi na svet; ovaj prvi za nauku i tehnologiju, drugi za uravnoteteni i ispunjeni duhovni zivot. Kada se, medutim, zade izvan dimenzija nase svakodnevne okoline, mehanicisticki pojmovi pre­ staju da vaze i moraju  se zameniti  organskim  pojmovi­

ma koji su vrlo slicni onima koje kor ste mi ti i.  o)e

ono sustinsko  iskustvo  savremene  fiztke  koJe Je  ctmlo

temu nase rasprave. Fizika je u dvadesetom  veku poka­

zala da pojmovi  organskog pogleda  na svet,  iako ug a­ vnom nekorisni za nauku  i tehnologiju  u svakodnevmm ljudskim  razmerama,  postaju  izuzetno  korisni   a  atom­ skom i subatomskom nivou. Izgleda, dakle, da Je organ­ sko   shvatanje   fundeamentalnije    od   mehanicistickog. Klasicna   fizika   koja  se  zasniva   na  mehanicistickom shvatanju  izvodiva je  iz kvantne teorije. Kvantna  teori­ ja,  dakle,  implicira  u  sebi klasicnu  fiziku, dok  o?rnuto ne vazi.  Izgleda da nam to pruza prvi nagovestaJ  zast? mozemo ocekivati da ce pogledi na svet savremene fizt­ ke i istocnjackog  misticizma  biti slicni. I jedan  i drugi nastaju  onda kada covek pocinje da se pita o sustinskoj prirodi  stvari  - o dubljim  oblastima  materije  u  fizici;  o

364

                Epilog

dubljim predelima svesti u misticizmu - kada pocne da otkriva jednu drugaCiju stvarnost iza povrsne mehanici­ sticke pojavnosti svakodnevnog zivota.

Paralele izmedu shvatanja fizicara i mistika postaju jos uverljivije kada se prisetimo ostalih slicnosti koje medu njima postoje uprkos njihovih  razliCitih pristupa. Za pocetak, oba metoda su u potpunosti empirijski. Fi­ zicari izvode svoje znanje iz eksperimenta; mistici iz meditativnih uvida. I jedno i drugo predstavlja posma­ tranje, i u oba ova polja ta se posmatranja smatraju jedi­ nim izvorom znanja. Naravno, objekat posmatranja je u ova dva slucaja vrlo razlicit. Misticar gleda unutra i is­ trazuje svoju svest na njenim razliCitim nivoima, koji ukljucuju i telo kao fizicku manifestaciju uma. Iskustvo sopstvenog tela se zapravo istice u mnogim istocnjackim tradicijama i cesto se smatra kljucem mistickog dozivlja­ vanja sveta. Kada smo zdravi, mi ne osecamo pojedina­ cne delove naseg tela, vee smo ga svesni kao jedne inte­ grisane celine i ta svesnost stvra jedno osecanje blago­ stanja i zadovoljstva. Slicno tome, i mistik je svestan ce­ line kosmosa koji se dozivljava kao produtetak tela. Po recima  Lame Govinde,

Probudenom coveku ... cija svest obuhvata univer­ zum, taj univerzum postaje sopstveno ..telo", dok njegovo fizicko telo postaje jedna manifestacija Univerzalnog Uma, njegova unutarnja vizija izraz najvise stvarnosti, a njegov govor izraz vecne istine i snage mantd.

Za razliku od mistika, fizicar otpoeinje svoje ispiti­ vanje sustinske prirode stvari izucavanjem materijalnog sveta. Prodiruci sve dublje u oblast materije, on je po­ stao svestan sustinskog jedinstva  svih stvari idogadaja.

1 Lama Anagarika Govinda, FoundaJions of Tibelan Mysli­

cism (Rider, London, 1973), str. 225.

365

Epilog   

StaviSe, takode je spoznao da •i on sam sa svojom svescu predstavlja jedan integralni deo tog jedinstva. Tako i mistik i fizicar dolaze do istog zakljucka; jedan polazeci od unutrasnjeg, a drugi od spoljasnjeg sveta. Sklad koji postoji izmedu njihovih shvatanja potvrduje drevnu in­ dijsku mudrost po kojoj se brahman, krajnja spoljasnja stvarnost, podudara sa atmanom, unutarnjom stvarnos- cu.

Putevi fizicara i mistika su dalje slicni po tome sto se njihova posmatranja odigravaju u oblastima koje su nedostupne normalnim culima. U savremenoj fizici, to su oblasti atomskog i subatomskog sveta; u misticizmu to su ne-uobicajena stanja svesti u kojima se prevazilazi culni svet. Mistici cesto govore o iskustvu viSih dimen­ zija u kojem se utisci iz razlicitih centara svesti uklapaju u jednu skladnu celinu. Slicna situacija postoji u savre­ menoj fizici u kojoj je razvijen jedan cetvorodimenzi­ onalni ,prostorno-vremenski" formalizam koji ujedinju­ je posmatranja i pojmove koji pripadaju razlieitim kate­ gorijama u svakodnevnom trodimenzionalnom svetu. U oba podrucja, multidimenzionalna iskustva prevazilaze culni svet i zbog toga ih je gotovo nemoguce izraziti svakodnevnim jezikom.

Mozemo  videti  da  putevi  savremenog   fizicara   i istocnjackog  mistika,  koji  isprva  izgledaju  sasvim uda­ ljenom jedan  od  drugoga,  imaju,  zapravo,  mnogo  toga zajednickog.  Stoga ne bi trebalo da nas iznenadi posto­ janje  upadljivih  paralela  izmedu  njihovih  opisa  sveta. Kada jednom  prihvatimo te paralele  izmedu zapadanjac­ ke nauke  i istocnjackog  misticizma, javice  se pitanja  u vezi  njihovih  implikacija.  Da  li  savremena  nauka,  sa svom svojom  slozenom  masinerijom,  tek  samo ponovo otkriva drevnu mudrost koja je  istocnjackim mudracima bila poznata  hiljadama  godina? Da li bi  fizicari, dakle, trebalo da ostave svoj naucni metod i pocnu da meditira-

366

Epilog

ju?  Moze li, s druge strane, doCi do uzajamnog  uticaja izmedu nauke i misticizma: moZda cak i do sinteze?

Ja mislim da se na sva ova pitanja mora odgovoriti odrecno. Ja nauku i misticizam vidim kao dve komple­ mentarne manifestacije ljudskog  uma; njegovih raci­ onalnih i intuitivnih sposobnosti. Savremeni fizicar do­ zivljava svet kroz  krajnju  specijalizaciju  racionalnog uma; mistik ga dozivljava kroz krajnju specijalizaciju intuitivnog uma. Ova dva pristupa su potpuno razlicita i tu se radi o necemu mnogo dubljem nego sto je odredeni pogled na fizicki svet. Medutim,  oni su komplementar­ ni, kao sto smo navikli da kazemo u fizici. Nijedan od njih se ne sadrzi u onom drugom, niti ih je moguce sve­ sti jedan na drugi, ali oba su neophodna, jer dopunjujuci se uzajamno, oni vode jednom punijem shvatanju sveta. ParafrazirajuCi jednu staru kinesku izreku, mistici razu­ meju korene tao-a, ali ne i njegove grane; naucnici razu­ meju njegove grane ali ne i njegove korene. Nauci nije potreban misticizam i misticizmu  nije potrebna  nauka; ali coveku je potrebno i jedno i drugo.  Misticno  iskus­ tvo neophodno je da bi se shvatila ona najdublja priroda stvari, a nauka je neophodna za  savremeni  zivot.  Ono sto nam treba nije, dakle, sinteza, vee jedno dinamicno meduprozimanje izmedu misticke intuicije i naucne ana­ lize.

U nasem drustvu to se jos  nije ostvarilo.  Nas  stav je danas previse yang- da upotrebimo opet kinesku fra­ zeologiju - previse racionalan, muski i agresivan. Sami naucnici predstavljaju tipican primer za to. Iako njihove teorije vode jednom pogledu na svet koji je slican mi­ stickom shvatanju, iznenaduje  koliko malo je  to uticalo na stavove veCine naucnika. U misticizmu, znanje se ne moze razdvojiti od jednog odredenog nacina  zivljenja koji postaje zivo ostelovljenje tog znanja. Doei do misti­ cnog znanja znaci doziveti jedan preobraiaj; moglo bi se cak reCi da to znanje jeste  preobraiaj.  Naucno znanje, s

367

Epilog   

druge strane, cesto ostaje apstraktno i teorijsko. Izgleda, stoga, da vecina danasnj.ih fi.:icara . e shv !'l filozo ke, kulturne i duhovne imphkaCIJe SVOJih teoriJa. Mnog1 od njih aktivno podrzavaju drustvo koje se jos uvek zasniva na mehanicistickom, fragmentarnom pogledu na svet, ne uvidajuCi da  nauka  vodi  izvan takvog jednog  pogleda, ka jedinstvu univerzuma koji obuhvata ne samo nasu prirodnu okolinu vee tak de i .s a Ij.u.dska biea. Ja ve!"­ jem da pogled na svet koJI prmzilazttz savremene ?ztke nije u skladu sa nasim danasnjim drustvom, koJe ne odraZava onu skladnu medupovezanost koju vidimo u prirodi. Da bi smo postigli jed?o takvo tanje dinamic e ravnoteze biCe nam potrebna Jedna rad1kalno drugaciJa drustvena i ekonomska struktura: jedna kulturna revolu­ cija u pravom smislu te reci. Op nak c l nase c.ivili­ zacije moze zavisiti od toga da h cemo btU nJ.u . .a ostvarimo jednu takvu prom nu. On e u kraJDJOJ hntj , zavisiti od nase sposobnosti da usvOJimo neke od. ym stavova istoenjackog misticizma; da doziyimo celovitost prirode i umetnost zivljenja u skladu sa nJom.    .

368

Pogovor drugom izdanju

STA SE PROMENILO U NOVOJ FIZICI?

Otkako je izaslo prvo izdanje Tao-afizike, u raznim oblastima subatornske fizike doslo je do znacajnog na­ pretka. Kao sto sam rekao u predgovoru  ovom izdanju, ta nova otkriea nisu dovela u pitanje nijednu od paralela sa itoenjackom miSlju, vee su ih naprotiv cak i osna.Zila. U ovom pogovoru releo bih da razmotrim najznacajnije rezultate novih istrazivanja u atomskoj i subatomskoj fi­ zici zakljucno sa letom  1982.

Jednu od najja6h paralela sa istoenjackim misticiz­ mom cinila je spoznaja da su sa6nitelji materije i osno­ vne pojave u vezi s njima medupovezani; da se ne mogu shvatiti kao izlovani entiteti, vee jedino kao integralni delovi jedne jedinstvene celine. Bor i Hajzenberg su kroz celu istoriju kvantne teorije isticali pojam sustinske ukvantne medupovezanosti"' 0 kome sam detaljno govo­ rio u desetom poglavlju. Medutim, taj je pojam nanovo pobudio paznju tokom poslednje dve decenije, kada su fizicari dosli do saznanja da bi univerzum, zapravo, mo­ gao biti medupovezan na mnogo tananije nacine neg sto se to ranije mislilo. Ta nova vrsta medupovezanostt koja se nedavno pojavila ne samo da pojacava slicno ti izmedu shvatanja fizicara i mistika; ona takode postavlJa krajnje zanimljivQ moguenost povezivanja subatornske fizike sa jungovskom psihologijom i, moZda, eak i sa parapsihologijom; i ona baca novo svetlo na fundamen­ talnu ulogu verovatnoce u kvantnoj fizici.

U klasicnoj fizici, verovatnoca se koristi kad god pojedinosti nekog dogadaja nisu poznate. Na primer, kada bacimo kocku, mi bismo mogli - u principu  - da

predvidimo kako ee ona pasti kad bismo znali sve meha­

nicke detalje tog procesa: tacan sastav kocke, svojstva

povrsine na koju pada i tako dalje. Ove se pojedinosti

nazivaju  lokalnim varijablama, jer  prebivaju  u samim

Sta se promenilo u novoj fizici?               

objektima. U subatomskoj fizici, lokalne varijable  su predstavljene vezama izmedu prostorno razdvojenih do­ gadaja preko signala - estica i mreZa. estica - koji pos­ tuju uobi ajene zakone prostorne razdvojenosti. Na pri­ mer, nijedan signal ne mote se prenositi brzinom vecom od brzine svetlosti. No, izvan tih lokalnih veza nedavno su se pojavile druge, nelokalne veze; veze koje su trenu­ tne i koje se za sada ne mogu predvideti na precizan, matemati ki na6n.

Te nelokalne veze neki fizi ari smatraju samom sustinom kvantne stvarnosti. u kvantnoj teoriji pojedi­

na ni dogadaji nemaju uvek jasno odredeni uzrok. Na primer, skok nekog elektrona sa jedne atomske orbite na drugu iii raspad neke subatomske estice mogu se dogo­ diti spontano bez ijednog jedinog dogadaja koji bi ih uzrokovao. Mi nikada ne mozemo da predvidimo kada i kako ce seta pojava odigrati; jedino sto mozemo predvi­ deti jeste njena verovatnoca. To ne znati da se atomski dogadaji odigravaju na potpuno proizvoljan na in; to je­ dino zna i da njih ne uzrokuju lokalni uzroci. Ponasanje bilo kojeg dela odredeno je nelokalnim vezama tog dela sa celinom, a kako nama te veze nisu precizno poznate, bivamo prinudeni da usko klasi no poimanje uzroka i posledice zamenimo sirim pojmom statisti ke uzrocno­ sti. Zakoni atomske fizike su statisti ki zakoni, prema kojima se verovatnoce atomskih dogadaja odreduju po­ mocu dinamike itavog sistema. Dok u klasi noj fizici svojstva i ponasanje delova odreduju svojstva i ponasa­ nje celine, u kvantnoj fizici je situacija obrnuta: celina je ta koja odreduje ponasanje delova.

Verovatnoca se, dakle, u klasi noj i kvantnoj fizici koristi iz sli nih razloga. U oba slu aja postoje .skrive­ ne" varijable koje su nam nepoznate i to nas neznanje spr ava da pravimo ta na predvidanja. Postoji, medu­ tim, i jedna klju na razlika. Dok su u  klasi noj fizici skrivene varijable lokalni mehanizmi, u kvantnoj fizici

370

                Sta se promenilo  u novoj fizici?

one su nelokalne; one predstavljaju trenutne veze sa uni­ verzumom kao celinom. U svakodnevnom, makroskop­ skom svetu nelokalne veze su od relativno male vazno­ sti, te stoga mozemo govoriti o odvojenim stvarima i formulisati zakone koji njihovo ponasanje opisuju u tee­ minima izvesnosti. Ali kako idemo ka manjim dimenzi­ jama, uticaj nelokalnih veza raste, izvesnosti se povla e pred verovatnoeama i postaje sve tete izdvojiti bilo koji deo univerzuma iz celine.

Postojanje nelokaJnih  veza  i proisti uce  fundamen­ talne  uloge  verovatnoce  predstavlja  nesto  sto Ajnstajn nikada nije mogao da prihvati. To je bio predmet  njego­ ve istorijske rasprave sa Borom dvadesetih godina, kada je   Ajnstajn  svoje  neslaganje   sa  Borovim  tuma enjem kvantne  teorije  izrazio  uvenom  metaforom  ..Bog se ne kocka "1  Na kraju rasprave, Ajnstajn je morao da prizna

da kvantna teorija, u tuma enju Bora iHajzenberga, ini

jedan dosledni sistem miSJjenja,  ali je  ostao ubeden  da ce se u buducnosti pronaci neko uzrocno tuma enje u terminima  lokalnih skrivenih varijabli.

Sustina Ajnstajnovog neslaganja sa Borom bila je u njegovom   vrstom  verovanju  u  neku  vrstu  spoljasnje

•             stvarnosti koja se sastoji od nezavisnih, prostorno raz­

dvojenih elemenata.

U pokusaju da pokaze kako je Borovo tuma enje kvantne teorije nedosledno, Ajnstajn je smislio jedan misaoni eksperiment koji je postao poznat kao eksperi­ ment Ajnstajna, Podolskog i Rozena (Einstein-Podol­

sky-Rosen)  iii  EPR    eksperiment 2•  Tri decenije  nakon

toga Dzon Bel (John Bell) je  izveo teoremu, zasnovanju

na EPR eksperimentu, koja dokazuje da se postojanje

Videti  P.A.  Schilpp  (prir.), Albert  Ei11stei11:  Philosopher­ Scielltist.

2 Videti D. Bohm, Qua11tum Theory (Prentice-Hall:Njujork,

1951), str. 614ff.

371

Sta se prornenilo u novoj fizici?                Sta se prornenilo u novoj fizici?

lokalnih  skrivenih  varijab1i  kosi  sa  statistickirn  predvi­

osu rotacije obavi rnerenje,  naCi ce se da se elektron ob­

danjirna   kvantne   teorije3

Belova   teorerna   zadala  je

rce u jednorn  i1i drugorn srneru oko te ose. Drugirn reci­

srnrtni udarac  AjnStajnovorn  shvatanju pokazavSi  da je

poirnanje stvarnosti kao sastav1jene od razdvojenih delo­ va, povezanih  lokalnirn vezarna,  nespojivo sa kvantnorn

teorijorn.

U poslednje vrerne fizil:ari koji se bave turnal:enjern kvantne teorije vrlo cesto raspravljaju o EPR eksperi­ rnentu, jer je on idealan za okazivanje razlike izrnedu klasicnih i kvantnih pojrnova . Za naSu svrhu bice dovo­ ljno da opiSerno jednu pojednostavljenu verziju ovog ek­ sperirnenta, u kojoj se pojavljuju dva elektrona i koja se zasniva na detaljnorn razrnatranju koje daje Dejvid Born

rna, l:in merenja cestici daje jednu  odredenu  osu rotaci­

je, ali pre nego Sto se merenje izvrSi, za nju se ne moze reci da se obrce oko neke  odredene  ose;  ona  poseduje tek odredenu tendenciju  iii potencijal  da to cini.

S ovirn  razurnevanjern  elektronovog  spina moterno sada razrnotriti EPR eksperirnent i Belovu teorernu. Ek­

sperirnent obuhvata dva elektrona koji se obtcu u supro­ tnirn srnerovirna, tako da je njihov ukupni spin nula. Po­ stoji nekoliko eksperirnentalnih metoda kojirna se dva elektrona rnogu staviti u takvo stanje, u kojern se pojedi­ nacni spinovi ne znaju s izvesnoScu,  ali je  zdru eni spin

(David  Bohrn)5

Da bi se shvatila suStina te situacije,

oba elektrona definitivno jednak nuli. Pretpostavite sada

nu no je razurneti neka svojstva elektronovog spina. Klasil:na slika teniske lopte koja se obrce nije sasvirn

prernerena kada je u pitanju opis spina subatornske cesti­ ce. U izvesnorn srnislu spin jeste rotacija l:estice oko sopstvene ose, ali, kao i uvek u subatornskoj fizici, to je klasil:no poirnanje ogranil:eno. U slul:aju elektrona, spin

je  ogranicen  na  dve  vrednosti:  kolil:ina  spina je  uvek

ista, ali se elektron rno e obrtati u jednorn iii drugom srneru, u srneru kazaljke na satu i1i obrnuto, za neku

datu osu rotacije. Fizil:ari te dve vrednosti spina obicno oznal:avaju  kao .gore" i.dole".

SuStinsko svojstvo rotirajueeg elektrona, koje se ne da razurneti u klasicnirn terrninirna, jeste Cinjenica da se njegova osa rotacije ne rnoze uvek odrediti s izvesnoScu. BaS kao Sto pokazuju tendencije da postoje na odrede­ nirn rnestima, elektroni takode pokazuju tendencije da se obrcu oko odredenih  osa.  No,  kad  god  se za bilo  koju

3             Videti H.P. Stapp, navedeno delo.

4             Videti, na primer, B. d'Espagnat, .The Quantum Theory

and Reality", Scientific America11 (novembar 1979).

5 D. Bohm, Qua11tum Theory, str. 614ff.

da se te  dve l:estice  razdvoje  nekirn  procesorn  koji  ne utice  na  njihove  spinove.  Kako  se udaljavaju  jedna  od

druge, njihov zdrureni spin i dalje ce biti jednak nuli i kada se jednorn nadu na velikoj udaljenosti, njihovi se pojedinal:ni  spinovi  izrnere.  Znacajni  aspekt  eksperi­ rnenta jeste Cinjenica da razdaljina izrnedu te dve cestice mote biti proizvoljno velika; jedna  cestica mote biti u Njujorku, a druga u Parizu i1i jedna na zernlji, a druga na mesecu.

Pretpostavirno sada da je spin cestice 1 izrneren u odnosu na vertikalnu osu ida je nadeno da je on ..gore" . PoSto je zdruteni spin te dve cestice jednak nuli, ovo rnerenje narn kate da spin l:estice 2 mora biti .dole". Tako, rnereci spin cestice 1 dolazirno do posredne mere spina l:estice 2 bez da tu cesticu na bilo koji naCin pore­ rnetirno. Paradoksalni aspekt EPR eksperirnenta potice od cinjenice da je posrnatra{; slobodan da izabere osu merenja. Kvantna teorija narn  kare da spinovi ta dva elektrona oko bilo koje ose uvek moraju biti suprotni, ali da ce oni postojati sarno kao tendencije, ili rnogucno­ sti pre nego Sto se rnerenje izvrSi. Jednorn kada posma­ trac odabere jednu odredenu osu i obavi merenje, taj ce

372         373

Sta se promenilo u novoj fizici? Sta se promenilo u novoj ftzici?

tin obema testicama dati jednu  odredenu osu rotacije.

Su tina je u tome da mozemo izabrati na u osu za mere­ nje u poslednjem trenutku, kada su elektroni vee raz­ dvojeni. U trenutku kada mi obavimo naSe merenje na testici I, testica 2, koja moze biti udaljena hiljadama ki­ lometara, zadobice tatno   odredeni  spin  oko  izabrane ose. Kako testica 2 zna koju smo osu  izabrali?  Ona nema vremena da tu informaciju primi bilo kojim kon­ vencionalnim  signalom.

Ovo je srz EPR eksperimenta i tu se Ajn tajn nije slagao sa Borom. Prema Ajn tajnu,  po to nijedan  signal ne moze putovati brre .od svetlosti, nije moguce da me­ renje izvedeno  na  jednom  elektronu  trenutno  odredi smer obrtanja drugog elektrona koji je udaljen hiljadarna kilometara. Prema Boru, taj sistem od dve testice pred­ stavlja jednu nedeljivu celinu tak i ako su testice raz­ dvojene velikom udaljeno cu. Taj se sistem ne moze analizirati u terminima nezavisnih delova.  Mada  su  ta dva elektrona veoma udaljeni u prostoru, oni su ipak po­ vezani trenutnim, nelokalnim vezama. Te veze nisu si­ gnali u ajn tajnovskom smislu; one  nadilaze na e uobi­ tajene pojmove preno enja informacija. Belova teorema podrzava Borovo stanoviSte i strogo dokazuje da je Aj­ nstajnovo shvatanje fizicke stvarnosti po kojem je ona sacinjena od nezavisnih, prostorno razdvojenih eleme­ nata, nespojivo sa zakonima kvantne teorije. Drugim re­ tima, Belova teorema pokazuje  da je univerzum po svo­ joj sustini medupovezan, meduzavisan i nerazlutiv.  Kao sto je vekovima ranije budistitki mudrac Nagarduna re­ kao,

Stvari  svoje  postojanje  i  svoju  prirodu  zahvaljuju medusobnoj zavisnosti i same po sebi nisu niSta.

Novija  istrazivanja  u  fizici nastoje da ujedine  na e

dve osnovne teorije, kvantnu teoriju  i teoriju  relativite­ ta, u jednu potpunu teoriju  subatomskih  restica.  JoS uvek nismo u stanju da formuli emo jednu takvu potpu­ nu teoriju, no imamo nekoliko parcijalnih teorija i mo.,. dela  koji vrlo dobro opisuju  odredene aspekte  subatom­

skih pojava. Danas u fizici testica postoje dve razlitite

vrste .,kvantno-relativistitkih" teorija koje su bile uspe­ ne u razlititim oblastima. Prve spadaju u grupu teorija

kvantnog polja (videti tetrnaesto poglavlje) i one su pri­ menljive na elektromangnetne  i slabe interakcije;  druga je  teorija poznata  kao teorija S-matrice (videti sedamna­

esto poglavlje), koja je bila uspe na u opisivanju jakih interakcija. Jedan veliki problem koji jo uvek nije ra­ zre en jeste ujedinjenje kvantne teorije i op te teorije re­ lativiteta u jednu kvantnu teoriju gravitacije.

Mada  bi  nedavni  razvoj  teorija  .,supergravitacije" 7

mogao predstavljati jedan korak ka razre enju ovog pro­

blema, do sada  nije pronadena nijedna zadovoljavajuca teorija.

Teorije kvantnog  polja,  kao   to je  detaljno opisano u tetrnaestom poglavlju, zasnivaju se na  pojmu  kvan­ tnog polja, jednog fundamentalnog entiteta koji moze postojati u kontinuiranom obliku, kao polje, i u diskon­ tinuiranom obliku, kao testice, gde se razlitite vrste te­ stica povezuju  sa razlititim poljima. Te su teorije zame­

nile poimanje testica kao fundamentalnih objekata dale­ ko tananijim pojmom kvantnih polja. No, bez obzira na to, one se bave  fundamentalnim  entitetima  i stoga, u

izvesnom smislu, predstavljaju polu-klasitne teorije koje kvantno-relativistitku prirodu subatomske materije ne izrazavaju u potpunosti.

..

Videti stranu 159.

7 Videti D.Z. Freedman i P. van Nieuwenhuiyen, .Super­ gravity and the Unification of the Laws of Physics", Scientific Ame­ rican (april 1981).

374         375

§ta se promenilo u novoj fizici?                               §ta se promenilo u novoj fizici?

Kvantna elektrodinamika, prva od teorija kvantnog polja, svoj uspeh duguje cinjenici da su elektromagnetne interakcije vrlo slabe i da stoga u velikoj meri omoguea­ vaju da se odrti klasicno razlikovanje izmedu materije  i sila interakcije•, Isto to vati i za teorije  polja  koje  se bave slabim interakcijama. Zapravo, ta slicnost izmedu elektromagnetnih i slabih interakcija nedavno je u  veli­ koj meri ojaeana razvojem jedne nove vrste teorija kvantnog polja, koje se nazivaju teorijama merila (ga­ uge) i koje  su omogucile ujedinjavanje  obe interakcije. U proizaSloj  ujedinjenoj teoriji - poznatoj kao Vajberg­ Salamova teorija po dvojici njenih glavnih graditelja, Stivenu Vajnbergu (Steven Weinberg) i Abdusu Salamu (Abdus Salam) - te dve interakcije ostaju razliCite, ali postaju  matematicki  isprepletene  i nazivaju  se zajednic­

kim imenom nelektroslabe interakcije" 9.

Pristup teorije merila proSiren je i na jake interak­ cije razvojem teorije polja nazvane kvantnom hromodi­ namikom (QCD) i mnogi fizicari sada pokuSavaju da os­ tvare  "veliko  ujedinjenje"   QCD-a  i  Vajberg-Salamove

nisu potpuno shvaceni, ponaSaju slicno klasicnim objek­ tima. Uprkos velikim naporima, fizicari nisu bili u  sta­ nju da primene QCD izvan tog uskog opsega pojava i prvobitne nade u njenu ulogu teorijskog okvira za izvo­ deilje svojstava cestica jakih interakcija do sada nisu is­ punjene11.

J<:;vantna hromodinamika predstavlja sadaSnju mate­ maticku formulaciju modela kvarka (videti Sesnaesto po­ glavlje), gde se polja  povezuju  sa  kvarkovima  i gde se

,bromo" odnosi na boje tih kvarkovskih polja. Kao i sve

teorije merila, QCD svoj uzor ima u kvantnoj elekrodi­ namici (QED). Dok su u QED elektromagnetne interak­ cije posredovane razmenom fotona izmedu naelektrisa­ nih eestica, u QCD jake interakcije su posredovane raz­ menom "gluona" izmedu obojenih kvarkova. Ovi nisu

stvarne cestice, vee neka vrsta kvanata koji .slepljuju" kvarkove saCinjavajuCi mezone i barione 12•

Tokom poslednje decenije kvarkovski model je mo­ rao biti znaeajno proSiren i usavrSen poSto su u kolizi­ onim eksperimentima  sa sve vecim energijama  pronade­

teorije10

Medutim, upotreba teorija merila za opisivanje

ne mnoge nove cestice. Kao Sto je opisano u Sesnaestom

cestica koje stupaju u jake interakcije prilicno je proble­

maticna. Interakcije izmedu hadrona toliko su snatne da razlika izmedu eestica i sila postaje zamagljena, te sho­ dno tome, QCD nije bila posebno uspeSna u  opisivanju procesa u kojima  ucestvuju  cestice  jakih  interakcija. Ona funkcioniSe samo u slucaju veoma malog broja vrlo

specificnih pojava - takozvanih "duboko neelasticnih" procesa  rasturanja  - u  kojima  se cestice,  iz razloga  koji

•             U tehni kim terminima to zna i da je konstanta elektroma- gnetnog sparivanja toliko mala da ekspanzija perturbacije daje odli­ nu aproksimaciju.

9             Videti G. 't Hooft, .Gauge Theories of the Forces between

Elementary Particles", SciemificAmericatl  Guni 1980.).

10           Videti  H.  Georgi,  .A  Unified  Theory  of  Elementary

Particles and Forces•, SciemijicAmericafl (aprill981.).

poglavlju, od svakog se od tri kvarka koji su prvobitno postulirani i obeleteni ukusima  "gornji", "donji" i .cu­ dni" zahtevalo da se pojave u tri razlicite boje, a zatim je postuliran i cetvrti kvark, koji se opet javlja u tri boje i koji je obleten ukusom ..Sarm". Sasvim nedavno, tom modelu pridodata su jo dva ukusa, oznacena kao t i b to su poeetna  slova engleskih  reci  .top" (vrh) i  .bo­ ttom" (dno) (iii, poeticnije, reci .true" istinito i .beati­ ful" lepo),  to ukupni broj kvarkova dovodi do osamna­ est - Sest ukusa i tri boje. Nije cudno Sto se nekim fizica-

11           Za tehni ki prikaz uspeha i neuspeha QCD-a, videti, T. Appelquist, R.M. Barnett i K. Lane, "Charm and Beyond", Atmual Review of Nuclear a11d Particle Scie11ce (1978.).

12 Za detaljniji novi prikaz QCD-a i kvarkovskog  modela,

videti H. Georgi, nav. delo.

376         377

Sta se promenilo u novoj fizici? Sta se promenilo u novoj fizici?

rima ovako veliki broj fundamentalnih opeka nije svideo tako da su vee nagovestili kako je doslo vreme da se raz­ miSIJa o manjim, ,istinski elementarnim" satiniteljima od kojih su sastavljeni kvarkovi. ..

Dok se odigravalo svo ovo teoretiziranje i izgradi­ vanje modela, eksperimentatori su nastavili da trare slo­ bodne kvarkove, ali nikada nisu uspeli da ih otkriju i to je uporno odsustvo slobodnih kvarkova postalo glavni problem kvarkovskog modela. U okviru QCD-a, ta je pojava dobila ime zatocenistvo kvarkova, jer se smatra da su kvarkovi, iz nekog razloga, stalno zatoceni u ha­ dronima i da ih stoga nikada neeemo videti. Predlozeno je nekoliko mehanizama koji bi objasnili zatocenistvo kvarkova, ali do sada nije formulisana nikakva dosledna teorija.

Eto to je, dakle, danasnje stanje kvarkovskog mo­ dela: da bi se objasnili primeeeni obrasci u hadronskom spektru, izgleda da je potrebno barem osamnaest kvar­ kova plus osam gluona; nijedan od njih nikada nije pri­ meeen kao slobodna testica i njihovo bi postojanje kao fizitkih satinitelja hadrona dovelo do velikih teorijskih teskoea; razvijeni su razni mehanizmi kako bi se obja­ snilo njihovo stalno zatocenistvo, ali nijedan od njih ne predstavlja zadovoljavajueu dinamitku teoriju, dok se QCD, teorijski okvir kvarkovskog modela, moze prime­ niti samo na jedan vrlo uzak opseg pojava. Pa ipak, up­ rkos svim tim teskoeama, veCina fizitara jos  uvek  se drzi ideje o osnovnim opekama materije koja je tako du­ boko ukorenjena u zapadnu  nautnu  tradiciju.

Mozda se najupetatljiviji razvoj u fizici testica odi­ grao nedavno u teoriji S-matrice i ideji pertle (videti se­ d mna sto i osamnaesto poglavlje), gde se ne prihvataju mkakv1 fundamentalni entiteti, vee se nastoji da se pri­ roda razume iskljutivo kroz njenu sopstvenu samo-do­ slednost. U ovoj knjizi sam jasno dao do znanja da filo­ zofiju pertle smatram vrhuncem danasnje nautne misli i

naglasio sam takode da se upravo ona najviSe pribliiava istocnjatkoj misli,  kako u  svojoj opstoj filozofiji, tako i u svom specifitnom sagledavanju materije. U  isto vre­ me, za fiziku je to vrlo trefak pristup  kojim  se danas bavi tek jedan mali broj fizitara. Za veCinu pripadnika zajednice fizitara, filozofija pertle je previSe strana nji­ hovom tradicionalnom nacinu razmiSljanja da bi bila oz­ biljno prihvaeena i procenjena, sto se odnosi i na teoriju S-matrice. Zacudujuee je, ali i vrlo znacajno da,  mada svi fizicari koji se bave cesticama koriste osnovne poj­ move ove teorije kad god analiziraju rezultate eksperi­ menata sa rasturanjem i kada ih porede sa svojim teorij­ skim predvidanjima, do sada  ni jedna jedina Nobelova nagrada nije dodeljena nekom od izuzetnih fizicara koji su doprineli razvoju teorije S-matrice tokom  poslednje dve decenije.

NajveCi izazov za teoriju S-matrice i pertlu uvek je bio da  objasni  kvarkovsku  strukturu  subatomskih cesti­ ca. Mada nase danasnje shvatanje subatomskog sveta ne dopusta  postojanje   kvarkova   kao  fizickih  testica,   ne moze biti sumnje da hadroni pokazuju  kvarkovske sime­ trije  koje  ee  svaka  teorija  jakih  interakcija  morati  da objasni  ako zeli da bude  uspesna.  Sve do nedavno pri­ stup pertle nije mogao da objasni  ove upecatljive pravil­ nosti,  ali je  u poslednjih  sest godina u teoriji S-matrice doslo do jednog  velikog proboja. Kao ishod toga imamo jednu  pertla  teoriju cestica koja  moze objasniti opservi­ ranu kvarkovsku  strukturu bez ikakve potrebe da postu­ lira postojanje  fizickih kvarkova.  StaviSe, ta nova teori­ ja pertle rasvetljava  i jedan  broj pitanja koja su se pret­

hodno  opirala  razumevanju 13.

13 Videti F. Capra, .Quark Physics Without Quarks", American Journal of Physics Ganuar 1979.); .Bootstrap Theory of Particles", Re-Vision Gesenlzima 1981.).

378         379

Sta se promenilo u novoj fizici? Sta se promenilo u novoj fizici?

Da bi se shvatila sustina tog novog razvoja neopho­ dno je pojasniti znacenje koje kvarkovska  struktura  ima u kontekstu teorije S-matrice. Dok se u kvarkovskom modelu cestice u sustini prikazuju kao  bilijarske  lopte koje sadrte manje bilijarske lopte, u pristupu S-matrice, buduci da je  on holistican  i potpuno dinamicki,  cestice se sagledavaju kao medupovezani energetski obrasci u jednom tekucem  univerzalnom  procesu;  kao  korelacije iii medupovezanosti izmedu razlicitih delova jedne ne­ razdvojive kosmicke mreze. U takvom jednom okviru, izraz ,.kvarkovska  struktura" odnosi  se na Cinjenicu  da se prenos energije i protok informacija u toj mrezi doga­ daja odvijaju duz jasno odredenih linija, stvarajuCi onu dvostrukost koja se povezuje sa mezonima i trostrukost povezanu sa barionima. To je  dinamicki  ekvivalent tvrdnji da se hadroni sastoje od kvarkova. U teoriji S­ matrice ne postoje nikakvi izdvojeni entiteti niti osnovne opeke; postoji samo protok energije koji pokazuje izve­ sne jasno  odredene obrasce.

Pitanje koje se onda postavlja jeste:  kako dolazi do pojave  specificnih  kvarkovskih  obrazaca?  Kljucni  ele­ ment nove teorije pertle jeste pojam  poretka  kao jednog novog  i  znacajnog  aspekta  fizike  cestica.   Poredak  u ovom kontekstu znaci poredak u medupovezanosti suba­ tomskih procesa. Postoje razlieiti nacini na koje se cesti­ cne   reakcije   mogu   medusobno   povezivati   i,   shodno tome,  motemo  definisati  razne  kategorije  poretka.   Za klasifikovanje ovih kategorija poretka  koristi se jezik  to­ pologije - dobro poznat matematicarima,  ali nikada rani­ je primenjivan  na fiziku cestica. Kada se ovaj pojam po­ retka uk1juci  u matematicki  okvir teorije S-matrice,  is­ postavlja  se  da je  samo  nekoliko  posebnih  kategorija uredenih  odnosa  kompatibilno  sa dobro-poznatim  svoj­ stvima S-matrice. Te kategorije  poretka  upravo su kvar­ kovski obrasci koji se daju videti u prirodi. Prema tome, kvarkovska  struktura  se pojav1juje  kao ispoljavanje po-

retka i nuzna posledica samo-doslednost!, ?ez i a ve potrebe za postuliranjem kvarkova kao fiztckth sactmte- lja hadrona.                                        .

Pojava poretka kao novog i sredis.njeg pojm u ftzi­ ci cestica ne samo da je dovela do vehkog proboJa u te­ oriji S-matrice, vee bi sasvim l k? mogla ima i dal ko­ sezne posledice po nauku u cehm. Trenutno Je s msa? poretka u subatomskoj fizici jos uvek do ekle ust. n­ ozan i nedovoljno ispitan. Medutim, vrlo Je zammlJtVO primetiti da, kao i tri principa S-matrice••.pojam poretka igra veoma znacajnu ulogu u naucnom pnstupu stvarno­ sti i predstavlja kljucni aspekt nasih metoda posmatra­ nja. Sposobnost raspoznavanja poretka po svemu je s ­ deCi sustinski aspekt racionalnog uma; svako opazanJe nekog obrasca predstavlja, u izvesnom smislu, )edn opazanje poretka. Razjas_nj nje poj p retka u J dnoJ ol;>lasti istrazivanja u koJOJ se sve JasmJ.e poz?aJe da obrasci materije i obrasci uma odrazavaJu Jedm druge obeeava stoga otvaranje fascinantnih oblasti znanja.

Prema Dzefriju Cuu, koji je zacetnik ideje pertle  i koji je tokom protekle dve decenije pr.edstavljao..?nu ujedinjujucu situ i filozofskog pred odmka teonJt S­ matrice, prosirivanje pristupa pertle tzvan optsa hadro a moze odvesti mogucnosti bez presedana da budemo pn­ siljeni da u nase buduce teorije materije ek plicitno uk: Jjucimo izucavanj ljudske svesti. •Ta.kav Jed bud ct korak", pisao je Cu, ..bio bi neuporedtvo dubljt od bt o eega sto sacinjava hadronsku pertlu. ..•. Nase danasnJe rvanje sa hadronskom pertlom moglo bt tako p_reds v­ ljati samo nagovestaj jednog potpuno novog obhka lJud­ skog intelektualnog  pregnuca .....

Videti stranu 311.

.... Videti stranu 341.

380         381

Sta se promenilo u novoj fizici?

Od kada je napisao ove reti, pre gotovo petnaest godina, nova otkrica u teoriji S-matrice dovela su Cua znatajno bli: e eksplicitnom  bavljenju  sveScu.  StaviSe, on nije bio jedini fizicar koji se kretao u tom pravcu. Je­ dna od najzanimljivijih teorija koje su se pojavile u no­ vije vreme jeste teorija Dejvida Borna koji je, moZda, otisao dalje od svih ostalih u izucavanju odnosa izmedu svesti i materije u jednom naucnom kontekstu. Bomov pristup je mnogo opWji i ambiciozniji od pristupa sa­ vremene teorije S-matrice i mogao bi se smatrati poku­ Sajem da se ..upertla" prostor-vreme, zajedno sa nekim temeljnim pojmovima  kvantne teorije,  kako bi se izvela

jedna  dosledna kvantno-relativisticka  teorija materije16.

Bomova polazna tacka, kao sto sam ukazao u dese­ tom poglavlju, jeste pojam ..neprekinute celovitosti", i on nelokalnc veze demonstrirane u EPR eksperimentu smatra sustinskim  aspektom  te celovitosti.  Nelokalne veze danas predstavljaju  izvor statistitkih  formulacija zakona kvantne fizike, ali Born reli da ode dalje od ve­ rovatnoce i istrazi onaj poredak za koji veruje da je in­ herentan kosmitkoj mrezi odnosa na jednom  dubljem,

..neispoljenom" nivou. On to naziva "implicitnim" (im­ plicate) iii .skrivenim" (enfolded - dosl. zavijenim, umotanim) poretkom u kojem medupovezanosti celine nemaju nikakve veze sa lokalnoScu u prostoru i vreme­ nu, vee pokazuju jedan potpuno razlitit kvalitet - kvali­ tet  skrivenosti.

Born koristi hologram kao analogiju za taj implici­ tni poredak zbog njegovog svojstva da svaki od delova, u izvesnom smislu, sadrzi celinu 17•  Ukoliko osvetlimo

16 D. Bohm, Wholeness and the Implicate Order (Routledge

& Kegan Paul, London, 1980.).

17 Holografija je tehnika fotografije bez objektiva koja se za­

sniva na interferentnim svojstvima svetlosnih talasa.  .Stika • koja tim procesom nastaje naziva se hologram; videti R.J. Collier, .Ho­ lography and Integral Photography", Physics Today (juli 1968.).

382

Sta se promenilo u novoj fizici?

bilo koji deo holograrna, biee rekonstruisana celokupna slika, mada ee ona pokazivati manje detalja nego slika dobijena sa celog holograma. Prema Bomovom shvata­ nju, stvarni svet je ustrojen prerna istim opstim principi­ ma, tako da je celina skrivena u svakom od svojih delo- va.

Born naravno shvata da je analogija sa hologramom previse ogranitena  da bi  se koristila  kao nautni  model za implicitni poredak na  subatomskom nivou,  te je  on, da bi izrazio suStinski dinamicnu prirodu stvarnosti na tom nivou, skovao izraz ,holokretanje" za temelj svih manifestovanih entiteta. Holokretanje, prema Bomovom shvatanju predstavlja jedan dinamitni fenomen iz kojega proistitu svi oblici materijalnog univerzuma. Cilj njego­ vog pristupa jeste da izutava poredak skriven u tom ho­ lokretanju, ne baveei se strukturom objekata, vee pre strukturom kretanja, uzimajuCi na taj naein u obzir kako jedinstvo  tako i dinamitnu prirodu  univerzuma.

Prema Bomu, prostor i vreme se pojavljuju kao oblici koji proisticu iz holokretanja; i oni su takode skri­ veni u njegovom poretku. Born veruje da razumevanje implicitnog poretka ne samo da ee odvesti dubljem shvatanju verovatnoce u kvantnoj fizici, vee ee takode omogueiti izvodenje osnovnih svojstava relativistickog protor-vremena. Na taj bi naCin teorija implicitnog po­ retka trebalo da pruzi jednu zajednitku osnovu i za kvantnu teoriju i teoriju relativiteta.

Born je nasao da je za shvatanje implicitnog poretka neophodno svest smatrati suStinskim svojstvom holo­ kretanja i on ju je u svojoj teoriji eksplicitno uzeo u ob­ zir. On urn i materiju vidi kao meduzavisne  ipovezane, ali ne uzrocno. Oni predstavljaju uzajamno razotkrivaju­ ee projekcije jedne viSe stvarnosti koja nije ni rnaterija ni svest.

383

Sta se promenilo u novoj fizici?               

U ovom trenutku, Bomova teorija joS uvek se nala­ zi u preliminarnoj fazi i, mada on razvija matematicki formalizam koji ukljucuje matrice i topologiju, vecina njegovih tvrdnji pre je kvalitativne nego kvantitativne prirode. No bez obzira nato, izgleda da, eak iu toj pre­ liminarnoj fazi, postoji vrlo zanimljivo srodstvo izmedu njegove teorije implicitnog poretka iC::uove teorije per­ tie. Oba se pristupa zasnivaju na istom  sagledavanju sveta kao jedne dinamicne mrete odnosa; oba srediSnju ulogu pripisuju pojmu poretka; oba koriste matrice da bi predstaviH promenu i transformaciju, i topologiju da bi klasifikovali kategorije poretka. Najzad, oba pristupa priznaju da bi svest mogla predstavljati jedan od suStin­ skih aspekata univerzuma koji ce morati biti ukljucen u buducu teoriju fizickih pojava. Takva jedna buduca te­ orija sasvim bi lako mogla proisteCi upravo iz stapanja Bomove i C::uove teorije, dvaju teorija koje spadaju u najmastovitije i filozofski najdublje pristupe fizickoj stvarnosti. ••

6.            Siva u androginom obliku - pola musko pola zensko - simbolizujuci jedinstvo  suprotnosti  (vid. poglavlje  11); hram Sive u Elefantu,  osmi vek n.e.

BIBLIOGRAFIJA

H. Alfven, Worlds-Antiworlds (W. H. Freeman, San Franci­ sco, 1966).

Ashvaghosha, The awakening of Faith, trans. D. T. Suzuki (Open Court, Chikago, 1900).

S. Aurobindo, The Synthesis of Yoga (Aurobindo Ashram, Pondicherry, India, 1957).

-On Yoga II (Atirobindo Ashram,  D. Bohm and B. Hiley, On the Intuitive Understanding  of Nonlocality  as Implied by Quantum Theory, Foundations of Physics,  vol. 5 (1975).

N. Bohr, Atomic Physics and Human Knowledge (John Wiley

& Sons, New York, 1958).

-              Atomic Physics and the Description of Nature (Cambridge University Press, London, 1934).

M. Capek, The Philosophical Impact of Contemporary Phy­ sics (D. Van Nostrand, Princeton, New Jersey, 1961).

C. Castaneda, The Teachings of Don Juan (Penguin Books, England, 1970).

-A Separate Reality (Bodley Head, London, 1971).

-              Jomuey  to Ixtlan (Bodley Head,  London,  10973).

-Tales of Power (Simon and Schuster, New York, 1974).

G. F. Chew, •Bootstrap": A Scientific Idea?', Science vol. 161 (may 23rd, 1968), pp 762-5.

-Hadron Bootstrap: Triumph ot Fmstration?', Physics Today vol. 23 (October 1970), pp. 23-8.

-              Impasse for the Elementary Particle Concept, The Great Ide­ as Today (William Benton, Chikago, 1974).

G. F. Chew, M. Gell-Mann, and A, H. Rosenfeld, Strongly Interacting Particles, Scientific American, vol. 210 (Febmary 1964), pp. 74-83.

384         385

Chuang Tzu, trans. James Legge, arranged by Clae Waltham (Ace Books, New York, 1971).

Chuang Tzu, Inner Chapters, trans. Gia-Fu Feng and Jane En­ glish (Wildwood House, London, 1974).

A. K. Coornaraswamy, Hinduism and Buddhism (Philosophi­ cal Library, New York, 1943).

-The Dance of Shiva (The Noonday Press, New York, 1969).

M. P. Crosland (ed.) The Sciense of Matter (History of Scien­ se Readings, Penguin Books, England, 1971).

A. David-Nee!, Tibetan Jomey (John Lane The Bodley Head, London, 1936).

A. Einstein, Essays in Sciense (Philosophical Library, New York, 1934).

-              Out of May Later Years (Philosophical  Library, New York, 1950).

-              A. Eistein et al., The Principle of Relativity (Dover Publica­ tions, New York, 1923).

C. Eliot, japanese Buddhism (Routledge & Kegan Paul, Lon­ don, 1959).

R.P. Feynman, R. B. Leighton, and M. Sands, The Feynman Lectures on Physics (Addison-Wesley, Reading Mass, 1966).

K. W. Ford, The World of Elementary Particles (Blaisdell, New York, 1965).

Fung Yu-Lan, A Short History of Chinese Philosophy (Macm­ llan, New York, 1958).

G. Gale, Chew's Monadology, Joumal of History ofldeas, voi. 3 (April-June 1974), pp. 339-48.

Lama Anagarika Govinda, Fmmdations of Tibetan Mysticism (Rider, London, 1973).

-Logic and Symbol on the Multi-Dimensional Conception of the Universe, The Middle Way (Buddhist Society, London), vol.36 (Febmary 1962), pp. 151-5.

W.K.C. Guthrie, A History of Greek Philosophy (Cambridge University Press, London, 1969).

W. Heinsenberg, Physics and Philosophy (Allen & Unwin, London, 1063).

-Physics and Beyond (Allen & Unwin, London, 1971).

E.            Herrigel, Zen in the Art of Archery (Vintage Books, New York, 1071).

F.            Hoyle, The Nature of the Universe (Penguin Books, En­ gland, 1965).

-Frontiers of Astronomy (Heinemann, London, 1970).

R.E. Hume., The Thirteen Principal Upanishands (Oxford University Press, London, 1934).

W. James The Varieties of Religious Expirience (Fontana, London, 1971).

J. Jeans, The Growth of Physical Science (Cambridge Univer­ sity Press, London, 1951).

P. Kapleau, Three Pillars of Zen (Beacon Press, Boston, 1967).

J. Kennett, Selling Water by the River (Vintage Books, New York,  1972).

G. Keynes (ed.), Blake Complete Writings (Oxford Universi­ ty Press, London, 1969).

G.S.Kirk, Heraclitus-The Cosmic Fragments (Cambridge Uni­ versity Press, London, 1970).

A. Korzybski, Sciense and Sanity (The International Non-Ari­ stotelian Library, Conn., U.S.A.,  1958).

J. Krislmamurti,  Freedom from the Known, edited by Mary Lutyens (Gollancz,  London,  1969).

Kuan-Tzu, trans. W. A. Rickett (Hong Kong University Press, 1965).

Lao Tzu, trans. Tao Te Ching, trans. Ch'u Ta-Kao (Allen &

Unwin, London, 1970).

Lao Tzu, Tao Te Ching, trans. Gia-Fu Feng and Jane English Wildwood House, London, 1072).

386         387

T. Leggett, A First Zen Reader (C.E.Tuttle, Rutland, Ver­ mont: 1972).

A. C. B. Lovell, The Individual and the Universe (Oxford University  Press,  London,  1958).

-Our Presents Knowledge of the Universe (Manchester Uni­ versity  Press,  1967).

Maharishi Mahesh Yogi, Bhagavad Gita, Chapters 1-6 trans. and commentary (Penguin Books, England, 1973).

J. Mascaro, The Bhagavad Gita (Penguin Books, England, 1970).

-The Dhammapada (Penguin Books, England, 1973).

J. Mehra (ed.), The Physicist's Conception of Nature (D.Rei­ del, Dordrecht, Holland 1973).

J. Miura and R. Fuller-Sasaki, The Zen Koan (Harcourt Brace

& World, New York, 1965).

F.M.Muller (ed.), Sacred Books of the East (Oxford Universi­

ty  Press), vol. XLIX, Buddhist Mahayana Sutras.

T.R.V .Murti, The Central Philosophy  of Buddhism  (Allen &

Unwin, London, 1955).

J. Needham, Sciense and Civilisation in China (Cambridge University Press, London, 1956).

J. R. Oppenheimer, Sciense and the Common Understanding (Oxford University  Press, London,  1954).

S. Radhakrislman, Indian PhilosopLy (Allen & Unwin, Lon­ don, 1951).

P. Reps, Zen Flesh, Zen Bones (Anchor Books, New York).

N.W .Ross, Three Ways of Asian Wisdom (Simon and Scu­ shter, New York,  1966).

B. Rusell, History of Westem Philosophy  (Allen & Unwin, London,  1961).

M. Sachs, Space Time and Elementary Interactions in Relativi­ ty, Physics Today, vol. 22 (Febmary 1969), pp. 51-60.

D. W. Sciama, The Unity of the Universe (Faber and Faber, London, 1959).

P.A.Schlipp (ed.) Albert Einstein: Philosopher-Sceintist (The Library of Living Philosophers, Evanston, Illinois, 1949).

W.T. Stace, The Teachings of the Mystics (New American Li­ brary, New York, 1960).

H.P.Stapp, S-Matrix Interpretation of Quantum Theory, Phy­ sical Review, vol. D3 (March 15th, 1971), pp. 1303-20.

D.T.Suzuki, The Essence of Buddhism (Hozokan, Kyoto, Ja­ pan, 1968).

-Outlines of Mahayana Buddhism (Schocken Books, New York, 1963).

-              On Indian Mahayana Buddhism, ed. Edward Conze (Harper

& Row, New York, 1968).

-Zen and Japanese Culture (Bollingen Series, New York, 1959).

-              Studies in the Lankavatara  Sutra (Routledge & Kegan Paul, London,  1952).

-Preface to B. L. Suzuki, Mahayana Buddhism (Allen & Un­ win, London, 1959), p.33.

W. Thirring, Urbausteine derr Materie, Alrnanach der Oster­ reichischen Akademie der Wissenschaften, vol. 118 (1968), pp.153-62).

S. Vivekananda, Jnana Yoga (Advaita Ashram, Calcuta, In­ dia, 1972).

A. W. Watts, The Way of Zen (Vintage Books, New York, 1957).

V.F.Weisskopf, Physics in the Twentieth Century- Selected Essays (M.LT.Press. Cambridge, Ma c;. 1972).

H. Wey1, Philosophy of Mathematics and Natural Sciense (Princenton University  Press,  1949).

A.N. Whitehead, The Interpretation of Science, Selected Es­ says, ed. by A. H. Johnson (Bobbs-Merrill, Indianapolis, N.Y.l961).

388         389

P.P.Wiener. Leibniz-Selections (Charles Scribner's Sons, New York, 1951).

E.P.Wigner, Symmetries and Reflections- Scientific Essays (M.I.T.Press, Cambridge, Mass, 1970).H. Wilhelm, Change (Harper Torchbooks, New York, 1964).

R.Wilhelm, The I Ching or Book of Changes (Routledge &

Kegan Paul, London, 1968).

-The Secret of Golden Flower (Routledge & Kegan Paul, London, 1972).

F.L.Woodward (trans.and ed.) Some Sayings of the Buddha according to the Pali Canon (Oxford University Press, Lon­ don,  1973).

H. Zimmer, Muths and Symbols in Indian Art and Civilisa­ tion (Princeton University Press, 1972).