Epilegomena

1

u ovom pogovoru bih zeleo da izrazim svoj licni odnos prema eoveku cije sam razgovore i zapise prikupio u ovoj knjizi, nista vise. Ako bih izvan toga bilo sta pozeleo da zapisem, morao bih se suociti s onim koji je na moje usi zamolio da se o njemu ne pisu nikakva priznanja i ocene.

Ovu sam zabranu, priznajem, dufo nego sto je trebalo, pogrefoo razu­ mevao. Istina je da nije imao uspeha. I nasuprot tome sto i nije pretendovao na uspeh. Ko je procitao razgovore o uspehu i slavi, zna to. A opet pretpo­ stavljam da generalno odbacivanje uspeha nije nista drugo do resenje iz nuz­ de preosetljvo povredenog eastoljublja, a celu dijalektiku uspeh-slava pod­ sticala je besprimerno uporna fodnja za slavom.

Ovo resenje, moram da priznam, bilo je greh plitke psihologizacije, a is­ postavilo se da je potpuno pogrcino. Naknadno sam shvatio da je uspeh srazmerno veoma nizak rang besmrtnosti. Opet se pozivam na malocas po­ menute razgovore. lzvanredno skroman eovek mora biti onaj koji se zadovo­ ljava time da se isklese njegov spomenik i da se o njemu pisu knjige. Me­ dutim, da bi neko postigao i veci rang od toga, da bude slavan, on mora da podnese frtve. Mora se odreci svoga Ja. Neka se citalac seti zapisa s naslovom

,,Matatron". Shvatice da je uspeh  kaplarski, najvise narednicki rang besmrt­ nosti. Za eastoljublje viseg stepena, ako po nekome daju naziv ulici, ocito je viSe nego smefoo. Matatron nije podoficirski rang, nego knezevski. Medutim, ako ga neko pofoli, mora ostati bezimen. Ko je jedinka, taj iz sveta dela prelazi u svet delovanja samo kao istorijsko ime pa to i ostaje. Vecito Gete ili Sofokle, sveti Jovan Krstitelj ili Paskal. Medutim, ko u svetu delovanja bezimeno dalje zivi, on postaje Moc. Eventualno knez. Matatron.

Odricanje od uspeha nije podstaknuto nasilnom nuzdom, nego visim pre­ tenzijama. Ne uvredeno eastoljublje, nego sira koncepcija sveta. Uspeh? Ma­ lo. Nizak stil. Sasvim dobro odgovara politicarima,  rodoljubivim  pesnicima, direktorima  skola, predsednicima.  Ko ima vece pretenzije,  ko hoce da oddi svoje opste delovanje, taj mora da stekne slavu.

Uono doba kada sam pribirao razgovore, izgovorene u razliCita vremena i pred raznim licima, i razmisljao o tajni slave, kolebao sam se da Ii da objavim ovu knjigu. Mislio sam ako se ovo delo pojavi, makar i bez naznake imena, pocinicu gresku. Jedan njegov prijatelj mi je, medutim, rekao da je o slicnom pitanju bilo reci u pcelinjaku. Tacnih se reci, na falost, nije secao, ali otprilike bese ovako: ,,Svejedno je da Ii ce se pojaviti iii nece... Objavljivanje je u odredenom pogledu bolje... znai temeljniji zab?rav.: istinski vlika  del-- malo je takvih... Lao Ce, Herakht, Rable, Sekspir, Nice... NemoJ da veru1es da je u tome moj prezir prema istorijskom eovecanstvu ... Njihov je interes... ne biti dobra knjifovnost... Posle izvesnog stepena vise se i ne vredi braniti... Suvifoo je ... Ono sto sam izrekao, vise nije moje, pripada onome koe sm rekao... neka cini s njim sta ga je volja... Objavljivanje je jedna vrsta odncan1a, najsavdenije i neopozivo odricanje... vec i ne deluje dalje... samo neizre- civo..."

 

2

Razgovori i zapisi SU isto tako izvan knjifovnih vrsta kao sto je njihov autor bio izvan pogleda na svet. Bez autoriteta i terminologije, drugim recima Iicno i u vlasti zivog jezika. Bez autoriteta, odnosno bez pozivanja, olakSanja, principa, strucnih izraza, teza, bez fiksne tacke, slobodno, licno i odgovorno. U svakom trenu tiveti celinom bica.." Bez terminologije,  odnosno bez od­

;edenja, bez... ivanja -... ovanja, bez pogleda na svet, u dijaloskoj strasti zivog jezika. ,,Svaki put sve iznova izraziti."

Pristup ovakvom eoveku za one koji fole principe i program i ucenje, koji fole da im neko njihovu zivotnu nit tutne u ruke, veoma je tefak, gotovo nemoguc. Najpre sam i sam spadao medu njih. Nadao sam se da smisleno, precizno od njega mogu ocekivati da mi kafo sta da cinim i sta da ne cini. Nisam racunao na to da je inteligentniji nego sto sam pomisljao. Odmah 1e izjavio kako ne voli da ga nazivaju uciteljem. Nije zeleo da uci ni mene ni druge. Nema nikakav program. Filozofiju ne smatra naukom, nego  licnom strascu. Ujednom donekle apokrifnom razgovoru nauku je naao .suludo?I praksom koja ,,rezultate misli i ne razume, i ne dospeva ... h1tro, 1 zato 1h neumesno primenjuje ... Zbog toga je agresivna ratna tehnika bar korak pred tehnikom koja se brine o mirnom zivotu... Nauka ne razume misao... misao nije istrebljenje zivota, nego brigao zivotu... danasnja nauka je praksa in­ stinkta vlasti (politicki pokolj, odnosno pokolj boga smrti)... atomska bomba ... filozofija nije nauka, nego strasna ljubav... ne odnosi se na predmete,  nego na osobe... brifoost ... filozofija je briga, misao, brifoost... nauka  je objek­ tivacija greha, kompleks objekta... Licnost nije objekt, nije phainomenon ne­ go noumenon ... neodredljiva ... ako je tako mogu razumeti ako joj se obratim, ako je volim... Hristos: Ko sam ja? Najpre onaj ko tebi govori... Ko tebe voli... Ko mene ne voli, za njega sam stvar, predmet, broj... postvarenost ... koga ne volim, za mene je stvar, objekt..."

Najpre, jeste, bio sam uplafon i od  svega nista  nisam  razumea?. Samo me je obuzela uzbudljiva radoznalost. Medutim,. oje nep?veren1e Je  brzo postalo neoddivo. Verovao sam da cu ga uhvatitI u nekoJ doslednostI. Ve­ rovao sam da ne pije, da ne pusi, da je hipohondar, da uzima sredstva za ciscenje stomaka, da ne pazi na zdravlje, da je pedantan, moralista, ez hu­ mora. A nasuprot tome se ispostavilo da je muzikalan, smesta pofoh svaku ZenU koja nesto vredi, bezmerno Se odusev}java cvecem i ima dobar apetit.

Mofo Ii biti program to sto programa nema? Mofo Ii biti pogled na svet to sto nema  pogleda  na  svet? Mofo Ii biti .ndosledost, huor'. strast.n: odredivi ,,infinitezimalni subjekt" dosledan 1 s1stematican? Maze h se nacm1tI ucenje od toga sto ucenja nema? Mofo Iise ismejati svaki autoritet, ali glupo

i nekriticki prihvatiti jedino  svoj sopstveni autoritet?

 

3

Jednom sam ga upitao: kazi mi u jednoj jedinoj recenici sta folis. Na to mi odvrati: Saznati ono sto svako zna. Naravno, ne onda kada dobro sko­ lovani intelekt oprezno formulise, iii kada virtuozni umetnik stilizuje (mada je, navodno, jednom rekao da je svaki istinski stil liturgija), nego da zna on kada ugleda lepu ienu i smesta pofoli da je pokusa kao socnu breskvu 1h kada na moru vidi radanje sunca i zamuca od divljenja. To da zna. Ono sto svako zna kada popije caSu vina iii zadrema iii zagrize slatko testo iii lupka malo dete po dupencetu.

Jednom je, navodno, rekao: ,,teorija... znaci biti naduvan... bez teorije... znaci biti otvoren..." Ovaj razgovor spada u onaj krug gde i ocekivanje iii stanje rufo iii Marijino stanje duse.

To sto nema program nije program. To sto nema doslednost nije dosled­ nost. To sto nema ucenja nije ucenje. To postoji. To je ocekivanje. Samo se na njega odnosi, ni na koga drugog. Jednom. Prvi i poslednji put. Otkud da ga ipak mogu shvatiti? Jednom postoji, ipak ga razumem? Jer ,,nista osnovno, nista opstevafoce ne mogu ni da shvatim, jedino razumem i mogu razumeti ono sto je Iicno, jednom postoji, jedan jedini put". Neposredno licno i intim­ no je jedino sto mogu da shvatim kod drugog eoveka. Samo je nerazumljivo razumljivo. Samo o tome mogu da steknem saznanje sto je neodredivo. In­ finitezimalno je jedina  pozitivnost. Na tome pociva jezik. Ostalo je umetnost i nauka, stil i definicija. ,,Ono sto deluje na mene, to nije teorija, nego obrazac postojanja."  Neponovljivo.

Ukrajnjoj liniji, kako sam sve to razumeo ne mogu da govorim. Faat je da se to zbilo i od tada je minulo vise godina. Linija puta je izbledela. Ako bih pokusao unazad da je rekonstruisem, samovoljno bih samo to i umeo da ucinim.

Karla sam, pak, razumeo sta mi on govori, shvatio sam da se zbila neobicna stvar. Vise nisam umeo da nacinim odredenu razliku izmedu njega i sebe. Na neobiean nacin oseeao sam da ono sto on kaze, to bih i ja mogao reCi? Ne. Tacno je bilo onako kako sam ja rekao. Obicno se za retka umetnicka dela kazuje: govori sto ja mislim - o, sitnica, jer svi to misle.

 

4

Poslednji razlog moga nepoverenja je sto je on, po mom shvatanju, go­ vorio o hriseanstvu vise nego sto je potrebno. Oprastao sam mu citate. Malo sam ga falio kada je izgovarao rec Jevandelje iii Bog iii lsus Hristos. Bio je nespretan, katkada nasilan. Hoce jadnik, ali ne ume. Valeo bi da bude hris­ eanin. Cemu ta komedija?

Razume se, on je to sve zna0 vrlo dobro, ali nikada o tome nije govorio. Jednom ga je neko darnuo, ali mu je odbrusio: ,,Nisam misionar ... uveri se sam."

Najpre sam razumeo recenicu u kojoj kafo: ,,hiscanin znaci covek". Za­ cudio sam se sto nije uptrebio pridev. Nije rekao istinski iii pravi iii punov­ redni. Covek. Samo tako. I time me je ostavio u blagotvornoj neizvesnosti ko je to ko nije hriseanin. Nije eovek? Zasnovao je za sebe sasvim posebno hriseanstvo. Kakav je smisao toga? Hriscanstvo - prirodno stanje - normal­ nost - osnovno stanje - autenticno postojanje. Lekcija. Nisam bio ubeden.

Jednom, kada nisam ni mislio na njega, iznenada mi je palo na um: pa ovaj eovek nikada za sebe nije tvrdio da je hriSeanin. Naprotiv. Delom u profanoj, delom u hijeratickoj raspravi izricito je zapisao: ja sam paganin. A kome to nije dovoljno, neka proCita poglavlja o Paskalu i Don Huanu. Tokom dugog niza godina u svim slucajevima sam pocinio tacno istu tu gre$ku! Uvek sam verovao da sebe identifikuje s nekom doktrinom i da je ,,misionar". Nije. I da nije, na to sam se najtefo privikao.

Po svojoj datosti, sudbini, individualnosti i on je isto tako narusen kao i svi drugi. Sve sam talenat i osobenost, velika grba, nos kao krastavac i zgrcena noga. ,,Bezoblicna i nejasna kopija pravog." Ni jednu jedinu crtu nije porekao niti zataskao. ,,Bolest je normalno stanje coveka." ,,Zadatak nije izleCiti se, nego ziveti zajedno s bolescu."

Medutim, kroz ovu kvarnost su prodrli lik i bice normalnog eoveka. Pro­ drli i razudili se. Cak i vise od toga. Normalan eovek je samog sebe zapoceo da uspostavlja. U razorenom svetu elementi poCinju da se kristalizuju. Bader ovaj proces naziva reintegracijom. Bolestan eovek, ako prizna svoju bolest i preuzme je na sebe, dobija snagu da iznad sebe ostvari ,,pravog", ,,istinskog",

,,normalnog", ,,zdravog" eoveka. Taj korak znam od ranije. Nice to naziva Ubersch6pfung, kada eovek sopstveni zivot smatra samo kao gradevinsku materiju, koju je dobio zato da iznad sebe izgradi nekoga koji je zapravo on sam. Toje Ars Magna.

Ars Magna se nikada ne mofo osloboditi kvarnosti, a njih dve se nikada i Iie smeju razdvojiti. Konstantna je delatnost da eovek gradi iznad sopstvenog istinskog-normalnog-zdravog biea, konstantno se hrani datim-bolesnim-ab­ normalnim-sakatim bicem. Njih dvojica moraju ostati skupa. Ovu skupnu dvojnost on naziva ucenikom. Karla je eovek bolestan i kvaran i los, ali uvida, a to uvidanje daje mu snage da mofo poceti s gradnjom svog istinskog i normalnog i pravog biea. To je ucenik. Onaj koji ocekuje. Drugacije receno, duhovno siromafan. Tek tada sam shvatio kad mi je rekao: ,,Onda sam mogao biti sreean, da sam mogao biti jedan od dvanaestorice."

Pocev od tog vremena preda mnom se poceo otvarati smisao rasprave profano-hijeraticko i sta to znaci izustiti rec Bog. Sta znaci osluskivati. Sta znaci traziti ga u Sumanu i Van Gogu i Paskalu.

Jos jedno pitanje. Otkud je on znao da je istinski-normalan-zdrav-pravi covek hriseanin. ,,To kod mene nije stvar vere, nije pogled na svet. Ja sam to kontrolisao." Tako kafo. Znam da je ranije pokufavao s ateizmom, pagan­ stvom, s bastinama, s kineskom, hindu, hebrejskom, eak i s drugim ucenjima. Karla sam ga upoznao, sve je to vec bilo iza njega. Ali knjige na polici su zaista potvrdivale da je on to kontrolisao. I sigurno je da je normalnog eoveka bio nafao izvan Jevandelja u Upanifadama, iii u Starom zavetu, iii u moder­ noj nauci, iii u ateizmu, on bi to isto tako direktno rekao. Odlomci jednog apokrifnog razgovora; ,,biti hriseanin... nista nije nesavremenije, neukusnije, konvencionalnije, dosadnije i beznacajnije ... kompromitovano... glupo... blju­ tavo... kakva je to slabost neophodna inteligenciji da bi neko danas rekao za sebe da je hriseanin ... Bez nasilja ni ne ide, bez lazi i bez obmane... onda je vec easnije biti posten idealista iii ateista... Ko danas kafo za sebe da je hriseanin, neposten je ... time nesto foli... obicno nista drugo do da dobro zivi... razresenje od svih neprilika ..."

lstovremeno je, navodno, rekao: ,,lntelektu je gotovo neophodna jevan­ deoska zrelost da bi neko to smeo da promisli ovako kako jeste, i da to sme i da kafo... ko to sve zna mofo biti vec samo dufa koja u svom zdravlju raspolafo slutnjom... blasfemija? sloboda!... suociti se sa svime, ne zatvarati oci... nista ne prihvatiti bez kritike...biti ubeden u to sta je lafoo, sta pravo..."

To zaista nije stvar religije, nije pogled na svet. lzgleda da je zaista izvrsio kontrolu.

5

Sta znaci pcelinjak? Perspektivu. Realizaciju situacije subjekta. Jer ,,sub­ jekt je mesto odakle se odjednom vidi celina". Odlomak iz jednog apokrifnog razgovora: ,,perspektiva teologije (filozofije) je lafoa... stvari posmatra uma­ njene, mozda zbog toga da bi to vise videla odjednom ... ali je i perspektiva nauka takode lafoa, jer  stvari posmatra pod lupom... Obe su lose... Postoji zdrava i normalna perspektiva ... ljudska... humana... mera i sredina... sub- jekt ... biti normalan  eovek..."

Kao i svaki stav, sile, sveca, mudraca, i stav subjekta se u nekoj sudbini bezoblicno mofo realizovati iprikazati. To je pcelinjak.

Od svoje cetrdeset osme godine ziveo je u jugozapadnom delu zemlje, u malenom selu udaljenom od foleznice tri sata. Sela su opkoljavali blagi bre­ foljci, podno basta tekao je potok s vrbama i jovama. Na takvom odstojanju od opstine da je i bio u njoj i izvan nje, na savdenom odstojanju, kao sto uce Kinezi, buka se nije cula, samo petlov kukurik, zdanje sitnog plemica, sa­ gradeno u sedamnaestom veku, zidovi od podrug metra, ukupno cetiri sobe, na sredini vrt i vocnjak, na dobacu potok.

Iza kuce posljunceno dvoriste, a u uglu pcelinjak, pod ,,opreznim ora­ hom". Okrecena soba. Sem dvadesetak kofoica nista drugo, samo jos pribor i alat neophodan za pcelarstvo, jedan stari lefaj, jelov sto, stolica, polica, cas prazna, eas s knjigama, Upanifade, Cuang Ce, Zahar, katkada Rable, Kits, Helderlin, Sekspir, Rilke, Stern, Kjerkegor, Nice, Kasner. Nekoliko tabaka hartije, mastilo, pero, flafa vina i k.isele vode.

Pcelinjak ne znacipovlacenje, nego viSi stepen postojanja , rekao je jednom. Bili su tu pesnici Kisfaludi i Bedenji. Danas pesnik vise ne odgovara vre­ menu. Malo je. Ovde se gaji ova vrsta. ,,Na ovom mestu sveta gaji se ovakav zivot, kao na severu crnjufa, na jugu banane, u Kini pirinac, u Meksiku ku­ kuruz... vernost rodnom tlu... bastina ... bilo kakav da je oblik vladavine, na ovom mestu nikada nece nista drugo radati do zito, vino, trcinje, orasi..."

Pcelinjak je mesto za meditiranje. Citira Helderlina; ,,ko hoce najvise, njemu je delovanje gotovo premalo". U ovom prostoru za meditiranje ,,ne radaju se brbljive filozofije kao na univerzitetima" .,,Stotinu reci je dovoljno", rekao je jednom, ,,cak i premnogo." Sacuvano je sto trideset recenica Herak­ lita, osamdeset jedna pesma Lao Cea. Kame je to nedovoljno? Ljudski razum ovde radi kao pcelinji roj. Samo cist med.

Veliki deo vremena je provodio u- pcelinjaku, cesto je tu i spavao, sed­ micama bez reci, govorio je samo najneophodnije.

 

6

Cesto smo sedeli skupa u pcelinjaku. On se obicno bavio pcelama iii ih je prosto samo posmatrao. Katkada bi legao, katkada citao, cesce samo listao knjigu. Kretao se kao da je sam, video sam to po tome kako se iskasljavao iii kako je cackao nos. Zatim bi me pogledao dugo i mirno. Bcie to neobican pogled, bez ispitivanja, bez pitanja, bez indiskrecije, bez radoznalosti, bez eudenja. Ni zaronjen u more pod letnjim suncem nisam se osecao tako kao u ovom trenu. Nemam tajne, mislio sam. Nema u meni tame. Bese topao i ozbiljan. U tom. pogledu, kako me je on pogledao, duboko sam zavirio u sebe, sasvim duboko, smireno, bez vrtoglavice, bez pristrasnosti i nisam video nista drugo do prozirnu svetlost. Pomislio sam da je ranije u meni, prilikom ovak­

vih casova bez reci, bilo malo mucne nelagodnosti. Sta ce biti? Sta ce reCi? .

ne govori? Samo sedeti i sedeti i ne reCi ni rec. Nije Iiglup? Nervirao me Sada vik ne. Pogledam ga. On zaklima glavom i slegne ramenima. To znaci: naravno, svako neprekidno nesto ceka... i dobro je sto je tako... ne zna da ono sto se ceka, to postoji, uvek je ipostojalo, a to se ne maze ni izgubiti.

Jednom smo nas trojica sedeli ovako, a onaj treCi je neprekidno brbljao. Na kraju se cak drznuo i poceo da ga uznosi, nazvao ga je uCiteljem, velikim misliocem, mudracem, cak andelom. On je po obicaju cucao pred kofoicama i posmatrao pcele, katkada bi se namdtio i postao nestrpljiv. Lice mu je potom postalo sasvim glatko i tako blago kao cvet. Za vecerom rece: ,,Oprosti sto sam bio nestrpljiv." Nas prijatelj se tde. ,,Zasto?" A on: ,,Vredao si me." Prijatelj ga nije razumeo. ,,Jeste", rece on, ,,izgrdio si me... nazvao mudracem, andelom... Naravno, nije se to zbilo sasvim nezaslufono ... ipak me je malo zabolelo. . kao da sam izuzetak... Za moju ljubav se mera ne bi smela naru­ siti... Odrfati je ... to je najvise... Ali ono sto sam sada rekao, i za to mi oprosti, izgleda kao da sam te poucavao, a ja, pak, govorim samo ono sto ti znas i sto svi znaju."

Ne znam sta eu s njim. Zaista. Ali zasto sa svim i svakim po svaku cenu

nesto uCiniti? Sta cu s neiscrpnim? Sta cu s blistavim nebeskim svodom? Iii s morem? Ne umem ni za sta da ga koristim. Cak ne umem od njega ni da ucim. Samo kad je vec tu, odjednom se osecam kao bezgranican nebeski svod iii more. Najpre samo onda kad je zaista prisutan. Kasnije i onda kada sam ziveo daleko, ali mislio sam na njega. Na kraju sam, pak, otkrio da ,,svako ima svoj pcelinjak".

Nisam govorio o njemu, ali je znao. Postao je blag i vedar. Setao je gore­ dole i klimao glavom. Mrmljao je nesto, samo sam razumeo: "slobodno mogu da zamuknem... ne taktizirati".

 

7

Dugo sam zeleo da knjizi dam naslov Cuvar muka. Mislio sam da govori o cuvaru koji stoji na ulazu u zemlju tajni, na granici nepoznatog, izmedu tame i svetlosti. Nepoverljiv sam prema reci mistieno i mogu joj oprostiti samo za ljubav misteriji. Ali knjiga upravo govori o misteriji, o neodredivom, odnosno o onome sto je jedina stvarnost i jedino se mofo iskusiti. Konacno sam odabrao naslov Unicornis.

Unicornis je jednoroga zivotinja.

Dva raga su znak za dva oka, dve ruke, dva pola, za dvojstvo, za dva jajeta, dve komore materice. Jedan rog je oko na celu, jedno, lingam, joni, srce, androgin. Jednorog je nadracionalna zivotinja u svetoj Sumi.

U Kini ga zovu kilin. Majci Konfucija, pre nego sto ce roditi sina, pojavio se u snu. Prvi jednorog je iskocio iz sredista zemlje. Jedva i da je bio ziv viden. Za Apolona iz Tiane se kafo da se jednom susreo s njim. Mojsije kafo: Gospod nas je izveo iz Egipta, njegova je sila kao u jednoroga.

Jedan je neponovljiv. Jednom postoji. Jedan jedini put. Prvi i poslednji put. Neuhvatljiv i neodrediv. Misterija. Bezglasni jednorog, euvar muka, koji zivi u nemoj svetoj sumi, na pragu zabrana, poslednje biee, krajnji lik po­ stojanja, Jedan. Ali zalud je jedan i jedini. Kad si s njim, znaS da je taj jedan celina a jedini, sve. Zalud postoji prvi i poslednji put. Uvek je bio i jeste i

-bice. I zalud je nepojmljiv. Onje jedini koji mote bitipojmljen, on je stvarnost, realnost, iskustvo i konkretnost i ono sto je izvan njega, opsena je. Zalud je on misterija, ova misterija se nalazi u meni i u tebi i ona nas obuzima i to je ono sto dodirujemo i stojedemo i sto gledamo i nosem udiSemo, i zalud tajna, to je ono sto svako zna i zalud zabrana, to je ono .ad eega jesmo. To je jednorog.

S jednorogom se moiemo susresti na gradskim ulicama i onda ima lice dajmona sudbine. Tada zajaSi eoveka, u ruci mu korbac kojim goni eoveka. Ljudi zbog toga jure ulicama, jer ih on tera. Maze se sresti na licima dece, devojaka, svetaca, onda je on andeo. Tada blago vodi eoveka ddeci ga za ruku. Karla eovek napusti zemlju, on postaje vodic dme, ide ispred i pokazuje put. Rog mu svetli poput zvezde. Ima dma koje ga jaSu i jednorog ih nosi na ledima, preko carstava. drugog sveta, preko suma, brda i reka, rog mu se sve vise i viSe blista, usmeren napred u prostor i pokazuje put.

 

Sentandreja, jul-septembar  1948.