DVA NAČINA TRČANJA

 

 

Neki čovek je imao ljubomornu ženu

i vrlo, vrlo privlačnu služavku.

Žena je pazila da ih nikada ne ostavi nasamo.

Tokom šest godina nikada nisu ostali

sami u sobi.

                   Ali onda, jednog dana,

žena se u javnom kupatilu iznenada seti

da je zaboravila kod kuće srebrni lavor.

»Molim te, idi donesi mi lavor«, reče svojoj služavki.

Devojka skoči da je posluša, jer je shvatila

da konačno dobija priliku da bude nasamo

sa svojim gospodarem. Radosno je potrčala.

                                                               Prosto je letela,

i strast ih je tako brzo obuzela

da čak ni vrata nisu zaključali.

U velikoj žurbi su se spojili.

Kada se tela spoje u snošaju,

i duhovi se stapaju.

Žena za to vreme, perući kosu

u kupatilu, pomisli: »Šta sam ja to uradila!

Vatu sam u vatru stavila!

Ovcu sam nabila na ovna!«

Brzo je isprala kosu i pojurila,

u hodu privijajući ogrtač uz telo.

Služavka je trčala iz ljubavi. Žena je trčala iz straha

i ljubomore. Razlika je ogromna.

Mistik leti od trenutka do trenutka.

Bojažljivi asketa vuče se iz meseca u mesec.

Osim toga, dužina jednog ''dana'' za zaljubljenog

može da iznosi pedeset hiljada godina!

Svojim umom to ne možeš shvatiti.

Moraš da se rasprsneš!

Za ljubavnika strah je tričarija, zanemarljiva smetnja.

Ljubav je svojstvo Boga. Strah je osobina

onih koji misle da služe Bogu, a zapravo su

zaokupljeni mislima o penisu i vagini.

Čitali ste spis u kojem se Vole ga

meša sa Voli ih.

                        Obe te dopunjujuće ljubavi su

svojstva Boga. A strah nije.

Koje su odlike zajedničke Bogu i ljudima?

Kakva je povezanost između

onoga što živi u vremenu i onog što živi u večnosti?

Ako bih nastavio da govorim o ljubavi,

došlo bi do stotinu novih spojeva,

ali ni tada ne bih iskazao tu misteriju.

Bojažljivi asketa peške hodi po zemlji.

Ljubavnici se kreću poput munje i vihora.

                                                            Nema takmičenja.

Teolozi gunđaju, klepeću i toroču

o nužnosti i slobodnoj volji,

dok ljubavnik i voljena osoba poniru jedno u drugo.

Zabrinuta supruga stiže do vrata

i otvara ih.

                 Služavka raščupana, smetena, zajapurena,

nesposobna da progovori.

                                       Muž počinje da se moli.

Žena stupa na tu pozornicu strasti.

Kao da isprobava odeću,

muž podiže i zagleda nekakve krpice i porube.

Ona vidi da su mu muda i penis ovlaženi, da sperma

još curi, a mlazevi vaginalnih sokova

kvase služavkine butine.

                                    Žena tresne muža po glavi:

»Ovako li se čovek moli? Mudima?

Zar jedino tvoj penis žudi za sjedinjenjem?

Jesu li joj noge zato time isprskane?«

Na mestu su ta pitanja

koja ona postavlja svom mužu ''asketi''!

Ljudi koji poriču želje i strasti

često naprečac postanu licemeri!