Eksperimenti  sa  disanjem

Da li eksperimetni sa disanjem mogu biti korisni?

Cela Evropa  je  poludela  za  vežbama  disanja.  Za  poslednjih  4 ili 5 godina zaradio sam novac lečeći ljude koji su upropastili svoje disanje takvim metodama! Mnoge su knjige napisane o to­ me, svako pokušava da podučava druge. Oni kažu: „Što više di- šeš, više kiseonika unosiš", itd, i, kao rezultat, dolaze kod mene. Veoma sam zahvalan autorima takvih knjiga, osnivačima škola, i sl.

Kao što znate, vazduh je druga vrsta hrane. Ispravne propor­ cije se zahtevaju u svim stvarima, u pojavama koje se proučavaju u hemiji, fizici i sl. Kristalizacija može da se dogodi samo uz odgovarajuću korespondenciju, samo tada nešto novo može biti postignuto.

Svaka materija ima određenu gustinu vibracija, interakcija između materija može da se odigra samo uz tačnu korespon­ denciju između vibracija različitih  materija.  Govorio  sam  o zakonu trojstva. Na primer ako su  vibracije  pozitivne  materije 300, a negativne 100, kombinacija je moguća. Inače, ako u praksi vibracije ne odgovaraju ovim brojevima, kombinacija neće rezultirati; biće to mehanička mešavina koja bi se mogla ponovo razložiti na izvorne komponente. To još nije nova materija.

Kvantitet supstanci za kombinovanje takođe treba da bude u tačno određenoj proporciji. Vi znate da vam je za dobijanje testa potrebna  određena  količina  vode  za  određenu  količinu  brašna

koju  želite  da upotrebite. Ako  uzmete manje vode  nego  što  se zahteva, nećete dobiti testo.

Vaše uobičajeno disanje je mehaničko i mehanički uzimate onoliko vazduha koliko vam je potrebno. Ako ima više vazduha ne može se kombinovati na način koji je potreban; dakle, prava proporcija je neophodna.

Ako se veštačko disanje praktikuje kao obično rezultiraće dis­ harmonijom. Zato, da bi izbegao štetu koju veštačko  disanje može doneti, pojedinac mora na odgovarajući način da promeni ostalu hranu. A to je moguće samo uz potpuno znanje. Na primer, stomaku je potrebna određena količina hrane, ne samo radi ishrane već i iz naviknutosti na nju. Jedemo više nego  što nam je potrebno jednostavno zbog ukusa, zbog zadovoljstva i jer je stomak navikao na određeni pritisak. Znate da stomak ima određene nerve. Kad nema pritiska u stomaku, ovi nervi stimulišu stomačne mišiće i imamo osećaj gladi.

Mnogi organi rade mehanički, bez našeg svesnog učešća. Svaki od njih ima sopstveni ritam, a ritmovi ostalih organa stoje u određenom odnosu jedni prema drugima.

Ako,  na  primer,  promenimo  naše  disanje,  menjamo  ritam naših pluća; ali pošto je sve povezano, drugi ritmovi se takođe postepeno menjaju. Ako nastavimo sa ovakvim disanjem za duže vreme mogu se promeniti ritmovi svih organa. Na primer, pro- meniće se ritam stomaka. A stomak ima svoje vlastite navike, potrebno mu je određeno  vreme  da  svari  hranu;  recimo,  na primer, da je potrebno da hrana miruje jedan sat. Ako se ritam stomaka promeni, hrana može kroz njega  proći  brže  i  stomak neće imati dovoljno vremena da uzme iz nje sve šta mu je potrebno.  Na drugom  se  mestu može  desiti suprotno.

Hiljadu je puta bolje ne mešati se u naš mehanizam, ostaviti ga u lošem stanju nego menjati bez znanja. Jer je ljudski organizam veoma složen aparat sačinjen od  mnogo  organa  koji  imaju različite ritmove i različite zahteve, a mnogi su organi međusobno povezani. Ili promeniti sve ili ništa, inače umesto da učini dobro pojedinac  može  naneti  sebi  štetu.  Veštačko  disanje  je  uzrok

mnogih bolesti. Samo slučajno, u izolovanim slučajevima kad se čovekovo upravljanje zaustavi na vremc,  izbegne  se  nanošenje štete sebi. Ako ga čovek dugo praktikuje rezultati su uvek loši.

Da bi radio na sebi pojedinac mora znati svaki zavrtanj, svaki ekser sopstvene mašine - onda ćete znati šta da radite. Ali ako znate malo i pokušavate, izgubićete puno. Rizik je velik, pošto je mašina veoma složena. Ima veoma male zavrtnje koji se  lako mogu oštetiti, a ako ih jače gurnete možete ih slomiti. A ovi zavrtnji ne mogu se kupiti u radnji.

Čovek mora biti veoma pažljiv. Kad znate, to je druga stvar. Ako bilo ko ovde ekspentientiše sa disanjem, bolje je da prestane dok je još vreme.

Berlin, 24. novembar 1921.