Energetsko odlivanje      5

U mnogim prilikama kada sam slušao Karlosa, on je spominjao temu energije. Svaki put bi je objašnjavao iz drugog aspekta. Sakupio sam neke od tih objašnjenja u ovom odeljku kako bih čitaocu omogućio jasniji pregled.

Njegovo učenje ili tačnije, učenje tradicije vidovnjaka kojoj pripada, zasniva se na činjenici da je univerzum dvostruk. On je sastavljen od dve sile koje su stari vidovnjaci simbolički predstavljali kao dve zmije koje su isprepletene. Ali, te sile nemaju ništa zajedničkog sa dualizmima koje nazivamo dobro i zlo, Bog i Đavo, pozitivno i negativno ili sa bilo kojim parom suprotnosti koji možemo da zamislimo. Preciznije, one stvaraju nepojmljivi talas energije koji Tolteci zovu tonal i nagual.

Oni su postavili aksiom da je tonal sve ono što možemo da tumačimo ili zamišljamo na bilo koji način, a ostatak, koji ne možemo da kategorizujemo, je nagual.

Kako bi naglasili da to nisu dve suprostavljene činjenice već dva dopunjujuća vida jedne te iste sile, koju su uslovno nazvali “Orao“, vidovnjaci upoređuju tonal i nagual sa dvema stranama fizičkog tela, levom stranom i desnom stranom. Oni su videli da kao što je osnovna konfiguracija organizama uglavnom raspoređena prema pravilima bilateralne simetrije, tako čine i bića u kojima energija ispoljava sebe u svemiru i to određuje način na koji opažamo.

Život nastaje kada deo slobodne energije beskraja – koji su stari čarobnjaci nazvali “orlove emanacije”5 – postane zarobljen od spoljašnje sile postajući samostalno biće, svesno sebe. Posle toga su videli da se opažanje sveta događa kada u igru uđe nešto što su nazvali “tačka u kojoj se sastavlja opažanje”.

Iako je taj centar sastavljanja aktivan u svakom živom biću koje postoji u univerzumu, oslobađanje lične svesti na zemlji je moguće samo ljudskim bićima i određenim vrstama bića koje nemaju fizičko telo, a koje su stari vidovnjaci zvali “rođaci” 6 . Odnosi između čoveka i tih bića nisu samo mogućnost, to je nešto što se stalno dešava u našim snovima.

Čarobnjaci neguju te odnose, zato što je poznavanje neorganskih bića, koja su mnogo starija od nas, ispunjeno nečim za čime svi žudimo: ono je ispunjeno znanjem.

Radeći na istraživanju energetskih pravila, mudraci starog

Meksika su bili prinuđeni da objasne svojim savremenicima ono što su otkrili. U njihovim naporima da pronađu najpogodnije  izraze,  oni  su  rekli  kako  je  sve  što  postoji

podeljeno na svetlost i tamu, kao dan i noć. Oni su iz toga

1   Orlovi izlivi, ispoljavanja – prim.prev.

2   U nekim prevodima – “srodnici”, prim. prev.

izveli svaki zamislivi dvojni opis. To je komanda koja odražava veličanstveni dualizam kosmosa.

Pomoću svog viđenja, otkrili su da je svet energije sačinjen od naglašenih oblasti tame, poprskanih malim tačkicama sjaja i primetili su da se ta tamna energija uklapa u žensku nadmoć nad upotrebom energije dok blještave oblasti odgovaraju muškarcima. Oni su došli do neospornog zaključka da je univerzum u svojoj celokupnosti uglavnom ženski i da je blještava energija, muškost, retka pojava.

Po definiciji, uporedili su tamu sa levom stranom, sa nagualom, nepoznatim i ženskim principom; takođe, blještavost  su  uporedili  sa  desnom  stranom,  tonalom,  sa

poznatim, muškim.

Nastavljajući sa svojim posmatranjima, videli su da se čin kosmičkog stvaranja događa kada tama univerzuma počne da se grči i iz toga se rađa eksplozija svetlosti, bljesak koji se širi, dajući početak ustrojstvu vremena i prostora. Pravilo ovog

ustrojstva je da stvari uvek imaju svoj kraj, što ponovo ukazuje da je jedinstveni i trajni princip svemira tamna energija, ženska, stvaralačka i večna.

Prema tome, čovek je podeljen na tonal, koji se ispoljava kroz njegovu svakodnevnu pažnju i nagual koji je aktivan noću u njegovim snovima.

Iz ovih uvida, naguali su izveli sva ostala znanja. Oni uče

da su snovi vrata ka moći zato što, na kraju krajeva, ono što nas održava je tamna energija, kojoj se povremeno vraćamo kako bi se obnovili. Zbog toga, oni su usmerili svu svoju snagu

ka usavršavanju umetnosti da se postane svesnim u stanju sna. Oni su nazvali to posebno stanje pažnje “sanjanje” i upotrebili su ga da promišljeno istraže tamnu energiju te da tako dođu u dodir sa suštinom univerzuma. Na taj način su

početna posmatranja mudrih Tolteka postala praktično znanje.

Jedno od Karlosovih najčešćih tvrđenja bilo je mišljenje da mi sve definišemo, sve više i više pretvarajući naš svet  u nešto predvidljivo, sve dok mogućnost posete drugim svetovima ne postane samo bajka.

“Za savremenog čoveka,” rekao je jednom prilikom, “apsolutno sve što postoji je stavljeno u konačne kategorije.

Mi obeležavamo mašine. Mi klasifikujemo svet, a svet klasifikuje nas. Ako ste jednom ubili psa, vi ste ubica pasa do kraja svog života, čak i ako nikad više niste ni pipnuli druge pse; uz sve to, takve klasifikacije su nasledne!”

Spomenuo je nekoliko smešnih i upečatljivih prezimena koja izražavaju karakteristike pojedinaca, koji onda svoje ime ostavljaju kao nametnuto nasleđe svojim potomcima. Pokazao nam je da su ljudi obeleženi u energetskom smislu.

Tvrdio je da je najbolji primer te apsurdne sklonosti da sebe obeležimo ono što vernici zovu “izvorni greh”, greh Adama i Eve, koji nas čini večnim grešnicima i koji takođe čini da se ponašamo kao grešnici.

“Postali smo jedni drugima tamničari percepcije. Okov ljudskih mišljenja je moćan.”

“Čak su i naša najdublja osećanja klasifikovana i složena tako da ništa ne može pobeći. Jedan od primera je način na koji otuđujemo sebe od aktuelnog vremena u kome živimo tako što sumanuto hodamo naokolo ponavljajući stereotipe. Mi imamo kolekciju unapred određenih dana: Dan Žena, Dan Svih Svetih, Dan Sv. Valentina, rođendanske proslave i venčanja… Oni su kao stubovi za koje smo vezali svoj život kako se ne bi izgubili i tako hodamo zemljom, vrteći u krug svoje opise kao zveri vezane oko vrata.”

Ispričao nam je kako su jedanput on i don Huan stigli u mali grad u severnom Meksiku i seli da se odmore na klupi ispred jedne crkve. Iznenada se pojavilo deset ili dvanaest mladih noseći skulpturu Jude načinjenu od odeće i štapova. Bila je umotana u ćebe i imala je sandale, kao indijanac. Postavili su je na gradski trg i te večeri je organizovano javno spaljivanje. Svi su pili i svi su učestvovali u vređanju lutke kao deo rituala.

“Sa takvim običajima, ljudi održavaju Judu živim. Oni se njega podsećaju, oni ga drže u istinskom paklu pomoću svojih sećanja. A nakon što ga spale, iduće godine ga uskrsnu i ubiju ga ponovo. Takve rutine otkrivaju krutost ljudskog ponašanja.”

Jedan od slušaoca ga je upitao da li njegovo mišljenje da sećajući se njega, grad održava Judu u životu, izneseno u literalnom smislu ili je to samo metafora.

Odgovorio je: “Čarobnjaci tvrde da dokle god traje sećanje, dotle postoji i svest bića jer tok misli deluje kao inekcija života. Istinska smrt je zaborav.”

“Ideja da se vreme kreće pravolinijski od prošlosti prema

budućnosti je veoma primitivna, nešto što se suprostavlja iskustvu čarobnjaka i čak, savremenoj nauci. Zahvaljujući toj

ograničenoj predstavi, većina čovečanstva je zarobljena u tunelu vremena u kome njihova sudbina postaje beskrajno ponavljanje istih stvari.”

“Naša stvarna situacija je da smo energetski blokirani, što je posledica onoga što čarobnjaci nazivaju ‘kolektivna učvršćenost skupne tačke.’ “

“Neobična posledica te učvršćenosti je način na koji se

specijalizujemo. Kada se pripremamo za profesiju, na primer, umesto da proširimo svoje poglede, mi uglavnom završimo

postajući pasivne, dosadne osobe, lišene kreativnosti i motivacije. Za nekoliko godina, naš život postane umršen, ali, udaljeni od preuzimanja odgovornosti za sopstvenu promenu, mi okrivljujemo okolnosti.”

“Jedna od najozbiljnijih navika koja uobličava naš popis je navika da pričamo drugima o svemu što radimo ili ne radimo. To je važan deo socijalizacije. Mi želimo da stvorimo originalnu   sliku   samih   sebe,   ali   ta   slika   završava   kao

oblikovanje sebe prema  isčekivanjima drugih ljudi tako da postajemo imitacije onoga što drugi žele da budemo. Jednom kada su nas oni definisali kao činjenicu, mi moramo da postupamo po određenim šemama ponašanja, čak i kada su nam se smučile ili čak i ako ne verujemo u njih, zato što nas svaka želja za promenom navodi da se sudarimo sa zidom.”

“Većina ljudi se oseća prazno kada nemaju ljubav ili prijatelje, zato što su sagradili svoj život na slabom temelju međuljudskih odnosa tako da nemaju ni malo vremena za

preispitivanje svoje sudbine. Na žalost, prijateljstvo je uglavnom zasnovano na razmenjivanju poverljivih podataka, dok je u isto vreme osnova premisa svakodnevnih međuljudskih odnosa da će sve što kažemo jednog dana biti upotrebljeno protiv nas. Tužna je činjenica da su oni do kojih nam je najviše stalo, takođe izvor naših najvećih glavobolja!”

“Čarobnjaci smatraju da nas pričanje o sebi čini pristupačnim i slabim, dok nas učenje kako da budemo tihi ispunjava snagom. Pravilo puta znanja je da preokrenete vaš sopstveni život u nešto toliko nepredvidivo da čak ni vi lično

ne znate šta će se desiti.”

“Jedini način da se izbegne pritisak grupe je napuštanje svih onih koji nas dobro poznaju. Posle nekog vremena, mentalni zidovi koji nas zarobljavaju postaće malo mekši i

popustljiviji. Tada se pojavljuju prave prilike za promenu i mi možemo da preuzmemo kontrolu nad svojim životima. “

“Ako smo sposobni da prevaziđemo tumačenja i suočimo se sa čistom percepcijom lišenom predrasuda, naš utisak o svetu objekata će iščeznuti. Tada ćemo se osvedočiti u energiju kako teče u univerzumu. Pod takvim uslovima, okovi misli drugih ljudi više neće imati ni najmanji uticaj na nas i mi se nećemo osećati obaveznim da budemo ovakvi ili onakvi niti da radimo bilo šta. Tada naša čula neće imati nikakvih ograničenja. To je viđenje.” Nastavio je da objašnjava viđenje: “Zadatak čarobnjaka je da slome fiksaciju socijalnih interpretacija, tako da mogu direktno da vide energiju. Videti je iskustvo totalnog opažanja.”

“Videti energiju kako teče je nužno potrebno na putu znanja. U suštini, svi napori čarobnjaka vode ka tome. Za ratnika nije dovoljno što zna da je univerzum energija, on mora da se u to lično uveri.”

“Viđenje je praktična stvar koja ima trenutne posledice i dalekosežne efekte na naše živote. Najdramatičniji od njih je što čarobnjaci uče da vide vreme kao jednu objektivnu dimenziju.”

Nastavio je govoreći da je energija univerzuma raspoređena u slojevima. Sva svesna bića pripadaju jednom od tih slojeva i mi možemo da se usklađujemo sa energijom drugih područja zbog fenomena poznatog kao “podešavanje percepcije”.

U   izvesnim   tačkama   ti   slojevi   se   ukrštaju   stvarajući

energetske vrtloge u kojma se dešavaju posebne pojave, pojave koje su od najvećeg značaja za čarobnjake koji vide. Uslovi za usklađivanje su tamo najbolji i ono se dešava spontano.   Vidovnjaci   govore   o   prolazima,   mostovima   i

preprekama u prostoru, gde se koordinate vremena poništavaju                         tako da svesnost putnika može da prodre u nepoznate                             svetove. Neorganska bića iz svih uglova univerzuma koriste te tačke da bi prešla granicu koja ih razdvaja od zemlje a i mi možemo to isto da učinimo.

“Možda će vam izgledati neverovatno, ali ta vrsta fenomena me je oborila s nogu. Jednom su me odveli na mesto u severnom Meksiku, u pustinju, i pokazali mi mesto

na kom se kovitla kosmička namera. Satima smo se borili da prodremo u tu oblast ali to je bilo nemoguće. Izgledalo je kao da postoji prepreka!”

Pitali smo ga šta je to bilo i on je odgovorio: “Nikad to nisam uspeo da razjasnim. Osim kao čarobnjak sa viškom energije – koji zna kako da tu stvar iskoristi!”

“Drugog puta, bio sam svedok najneobičnijeg efekta od

svih koji se dešavaju u tim energetskim prolazima. Vozio sam se  kroz  pustinju  kada  je  oluja  zahvatila  autoput,  potpuno

zamračivši moje  vidno polje. Iznenada  se pored mog auta pojavio teretni kamion. Vozač mi je signalizirao da ga pratim i ja sam dugo vozio iza njega, zaštićen ogromnom prikolicom kamiona. Konačno, oluja je prestala i oboje smo se zaustavili. Nalazili smo se na šljunkovitom putu koji mi nije bio poznat.”

“Vozač kamiona je iskočio i pozdravio me. Prepoznao sam ga; to je bio jedan indijanski šaman iz tog kraja koga sam znao od ranije. Rekao je da mi je time što me je zaštitio na tom putu, uzvratio za poklon koji sam mu dao godinama ranije. Rekao mi je da se ne trudim da prepoznam mesto na kome se nalazimo zato što je to skriveno mesto u drugoj pažnji.”

“Bio sam zaprepašćen njegovim rečima. Taj ratnik je imao dovoljno energije da me prebaci zajedno sa autom i ostalim u drugi svet! Posle kraćeg razgovora, rekao mi je da je vreme za

rastanak zato što  se oluja već završila.  Pratio sam ga duž nepoznatog puta, a onda sam se ponovo našao na autoputu. Od teretnog kamiona nije bilo ni traga.”

Ove zgode su zagolicale našu maštu tako da smo ga zasuli svim vrstama pitanja. Ali, Karlos je ostao smiren. Rekao je da se ovakva vrsta stvari događa mnogo češće nego što bi smo poverovali, i to ne da bi smo ih razumeli već da bi ih iskusili.

Nastavio je objašnjavajući da je drugi šokantan i vrlo koristan efekat viđenja energije kako teče taj što čarobnjaci direktno opažaju osećanja drugih ljudi kao toplotne talase koji izbijaju iz naše svetlosne mase podstaknuti tim osećanjima. Oni čak otkrivaju osećanja za koja sama osoba nema pojma da su prisutna.

“To je kao da imaju infracrvene naočare koje ih  vode tamo gde njihovi drugari ne vide ništa osim neprobojne tame. To im omogućava da se zaštite u odnosu na ponašanje drugih ljudi. Zbog tog razloga, vidovnjaka je nemoguće prevariti i

krajnje teško ga je iznenaditi.”

“Međutim, prava vrednost viđenja je da nam ono pomaže da shvatimo nameru.”

“Jednom kada se osvedočimo u celokupnost postojanja kao slojeva energije, mi vidimo da tamo ima još nečega, neka skrivena svrha, izvesna pravila akcije koja sve organizuju. Čarobnjaci prepoznaju tu svrhu kao vrhovnu i bezličnu volju, i pomoću unutrašnje tišine oni mogu da se usklade sa njom. Naravno, čovek od znanja sa takvim sredstvom na raspolaganju će rasporediti stvari na način koji najviše odgovara njegovoj energiji. Izobilna i smirena energija je obeležje čarobnjaka koji vidi.”

U jednom drugom predavanju nam je rekao da smo svi mi rođeni sa celokupnom energijom, ali uglavnom postajemo zbrkani pre nego što umremo.

“To je kao da se rađamo sa određenom količinom novca u banci, neki sa milionom, neki sa više, a neki sa manje. Razlika nije bitna; gledano u celini, to je dovoljna količina koja nam omogućava da proživimo dostojanstvene živote do kraja. Ali, zbog nedostatka odgovarajuće kulture energetskog rukovanja, većina ljudi odmah započnu da troše svoje nasledstvo na glupe načine i kada umiru nalaze se u stanju žalosnog siromaštva.”

“Međutim, neki nauče kako da sačuvaju i da čak uvećaju

svoju  energiju.  Oni  takođe  umiru,  ali  sa  više  kapitala.  Oni nastavljaju dalje.”

“Razlika između umiranja sa svom svojim imovinom, kao ratnik pun snage, ili da umremo bedno kao pas na ulici, zavisi od načina na koji postupamo prema svojoj energiji.”

Objasnio je kako je svetlosno polje koje nas okružuje poput ogromne lopte šećerne vate, oblak gusto isprepletenih vlakana koja zrače energiju poput radijatora.

“Ono što se dešava kada dve osobe uđu u odnose je razmena zračenja. Naša svetleća vlakna interaguju, bez obzira želimo li mi to ili ne i ostvaruju to bez nas. To je zakon po kome energija teče sa mesta gde je ima više na mesto gde je ima manje. Pošto provodimo život u stalnom međudelovanju, normalna posledica je da smo na kraju manje svoji a više smo ono što su drugi ostavili u nama.“

“Međutim, ratnici uče kako da slome taj zakon energetske razmene pomoću praksi kao što je rekapitulacija, čija je svrha povraćaj energije. Na taj način postaju samo ‐ dovoljni,  oni  vraćaju  nazad  svoj  kapital  i  oprezno  vraćaju

svoje ‘pozajmice’. Pošto više nema rasipanja, možemo reći da su njihova svetleća jaja izolovana.”

“Kako bi zaštitili sebe od radijacije, čarobnjaci obično usvajaju čudne običaje. Neki koriste predmete moći kako bi skrenuli pritisak pažnje drugih ljudi. Drugi ostaju izdvojeni od ljudi i postaju pustinjaci. Huan Tuma je koristio tamne naočare kako se ‘energija ne bi traćila preko očiju’. Prava vrednost te predostrožnosti je bila da je to stvaralo barijeru između njega i drugih tako da je prestajao da bude dostupan.”

“Naše razmene imaju veoma ozbiljne posledice u životu i to daje snagu stavovima kao što je ‘reci mi ko su ti prijatelji i

reći ću ti kakav si.’ Ta izjava ne opisuje samo stanje psihološke bliskosti među ljudima već i određeni energetski efekat koji čarobnjak može da opazi. Ako želite da budete svoji, naučite kako da budete sami.”

“Ključna tačka su naši međusobni odnosi zato što oni mogu da nas oslobode ili zarobe. Nisu sve razmene nepoželjne. Ratnici traže društvo onih koji će im pomoći da napreduju. Opštenje sa čarobnjacima nas prisiljava da budemo budni i besprekorni. S druge strane obični odnosi nas oslabljuju zato što oni zahtevaju unapred određeni obrazac ponašanja. Pomislite samo na odnose među ljubavnim parovima gde je nivo zahteva obično toliko visok da to ponekad znači kraj sopstvenog života za određenu osobu.”

Jedan   od   prisutnih   ga   je    upitao   kako   se    razmena

svetlosnih zračenja događa u seksualnim odnosima.

Odgovorio je da pošto život započinje sa seksualnim činom, možemo da shvatimo svu energiju koja nam je dostupna   kao   seksualnu   energiju.   Prema   tome,   glavno

razmatranje u vezi postupanja sa našom svetlošću je povezano sa ovom suštinskom dimenzijom našeg bića.

“Prva stvar koju moramo da shvatimo je da su naše emotivne veze sa osobama posledica načina na koji smo začeti. U tom trenutku, svetlost koja nam je na raspolaganju je određena jednom zauvek. U svetu energije mi smo zapečaćene jedinke, mi smo zbir strasti i želje koje su naši roditelji skupili u trenutku kada su nas začeli. Sve što dođe kasnije, rasipanje i kompromisi ili put čuvanja i povraćaja energije su manipulacije unutar tih granica.”

“Tu se javlja prvi problem jer su seksualni odnosi među ljudskim  bićima  uglavnom   rutinski   čin.  Socijalizacija  nas

zarobljava na takav način da ulazi u našu intimu, pretvarajući magičnu mogućnost svesnog energetskog ujedinjenja u jednu sramnu propisanu naviku koja donosi neželjene posledice. A to se snažno odražava na našoj deci.”

Kako bi potkrepio ova tvrđenja, ispričao nam je šalu o čoveku koji je rekao svojoj ženi: “Draga, u ponedeljak neću moći da budem sa tobom zato što igram poker sa prijateljima; u utorak idem na kuglanje, u sredu me čekaju na gimnastici.” Nastavio je tako, ređajući svoje okupacije za celu sedmicu. Konačno, ona je odgovorila: “U ovoj kući mi se jebemo svakog dana u osam sati, bez obzira da li si ti tu ili nisi!”

“Problem nije u vođenju ljubavi, već u tome što to činimo po navici. Efekat svih rutina je rasipanje energije i to se vidi kao najtragičnije u našim seksualnim rutinama, zato što su

rezultat toga, u većini slučajeva, deca koja dolaze na svet sa ozbiljnim manjkom živahnosti. Mi smo toliko priviknuti na tu situaciju da kada se rodi dete sa potpunom snagom, mi ga

smatramo nenormalnim i vodimo ga kod psihijatra da ga umiri.”

“Zbog nasumičnog načina na koji biramo naše partnere za razmnožavanje, don Huan je generaciju savremenog društva nazvao ‘deca zastranjivanja.’ “

“Postoje    dve    vrste    seksa:    dosadni   i    energetski.    Iz

socijalnih razloga, veoma je teško biti proizvod energetskog seksa tako da, prema posmatranju vidovnjaka, naša energija

je zgužvana i naborana, kao da smo veoma stari već od samog rođenja. Pošto ne možemo da promenimo svoje nasleđe, razumno bi bilo da naučimo kako štedeti svoje resurse.”

“Prema čarobnjacima, glavni odliv energije kod muškaraca i žena se dešava preko razmnožavanja. To je velika investicija zato što trajno utiče na našu svetlost. Prema tome, svrha donošenja dece na ovaj svet bi trebalo da bude pažljivo razmotrena i to sa krajnjom ozbiljnošću.”

“Ako smo proizvod dosadnog seksa a u isto vreme se prepuštamo nagonima razmnožavanja,  neizbežna  posledica toga je razbijenost našeg energetskog jedinstva. Svetleća jaja roditelja su poput izbušenih  kofi iz kojih voda curi na sve strane; te rupe su deca. Takva osoba nikada neće moći da skupi dovoljno snage da bi se promenila osim ako primenjuje pravila ratničkog puta u svom životu.”

Neko od slušalaca ga je pitao kako se odvija razmena između roditelja i dece. Odgovorio je da presecanje pupčane vrpce  novorođenčeta  ne  znači  da  je  veza  bebe  sa  njenim

precima automatski prekinuta. “Uže” svetlosti ostaje aktivno celog života kao jedna energetska slamčica; to je stvarna veza koju vidovnjaci vide kao vlakno koje se kreće od svetleće čahure roditelja prema njihovoj deci.

“Pošto nismo svesni da taj odliv postoji, ne postoji način da ga sprečimo. Nebitno je koliko ljubavi roditelji i deca iskazuju jedni drugima; sa tačke viđenja energije, ta ljubav je zasnovana na svetlosti koja je razmenjena. Zbog tog razloga, roditelji su uglavnom toliko zahtevni prema svojoj deci i pokušavaju da ih oblikuju na svaki mogući način kako bi postala ista kao i oni. Doneti ih na ovaj svet nije samo jednostavna isporuka, to je investicija.”

“Vidovnjaci mogu da vide da tokom te otimačine kojoj su deca izložena ona postaju zarobljena ‘roditeljskom’ energijom koja je razbijena i delovi njene svetlosti  se prikazuju kao stara i izlizana košulja, ili kao da su isceđeni i sa izvađenom utrobom. Grozna situacija!”

Karlosovi opisi, udruženi sa slikovitim kretnjama su imali efekat uzbune na većinu njegovih slušalaca. To sam mogao videti na licima osoba koje su me okruživale.

Jedan od učesnika ga je veoma glasno upitao kako ratnik može da zakrpi svoje otvore odlivanja.

Odgovorio  je  kako  je  jedina  mogućnost  za  izbegavanje

komande socijalizacije odreći se oca i majke i nikad se ne osvrnuti. Što se tiče dece, dodao je, nema drugog rešenja nego da ih pojedemo.

“Ako ne pojedete dete, ono će pojesti vas.”

Ove reči su prevršile meru i primetio sam kako su neki od prisutnih napustili prostoriju.

Karols nam je smireno ispričao kako je jednom doživeo izvanredan susret sa bićem iz drugog sveta koje je želeo da oslobodi iz ropstva. Zbog te nepromišljenosti, bio je prinuđen da napravi telo za tu stranu energiju.”

“Kada ju je majka rodila, don Huan je uzeo to stvorenje koje je bilo devojčica i otišao sa njom. Kada se vratio stavio je

zdelu punu mesa pred nas: “Ovo je vaša ćerka. Pojedite je!” Nismo                imali izbora; hipnotisani zapovedničkim izrazom njegovog lica, majka i ja smo se pokorili naredbi.”

“Za nas je to bio monstruozan čin, ali, on je imao dragocenu posledicu: trajno smo obnovili naše svetlosno jedinstvo. Tako što smo zajednički pojeli to mekano meso, oboje smo povratili sve svoje naklonosti, svu svetlost koju smo izlili na to stvorenje tako da smo zatvorili svoje otvore. Ponovo smo postali potpuni.”

“Osam godina kasnije, don Huan je vratio devojčicu nazad. Predstavio je kao “Plavog Skauta” i rekao da je nju svo vreme čuvao skrivenu, te da je ono što smo njena majka i ja

jeli bilo prasetina.”

Nastupio je tajac, a onda je talas olakšanja  prostrujao kroz prostoriju.

Karlos je nastavio: “Ne mogu reći da je povratak moje ćerke pokrenuo bilo šta, ni ljubav, niti bilo kakvu utehu što je sve to bila šala, niti bilo šta slično. Moja energija je ostala mirna.”

Neko od prisutnih je radoznalo želeo da sazna šta se događalo sa devojčicom tokom tih osam godina.

Odgovorio je: “Ah! Moj učitelj ju je podizao u severnom Meksiku, među Jakijima. On je nju pretvorio u divlje biće. Ona nije normalno stvorenje, njena energija dolazi iz drugog sveta. Ona koristi moćne biljke bez ustručavanja. Ona je bila toliko neukroćena da sam morao da je vežem i strpam u gepek automobila kao kofer kako bi je odveo iz Meksika u Sjedinjene Države. Mi, njeni fizički roditelji, nismo mogli da je dodirnemo. Izgledala je malo poslušnije jedino kada je sa don Huanom.”

“Sećam se da je mala devojčica jednom, svojevoljno spustila glavu na moja kolena. Njena majka i ja smo se pogledali iznenađeno, bilo nam je teško da poverujemo u to. Sve je to bio efekat nagualovog manevra. Ta devojčica  je znala da je sama, da nema par roditelja na kojima bi parazitirala. Ona je pretvorena u biće usklađeno sa svojom stvarnom konstitucijom.”

“Mi smo agresivna, teritorijalna bića; mi nismo domaće

životinje. Ta devojčica je živi primer kakve sve manevre mogu da izvedu čarobnjaci u smislu zbijanja naše energije.”

Drugom prilikom, kada je spomenuo temu dosadnog seksa, njegov govor se bavio rukovanjem seksualnom energijom.

Rekao nam je da je stvaralačka sila koja postoji u nama

uzvišena, i da ima puno načina upotrebe kojih nismo sasvim svesni. Šteta je što većina ljudi jedino znaju da razmišljaju o seksu  u   terminima   telesnog   zadovoljstva.   To   je   kao

ograničena upotreba nekog divljaka koji se slučajno dočepao veoma dragocene knjige; sve što on može da vidi u njoj je pogodan materijal za potpaljivanje vatre.

“Mi provedemo veći deo života brinući kako pripadnici suprotnog pola gledaju na nas. To povlači, prvo, stalnu pažnju u vezi našeg izgleda. Drugo, to čini da posećujemo mesta na koja odlaze osobe slične nama kako bi se upoznavali i uložili mnogo, mnogo sati pričajući o sporednim stvarima, ali stalno imajući na umu naš glavni cilj. Ovakva vrsta ulaganja je preterana.”

“Čarobnjak zna da suština seksa nije zadovoljstvo niti razmnožavanje. Da li zaista verujete da bi se snaga koja nama vlada zamajavala stvarajući nešto tako važno kao što je moć

stvaranja, samo da bi nam omogućila kratke trenutke zabave ili da bi nas množila kao pečurke na zemlji?”

“Svrha seksa je mnogo dublja, on nas povezuje sa tajnom porekla svih stvari, zato što univerzum nastaje iz jedne eksplozije koja se još uvek odvija i koja se iskazuje svaki put kad vodimo ljubav. Ako je izvor onog što smo mi ta stvaralačka sila onda centar naših napora mora biti preusmeravanje seksualne energije.”

Čineći veoma izražajan pokret rukama, uzviknuo je: “Shvatite šta imate i ne traćite to! Seks je novac i to u

gotovini! Naša kosmička sudbina je da proširimo svoju svesnost; iz tog razloga, mi smo obdareni delom kreativne sile Orla. Seks je stvoren za sanjanje.”

Izjavio    je    da,    teoretski,    seksualna    razmena    među

parovima ne mora uticati na svetlost dostupnu svakom od učesnika, sve dok muškarac uzima od žene onoliko koliko ona uzima od njega i rezultat je neutralna ravnoteža. U svakom

slučaju, ono što je nepoželjan ishod je da njihova energija postaje izmešana i na taj način se stvaraju čvorovi vezanost i zavisnosti koji ograničavaju našu slobodu i zahtevaju duge godine rekapitulacije da bi se razmrsili.

Ali u praksi, ta vrsta razmene iscrpljuje našu životnu snagu, zato što kad vodimo ljubav, kretanje energije se ne odvija unutar zatvorenog sistema; uvek postoji otvor.

“Imati seks sa nekim znači imati veze sa celim genetskim

lancem koji određuje njegovo ili njeno poreklo, zato što zbog odlivnih vlakana koje nas povezuju sa precima, ljudska bića

nisu   nezavisne svetlosti već završni elementi. Iako se seksualni čin odvija između dve osobe, postoji ljudski kalup, kolektivna fiksacija skupne tačke koja uzima najviše energije u tom procesu.”

“Ta fiksacija je odgovorna za osećanja ljubomore, zavisnosti i vezanosti koje dovodimo u vezu sa našim seksualnim odnosima, a to čini da postanemo nepopravljivi investitori, izopačavajući plemenitu reč ‘ljubav’ u nešto podlo.”

“Odnos običnog čoveka prema mogućnosti da voli je poput neke bezosećajne i proračunate mašine: volim moju decu zato što je u njima pohranjena moja energija, moju ženu

zato što pere moju odeću, kuva mi i jebem je, mog psa jer čuva kuću, moju zemlju jer sam u njoj rođen, mog Boga je će me on spasiti…”

Negovo se lice zgrčilo u grimasu gađenja.

“Kako teško je davati, bez očekivanja bilo čega zauzvrat!” “Obične ljubavi završavaju postajući dužnost, kada drugi

zahteva od nas istu pažnju koju on daje nama. A osećanja iz dužnosti su nešto fatalno!”

“Zbog tih razloga, jedan od prioriteta za učitelja je da uništi učenikove seksualne obrazce. Ovo je ključna stvar koja zahteva doživotni trud ali je neophodno da se to započne od prvog trenutka, zato što postati član društva čarobnjaka ne može biti iskorišćeno kao izgovor za negativne seksualne pojave. Ako ne razjasnimo tu stvar kao obični ljudi i žene, naše šanse da napredujemo na putu ratnika su vrlo slabe.”

“Čarobnjaci imaju mnogo načina za ispravljanje učenika. Neki nemaju nikakvih obzira i podvrgavaju učenika pravim mučenjima, napadajući njegove slabosti dok se ne promeni ili se  slomi.  Drugi,  poput  mog  učitelja,  su  krajnje  pažljivi

povodom toga i više vole da rade sa energijom iznutra, čineći da učenik postane svestan sebe i reaguje. Svaki od ovih metoda je opravdan dokle god daje željene rezultate.”

“Na primer, nagual Hulijan je kombinovao nemilosrdnu efikasnost sa zapanjujućom sposobnošću da postane šta poželi – nije glumio; tačnije, on je suštinski menjao sebe pomerajući svoju skupnu tačku u položaj koji odgovara obliku životinje ili druge osobe. Jedan od njegovih omiljenih oblika je bio ženski. Jedanput je, u obliku prelepe devojke, zaveo svog učenika Huana Matusa, koji je u to vreme imao jedva dvadeset godina i bio uspaljen kao mladi bik. Kada su se našli u krevetu,  on je pomakao  svoju  skupnu tačku u svoj uobičajeni položaj i postao ponovo muškarac, što je mladića nateralo da uspaničeno istrči iz sobe.”

“Za ličnost kakva je Huan Matus tada bio, udarac je bio

razoran. Razorio je njegove stereotipe. To je bila uvrnuta, ali izvanredno efikasna šala. Ona je jednim udarcem slomila njegovu sklonost da se prepusti prvoj ženi koja sebe učini dostupnom.”

“Don Huan nikada nije oprostio svom učitelju zbog te šale ali je, kako je vreme prolazilo, naučio kako da se nasmeje celoj priči.”

Tada je Karlos dopustio kraće vreme za pitanja. Jedan od

prisutnih ga je pitao u vezi celibata; da li je on neophodan za

čarobnjake i kakva je korist od toga.

Odgovorio je: “U suštini, čarobnjaci se ne zalažu za nešto niti su protiv nečega.  Oni vide  da sve zavisi  od urođenog rasporeda energije. Postoje neki koji su rođeni sa neophodnom strašću da vode ljubav svakog dana, dok je ostali nemaju dovoljno čak ni za masturbaciju. Neki obnavljaju svoju svetlost pomoću discipline, dok drugi izgledaju kao isceđeni i umiru nepotpuni. Svi ti faktori utiču na ponašanje čarobnjaka u vezi seksa.”

“Ono što je tipično za čarobnjake je njihovo odbijanje da budu žrtve kolektivne komande za razmnožavanjem, i njihova sposobnost da izaberu odgovorno korišćenje svoje energije. Takođe, niko od njih ne može biti zarobljen ni u jednoj seksualnoj kategoriji. Oni su slobodni, oni postupaju sa svakim trenutkom onako kako im moć ukazuje. Da bi stekli takvu viziju, oni neguju trezvenost koju obična osoba ne poznaje.”

Objasnio je kako novi vidovnjaci, generalno naginju ka celibatu i samo‐dovoljnosti zato što su veoma štedljivi sa svojom energijom i više vole da je posvete proširivanju svesnosti. Oni su se osvedočili u svetove na svojim putovanjima u beskraj što je sve ostalo učinilo bledim i neprivlačnim, čak i seksualni čin.

“Don Huan je rekao da je vođenje ljubavi za one koji nemaju privrženosti.”

Odgovarajući na drugo pitanje, rekao je da ne postoji takva stvar kao što je ‘seksualni problem’ već samo pojedinci sa svojim sopstvenim i vrlo specifičnim nedoumicama koje treba da razreše.

“Uopšteno posmatranje toga7     je zamka, jer to uzrokuje

da ublažimo svoju odgovornost i opravdamo sebe mišljenjem

kako su svi ostali isti kao i mi. Isto kao rođenje i smrt, stvaranje je lični čin, dar koji nam je poklonio Orao. Ono što čarobnjaci zahtevaju je vrlo jednostavno: odgovornost.”

“Društvo u kome živimo je škola u kojoj nas prisiljavaju da se pridržavamo začuđujuće okrutnih pravila. Mi starimo i vođenje ljubavi izokrećemo u grotesknu parodiju. Društvo nam nameće iscrpljivanje, programirano ponašanje koje ne

3   Seksualnog problema – prim.prev.

prestaje sve dok ne nestane i poslednja iskra svetlosti koja je ostala u nama.”

“Imao sam primer toga kod moga dede. Starac je imao običaj da kaže: ‘Ne možeš sve da ih pojebeš, ali moraš da pokušaš!’ Bio je već s jednom nogom u grobu, a i dalje je reagovao na način na koji su ga naučili. Polovinu svog vremena trošio je da nađe ženu, a drugu polovinu trudeći se da je sačuva, i nikad nije shvatio da mu niko nije pokazao kako da učini pravi izbor.”

“Konačno, na samrtnoj postelji, starac je postao ogorčen mišlju kako ga njegove ljubavnice više ne žele zbog muževnosti već zbog njegovog novca. ’Ona me ne voli!’ jecao

je, a njegovi unuci su ga uveravali: ‘Ona te voli deda!’ Glupi

čovek je tako umro, vrišteći: ‘Evo me dolazim, mamice!’ ”   “Da li je potrebno biti čarobnjak kako bi se shvatilo da to

nije sve što možemo imati kao ljudska bića?”

Priznao je kako je pre nego što je odlučio da praktikuje

ratnički put, verovao da je zavodnik i da se tako ponašao, vođen latinskim strereotipom muškarca.

“Jednom sam zaveo devojku i uveo sam je u svoja kola. Oboje smo bili toliko uspaljeni da se cela šoferšajbna zamaglila od svih tih poljubaca i zagrljaja koje smo razmenili. Kada sam bio najuzbuđeniji, otkrio sam da je ta naizgled devojka, u stvari muškarac!”

“Drugi put, iskreno sam se zaljubio u mladu devojku, ali sam počeo da sumnjam da me vara. Promenio sam auto i stajao  posmatrajući  sa  ugla  njene  kuće.  Došao  je  drugi

muškarac. Kada sam joj zatražio objašnjenje, rekla mi je: ‘Sa tobom imam ljubav, a sa njim je samo seks!’ ”

“Ovakva vrsta sukoba je učinila da odlučim da  se ponašam mnogo umerenije u svojim ljubavnim aktivnostima.

Ali pritisak mojih stereotipa je bio prejak. Nastavio sam da trošim svoju energiju na seks saglasno obrascima moje rase, sve dok me don Huan nije stavio pred izbor. Ili ću se smiriti, ili ću napustiti obuku.”

Odgovarajući na drugo pitanje, tvrdio je da je najbolji način da se zaustavi energetsko iscrpljivanje koje se događa preko seksualnosti, učenje kako da se naprave velikodušni gestovi koji oslabljuju fiksaciju naše pažnje.

“Primili smo život kao kosmički dar i imamo privilegiju da uzvratimo na tom gestu potpunom izdvojenošću. Zahvaljujući svojoj ravnodušnosti, ratnik je u položaju da preokrene svoju ljubav u blanko ček, u bezuslovnu i apstraktnu privrženost, jer ona ne počinje sa željom. Kakva čudesna stvar!”

“Nasuprot onome što prosečan čovek misli, priroda čarobnjaka je strastvena. Ali predmet njihove strasti nije više fizički. Oni su videli lepak koji sastavlja sve stvari, talas strasti koji preplavljuje univerzum i koji se ne može zaustaviti zato

što ako bi se to dogodilo, sve bi bilo svedeno na ništavilo.” “Pomoću  viđenja,  postavili  su  svoju  osnovu  na  kamen

temeljac svesnosti, najmoćnije stanje lične pažnje. Njihova ljubav je jedna nadmoćna stvarnost koja vibrira u svakom udahu i izdahu, izražena je u svakom pokretu i daje smisao u svakom  svetu;  to  je  sila  koja  ih  podstiče  da  istražuju,  da rizikuju i razvijaju se, neprestano dajući sve najbolje od sebe.” “Čarobnjaci su otkrili najčistiji oblik ljubavi, zato što vole sebe. Oni znaju da je sve što dajemo drugima odraz onoga što imamo u sebi. Oni su stavili moć strasti u službu bića, i ona im daje neophodan impuls da preduzmu jedinu potragu koja se

isplati: potragu za samim sobom.”