Dve vrste ljubavi

Postoje dve vrste ljubavi: jedna, ljubav roba; druga, koja mora biti dostignuta kroz rad. Prva nema vrednost uopšte; samo druga ima vrednost, to jest, ljubav dostignuta kroz rad. To je ljubav o kojoj govore sve religije.

Ako volite kad „to " voli, to ne zavisi od vas i tako nema vrednost. To je ono što zovemo ljubavlju roba. Volite čak i kad ne bi trebalo da volite. Okolnosti čine da volite mehanički.

Stvarna ljubav je hrišćanska, religiozna ljubav; niko se ne rađa sa tom ljubavlju. Za tu ljubav morate da radite. Neki je upoznaju u detinjstvu, drugi samo u starosti. Ako neko poseduje stvarnu ljubav, stekao ju je tokom života. Ali je veoma teško naučiti je. I nemoguće je početi je učiti direktno, na ljudima. Svaki čovek dira drugog u živac, ometa vas i pruža vam vrlo malo šansi da pokušate.

Postoje različite vrste ljubavi. Da bismo razumeli o kojoj ljubavi govorimo, neophodno je da je definišemo.

Sad govorimo o ljubavi prema životu. Gde god je život - počevši od biljaka (pošto su i one žive),  životinja,  ukratko  gde god postoji život, postoji ljubav.

Svaki je život predstavnik Boga. Ko god može da vidi predstavnika videće Njega koji predstavlja. Svaki život poseduje osetljivost za ljubav. Čak i nežive stvari kao cveće, koje nemaju svesnost, razumeju da li ih volite ili ne. Čak nesvestan život reaguje na odgovarajući način na svakog čoveka i uzvraća mu u skladu sa njegovim reakcijama.

Kako seješ tako žanješ, ne samo u smislu ako sejes pšenicu dobićeš pšenicu. Pitanje je kako seješ. To može doslovno da se pretvori u slamu. Na istoj zemlji, različiti ljudi mogu sejati isto seme a rezultati će biti različiti. Ali to su samo semena. Čovek je sigurno osetljiviji na to šta je posejano u njemu nego seme. Živo­ tinje su takođe veoma osetljive, mada manje nego čovek. Na primer, H. je poslat da brine o životinjama. Mnoge su obolele ili umrle, kokoške su nosile manje jaja, i tsl. Čak će i krava davati manje mleka ako je ne volite. Razlika je potpuno začuđujuća.

Čovek je osetljiviji od krave, ali nesvesno. I tako ako osetite antipatiju ili mrzite drugu osobu, to je jedino zato što je neko posejao seme zla u vama. Ko god želi da nauči  da  voli  svog suseda mora početi sa pokušajima ljubavi prema biljkama i životi­ njama. Ko god ne voli život ne voli Boga. Početi odmah sa pokušajima ljubavi prema čoveku je nemoguće, pošto je drugi čovek kao vi i udariće vas u leđa. Ali životinja je nema i tužno će se skloniti. To je razlog zašto je lakše započeti praksom na životinjama.

Veoma je važno za čoveka koji radi na sebi da razume da se promena u njemu može odigrati samo ako promeni stav prema spoljašnjem svetu. Generalno vi ne znate šta se mora voleti a šta ne sme, pošto je sve relativno. Kod vas, jedna ista stvar je voljena i nije voljena; ali postoje objektivne stvari koje moramo voleti ili ne smemo. Stoga je produktivnije i praktičnije zaboraviti na ono šta zovete dobrom i zlom i početi da delate samo kad ste naučili da za sebe izaberete.

Sada ako želite da radite na sebi, morate da izvežbate u sebi različite vrste stavova. Izuzev velikih i očiglednijih stvari koje su nesumnjivo loše, morate da vežbate sebe na ovaj način: ako volite ružu pokušajte da je ne volite; ako je ne volite pokušajte da je volite. Najbolje je početi sa svetom biljaka; pokušajte od sutra da gledate biljke na način na koji ih niste gledali pre. Svaki je čovek privučen ka određenim biljkama a prema drugima ne. Možda to nismo prirnetili sve do sada. Prvo morate gledati, zatim staviti neku  drugu  na  to  mesto  a  zatim  primetiti  i  pokušati  razumeti

zašto su to privlačenje ili odbojnost  prisutni.  Siguran  sam  da svako oseća nešto. To je proces koji se odigrava u podsvesti i um ga ne vidi, ali ako počnete da posmatratc svesno, videćete mnogo stvari, otkrićete mnogo Amerika. Biljke, kao čovek, imaju među­ sobne odnose,  a  odnosi  takođe  postoje  između  biljaka  i ljudi,  ali se menjaju s vremena na vreme. Sve žive stvari su povezane. To uključuje sve što je živo. Sve stvari zavise jedna od druge.

Biljke deluju na čovekova raspoloženja i raspoloženje čoveka deluje na raspoloženje biljaka. Dok smo živi eksperimentisaćemo. Čak i živo cveće u saksiji živeće ili umreti u skladu sa raspolo­ ženjem.

NjuJork, 1. mart 1924.