Peto poglavlje

Duhovni sledbenik mudraca

Snovi velikih sanjara se nikad ne ostvaruju, oni su uvek nedokučivi.

Lord Alfred Vajthed

B

ilo je 8 sati uveče i ja se još uvek nisam bio pripremio za suđenje sledećeg dana. Bio sam fasciniran iskustvom ovog bivšeg borca za pravdu koji je dramatično izmenio svoj život nakon  susreta  s  tim  čudesnim  indijskim  mudracima.  Razmišljao  sam  kako  je  to zadivljujuće i kakva je to izvanredna transformacija! Pitao sam se potajno da li bi tajne koje je Džulijan naučio u tim dalekim, skrivenim planinama mogle da unaprede i kvalitet mog života i obnove moj sopstveni smisao za čuda u svetu u kome mi živimo. Što sam duže slušao Džulijana, to sam više shvatao koliko je moj vlastiti duh zarđao. Sta se desilo sa

onom neuobičajenom strašću sa kojom sam sve obavljao kad sam bio mlađi?

Tada me je čak i najjednostavnija stvar ispunjavala osećanjem radosti. Možda je došlo vreme da se ponovo pozabavim svojom sudbinom. Osetivši moju fasciniranost njegovom odisejom i moju želju da naučim da živim prosvetljenim životom, onako kako su njega naučili mudraci, Džulijan je ubrzao priču. Objasnio mi je kako je njegova žeđ za znanjem zajedno sa njegovom izoštrenom inteligencijom, rafinisanom tokom mnogih bitki koje je vodio u sudnici, doprinela da postane omiljeni član zajednice u Šivani. Da bi izrazili svoju naklonost prema Džulijanu, kaluđeri su ga proglasili za počasnog člana njihove grupe i odnosili su se prema njemu kao prema sebi ravnom.

U želji da proširi svoje znanje o tome kako radi um, telo i duša i da ovlada samim sobom, Džulijan je provodio svaki budan trenutak pod učiteljskom palicom Jogi Ramana. Mudrac mu je bio više kao otac nego učitelj, iako su po godinama bili skoro vršnjaci. Jasno je bilo da je taj čovek posedovao mudrost mnogih generacija, a najbolje od svega bilo je to što je želeo da je podeli sa Džulijanom.

Počinjali su pre zore. Jogi Raman bi seo sa svojim studentom entuzijastom i punio bi njegov um shv-tanjima o smislu života i malo poznatim tehnikama kojima je on ovladao da bi živeo vitalnije, kreativnije, ispunjenije. Naučio je Džulijana drevnim principima za koje je govorio da svako može da ih koristi da bi živeo duže, bio mlađi i mnogo srećniji. Zatim je Džulijan naučio kako zahvaljujući dvema sličnim mentalnim disciplinama — gospodarenjem samim sobom i odgovornošću prema samom sebi, može da spreči da se vrati u haos i krizu koji su obeležavali njegov život na zapadu. Kako su nedelje postajale meseci, on je počinjao da shvata bogate potencijale svog vlastitog uma, koji su čekali da budu probuđeni i iskorišćeni u više svrhe. Ponekad bi učitelj i student jednostavno sedeli i posmatrali sjaj sunca koje je izranjalo iz dubine zelenih livada daleko dole ispod njih. Ponekad bi se odmarali u tihoj meditaciji, uživajući u prednostima koje donosi tišina.

Nekad bi šetali po borovoj šumi, raspravljajući o filozofiji i u uživajući u međusobnom društvu..

Džulijan je rekao da su se prvi znaci njegovog napretka osetili već nakon tri nedelje boravka u Šivani. Počeo je da opaža lepotu najobičnijih stvari. Sve je upijao, bez obzira da li je u pitanju divna zvezdana noć ili opčinjenost paukovom mrežom nakon kiše.

Njegov novi životni stil i nove navike u skladu sa tim, počeli su da imaju veoma dubok uticaj na njegov unutarnji svet. U roku od mesec dana od kako je počeo da primenjuje principe i tehnike mudraca, počeo je da gaji duboko osećanje spokoja i unutrašnje vedrine, osećanje koje mu je izmicalo tokom svih godina života na zapadu. Postao je veseliji, spontaniji, svakim danom sve življi i kreativniji.

Fizička vitalnost i duhovna snaga su bili direktna posledica promene u Džulijanovom mentalnom  stavu.  Njegovo  nekad  gojazno  telo  postalo  je  čvrsto  i  vitko,  a  bolesnu bledunjavost njegovog lica zamenio je blistavi sjaj zdravlja. Osećao je da bi mogao da učini bilo šta, da bude bilo šta i da oslobodi beskrajne potencijale koji, to je naučio, postoje unutar svakog od nas. Počeo je da voli život i da vidi božansko u svakom njegovom aspektu. Drevni sistem ove tajanstvene grupe kaluđera počeo je da rađa plodom.

Nakon pauze, kojom kao da je izražavao nevericu u svoju vlastitu priču, Džulijan je nastavio filozofski: „Džone, shvatio sam nešto veoma važno. Svet, a to uključuje i moj unutarnji svet, sasvim je posebno mesto. Došao sam, takođe, do zaključka da uspeh u spoljašnjem svetu ne znači ništa ako nemaš uspeha i iznutra. Postoji ogromna razlika između biti dobro i biti dobrostojeći. Kada sam bio vrhunski advokat ismejavao sam sve ljude koji su radili na tome da unaprede svoj subjektivan i objektivan život. 'Živi život' mislio sam. Ali naučio sam da gospodariti samim sobom i voditi trajnu brigu o umu, telu i duši, jeste osnova da bi se došlo do onog najvišeg u nama i da bi se živeo život iz snova. Kako možeš da brines o drugima, ako ne brineš o samom sebi? Kako možeš da činiš dobra, ako se ne osećaš dobro? Ja ne mogu tebe da volim, ako ne volim samog sebe", dodao je.

Iznenada, Džulijan je postao zbunjen i pomalo uznemiren: „Nikada pre nisam nikome ovako otvorio srce. Džone, izvinjavam se zbog toga. To je samo zato što sam u tim planinama iskusio takvo pročišćenje i duhovno spoznavanje sila univerzuma, da osećam da i drugi treba da znaju to što ja znam."

Primetivši  da  je  postalo  kasno,  Džulijan  je  brzo  rekao da odlazi i pozdravio me.

„Džulijane, ne možeš sad da me ostaviš. Ja sam zaista uzbuđen da čujem mudrost koju si ti naučio na Himalajima i poruku za koju si obećao svojim učiteljima da ćeš je preneti na zapad. Ne možeš da me ostaviš u neizvesnosti — znaš da to ne mogu da podnesem."

„Prijatelju moj, budi siguran da ću se vratiti. Ti me bar znaš, jednom kad počnem da pričam dobru priču, ja ne mogu da se zaustavim. Ali ti imaš posao koji moraš da obaviš, a ja imam neke privatne stvari o kojima moram da se pobrinem."

„Onda mi reci samo jedno. Da li bi metode koje si ti naučio u Šivani bile uspešne i u mom slučaju?"

„Kada je učenik spreman, učitelj se sam pojavi", stigao je brz odgovor. „Ti si, kao i mnogi drugi u našem društvu, spreman za mudrost koju zasada samo ja imam privilegiju da znam. Svako od nas treba da zna filozofiju mudraca. Svakom od nas ona može da koristi.  Svako  od  nas  mora  da  bude  svestan  da  je  savršenstvo  naše  prirodno  stanje.

Obećavam da ću podeliti njihova drevna znanja sa tobom. Budi strpljiv. Srešćemo se ponovo sutra uveče u ovo vreme kod tvo-je kuće. Tada ću ti reći sve što treba da znaš da bi živeo daleko ispunjenijim životom. Da li je to u redu?"

„Pa dobro, ako sam živeo sve ove godine bez toga, pretpostavljam da me neće ubiti to što

ću čekati još dvadeset i četiri časa", odgovorio sam razočarano.

Tako je vrhunski advokat preobraćen u prosvetljenog Jogija sa istoka, otišao, ostavljajući me sa glavom punom pitanja bez odgovora i nedorečenih misli.

Sedeći mirno u svojoj kancelariji, shvatio sam koliko je naš svet zaista mali. Razmišljao

sam o golemoj riznici znanja u koju čak nisam ni zavirio; o tome kakav bi to bio osećaj da ponovo pronađem slast života i radoznalost koju sam posedovao kad sam bio mlađi. Voleo bih da se osećam poletnijim i da budem pun neobuzdane energije. Možda bih i ja napustio profe-siju pravnika. Možda i za mene postoji viši poziv. Duboko zamišljen, ugasio sam svetio, zaključao vrata kancelarije i izašao napolje u gustu vrelinu još jedne letnje noći.