DVANAESTI MESEC

Ljubavi je potreban koren u zemlji

1.  dan

Nevinost je najdragocenija stvar, jer se sve vredno može dogoditi samo u nevinom srcu. Lukavim ljudima se ništa ne dogaña. Za lukave nema ni ljubavi, ni prosvetljenja; za lukave nema ničega vrednog. Lukavi mogu da imaju novac, moć i ugled. To su bezvredne stvari; sve ih uništava smrt.

Nevinima se dogaña nešto što ni smrt ne može da oduzme. Budite nevini, tada će Bog biti vaš. Od- bacite sva lukavstva, svu prepredenost, sva saznanja, sve zbog čega zamišljate da znate. Krenite prema Bogu sa začuñenim srcem, s divljenjem; tada će uspeh biti siguran.

2.  dan

Mi tražimo dom. Svi ljudi - svesno ili nesvesno, znajući ili ne znajući - svi mi tapkajući tražimo dom. Negde duboko u unutrašnjosti našeg bića postoji sećanje da smo imali dom. Ono je vrlo bledo, nejasno, ali ga niste sasvim zaboravili; niko ga nikada sasvim ne zaboravlja. Ono je poput neke daleke zemlje, nekog vremena u kome ste bili srećni, dobri, radosni, kada nije bilo nezadovoljstva, briga, odgovornosti - kada je život bio sama dobrota, kada je život bio samo igra i pesma.

Negde duboko u unutrašnjosti još se skriva ova želja, još vas podstiče da opet potražite dom. Iz te želje su se rodile sve religije, inače za njih ne bi bilo razloga, one nemaju nikakvog praktičnog cilja. Iz ovog razloga čoveku praktičnog uma religija izgleda sasvim apsurdna. Čini se da od nje nema nikakve koristi, da je puko gubljenje vremena. Mogli biste nešto da stvorite, a ne radite ništa. Meñutim i taj praktičan čovek će pronaći ovaj osećaj ako samo malo dublje zaviri u svoju unutrašnjost. „Ovo nije život, ovo ne može biti sve. Mora da postoji još nešto.”

Naravno da ne znamo tačno šta je to „nešto više”, ali stalan osećaj, neka intuitivna sila je stalno pris- utna u nama. Čovek je pre ili kasnije mora poslušati, što pre to bolje, jer čovek nikada ne zna kada će životu doći kraj. To se može dogoditi svakog časa. Ako bude iskreno posvećen religiji i zainteresovan za nju još kao mlad čovek, tada će postojati mogućnost da pronañe pravi dom.

3.  dan

Bog nam je svima nešto odredio, ali smo mi sasvim zaboravili na svoju misiju. Zaboravili smo i zašto smo ovde. Živimo u dubokom zaboravu koji nazivamo životom. Uz to ljudi koji su tako potpuno sve zaboravili misle da su inteligentni. Zapitate li probuñene ljude, oni će ovo nazvati običnom glupošću.

Moramo se probuditi i izaći iz te gluposti. Ovde smo radi ispunjenja odreñene svrhe. Svi smo ovde radi pevanja pesme, radi igranja, radi oslobañanja odreñenog mirisa. Meñutim, to ostaje moguće tek kada budete toliko budni da sami sebe vidite neposredno, a ne preko nekog drugog. Sve što znate o sebi dolazi od drugih. Neko kaže da ste vrlo dragi i vi to verujete. Neko drugi kaže da ste vrlo inteligentni i vi to verujete. Jedna vam osoba kaže jedno, druga drugo, a vi stalno skupljate te izjave. O sebi ne znate ništa neposredno. Svoje lice poznajete iz ogledala, a ogledalo odražava samo vašu masku. Radi izvornog lica morate ući u unutrašnjost. Njega morate pronaći u samoj srži svog bića.

Kada jednom upoznate svoje izvorno lice nastaće velika radost, rodiće se dobrota. Odjednom uviñate da niste slučajni, da vas je odredio Bog, da nosite neku važnu poruku za egzistenciju, da ste potrebni, da ispunjavate neku svrhu u ovoj velikoj šemi stvari; upravo vi ispunjavate neku bitnu organsku namenu koja stvara veliki mir i veliku radost.

4.  dan

Čovek mora ponovo da postane dete. Samo tako će biti sasvim svestan lepote postojanja, čuda postojanja. Ovo divljenje je upravo početak religije. Meñutim, dogaña se - mora biti tako, nešto što ne može da se izbegne, nešto što je gotovo nužno zlo - da svako dete mora da izgubi svoju nevinost jer mora da se školuje. Mora da nauči odreñene jezike, prirodne nauke, zemljopis, matematiku - odreñene osnovne predmete. Moraće da postane stručnjak u odreñenom području - lekar, inženjer, naučnik. Životni zahtevi su takvi da ne može da se pusti na miru.

Svo njegovo obrazovanje mu oduzima nevinost; steklo je saznanja, postalo skup podataka, pa uz to zaboravilo radost čuñenja, jer sada misli da zna, čemu onda da se čudi? Ono zaboravlja divnu dimenziju plahosti. Ništa ne može da ga iznenañuje - to je jedna vrsta duhovne smrti.

Za svet postaje vrlo korisno, postaje prepredeno, lukavo, postaje moćno. Zbog svoje svetovne vrednosti postaje tržišna roba. Može da se kupi i proda. Što su mu opširnija znanja, toliko mu je veća cena. Meñutim, izgubilo je nešto vrlo vredno što ponovo mora da stekne.

5.  dan

Inteligentnom detetu je teško da takvo ostane jer inteligencija sumnja, ispituje, raspravlja, buni se. Inteligencija je individualna. Ponekad odobrava, ponekad poriče. Ona živi u sopstvenoj svetlosti, ne oponaša, a roditelji to ne vole. Oni žele da dete oponaša i uvek da kaže da. Sve što oni kažu treba da prihvati bez pogovora. Oni znaju, a ono ne zna, zato oni moraju odlučiti šta ono mora da radi, a šta ne.

Zbog ovoga, inteligentno dete se nalazi u teškoj situaciji. Ako želi da bude inteligentno stalno je u nevoljama. Nevolje u kući, nevolje u školi, nevolje na koledžu, nevolje na univerzitetu. Kud god krenulo nailazi na nevolje.

Izuzetak se dogodi ako je dovoljno hrabro da prihvati sve nevolje i uz to dovoljno uporno da i dalje ostane inteligentno, što se vrlo retko dogaña; čovek je prisiljen pre ili posle da načini kompromis. Prisila je

prejaka. Dete je tako bespomoćno, dete je tako sitno, a oni koji ga tlače su moćni ljudi. Prisiljavaju ga da se

ponaša neinteligentno, suprotno vlastitoj inteligenciji. Ono vrlo polako zaboravlja šta je inteligencija. Postaje tupo. Što je tupoglavije, to ga više poštuju.

Čovek ne spoznaje Boga pomoću znanja, nego pomoću nevinosti. Čovek ne spoznaje Boga pomoću vere, nego pomoću inteligencije. Potrebna je silna inteligencija da bi se spoznao Bog.

6.  dan

Meditant ne zna za razliku izmeñu belca i crnca. Ovo izgleda tako detinjasto; podela po boji kože je tako glupa. Inteligentna osoba to ne može da čini. Političari su protiv meditacije zato što meditant postaje vrlo jak u duši; nije moguće porobiti ga. Postaje individua i istrajava u svojoj individualnosti. Spreman je da žrtvuje život, ali nikada nije spreman na kompromis.

Zbog toga tvrdim da je meditacija svakako božji poklon jer je čitav svet protiv nje, a ljudi se ipak za nju zanimaju; iza toga mora da stoji skrivena božja ruka. Mora da je tako jer je jedino Bog sklon meditaciji. Prema tome ljudi skloni meditaciji su božji ljudi.

7.  dan

Takozvane organizovane religije nisu od pomoći; baš obrnuto, one sve više produbljuju unutrašnji sukob. Učinile su ga akutnijim, hroničnim, kancerogenim jer stvaraju krivicu. Dele svako ljudsko biće na primitivno i uzvišeno, na dobro i loše. Kada ste jednom podeljeni morate da se borite, da se borite sa samim sobom. U tome ne možete ni pobediti, a ni izgubiti. Ostajete zarobljeni, borite se i borite; nema ni poraza ni pobede. Iz toga ne proizilazi ništa osim nezadovoljstva i dosade.

Želim da zavolite samo sebe jer samo pomoću ove ljubavi će se u vas spustiti mir. Želim da totalno prihvatite sami sebe, onakvim kakvi jeste. Ovo ne znači da se nećete razvijati; zapravo u času kada sebe

budete prihvatili dogodiće se velika eksplozija jer će se odjednom osloboditi velika energija koja je bila zarobljena u sukobu i postaće vam dostupna. To vas čini jačim, inteligentnijim, budnijim, čini vas življim, to u vama stvara dušu.

8.  dan

Razmišljanje pripada umu; stanje ne-uma je početak potpuno nove dimenzije gde nestaju sve misli i ostaje samo tišina, kao da je stavljena tačka. Ništa se ne pokreće, sve je stalo. Vreme je stalo, čovek je naprosto u sadašnjosti. U tom izuzetnom trenutku - zato što je to najživlji trenutak u vašem životu - otkrivate sami sebe. To vašem biću donosi bunt. Postajete sasvim druga osoba, ponovo se rañate, niste više onaj stari - onaj stari umire - čak se na njega i ne nastavljate. Ne radi se o poboljšanju stare kuće, staro je naprosto ishlapelo.

Uz ovu oživljenost sve što čovek učini ili kaže mora da bude buntovno. Vrlo malo ljudi će ga razumeti. Mase ne mogu da ga shvate, one će da budu protiv njega jer su uvek bile protiv svih meditanata. Bojale su se ljudi kao što je bio Isus, Sokrat ili Mansur. Ubili su ih zato što nisu mogli da prihvate njihovo viñenje, nisu mogli prihvatiti činjenicu da je neko toliko uzvišen. Prihvatiti nekoga ko je toliko uzvišen značilo bi priznati da vi živite u mraku. Bilo bi ponižavajuće.

Jedini način da se njihov ego ponovo potvrdi je da unište takvu osobu, da je uklone s pozornice jer im samo prisustvo takve osobe stvara osećaj krivice zbog toga što ne čine ono što bi trebali činiti i što nisu ono što bi trebali biti. Prisustvo takvog čoveka ih podseća da su propustili životnu priliku - i ne mogu mu oprostiti.

9.  dan

Religije su stvorile strah od ljubavi. Zato su kaluñeri živeli odvojeno od časnih sestara, a kaluñerice odvojeno od kaluñera. Postojao je ogroman strah. Još uvek postoji jedan pravoslavni manastir - star hiljadu godina na Atosu. Hiljadu godina ni jedna žena nije ušla u taj manastir. Ne puštaju ni šestomesečnu devojčicu, a kamoli neku ženu. Kakvi ljudi tamo žive, kaluñeri ili čudovišta? Boje se čak i šestomesečne devojčice. Mora da su strašno uzrujani! Mora da sede na vulkanu seksualnosti.

Isto tako, oni ne smeju izlaziti napolje. Kada monah jednom uñe u manastir, zauvek je ušao u njega. Postoji ulaz, a izlaza nema. Ove religije su prvo stvorile ovakve glupe ljude - lišene ljubavi, lišene zemlje, lišene korenja; oni su mrtvi. Sledeća posledica je bio nestanak kreativnosti, jer bez ljubavi stvaralaštvo ne postoji, bez sveta kreativnost ne postoji.

Ljubav je izvor stvaralaštva, a sve svetske religije su stvarale ljude lišene stvaralačkih sposobnosti. To je nasilje. Milioni ljudi koji su mogli beskrajno da doprinose svetu, koji bi od njega stvorili lepše mesto, raj, bili su odvedeni, oteti. Nastojim da zaustavim čitavu ovu besmislicu, da je zaustavim do kraja - i vreme je, zaista je dosta! Moramo da stvorimo novu vrstu religioznog čoveka koji zna kako da voli, koji zna kako da stvara.

10.  dan

Ako potiskujete sve činioce koji stvaraju mir, nikada niste gospodar situacije jer je čitavo vaše stanje lažno. Vi ste rob svega onoga što ste potisnuli. Potiskivanje nikada ne donosi vlast. Ovo je osnovna stvar koju treba dobro shvatiti. Potiskivanje stvara ropstvo. Čovek koji potiskuje seks postaće seksualni pervertit, biće jače seksualan od normalnog ljudskog bića. Zato su kaluñeri, časne sestre i svi oni koji nešto potiskuju seksualniji. Oni sanjaju i razmišljaju samo o seksu, ni o čemu više. Za njih je seks najizazovnija stvar na svetu jer su ga potisli i on neprekidno lupa u njihovom srcu: „Oslobodi me!” Njihova energija postaje jača što je više sakupljaju, neprestano nastoji sama sebe da oslobodi; nekako mora da se oslobodi, ako ne kroz prednja, tada kroz zadnja vrata. Tako se javlja jedna vrsta perverzije, zato su homoseksualnost i lezbijstvo na neki način povezani sa religijom.

Ovakve stvari je religija stvorila potiskivanjem, da bi ih zatim osuñivala. Ceo problem je u tome da, što ih više potiskujete, to se više bojite; što ih više potiskujete, utoliko strože osuñujete. Ovo postaje krug zla po kome se krećete sve brže i brže.

Ako budete učitelj mira ništa nećete potiskivati, nego ćete pokušati sve da razumete. U tom razumevanju se javlja vlast nad sobom. To je čarobno razumevanje; sve što ste ispravno razumeli više neće imati moć nad vama.

11.  dan

Dete dolazi u potpunoj tišini. Pločica je prazna. Ono ima milost, lepotu, muziku tišine. Meñutim mi svu decu započinjemo da kljukamo religioznom i političkom ideologijom. Odmah svu decu zatrujemo ambicijom, stvaramo u njima želje, stvaramo u njima želju za takmičenjem i imitiranjem. Govorimo detetu:

„Vidi, moraš da postaneš ovo, moraš biti predsednik države ili premijer, moraš biti najbogatiji čovek.”

Svaki roditelj želi da mu dete bude najbolje. Svi roditelji žive svoje neispunjene želje kroz svoju decu. Nisu bili sposobni da ispune svoje želje; nikad niko nije sposoban da ispuni svoje želje jer želju kao takvu nije ni moguće ispuniti. Ovde ništa ne može da se učini, jer ovo nije u prirodi stvari, ovo nije životni zakon.

Sva deca se rañaju zdrava i cela, a mi započinjemo da ih ranjavamo. Sve do sada je ljudski rod postojao na potpuno pogrešan način. Nešto je pogrešno u osnovi, u samim temeljima. Naše obrazovanje je nadobudno, a i političko; naše religije su političke. Možda su onostrana politika, ali su politika. Morate da zaslužite nebo, morate i na drugom svetu mnogo da postignete.

Niko vam ne kaže da se ispraznite od sveg sadržaja. Meñutim, upravo u toj praznini i ništavilu cveta ono pravo.

12.  dan

Sva deca su nevina, ali nisu toga svesna. Nevina su bez ikakve svesti o tome. Razlika izmeñu deteta i Hrista je samo u jednoj stvari. Oboje su nevini - kada se radi o nevinosti oni su u potpuno istom položaju - razlika je u svesnosti. Ako je nevinost nesvesna, tada je osuñena da bude izgubljena. Ne možete da je imate dugo u lukavom svetu. Sami morate biti lukaviji na svom vašaru.

Čovek mora naučiti načine lukavstva i zato postoje škole, koledži i univerziteti. Pravo obrazovanje tek sada treba da se rodi, to se još nije dogodilo. Pravo obrazovanje će vas učiniti da budete svesno nevini, ono će da donese svesnost. Ovo sadašnje obrazovanje uništava nevinost. Umesto da vam pomaže, ono vam

šteti. Naravno, ono tvrdi da je to za vašu korist, ali sud o stablu treba doneti na osnovu njegovih plodova. To što čitav svet živi u takvoj zbrci i haosu je dokaz jer su oni propratni proizvod čitavog našeg obrazovanja, civilizacije i kulture. Za mene pravo obrazovanje znači da naša nevinost treba da bude zaštićena, poštovana i cenjena jer je ona božji poklon. Ona je beskrajno dragocena; zapravo ne postoji ništa dragocenije. Iz te nevinosti će doći do ljubavi, do prosvetljenja, do božanskog; iz te nevinosti će se roditi velike vrednosti. Najbolji način da se zaštiti jeste da vam se pruži jedna vrsta svesnosti. To se radi u meditaciji; u vama se stvara svesnost, tako da vaša nevinost ne bude više u mraku nego u punoj svesnosti.

13.  dan

Mi nismo bili sposobni da stvorimo društvo u kome bi inteligencija mogla da se razvija do svog vrhunca. Još uvek živimo u primitivnom strahu; živimo s bezbrojnim tabuima i predrasudama. Meditacija nas oslobaña svih besmislica koje nam nameće društvo. Meditacija nas oslobaña svih konstrukcija, predstava  i struktura koje su nam nametnuli drugi ljudi. Kada vaše ogledalo opet bude čisto vi ćete opet reflektovati ono što jeste.

Bog je samo drugo ime za ono što jeste - ništa više. Jednom kada se nataloženi slojevi prašine uklone

s vašeg ogledala, bićete sposobni da odražavate realnost. Jednom kada se realnost bude reflektovala takva kakva jeste počećete da joj odgovarate, prvi put ćete postati odgovorni.

14.  dan

Čitava umetnost meditacije je u tome da vam donosi večni mir, tišinu i radost. Čudo je u tome da ona izvire u vama. Meditacija lako otklanja sve prepreke na svom putu; otklanja svo kamenje i potoci počinju da teku. Jednom kada spoznate da ništa ne treba činiti spolja, dobili ste neizmernu nezavisnost i slobodu, više ni od koga nećete zavisiti i možete biti apsolutno srećni u svojoj samoći. Samoća postaje osvetljena, više nije tužna nego je puna radosti, razigrana je i raspevana, u sebi sadrži izuzetnu lepotu, predivnu poeziju i muziku.

15.  dan

Sve religije iskorišćavaju ljudski kukavičluk, one vas plaše. Kada se tresete od straha, lako će vas iskorišćavati i upravljati vama. Tako vas sveštenici uzimaju pod svoju zaštitu i mogu da tvrde: „Sine, nemoj da se brineš, mi ćemo te štititi, mi ćemo moliti za tebe. Samo nas slušaj, čini ono što ti kažemo, a mi ćemo se pobrinuti da doñeš na nebo. Ako nas ne budeš slušao i sledio, pašćeš u pakao.”

Oni su taj raj i pakao tako zorno i detaljno opisali da bi se svako prepao. Nebo su opisali da je tako prelepo, tako da stvara pohlepu. Pakao stvara strah, a nebo pohlepu. Izmeñu te dve krajnosti, ceo ljudski rod je sveden na duhovne robove.

Religija nema nikakve veze s ropstvom, ona je čisti bunt. Zato tvrdim da je hrabrost osnovna osobina. Sada nam širom sveta trebaju hrabri ljudi da bi mogli da uništimo sve te strategije uvrežene u ljudskoj svesnosti. One su toliko dugo iskorišćavale ljudski rod da je došlo vreme da se sve to spreči, da se

zauvek zaustavi.

16.  dan

Život je božji poklon. Svi su to zaboravili. Niko nije zahvalan Bogu za život, upravo obrnuto, ljudi se neprekidno žale. Oni nisu zahvali. Tako dragocen poklon, tako neuporediv, jedinstven poklon, a ljudi su toliko ograničeni da ne mogu da ga cene. Uzimaju ga olako, kao da na njega imaju pravo. Na njega nemamo pravo, ne možemo to da tvrdimo. Mi ga ne zaslužujemo, njega nismo vredni.

Život nam se daje ne zato što smo ga zaslužili, nego zato što Bog ne može da odoli izazovu da ga daje. Mora da ga deli jer je preplavljen životnom energijom. Ne zna šta bi drugo s njim i zato nas njime obasipa; i vredne i bezvredne i one zaslužne i nezaslužne, grešnike i svece; Bog stalno daje, a nije važno kome. Davanje mu je uroñeno. Daje zato što ima toliko da bi mu, kada ne bi davao, život postao opterećenje. On je kao oblak pun kiše - iz njega mora da pljusne kiša, izliće se po kamenju i polju, padaće svuda. Mora da pada kiša. Ako ovo razumete, tada ste religiozni.

Razumevanje vam pruža pomak u svesnost, nećete se više žaliti, nego ćete biti beskrajno zahvalni; a ta zahvalnost je molitva.

17.  dan

Meditacija bez mira je mrtva, radi se na silu; to nije prava meditacija nego samo neka vrsta koncentracije. To je jedna od najvećih grešaka. Meditacija je upravo suprotna koncentraciji. Koncentracija je napeto stanje uma, a meditacija je opušteno stanje uma. Čudo meditacije desiće se kada se potpuno opustite -

um će tada nestati. Um postoji samo s napetostima, nezadovoljstvom i brigama. On se njima hrani; zato vas koncentracija nikada ne odvodi izvan uma.

Čovek može da bude miran i bez meditacije, a tada se isto tako dešava nešto pogrešno. Takav mir je samo površan, a duboko unutra ostaje uzbuna. Čovek sedi na vulkanu. Sedi mirno, ali je tamo vulkan i svakog časa može da započne erupcija. Svaki izgovor je dobar. Ne prisiljavajte se nikada da budete mirni, niti prisiljavajte svoj um ni na koji način, ni iz kog razloga i ni u kom smeru.

Uñite u opuštanje, potpuno opuštanje, ne čineći ništa, samo postojeći. U tom času kada ste čisto postojanje i ne činite ništa - nikakvo nastojanje da budete mirni, nikakvo nastojanje da se koncentrišete - kada s vaše strane ne postoji nikakvo nastojanje, u tom trenutku bez napora meditacija i mir se zbivaju istovremeno. To donosi pobedu, unutrašnju pobedu. Čini vas gospodarem sopstvene duše i sopstvene sudbine.

18.  dan

Čovek može da bude miran i tih na dva načina. Prvi je vrlo jeftin i površan, lako se postiže, ali nije vredan toga. Ovo je negovanje odreñene osobine smirenosti oko sebe samo na površini. Smirenost može da postane osobina sopstvenog karaktera, tako da izgledate mirni i tihi prema spoljašnjem svetu čak i onda kada vam je u unutrašnjosti uzbuna. To je nešto što većina ljudi stalno pokušava da postigne.

Društvo želi da površinski budete mirni, ne zanima ga vaš pravi preobražaj jer ima posla samo s vašom spoljašnjošću. Ono nema veze s vašom unutrašnjošću i ne zanima ga unutrašnji svet. Stvarna smirenost, izvorna smirenost, se raña iz meditacije - ne iz negovanja karaktera nego iz svesnosti.

Kada vas ništa ne može da uznemiri, kada nije moguće da se uznemirite, čak i onda kada želite da budete uznemireni za to više niste sposobni; samo se tada dešava nešto zaista vredno. Ovo može da se dogaña samo pomoću svesnosti...

Donesite u sebe svetlo svesnosti i razviće se ljubav, dobrota i smirenost. Tako će po prvi put vaš život da postane izvoran. Biti izvoran znači biti religiozan. Biti iskren sam prema sebi znači biti religiozan. Ovo je jedino vredno poštovanja, jedina prava molitva. Ovo je jedino što možemo da ponudimo Bogu - svoju izvornost. Sve ostalo su samo prazni i jalovi obredi.

19.  dan

Ljubav mora da bude zemaljska. Kao što drveće ne može da raste bez zemlje - korenje treba da im bude u zemlji - ljubavi je potrebno korenje u zemlji, a telo predstavlja zemlju. Stablo raste visoko prema nebu, ono šapće s oblacima. Svako stablo ima želju da dodirne zvezde.

Meñutim, zapamtite jednu tajnu: što je drvo višlje to su mu dublji koreni. To je proporcijalno. Koren mora da bude proporcionalno dovoljno dubok prema visini stabla. Visina i dubina moraju biti apsolutno proporcionalne. S manjim korenjem stablo ne može da izraste visoko, ono bi se srušilo. Drvo bez korena u zemlji, koje samo visoko raste i dodiruje zvezde - to je besmislica!

Da, ljubav treba da se uzdigne iznad zemlje, ali ne može da se uzdigne bez pomoći zemlje. Potrebna joj je podrška. Ljubav mora da postane nešto uzvišenije od strasti, ali strast mora da bude njen oslonac. Ona nije protiv strasti - uzvišenije ne znači protivno. Uzvišenije sadrži u sebi ono primitivnije, ono je više od primitivnijeg, a ne protiv njega. Uzvišenije čak preobražava i kvalitet onog primitivnog, ulepšava ga. Ovo preobražava čak i strast. Ovde je značenje reči „predanost”,9 preobražena strast; osvetljena strast je postala predanost. Inače, predanost nije protiv strasti.

Cveće koje cveta na vrhovima drveća je poklon zemlje. Zemlja nije protiv stabla. Zato pravi sveti čovek, zaista probuñena osoba predstavlja most izmeñu to dvoje - ovog sveta i onog sveta - izmeñu materijalnog i duhovnog.

20.  dan

Svet je tako pun mržnje, zato što je tako pun kukavica. Svetu tako nedostaje ljubav, jer u ljudima ne stvaramo duh hrabrosti. Sve što se naziva hrabrošću nije prava hrabrost. Mi stvaramo vojnike, ratnike, ali je njihova hrabrost lažna; ona je samo uvežbana. Svodimo ljudsko biće na mašinu. Njihov duh ne postaje hrabar, samo postaje uvežban spoj tela i uma.

Vilijem Džejms, jedan od najvećih američkih psihologa, je sedeo u restoranu i s prijateljem razgovarao o ovoj temi. Tada je na ulici ugledao penzionisanog vojnika kako prolazi s korpom jaja u rukama.

Iz restorana je viknuo „mirno!” Vojnik se ukipio u stavu mirno ispustivši korpu iz koje su se po ulici prosula jaja i porazbijala. Jako se naljutio i doviknuo: „Koja mi je to budala viknula Mirno!”

1  Compassion - passion.

Vilijem Džejms je objasnio: „Možemo govoriti šta god želimo, mi tebi nismo ništa zapovedili!”

Vojnik je objasnio: „Iako sam već dvadeset godina u penziji, trening mi se tako duboko usekao u pamćenje da čak i tokom noći skačem na uzvik ‘Mirno!’”

Da smo stvorili pravu hrabrost duha, svet bi bio pun ljubavi, ali ljubavi na svetu nema. Ljudi samo pričaju o ljubavi, ali ona ne postoji jer nije ispunjen osnovni uslov.

21.  dan

Čovekova svesnost je uvek čista, ali na nju padaju slojevi prašne i prekrivaju je, kao ogledalo. Iako ogledalo ostaje čisto, jer prašina ne može da ga uništi, ona ipak  nešto  oštećuje;  može  da  naruši  jasnoću ogledala, kvalitet odražavanja realnosti. Ogledalo ostaje isto, ništa mu se ne dogaña zbog tog sloja prašine, ali ono ne funkcioniše, postaje bespredmetno, ne može da reflektuje. Sunce izlazi,  ali  za  njega  ne,  jezero odražava mesečinu, ali za njega ne. Ono je tamno; prašina ga sprečava u delovanju.

Ovo je naša situacija. Naša svesnost je čista, dok je naš um samo sloj prašine i ništa drugo. Svesnosti moramo dozvoliti da odražava realnost. Tada će Bog biti svuda. Kada vaša svesnost bude odražavala saznaćete to što jeste. Bogu nisu potrebni dokazi. Postoji samo Bog i ništa drugo. Svi oblici su samo manifestacija Boga. Spoznati ovo znači veseliti se jer to znači da ne postoji smrt, ni jad, niti mrak. Čovek je došao kući.

22.  dan

Čitav ljudski rod nije ništa drugo nego grupa koja se šeta u snu, grupa mesečara. U času kada postanete svesni, meditativni, vaš životni stil se menja. Više niste deo rulje, postajete prvi put individua. Iz te svesnosti tada nestaju mnoge stvari; bledi sve što je pogrešno, a sve što je ispravno počinje da vas privlači. To više nije pitanje izbora, ne morate da birate izmeñu pogrešnog i ispravnog, nego se spontano krećete prema ispravnom. Pogrešno postaje nemoguće, ne možete posrnuti prema pogrešnom, toliko ste budni da to više nije moguće. Čak i kada biste hteli da učinite nešto pogrešno to nećete moći, učinićete samo ispravno.

Iz te svesnosti proizilazi predivna poslušnost koja vam nije nametnuta spolja. Sve što se nameće

spolja je ropstvo, a ono što se širi iz vašeg sopstvenog bića, što raste iz vaše unutrašnjosti ima lepotu jer je to sloboda.

23.  dan

Sve religije sveta, takozvane religije, uče veliku protivrečnost. U jednu ruku, kažu odreknite se života, on je protiv Boga, ako ga ne odbacite nećete dostići Boga, ako ga se odreknete voleće vas Bog. Tako je očigledna kontradikcija da i dete može da je uoči. To je tako besmisleno. Ako Bog stvara život, tada ne može biti protiv njega. Ja nisam protiv života, sasvim sam za njega. Sledbenici sanjase moraju naučiti da ne beže od života, nego da ga intenzivno žive, da s obe strane istovremeno pale svoje luči. Dovoljan je samo jedan trenutak potpunog veselja; okusićete večnost i znaćete šta je Bog. Život je manifestacija božjeg oblika,

a svečanost je jedina njegova molitva.

24.  dan

Za meditaciju je potrebno vrlo predano srce. Nestalan um nije sposoban da uñe u meditaciju, potrebno mu je smirivanje i zaštita. Za ovo treba vremena.

Živeli smo bez meditacije tolike godine da nam je to gotovo postala prava priroda. To ne-meditiranje nas okružuje kao kamena stena koju treba slomiti. Dok ne slomimo tu stenu naša unutrašnja priroda neće moći da se pokaže. Zato, ako čovek jednog dana počne da meditira i nada se da će nešto postići, a ne nañe i ne postigne ništa, napustiće ideju i nikad više neće ući u svet meditacije. Potrebno je sasvim se posvetiti „Šta god se dogodilo, bez obzira na rezultat, odlučio sam da uñem u ovo i spreman sam da čekam i sve da riskiram.” Što je odluka jača i veće odreñenje, utoliko će proces lakše da protekne. Ako smo potpuno

posvećeni a intenzitet je apsolutan ovo može da se dogodi u jednom jedinom trenutku.

Sve zavisi od vašeg intenziteta; mora da postoji strastvena ljubav. Čovek ne može samo da se poigrava s tom idejom, nego ona mora da postane njegov život. Ovo je vredno rizika, možete sve da riskirate jer ne postoji ništa dragocenije od toga. Ono otvara vrata prema božanskom blagu, u večno kraljevstvo božje.

25.  dan

Samo uz pomoć meditacije čovek ostaje kralj, postaje gospodar, gospodar samome sebi. Ovo je jedina mogućnost da se bude gospodar, ne postoji neka druga vlast. Ako niste gospodar samome sebi, možete posedovati i celi svet a biti rob, nećete biti kralj. Probudite se iz sna, nastojte što dublje da prodrete u meditaciju, u svesnost, u svedočenje. Postanite svesniji i postaćete kralj. Potrebno je uporno nastojanje,

istrajnost i strpljenje. Pobeda mora da doñe; inače ona dolazi kada ste zaista spremni. Takvu spremnost stičete intenzivnim nastojanjem. Na svaki način nastojte da budete meditativni jer je u tome ključ, ključ gospodara vrata kraljevstva božjeg.

26.  dan

Vi ste napravljeni od materije koja se naziva Bog. Naravno, mi toga nismo svesni, ali to ne čini nikakvu razliku; bili mi svesni ili ne, probuñeni ili usnuli - mi smo Božanski. Onaj čovek koji je sada usnuo sledećeg trenutka može da se probudi.

Ako možemo da shvatimo jednu jedinu kap vode, shvatićemo svu vodu koja postoji na svetu. Svaki čovek je kap Boga. Možemo li da razumemo jednog jedinog čoveka... najjednostavnije i najbliže nam je sopstveno postojanje. Kada jednom budemo razumeli tajnu, kada vrata budu otvorena, saznaćete da ste samo kapljica rose iste prave realnosti što prožima čitavo postojanje. Tada neće biti smrti ni straha, pohlepe ni pohote. Čovek će živeti u apsolutnoj slobodi, dobroti i blagoslovu.

27.  dan

Budite što bolji, budite veseliji, smešite se i smejte se. Ne čekajte razlog za smeh, naprosto se smejte bez ikakvog razloga kao da ste poludeli. Smeh je sam za sebe dovoljan, nije mu potreban razlog. On je toliko zdrav, toliko je dobra vežba za telo i za dušu; za jedno i za drugo. Zato, gde god sednete naprosto se slatko nasmejte. Tada će i ostali ljudi početi da se smeju jer će videti da se smejete bez razloga. Onda ćete se smejati ljudima koji se smeju i tako sve ide na dalje i dalje, bez kraja i konca. Stanite samo kada počnu da vam naviru suže na oči. To je poenta!

28.  dan

Slušajte svoje srce. Iz tog slušanja učite sve više, sledite srce. Um nije vaš, njega vam je dalo društvo. Srce je vaše, njega vam je dao sam Bog. Ako budete slušali srce meditacija vam neće biti teška, lako ćete je postići. Tada nema problema, imate jasnoću, možete da vidite stvari onakvima kakve jesu. Tada više nema pitanja, biranja šta ste učinili a šta ne. Nemate alternative. Naprosto znate da je to prava stvar koju treba učiniti i nikada se nećete pokajati.

Nikada nećete pogrešiti. Ceo svet može da misli da ste pogrešili, ali što se vašeg srca tiče, svet nema pravo. U sopstvenom biću znate da to nije greška i ne kajete se. Znate da će na kraju sve ispasti dobro. Možda je ovog časa nemoguće videti šta će se na kraju dogoditi, ali vaše srce najbolje zna jer srce živi u najdubljim tajnama postojanja. Za srce nema ni prošlosti ni budućnosti, postoji samo sadašnjost. Jednom kada se meditacija ostvari, kada je postignete, vaš život ima mir, lakoću i lepotu.

29.  dan

Celim svetom vlada mračni oblak otuñenosti. Razlog je taj što smo zaboravili jednostavnu istinu da nas Bog voli. Zato i postojimo: mi smo proizvod njegove ljubavi koja je sam temelj našeg života. Ne možemo disati bez njegove ljubavi. Njegova ljubav je naše postojanje.

Meñutim, zato što nam je ovo toliko blizu, vrlo lako zaboravljamo na to. Izmeñu njega i nas ne postoji razmak, zato ne možemo da ga vidimo, a sve što ne vidimo zaboravljamo. Ono mora svesno da se zapamti i sa produbljivanjem podsećanja, otuñenost će nestati. Mračnog oblaka više neće biti, svet će obasjati sunce. Radost je postojati, ovo je naš dom, ni nismo slučajni. Mi smo apsolutno bitni, mi smo potrebni. Služimo nekoj većoj svrsi, nečemu većem od nas samih, nečem silnijem od nas.

30.  dan

Vi ste u osnovi božanski, zato je sve što vam se dogaña samo prolazni trenutak. Nemojte dopustiti da vam odvuče pažnju. Ako je prijatno - posmatrajte. Ako je bolno - posmatrajte. Prolaze i prijatnost i bol. To je kao oblak koji se kreće po beskrajnom nebu vašeg bića. Oblaci ne utiču na nebo. Mogu biti mračni, ili lepi i beli, nije važno kakvi su - nebo ostaje nedirnuto.

31.  dan

Mi nismo ni telo ni um. Mi smo čista svesnost, a svesnost je Bog. Kada spoznate svoje sopstveno središte bićete iznenañeni; tamo nema vas, tamo nalazite samo Boga. Njega ne možete pronaći nigde drugde, on stoluje u vama, u samom vašem središtu vas čeka da se vratite kući.

Čovek može stalno da se rascvetava; da uvek bude proleće. Jedino mora da bude usaglašen, morao bi biti usklañen s prolećem i odmah su moguća čuda. Svakako zapamtite: na sva ta čuda vi imate pravo - na sva ta čuda imaju pravo svi ljudi.

Kraj