Duhovno poštenje

Kako povećavamo svesnost, razvijamo neku vrstu duhovnog poštenja. Priznajemo da su nas neki naši blokovi sprečavali da dođemo do željenog rezultata.

Uobičajeno poštenje se veoma razlikuje od duhovnog koje priznaje da smo nepažnjom kreirali neke stvari koje nismo želeli. Autoriteti veruju u greške. Njihova verzija poštenja je: "Budi realan, sve si upropastio". Oni žele da nature krivicu kao kaznu za greške. Pravi duhovni tragač spreman je da vidi širu sliku, da veruje da, u stvari, nikada nije načinio grešku. Sva njegova prethodna verovanja i iskustva su temelji na kojima gradi kosmičku svest.

Moramo da kroz proces učenja naučimo kako da kreiramo radost za sebe. To ne može da radi neki guru umesto nas. Duhovno poštenje je priznati da je to proces. To je razvoj. On podrazumeva da se ono što ne funkcioniše zameni nečim što funkcioniše. Nema krivice. Samo radimo veliko spremanje.

Ann Landers je svojim čitaocima (porodici Rubinow) napisala sledeću posvetu: "Dobra procena dolazi na osnovu iskustva. Iskustvo dolazi na osnovu loše procene". Očigledno ništa u životu nije greška. Sve postoji samo da bismo mi postali mudriji.

Molitva

Molitva je suština bilo kog puta buđenja. Kako bismo se vratili u naše prirodno božansko stanje, moramo da funkcionišemo kao da smo već u tom stanju. Karakteristike ovog stanja su telepatija i neprekidna veza sa beskonačnim. Zato je svaki majstor učio studente da koriste njihove prednosti. Kada se telepatski obraćamo duhu, priznajemo da verujemo u jedinstvo.

Isus je govorio: "Traži i dobićes". To je tačno. Univerzum ne može da nam sam kreira prijatne stvari. Mi kreiramo našu stvarnost i ono što je u njoj. Svaka molitva uvek bude uslišena, ali obavezno na način koji neće ugroziti naš sistem verovanja. Taj sistem čini i verovanje u ograničenja ili oskudicu.

Kada kažemo: "Bože, ja sam potpuno švorc, molim te, šalji novac!" najverovatnije ćemo dobiti još više računa i upašćemo u još veće dugove. Univerzum nam poručuje: "Nisam ja kriv što si ti bez para. Ne mogu ništa da ti dam, jer ti ja nisam ništa ni oduzeo. Ali, ti si tražio, a misli iz tvog uma se materijalizuju. Jedino što ja mogu je da potenciram one tvoje misli koje su te i dovele do siromaštva."

Kako da se oslobodimo misli koje su nam kreirale ono što nismo želeli?

Svako je beskrajno moćan kreator. Svako je sam sebi kreirao stanje oskudice i gomilu neplaćenih računa. Zašto su se oni pojavili, a ne prosperitet i izobilje koje smo tražili od univerzuma? Siromaštvo su, pre svega i kreirale naše misli koje imamo u svom umu u trenutku kada dobijemo neki račun. Misli su naše molitve. Univerzum nam jednostavno poručuje: " Obrati pažnju! Ovi računi nisu nikakav nesrećan slučaj- oni su odgovor na tvoje molitve!" kada otvorimo poštansko sanduče i tamo nađemo račune, treba veoma pažljivo da pratimo našu reakciju. Uvek krivimo druge ili ekonomiju za naše nevolje. Sada treba da preuzmemo odgovornost za sopstveni život. Shvatamo da sami kreiramo sopstvenu realnost. Umesto da stalno potvrđujemo Bogu: "Oh, Bože, nikada nije dosta novca", bilo bi veoma mudro da potvrdimo: " Hvala ti Bože za moj prosperitet. Ja sam u protoku i sve je ljubav". Kada račune doživimo kao mogućnost da prepozanamo i oslobodimo se negativne energije i kada se iskreno zahvalimo na razumevanju koje su nam oni doneli, dolazi do razbijanja stare matrice. "Kurs čuda" kaže: "Sve postoji samo da biste vi imali najveću moguću korist".

Većini ljudi potrebno je vreme da raskinu stare matrice. Možda će mesecima biti zatrpavani računima dok ne dođe trenutak kada će otvoriti poštansko sanduče i iskreno reći: "Oh, hvala ti! Ovo je sjajno!" Verovatno ćemo na početku morati da se pretvaramo, ali neće nam trebati mnogo i postaćemo iskreni. Emerson kaže: "Da bi postao, ponašaj se kao da već jesi". Kada odbijemo da gajimo negativnu energiju u odnosu na nedostatak novca, počeće da se primećuju promene. Postepeno postajemo svesni uzrocno - posledične veze između misli i materijalizacije. A onda, jednoga dana, "sasvim slučajno", naš će život početi da zapljuskuje prosperitet. Dobijemo povišicu, pobedimo u nagradnoj igri, ili umre bogata tetka i ostavi nam bogatstvo. Možda će naša reakcija biti: "Pa, nije nam Bog uslišio molitve, nego tetka. Znate da te stvari i onako ne funkcionišu". Treba da obratimo pažnju ko je nas pravi dobročinitelj. Ponekad zaboravimo da je to Bog.