Poglavlje 3

Egoistično "ja"

Urn neprestano trazi ne samo hranu za misli vee i hranu za svoj identitet, za svoj osecaj sopstva. To je nacin na koji ego dolazi do postojanja ina koji neprekidno ponovo stvara samog sebe.

Kada mislite ili govorite o sebi, kada kazete ,ja", ono na sta se to obicno odnosi jeste ,ja i moja zivotna prica". To je ,ja" koje vam se dopada ili ne dopada, koje se plasi izeli, ,ja" koje nikada nije zadovoljno. To je umom stvoreno osecanje onoga ko se vi, koje je uslovljeno prosloscu i koje zudi za ispunjenjem u buducnosti.

 

Uvidate li da je to ,ja" nestalna, privremena tvorevina, nalik na oblik  talasa na povrsini vode'?

Ko je taj koji to uvida? Ko je taj koji je svestan nestalnosti vaseg fizickog i psiholoskog oblika? Ja jesam. To je to dublje ,ja" koje nema nista sa prosloscu  i buducnoscu.

Sta ce ostati od svih strahova i potreba povezanih sa vasom problematicnom zivotnom situacijom koja svakoga dana oduzima najveci deo vase paznje? Jedna crta- par centimetara dugacka - izmedu datuma rodenja i datuma smrti, na vasem nadgrobnom spomeniku.

Za egoisticno ,ja", ovo je depresivna pomisao. Za vas, ona je oslobadajuca.

Kada svaka misao u potpunosti apsorbuje vasu paznju, to znaci da ste se poistovetili sa glasom u svojoj  glavi. Misao tada postaje ulozena u osecaj sopstva. To je ego, umom stvoreno ,ja". To mentalno konstruisano ,ja" oseca se nepot­ puno i nesigumo. Zato su strah i potreba nje­ gove dominantne emocije i pokretacke  sile.

Kada shvatite da u vasoj glavi postoji glas koji se pretvara da ste vi i nikada ne prestaje da prica, pocinjete da se budite iz nesvesnog pois­ tovecivanja sa svojim tokom misli. Kada budete primetili taj glas, shvaticete da vi niste on- mis­ lilac- nego onaj ko je svestan njega.

Spoznaja da ste vi svest iza glasa jeste sloboda.

Egoisticno ,ja" je uvek zauzeto trazenjem. Ono trazi vise ovoga ili onoga da bi ga dodalo sebi, da bi ucinilo da se oseca potpunije. To objasnjava kompulzivnu preokupaciju ega buducnoscu.

 

Kad god uhvatite sebe da ,zivite za naredni trenutak"' vee ste zakoracili izvan obrasca ego­ isticnog uma, i istovremeno nastaje mogucnost da izaberete da svoju punu paznju posvetite sadasnjem trenutku.

Posvecivanjem pune paznje sadasnjem trenutku, inteligencija daleko veca od egoistic­ nag uma stupa u vas zivot.

Kada zivite kroz ego, vi uvek svodite sadasnji trenutak na sredstvo. Vi zivite za buducnost, i kada postignete svoje ciljeve, oni vas vise ne zadovoljavaju, harem ne zadugo.

Kada posvetite vise paznje samom delanju a ne buducem rezultatu koji zelite njime da postignete, razbicete staru egoisticnu uslovlje­ nost. Vase delanje tako postaje ne samo neu­ poredivo efektnije, nego beskrajno vise ispu­ njavajuce i radosnije.

Gotovo svaki ego sadrzi najmanje jedan ele­ ment onoga sto bi se moglo nazvati ,identitet zrtve". Neke osobe imaju tako snaznu sliku o sebi kao 0 zrtvi da ona postaje sama srz nji­ hovog ega. Ogorcenost i negodovanje cine sustinski deo njihovog osecanja sopstva.

cak i ako je  vase negoctovanje  u potpunosti

,opravdano", vi ste sebi stvorili identitet koji je

veoma nalik na zatvor cije su resetke nacinjene u obliku misli. Pogledajte sta radite sami sebi, ili pre sta vam radi vas urn. Osetite emocionalnu vezanost koju gajite prema svojoj prici o zrtvi i

postanite svesni prisiljenosti da mislite i govorite o njoj. Budite tamo kao prisustvo koje svedoci o vasem unutamjem stanju. Ne morate nista da radite. Sa budnoscu ce doci transformacija i sloboda.

 

Prituzbe i reagovanje su omiljeni obrasci uma kroz koje ego jaca samog sebe. Za mnoge ljude, najve6i deo njihove mentalno-emotivne aktivnosti sastoji se od prituzbi i reagovanja protiv ovoga ili onoga. Postupaju6i na tafnacin, vi druge ljude ili odredenu situaciju progla­ savate za ,lose'', a sebe za ,dobrog". Kroz tu

,dobrotu" vi se ose6ate superiomo, ojacavate svoj osecaj sopstva. U stvamosti, naravno, vi

samo ojacavate iluziju ega.

Mozete lida opazite te obrasce unutar sebe i da prepoznate taj prigovaracki glas u svojoj glavi kao ono sto on zaista jeste?

Egoisticnom ose6anju sopstva su potrebni kon­ flikti zato sto njegov ose6aj odvojenog identite­ ta ojacava u borbi protiv ovoga ili onoga, kao i u demonstraciji da je nesto ,ja" a nesto drugo nije

iz toga sto imaju neprijatelje. Ko bi bio ,vemik" ako ne bi bilo ,nevemika"?

Mozete liu sebi opaziti suptilne osecaje superi­ omosti ili inferiomosti u svojim odnosima sa drugim osobama? Ta.ko 6ete videti samo ego koji zivi kroz poredenje.

Zavist je nusproizvod ega, koji se ose6a umanjeno uvek kada se nesto dobro dogodi nekom drugom, ili ako neko ima vise, zna vise i moze vise da uradi od vas. Identitet ega zavisi od tih poredenja i zivi na tom vise. On 6e se hvatati za sve. Ako sve drugo propadne, mozete ojacati svoje izmisljeno ose6anje sopstva kroz posmatranje sebe kao nekoga ko je vise nastradao u zivotu ilije vise bolestan od nekog drugog.

                                                                                                                            Ka.kve su price, izmisljotine na kojima vi zasni­

vate svoje ose6anje sopstva?

Ne tako retko, i plemena, narodi i religije pod­

sticu ojacavanje ose6anja kolektivnog identiteta

 

Izgradene na samoj strukturi egoisticnog ,ja", nalaze se potrebe protivljenja, protivrecenja i iskljucivanja, koje postoje da bi se odrzao osecaj odvojenosti, na kojem pociva njegov stalni  opstanak.  Zato  postoji   ,ja"  nasuprot

,drugima", ,mi" naspram ,njih".

Egu je neophodno da bude u sukobu sa nekim ili necim. To objasnjava zasto tezite miru i radosti i ljubavi, ali ne mozete da ih podnosite dugo vremena. Vi kazete da zelite da budete srecni a u stvari ste ovisnik o svojoj nesreci.

Vasa nesreca u krajnjem slucaju nastaje ne usled okolnosti u vasem zivotu, vee usled uslovljenosti vaseg uma.

Osecate li krivicu u pogledu necega sto ste uradili - ili niste uradili - u proslosti? U ovo mozete biti sigumi: delali ste u skladu sa svojim nivoom svesti, ili bolje receno nesvesnosti, u datom trenutku. Da ste bili budniji, svesniji, delali biste drugacije.

Krivica je jos jedan pokusaj ega da stvori iden­ titet, osecaj sopstva. Za ego uopste nije bitno to da li je to ,ja" pozitivno ili negativno. Ono sto ste vi uradili, ili niste uradili, jeste manifestacija nesvesnosti - ljudske  nesvesnosti.  Medutim, ego to personalizuje i kaze: ,ja sam to uradio", a vi se opteretite mentalnom slikom sebe kao

,loseg".

Tokom svoje istorije ljudi su pocinili bezbroj nasilnih, okrutnih i bolnih dela jedni nad drugi­ ma, i nastavljaju da to cine. Treba li ih sve osu­ diti, jesu li svi oni krivi? Ilisu ta dela samo odraz nesvesnosti, jedne evolutivne etape koju mi sada prerastamo?

Hristove reci ,Oprostite im, jer ne znaju sta cine" odnose se ina vas.

Ako ste sebi postavili egoisticne ciljeve za svrhu oslobadanja, povecavajuCi tako osecanje sopstvene vaznosti, oni vas nece zadovoljiti cak i kada ih budete dosegli.

 

Postavite ciljeve, ali shvatite da njihova posti­ zanje nije jedino vazno. Sve sto nastane iz sadasnjosti pokazuje da sadasnji trenutak nije sredstvo za neki cilj: delanje je samo po sebi ispunjavajuce u svakom trenutku. Ne svodite vise sadasnji trenutak na sredstvo za postizanje nekog cilja- to je  logika ega.

,Nema sebe. Nema problema", rekao je budi­ sticki ucitelj kada su ga pitali da objasni dublje znacenje budizma.