Duhovni studenti se raduju izazovima.

Izazovi (lekcije) su takodje nase ulaznice za slobodu lisenu bola. Oni su nase jedine ulaznice. Ne zelimo da eskiviramo lekcije, a samim tim i razvoj. Ali svakako zelimo da izbegnemo bol. To je to. Bol nije potreban, ali razvoj jeste. Nijedan majstor nije rekao da treba izbegavati lekciju ili razvoj. A niko to ne moze da uradi osim nas. Nikoga ne mozemo da ovlastimo za tako nesto.

Majstori govore da treba nauciti da se uziva na putu. Prosvetljenje je veoma licno, veoma prijatno, avantura kroz vreme i prostor.

Karma=strah=krivica=karma

Vecina ljudi nije svesna da je zivot serija lekcija, kao i da imaju izbor da ne private ovozemaljski sistem. Ako ovde dodjemo potpuno uspavani, sasvim je prikladno da nam vodje naseg plemena, sela ili drzave kazu kako je nase telo vazno i da treba da ga cuvamo od unistenja. "Nemoj da se igras sa lavovima jer ce te pojesti! Ne skaci u ambis jer ces poginuti!"

U toj tacki nase evolucije, strah je bio neophodan jer bismo inace napustili i nase telo i Zemaljsku skolu i nista ne bismo naucili. Ucenici drugog, treceg i cetvrtog razreda ne mogu da postoje bez straha. Svi smo proziveli na hiljade zivota u kojima je strah bio koristan i odrzavao nas je u zivotu.

Onda je neko rekao: "Sada si ti u dvanaestom razredu, hajde lepo zaboravi sve sto smo te ucili". "Kako? Moj strah je dobro uprogramiran duboko u podsvest, ne mogu ni da zamislim da ga se oslobodim!"

Ucenje u Eri Vodolije oslobadja od straha. Mozemo da uvidimo pravu prirodu karme kao motivatora pomocu straha i krivice.

Naucili smo da je karma dobro ucilo u ostalih jedanaest Era Zodijaka, ali ne i u Eri Vodolije. Oni koji bi da uspostavljaju nove matrice za novi nacin zivota, moraju da se oslobode karme kako bi pokazali drugima kako to da urade. Nase reci moraju da prate nasa dela.