DVA  PRIJATELJA

 

 

Izvesna osoba dođe na Prijateljeva vrata

i pokuca.

              »Ko je to tamo?«

»Ja sam.«

Prijatelj odgovori: »Odlazi. Na ovoj trpezi

nema mesta za sirovo meso.«

Osoba je otišla i lutala godinu dana.

Ništa sem vatre odvojenosti

ne može da dokrajči dvoličnost i ego. Onda se vratila

potpuno smekšana,

hodala tamo-amo pred kućom Prijatelja,

pa blago pokucala.

                           »Ko je to?«

»Ti.«

»Izvoli uđi, moje ja,

u ovoj kući nema mesta za dvoje.

Dvostruki kraj konca ne može da prođe

kroz ušicu igle.

To uspeva zašiljenom, savršeno uperenom kraju niti,

ali ne i nadmenom ego-živinčetu sa prtljagom.«

Ali, kako kamila može da se stanji do niti?

Neprestanim odsecanjem, vežbanjem, vršenjem dela.

A takođe i uz pomoć onoga ko postiže da se dešavaju

nemoguće stvari, ko umiruje samovolju,

ko daje moć viđenja slepom od rođenja.

Svakoga dana taj nešto uspe.

Uzmi ovo za svoju temu.

Svakoga dana Bog od sebe odaje tri moćne energije:

Jedna prelazi sa spermom oca u majku,

da bi razvitak mogao da počne.

Druga je rađanje iz utrobe zemlje,

da bi muško i žensko mogli da uskoče u život.

I treće, dešava se silovito izdizanje sa površine

u ono što nadživljava smrt, da bi prava lepota

stvaranja mogla da se sagleda.

Nema načina da se to ikada iskaže.

Vratimo se dvojici prijatelja

čija je nit postala jednostruka,

      i koji sa svoja dva sloga čine

suštastvenu reč

                        BITI.

BI i TI priljubljuju se oko subjekata i objekata

tako da jedan čvor može da ih obuhvati.

Dve oštrice makaza prave jedan rez.

Pogledajte kako dva čoveka peru rublje.

Jedan kvasi suvo rublje. Drugi mokro rublje

čini suvim. Čini se kao da jedan drugom mrse račune,

ali njihov rad je savršeno usklađen.

Reklo bi se da svaka sveta osoba ima drugačije učenje

i delovanje, a zapravo postoji samo jedan posao.

Neko zaspi slušajući vodenični kamen.

Nije važno. Kamen nastavlja da se okreće.

Voda s planine

daleko iznad vodenice nastavlja da teče naniže.

Spavači će dobiti svoj hleb.

Ona se podzemno kreće, bez zvuka, i bez

ponavljanja. Pokaži nam gde je taj izvor govora

koji nema azbuku. Ta prostranost.

Ovo gde smo sada je skučena fantazija

koja odande dolazi, a konkretan, spoljni svet

još je skučeniji. Skučenost je bol,

a uzrok skučenosti je privid mnoštva.

Kreacija beše ispoljena jednim jekom, BITI.

Dva pisana sloga, BI i TI,

                                     nastaše kasnije.

Značenje zvuka

                       i njegova zvučnost

                                                  jedno su.

Nema načina da se to ikada iskaže

sa tako mnogo reči! I nema mesta

da se prestane kazivati.

U međuvremenu, sukobiše se lav i vuk...