EMANUEL SVEDENBORG NEBO I PAKAO

osiromašio svoj život. Svedenborg nas sve poziva na spas bogatijim životom. Da nas spase pravednošću, vrlinom, a  i duhom.

I posle će doći Blejk koji dodaje da ćovek mora biti i umetnik da bi se spasao. To jest, spasenje je trostruko: moramo

se spasti dobrotom, pravednošću, apstraktnom inteligencijom; a zatim, bavljenjem umetnošću.

9. juni 1978.

sa španskog prevela                                                                             Dragana Bajić

hteo ni da ih nametne: pre bi nastojao da skrene razgovor sa tih tema.

Postoji jedna suštinska razlika između Svedenborga i drugih mistićara. U slućaju Huana de la Krusa2 imamo veoma žive opise ekstaze. Ekstaza je iskazana terminima erotskog iskustva ili metaforama vina. Na primer, ćovek koji se sreće sa Bogom, a Bog je jednak sebi samom. Postoji sistem metafora. S druge strane, u Svedenborgovom delu  nema nićeg takvog. To je delo putnika koji je proputovao nepoznatim zemljama i koji ih opisuje smireno i iscrpno. Zato nije baš zabavno ćitati ga. Zadivljujuće je i postepeno zabavno. Ja sam proćitao ćetiri Svedenborgove knjige koje su prevedene na engleski i koje je objavila Everyman’s Library. Rekli su mi da postoji i španski prevod, jedan izbor koji je objavila Editora Nacional. Video sam i neke beleške o njemu, o celom onom sjajnom predavanju koje  je održao Emerson. Emerson je održao seriju predavanja o reprezentativnim ljudima. Zapisao je: “Napoleon ili svetski ćovek; Montenj ili skeptik; Šekspir ili pesnik; Gete ili humanista; Svedenborg ili mistićar”. To u

Svedenborgovo delo koje sam proćitao. To Emersonovo predavanje, koje je ćuveno, u krajnjoj liniji nije baš u saglasnosti sa Svedenborgom. Bilo je nećega što ga je odbijalo: možda zato što je Svedenborg bio tako iscrpan, tako dogmatićan. Jer, Svedenborg u više navrata insistira na ćinjenicama. Ponavlja istu ideju. Ne traga za analogijama. Putnik je koji je proputovao po veoma ćudnoj zemlji. Koji je proputovao nebrojene paklove i nebesa i koji o njima pripoveda. Da vidimo sada drugu Svedenborgovu temu: ućenje o saobraznosti. Ja lićno mislim da je on izmislio te saobraznosti da bi svoje ućenje pronašao u Bibliji. Ona kaže da svaka reć u Bibliji ima najmanje dva smisla. Dante   je smatrao da ima ćetiri smisla za svaki odeljak.

Sve treba da bude proćitano i protumaćeno. Na primer, ako se govori o svetlosti, svetlost je za njega metafora, oćiti simbol istine. Konj oznaćava um, jer nas konj prenosi sa jednog mesta na drugo. On ima ćitav sistem saobraznosti. U tome dosta podseća na kabaliste.

Posle toga, došao je na ideju da sve na svetu poćiva na saobraznostima. Stvaralaštvo je tajno pismo, kriptografija koju moramo tumaćiti. Jer sve su stvari uistinu reći, osim stvari koje ne možemo razumeti i koje prihvatamo doslovce.

Sećam se one strašne misli Karlajla koji je plodonosno ćitao Svedenborga i koji kaže: “Istorija sveta je pismo koje

moramo da ćitamo i neprekidno pišemo”. I ućesnici smo u njoj. I mi smo slova, i mi smo simboli: “Božanski tekst u koji nas upisuju”. Imam kod kuće jedan rećnik saobraznosti. čovek može potražiti ma koju reć iz Biblije i videti kakvo joj je duhovno znaćenje koje joj je dao Svedenborg.

On je nesumnjivo verovao prvenstveno u spasenje kroz dela. U spasenje ne samo kroz dela duha nego i uma. U

spasenje kroz razum. Nebo je za njega pre svega nebo dugih teoloških razmatranja. Anđeli pre svega razgovaraju. Ali, nebo je i puno ljubavi. U nebu je dopušteno venćavanje. Dopušteno je sve ono što je ćulno na ovom svetu. On ništa neće da ospori niti osiromaši.

Danas postoji svedenborgovska crkva. Mislim da negde u Sjedinjenim Državama postoji jedna staklena katedrala. I ima nekoliko hiljada ućenika u Sjedinjenim Državama, Engleskoj (naroćito u Manćesteru), u Švedskoj i u   Nemaćkoj. Znam da je otac Vilijema i Henrija Džejmsa bio svedenborgovac. Ja sam pronašao svedenborgovce u Sjedinjenim Državama gde postoji jedno udruženje koje još objavljuje njegove knjige i prevodi ih na engleski. Zanimljivo je da Svedenborgovo delo, iako prevedeno na mnoge jezike - ćak i na hindu i japanski - nije izvršilo veći uticaj. Nije postignuta obnova kakvu je on želeo. Nameravao je da osnuje novu crkvu koja bi hrišćanstvu bila ono  što je protestantska crkva bila crkvi u Rimu.

Delimićno se odrekao obeju. Međutim, nije izvršio onako širok uticaj kakav je trebalo da izvrši. Ja verujem da je sve to deo skandinavske sudbine u kojoj se, izgleda, sve dogodilo kao u nekom snu i pod staklenim zvonom. Na primer, Vikinzi su otkrili Ameriku nekoliko vekova pre Kolumba, pa ništa. Umetnost romana stvorena je na Islandu sa sagom, a taj pronalazak nije rasprostranjen. Imamo figure koje bi morale biti svetske - Karl XII na primer - ali pamtimo druge osvajaće koji su ostvarili možda manje važne vojne poduhvate od Karla XII. Svedenborgova misao   je trebalo da obnovni crkvu u svim krajevima sveta, ali pripada toj skandinavskoj sudbini koja je poput sna.

Ja znam da se u Nacionalnoj biblioteci3 nalazi jedan primerak knjige “O nebu, o paklu i njihovim ćudesima”. Ali u nekim teozofskim knjižarama nema Svedenborgovih dela. On je, međutim, mistićar mnogo slojevitiji od drugih; oni su nam samo saopštili da su iskusili ekstazu i nastojali da tu ekstazu prenesu na jedan istovremeno književni naćin. Svedenborg je prvi istraživać drugog sveta, istraživać koga moramo shvatiti ozbiljno.

U slućaju Dantea koji nam takođe nudi opis Pakla, čistilišta i Raja, smatramo da je reć o književnoj fikciji. Ne

možemo stvarno poverovati da se sve ono što on prića odnosi na lićno životno iskustvo. Uostalom, tu je i stih koji ga sputava: on nije mogao iskusiti stih.

U slućaju Svedenborga imamo obimno delo. Imamo knjige kao što je “Hrišćanska religija u Božijem Proviđenju”, a pre svega onu o nebu i paklu koju preporućujem svima vama. Ta knjiga je prevedena na latinski, engleski, nemaćki, francuski, a mislim i na španski. Ućenje je u njoj izneto veoma lucidno. Besmisleno je i pomisliti da je napisao ludak. Ludak ne bi mogao da piše tako jasno. Osim toga, Svedenborgov život se promenio u tom smislu što je on ostavio sve svoje knjige iz nauke. Smatrao je da su naućna proućavanja bila božija priprema za suoćenje sa drugim delima.

Odao se posećivanju nebesa i pakla, razgovorima sa anđelima i sa Isusom, a onda prenošenju svega toga nama u jednoj vedroj prozi, prozi pre svega jasnoj, bez metafora i preterivanja. Ima mnogo lićnih anegdota vrednih pomena, kao ona koju sam vam isprićao o ćoveku koji želi da zasluži nebo, ali može da zasluži samo pustinju, jer je

2  Huan de la Krus, 1542-1591, španski pesnik mistićar, pripadao redu karmelićana.

3  Misli se na biblioteku u Buenos Ajresu. (Prim. prev.)

Blejka koji poućava nauk o spasenju kakav propoveda Svedenborg.

E pa dobro. čovek porazgovara sa anđelima, ćovek porazgovara sa demonima i privuku ga više jedni od drugih, u zavisnosti od njegove naravi. Oni koji sebe osude na pakao - pošto Bog nikoga ne osuđuje - osećaju da ih privlaće demoni. Da vidimo sada šta je to pakao. Pakao prema Svedenborgu ima razlićite izglede. Izgled koji bi imao za nas ili za anđele. To su moćvarne oblasti, oblasti sa gradovima koji kao da su uništeni u požarima; no, tamo se prokletnici osećaju srećnima. Osećaju se srećnima na svoj naćin, to jest puni su mržnje i to je carstvo bez vladara; neprekidno su u zaveri jedni protiv drugih. To je svet podle politike, zavereništva. To je pakao.

Zatim imamo nebo koje predstavlja suprotnost, ono što simetrićno odgovara paklu. Prema Svedenborgu - i to je najteži deo njegovog ućenja - postoji neka ravnoteža između snaga paklenih i snaga anđeoskih, neophodna da bi svet opstao. U toj ravnoteži uvek je bog onaj koji zapoveda. Bog dopušta da paklenski duhovi borave u paklu jer su samo u paklu srećni.

I Svedenborg nam prića o slućaju jednog demonskog duha koji se popne u nebo, udahne nebeski miomiris, ćuje nebeske razgovore i sve mu izgleda grozno. Miomiris mu lići na smrad, svetlost mu se ćini crnom. Onda se vrati u

pakao jer je samo u paklu srećan. Nebo je svet anđela. Svedenborg dodaje da celi pakao ima oblik demona, a nebo uobićajeni oblik anđela. Nebo ćine društva anđela i tamo je Bog. A Bog je predstavljen suncem.

Tako je sunce saobrazno Bogu, a najgori pakao je na zapadu i na severu. Nasuprot njemu, na istoku i jugu, pakao je pitomiji. Niko nije na njega osuđen. Svako traži društvo koje hoće, traži drugove koje hoće i traži ih prema prohtevima koji su ovladali njegovim životom.

Oni koji dolaze u nebo gaje pogrešne predstave. Misle da će se u nebu samo moliti; i puste ih da se mole, ali se kroz nekoliko dana ili nedelja umore: uvide da to nije nebo. Tada laskaju Bogu; slave ga. Bog ne voli da mu se laska. Pa se ti ljudi Umore od laskanja Bogu. Zatim misle da ih može usrećiti razgovor sa svojim voljenima i posle nekog vremena shvate da voljena bića i dićni junaci mogu biti isto toliko dosadni u drugom životu kao i u ovom. To ih zamori i onda pristupe pravom nebeskom poslu. Ovde se prisećam jednog Tenisonovog stiha; kaže, duša ne žudi za zlatnim prestoljem, naprosto žudi za darom da prati i da nikad ne prestane.

Što će reći da je Svedenborgovo nebo nebo ljubavi i iznad svega nebo rada, altruistićko nebo. Svaki anđeo radi za druge; svi rade za ostale. To nije pasivno nebo. Niti je kakva nagrada. Ako je neko anđeoske naravi, ima takvo nebo,  i udobno mu je na njemu. No, postoji druga razlika koja je veoma važna u Svedenborgovom nebu: njegovo je nebo prevashodno intelektualno.

Svedenborg prića povest, patetićnu, o ćoveku koji je sebi za života naložio da zasluži nebo; tad se odrekao svih

ćulnih uživanja. Povukao se u samoću. Lišio se svega. Molio se, molio za nebo. To jest, polako je sebe   osiromašivao. A kad umre, šta se desi? Kad umre, dođe u nebo i u nebu ne znaju šta će s njim. Nastoji da prati anđeoske razgovore, ali ih ne razume. Pokušava da se naući umetnostima. Pokušava sve da ćuje. Pokušava sve da naući, a ne može jer je sebe osiromašio. To je naprosto ćovek pravedan i duhovno siromašan. A onda mu kao poklon daju moć da stvori jednu sliku: pustinju. U pustinji se molio kao što se molio na zemlji, ali ne odvajajući se od neba, jer on zna da se svojim pokajništvom ućinio nedostojnim neba, jer je on osiromašio svoj život, jer se on odrekao životnih zadovoljstava i uživanja, što je takođe loše.

Ovo je Svedenborgova novina. Zato što se uvek smatralo da je spasenje etićke prirode. Podrazumeva se da je ćovek spasen ako je pravedan. “Nebesko je carstvo duhom siromašnih”, itd. To govori Isus. Ali Svedenborg ide dalje. On kaže da to nije dovoljno, da ćovek mora i duhovno da se spase. On zamišlja nebo pre svega kao niz teoloških razgovora među anđelima. Pa ako ćovek ne može da prati te razgovore, nije dostojan neba. Tako mora da živi sam. A posle će doći Vilijem Blejk koji dodaje treće spasenje. On kaže da možemo - da moramo - da se spasemo i putem umetnosti. Blejk objašnjava da je i Hristos bio umetnik jer nije propovedao rećima već parabolama. A parabole su bez daljeg estetićki izrazi. Što će reći, spasenje bi došlo kroz duh, kroz moral i kroz upražnjavanje umetnosti.

I ovde se prisećamo nekoliko rećenica kojima je Blejk na neki naćin sažeo duge Svedenborgove misli; kad na primer kaže: “Budala neće kroćiti na nebo ma kakav svetac bila”. Ili: “Treba odbaciti svetost; treba se snabdeti pameću”. Dakle imamo ta tri sveta. Imamo svet duha, a zatim, posle izvesnog vremena, neko je zaslužio nebo, neko je    zaslužio pakao. Paklom u stvari upravlja bog kome je ta ravnoteža potrebna. Satana je prosto ime jedne oblasti. Demon je prosto prevrtljiva lićnost, budući da je ćitav svet pakla svet zavera, osoba koje se mrze, koje se združuju   da bi napale nekog drugog.

Zatim Svedenborg razgovara sa raznim ljudima u raju, sa raznim ljudima u paklu. Sve mu je to dozvoljeno da bi osnovao novu crkvu. A šta radi Svedenborg? Ne propoveda; objavljuje knjige, anonimno, pisane jednim suzdržanim  i suvoparnim latinskim. I deli te knjige. Tako prolazi poslednjih trideset godina Svedenborgovog života. živi u Londonu. Vodi veoma jednostavan život. Hrani se mlekom, hlebom, povrćem. Ponekad mu dode neki prijatelj iz Švedske i tada pusti sebi na volju nekoliko dana.

Kada je otišaou Englesku, želeo je da upozna Njutna jer ga je veoma zanimala nova astronomija, zakon gravitacije. Ali, nikada ga nije upoznao. Veoma ga je zainteresovala engleska poezija. U svojim spisima pominje Šekspira, Miltona i druge. Hvali njihov duh; što će reći, ovaj je ćovek imao smisla za lepo. Znamo da je prilikom svojih putovanja - a putovao je po Švedskoj, Engleskoj, Nemaćkoj, Austriji, Italiji - posećivao fabrike, sirotinjske ćetvrti. Veoma je voleo muziku. Bio je pravi gospodin ondašnjeg doba. Postao je bogat. Posluga mu je živela u prizemlju kuće u Londonu (kuća je nedavno srušena) i videla ga kako razgovara sa anđelima ili raspravlja sa demonima.  Tokom razgovora nikad nije hteo da nametne svoje ideje. Naravno, nije dopuštao da ismevaju njegove vizije; ali nije

dvadeset pet posvećeno nauci, matematici, astronomiji. Odbio je da zauzme mesto na Katedri za astronomiju Univerziteta u Upsali jer se klonio svega teorijskog. Bio je praktićar. Bio je vojni inženjer Karla XII koji ga je i odlikovao. Njih dvojica su bili veoma bliski: heroj i budući vizionar. Svedenborg je izmislio spravu za prevoženje brodova po suvom, u jednom od onih gotovo mitskih ratova Karla XII o kojima je tako lepo pisao Volter. Bojni brodovi su transportovani na daljinu od dvadeset milja.

Kasnije je prešao u London gde je izućavao tesarski, stolarski, slovoslagaćki i zanat graditelja instrumenata. Crtao je

i mape za globuse, što sve govori da je bio prevashodno praktićar. A prisećam se jedne Emersonove rećenice; kaže da “niko nije vodio stvarniji život od Svedenborga”. Neophodno je to da znamo, da objedinimo celokupno njegovo naućno i praktićno delo. Bio je još i politićar; bio je kraljevski senator. Sa pedeset pet godina već je objavio oko dvadeset pet knjiga o mineralogiji, anatomiji i geometriji.

Onda se zbio najvažniji događaj u njegovom životu. Najvažniji događaj njegovog života bilo je jedno otkrovenje. Doživeo je to otkrovenje u Londonu, pošto su mu prethodili snovi zabeleženi u njegovom dnevniku.

Nisu objavljeni, ali znamo da su snovi bili erotski. A posle je došla poseta koju su neki smatrali napadom ludila. No,

lucidnost njegovog dela to osporava, ćinjenica da ni jednog trenutka ne osećamo da smo pred ludakom.

Kad izlaže svoje ućenje, piše uvek veoma jasno. U Londonu mu je neki neznanac, koji ga je pratio ulicom, ušao u kuću i rekao za sebe da je Isus, da je Crkva u raspadu - kao jevrejska crkva kada se pojavio Isus Hristos - i da je njegova dužnost da obnovi Crkvu stvarajući treću crkvu, jerusalimsku.

Sve ovo izgleda besmisleno, neverovatno, ali mi imamo Svedenborgovo delo. A to delo je veoma opširno, pisano veoma smirenim stilom. On ni jednog trenutka ne umuje. Možemo se setiti one Emersonove rećenice koja kaže: “Argumenti nikoga ne uveravaju”. Svedenborg sve izlaže autoritativno, smirenom autoritativnošću.

Elem, Isus mu reće da mu poverava misiju obnove Crkve i da će mu biti dopušteno da poseti drugi svet, svet duhova sa njegovim nebrojenim nebesima i paklovima. Da mu je dužnost da izući Sveto pismo. Pre nego što je išta napisao, posvetio je dve godine ućenju hebrejskog jezika jer je hteo da ćita izvorne tekstove. Ponovo je proućavao tekstove i poverovao da je u njima našao osnov za svoje ućenje, donekle slićno kabalistićkom, koje dokaze za ono što traži pronalazi u Svetom pismu.

Pogledajmo pre svega njegovo viđenje drugog sveta, njegovo viđenje lićne besmrtnosti u koju je verovao, i videćemo da se sve zasniva na slobodnoj volji. U Danteovoj “Božanstvenoj komediji” - tako lepom delu u književnom smislu - sloboda volje prestaje u ćasu smrti. Sud je osudio mrtve i oni zaslužuju nebo ili pakao. S druge strane, u Svedenborgovom delu se ne dešava ništa slićno. On nam kaže da ćovek u trenutku smrti ne shvata da je umro, budući da je sve što ga okružuje isto. Nalazi se u svojoj kući, posećuju ga prijatelji, hoda ulicama svoga  grada, ne misli da je umro; ali onda poćinje nešto da primećuje. Poćinje da primećuje nešto što ga u poćetku raduje, a zatim uznemirava: sve je na tom drugom svetu izoštrenije nego na ovom.

Mi uvek mislimo na drugi svet nekako maglovito, no Svedenborg nam kaže da je upravo obrnuto, da su primljeni utisci mnogo oštriji na drugom svetu. Na primer, ima više boja. A ako se setimo da su na Svedenborgovom nebu anđeli, ma gde da su, licem uvek okrenuti Gospodu, možemo pomišljati i na neku vrstu ćetvrte dimenzije. U svakom slućaju, Svedenborg nam ponavlja da je drugi svet mnogo izoštreniji od ovoga. Ima više boja, ima više oblika. Sve   je stvarnije, sve opipljivije nego na ovom svetu. čak toliko - kaže on - da je ovaj svet, u poređenju sa svetom koji  sam video na mojim nebrojenim lutanjima po nebesima i paklovima, poput kakve senke. Kao kad bismo mi živeli u senci.

Ovde se prisećam jedne misli Svetog Avgustina. U “Civitas Dei” Sveti Avgustin kaže da je ćulno uživanje nesumnjivo jaće u Raju nego ovde jer se ne može pretpostaviti da je pad i malo ublažen. Isto kaže i Svedenborg. On govori o telesnim uživanjima na nebesima i u paklu drugog sveta i kaže da su daleko življa nego ovdašnja.

Šta biva kad ćovek umre? U poćetku ne primećuje da je umro. Nastavlja sa svojim uobićajenim poslovima, posećuju ga prijatelji, razgovara sa njima. A zatim, malo po malo, ljudi uznemireno vide da je sve izoštrenije, da ima više   boja. čovek misli: “Celo vreme sam živeo u senci, a sad živim na svetlosti”. I to ga na trenutak može obradovati.      A onda mu prilaze nepoznati i razgovaraju s njim. I ti nepoznati su anđeli ili demoni. Svedenborg kaže da anđele   nije stvorio Bog, da demone nije stvorio Bog. Anđeli su ljudi koji su se uzdigli do anđeoskog bića, demoni su ljudi koji su se spustili do demonskog bića. Tako je ćitavo stanovništvo nebesa i pakla saćinjeno od ljudi, a ti ljudi su ćas anđeli, ćas demoni.

Elem, umrlom priđu anđeli. Bog nikada ne osuđuje na pakao. Bog želi spasenje svih ljudi.

No, u isto vreme, Bog je ćoveku dodelio slobodnu volju, strašno pravo da sebe osudi na pakao, ili da zasluži nebo. Što će reći da ućenje o slobodnoj volji - koju ortodoksno ućenje ukida posle smrti - Svedenborg zadržava za posle smrti. Zatim, postoji jedna međuoblast, oblast duhova. U toj oblasti su ljudi, duše umrlih, i one razgovaraju sa anđelima i demonima.

Tada dolazi onaj ćas koji može trajati nedelju, može trajati mesec dana, može trajati mnoge godine; ne znamo koliko može potrajati. U tom ćasu ćovek odlućuje da bude demon - ili da postane demon, ili anđeo. U jednom od tih slućajeva zaslužuje pakao To je oblast dolina, pa potom raspuklina. Pukotine mogu biti niže, pa se spajaju sa   paklom, ili više, pa se spajaju sa nebesima. A ćovek traži, razgovara i provodi u društvu onih koji mu se sviđaju.   Ako je demonske ćudi, više voli društvo demona. Ako je anđeoske ćudi, društvo anđela. želite li tumaćenje svega toga, svakako mnogo rećitije od moga, naći ćete ga u trećem ćinu “Man and Superman” Bernarda Šoa.

Zanimljivo je da Šo nigde ne spominje Svedenborga. Verujem da je svoje delo stvorio zahvaljujući sopstvenom ućenju. Jer, Svedenborgovo ućenje se pominje u sistemu Džona Tanera, ali nije imenovano. Pretpostavljam da nije u pitanju Šoovo nepoštenje, nego iskrena vera. Pretpostavljam da je Šo do istih zakljućaka došao preko Vilijema

NEBO

sa svojim divotama I PAKAO

prema onome

što sam video i ćuo

Prevod s latinskog i napomene

(uz delimićno oslanjanje na neobjavljeni prevod Stijepa Ferija)

Risto Rundo

Pvro izdanje latinskog izvornika: London, 1758.g.

HORHE LUIS BORHES “EMANUEL SVEDENBORG”

(Uzeto iz knjige: Horhe Luis Borhes, “Borhes usmeno” Burgera, Barselona, 1980.)

Jorge Luis Borges “Borges oral”

Burguera, Barcelona, 1980.

 

Horhe Luis Borhes: EMANUEL SVEDENBORG1

Volter je rekao da je najizuzetniji ćovek ćije ime beleži istorija Karl XII. Ja bih rekao: možda je taj najizuzetniji ćovek - ako dopustimo ove superlative - najtajanstveniji među podanicima Karla XII, Emanuel Svedenborg. želim da kažem nekoliko reći o njemu, a potom ću govoriti o njegovoj doktrini koja je za nas važnija.

Emanuel Svedenborg se rodio u Štokholmu 1688. godine, a umro u Londonu 1772. Dug život, utoliko duži kad pomislimo na ondašnju kratkovećnost. Gotovo da je mogao napuniti sto godina. Njegov život se deli na tri    razdoblja. Ta razdoblja su nabijena radinošću. Svako od njih traje izraćunato je  dvadeset osam godina. U poćetku imamo ćoveka posvećenog studijama. Otac ovog Svedenborga bio je luteranski biskup i Svedenborg je odgajen u duhu luteranizma ćiji je temelj, kako je poznato, spasenje kroz milosrđe, u šta Svedenborg ne veruje. U njegovom sistemu, u novoj religiji koju je propovedao, govori se o spasenju kroz dela, iako ta dela naravno nisu ni mise, ni obredi: to su prava dela, dela koja sadrže ćitavog ćoveka, to jest njegov duh, a što je još zanimljivije, i njegov um.     E pa lepo, taj Svedenborg poćinje kao sveštenik, a onda se zainteresuje za nauku. Ona ga pre svega zanima sa praktićne strane. Kasnije je otkriveno da se približio mnogim potonjim pronalascima. Na primer, zamršenoj Kant- Laplasovoj hipotezi. Zatim je Svedenborg, kao Leonardo da Vinći, skicirao vozilo za kretanje kroz vazduh. On je znao da je to uzalud, ali je video moguću polaznu taćku za ono što mi danas zovemo avionima. Nacrtao je i vozilo   za kretanje pod vodom koje je predvideo Frensis Bekon. Zatim ga je zanimala  što je takođe izuzetna ćinjenica - mineralogija. Bio je savetnik za rudarsku trgovinu u Štokholmu, zanimao se i za anatomiju. I, kao Dekarta, zanimalo ga je gde se taćno duh sjedinjuje s telom.

Emerson veli: “žalim što moram da kažem da nam je ostavio pedeset tomova”. Pedeset tomova od kojih je najmanje

1 Pod ovim naslovom Borhes je na poziv Univerziteta u Belgranu, Argentina, održao jedno u ciklusu od pet predavanja maja-juna 1978. Naslovi ostalih predavanja su “Knjiga”, “Besmrtnost”, “Kriminalistićka prića” i “Vreme”. Na pitanje zašto je odabrao teme koje nisu u međusobnoj vezi odgovorio je: “To su teme tesno povezane, teme koje zaokupljaju moju misao”. U takvom svetlu i njegov ogled o Svedenborgu dobija nove konotacije. (Prim. prev.)

 

This Free Swedenborg eBook…

NEBO

sa svojim divotama I PAKAO

prema onome

što sam video i ćuo

… is for use by anyone, anywhere, at no cost, and with no restrictions.

You may copy it, give it away or re-use it through the courtesy of

The Lord’s New Church Which Is Nova Hierosolyma.

Other Free Swedenborg eBooks Available at www.TheLordsNewChurch.com

Please pass this eBook along to someone else.