5  Duhovna praksa.

3.  januar 1981.

M: Bivanje ima tu osobinu da može postati šta god da pomislite. Kojim god konceptom da hranite svesnost, ona će vam ga dati. Čega god da se držite intenzivno, postaćete to, to je osobina vaše svesnosti. Nikada ne bi trebalo da mislite da ste telo.

Svesnost nije telo. Bivanje jeste rezultat tela, ali bivanje je sveprisutno. Sama svesnost

oseća širenje svesti, ali ja, Apsolut, nisam to. Šta god da znate, svesnost (uma) je ta koja zna, to je u njoj. Svesnost (uma) i znanje će nestati kada umre telo. Apsolut je večno prisutan. Seme znanja je posejano u vama tokom ovih razgovora; sada ga morate slediti. Morate ga negovati, duboko razmišljati o njemu kako bi iz njega izraslo drvo znanja.

4.  januar 1981.

P: Pitala sam se šta kaže Maharadž o tome što je jutros celokupna svesnost bila ista i za nekoliko sekundi izgledalo je kao da je sve jedno, a ja sam bila izvan toga. Da li je to cilj?

M: To nije cilj, TO JESTE TAKO UVEK. To je tu, a samo zbog identifikovanja sa telom

čini se da nije ono što zapravo jeste.

Molim vas, shvatite da postoji samo jedna stvar koju treba razumeti, a to je da ste vi bez oblika, bezvremeni i nerođeni. Zbog vaše identifikacije sa telom kao entitetom vaša svesnost, koja je univerzalna svest, mislite da umirete. Niko ne umire, jer se niko nije ni rodio.

Milioni formi su manifestacija svesti. Stvaraju se i uništavaju milioni formi, ali sama univerzalna svest niti se rađa niti umire. Zamislite samo da su milioni formi koje su stvorene još

uvek tu - kako bi druge forme bile stvorene? Pošto se svesnost ne rađa i ne umire, milioni formi se stvaraju i uništavaju; to je stalan proces. Shvatite da ste vi ta bezgranična univerzalna svest.

Samo ono u čemu je svest manifestovana biva ograničeno, stvoreno i uništeno. Ukupni potencijal svesti ostaje. On je bezgraničan. Tražite znanje sa polazišta identifikacije sa telom i onoga što možete shvatiti umom. Vaša telesna mašina je tu kao i tehnike korišćenja iste i vi se identifikujete sa tim sada, ali to nije vaša prava priroda. Nemate kontrolu nad tim, telo se pojavilo i isto tako će i nestati. Ja vam govorim iz perspektive univerzalne svesti i znam da je suština svih tela hrana i da će sva ta tela nestati.

7.  januar 1981.

P: Kad god se nešto desi, umesto da se bavim time, ja vidim da je sve to "Ja jesam". Imam taj doživljaj.

M: Treba svedočiti, ništa ne treba činiti. To je potpuna sloboda za svakoga ko se ne

identifikuje sa telom.

P: Sve se dešava samo po sebi i ja nemam veze sa tim.

M: Ako je tako, to znači da ste sve shvatili i da nema više potrebe da ostajete ovde.

P: (druga osoba): Sa mnom je drugačije. Ja moram da uložim napor da se ne bavim mislima dok meditiram.

M: U prirodi je životne sile da se izražava putem misli i reči, pa će one zato stalno

nadolaziti. Ako u početku morate da uložite napor da se ne bavite njima, činite taj napor sve dok više ne bude potreban.

P: Da li Đnani takođe ima um i misli?

M: Iako misli dođu i odu, Đnani ne obraća pažnju na njih. Misli će se pojaviti u umu; svedočenje se zbiva u svesti. Morate biti ubeđeni da ste svesnost. Posle toga nemate više šta da

uradite; prepustite umu da uradi šta treba da se uradi. Sve što se dešava, dešava se spontano.

P: Gde je sedište svesnosti?

M: U svakom deliću telesnog soka. U svetim knjigama piše da postoje različite čakre.

Možete ih tako locirati, ali po meni, svesnost je posvuda u telu.

P: U čemu je razlika između tela i svesnosti uma?

M: U čemu je razlika između šećera i slatkog? Slatko je u šećeru. U telu je slatko znanje o

tome da ste vi svesnost uma. A ovo znanje je zbog čega? Šta je preduslov za svesnost?

P: Da li je to telo?

M: Telo je neophodno da bi sadržavalo svesnost uma, zar ne?

P: Da.

M: Ako telo ne ostaje, ne ostaje ni svesnost uma. U odsustvu tela i uma, šta ste vi?

P: Ne znam.

M: Recimo da želite za sebe nešto, da steknete neku prednost. Za koga je to?

P: Za um.

M: Ako niste ni telo ni um, onda šta ste? Kada dostignete Samospoznaju, onda Sopstvo biva oslobođeno, slobodno.

P: Da li je to oslobođenje?

M: A šta znači oslobođenje? Nema toga. (dok pali i gasi svoj upaljač) Ovaj upaljač je telo; svesnost uma je plamen. A sad ga nema više. Oslobođen je. Odakle potreba za tim da mu se

stavlja etiketa u odsustvu svesnosti uma?

8.  januara 1981.

M: Spolja, vi možete imitirati jednog Đnanija, ali Đnani nema straha.

P: On je Najviše stanje?

M: Najviše stanje je stanje u kome nema tela, imena ni oblika. Kada nema oblika, boje ili

imena, ko je taj koji pita? Šta god da se desi, vi to prihvatate na osnovu vašeg identifikovanja sa telom, a telo je ograničeno vremenom.

P: Iskusila sam da to nije bivanje.

M: Šta je za vas iskustvo? U čemu je značaj iskustva?

P: To nije ničije iskustvo.

M: Svako iskustvo se pojavljuje kada postoji neka promena. Ako nema promene, ne može

biti ni iskustva.

P: Nije to iskustvo, to je stanje bivanja-ne-bivanja.

M: To što kažete da i jeste i nije, da li je to u odnosu na reči tako, ili je to iskustveno tako?

Neću da igram žmurke sa rečima. To što opisujete, da li je to iskustvo ili samo reči? Biće da ste

bili pod uticajem onoga što ste pročitali ili čuli pa je zato to o čemu govorite samo ono što ste čuli. Da li je tako ili je to što govorite rezultat praktičnog iskustva koje ste imali?

P: Rekla sam već da to nije ničije iskustvo.

M: Prvo sam mislio da sam telo, onda sam iskusio da nisam telo nego svesnost, pa sam

onda iskusio da ja nisam ni svesnost i da nema oblika, individualnosti, da nema ničega. Da li je to i vaše iskustvo?

P: Moje iskustvo je da nema tela, nema ničega i da ja i jesam i nisam. M: Čega nema više?

tela.

P: Svesnosti u telu. Nema više centra, misli ne dolaze iz centra kao što su dolazile iz

M: Ako misli ne dolaze iz vašeg centra, vašeg tela, odakle onda dolaze te misli? Da li se

vi sada identifikujete sa mislima? Da li mislite da je značenje misli i vi jedno isto?

P: Ne.

M: Šta je proizašlo iz toga? U čemu je promena?

P: Promena je u tome što je centar koji je bio u svesnosti nestao, centralno "Ja sam" je nestalo.

M: Recite mi nešto o tom centru.

P: Prvo je centar identifikacije bio u telu, a sada ga više ne osećam. Sada ne postoji granica, ne postoji poseban entitet.

M: "Ja sam" podrazumeva znanje o tome da vi jeste poseban entitet.

P: Sada je to bezgranično.

M: Znanje o "Ja sam" nema više granica?

P: Tako je. Hvala vam. Moram sada da odem.

M: Kada govori i kaže "Radim ovo ili ono", on zapravo misli da je on to "Ja sam", a zapravo je to svesnost. Jer, sve dok svesnost nije tu, nije ni telo. U dubokom snu mi nismo svesni

tela, svesni smo ga samo kada smo budni i kada je svesnost tu. Zato, kad kažem ovo, mislim na to da je svesnost to što ja jesam, a ne telo, koje dolazi kasnije. Ova bolest je jedan aspekt

svesnosti, a ja nisam ta svesnost. Ja nisam to "Ja jesam." Svaka bolest je u domenu svesnosti. Uz pomoć svesnosti se bolest doživljava iskustveno. Kada budem u potpunosti u svom Najvišem

stanju, kada se napokon ugasi ova svesnost, TO je moje savršeno stanje.

Kad neću više iskustveno doživljavati bolest? Onda kada sunce zađe, samo kada se ugasi

ova svesnost, imaću savršeno zdravlje i neću doživljavati bolest. Sve dok je svesnost tu, i bolest je tu. Šta mi pričinjava zadovoljstvo i radost? Ništa osim ovog znanja "Ja sam", ove svesnosti.

Vaša ideja o znanju je nešto za šta se možete uhvatiti, nešto što možete da osetite i stavite u svoj džep. Ovo znanje nije takvo. Ako znam da sam to znanje ja, čemu mogu da se nadam?

9.  januar 1981.

P: Šta su misli?

M: One su rezultat prethodnog stanja u kome je bio um.

P: Da li se misli jednog Đnanija i nekoga ko ne zna razlikuju međusobno?

M: Razlika je u tome što se Đnani odvojio od tela i uma, misli povezane sa telom i umom će mu dolaziti, ali on je ravnodušan; dok će se onaj koji ne zna uplesti u te misli i posmatraće

sebe kao ime i oblik.

P: Da li bi trebalo stalno da imam na umu to da sam ja samo svesnost?

M: Vi ste svesnost, a svesnost je vi i to je to; nije potrebno da stalno obraćate pažnju na tu

činjenicu. Kada znate da je ovo vaš prst, da li je potrebno stalno ponavljati tu činjenicu? Šta se time postiže?

P: Kad se nešto mora uraditi ili se mora napraviti neki izbor, kako se odlučiti?

M: Samo shvatite da to nije vaša lična akcija ili izbor. Nemojte biti onaj koji dela. Zašto se uplićete u sve te koncepte? Prvo otkrijte za koga sebe smatrate. Da li ste vi jedan entitet?

Rešite taj problem umesto što se uplićete u sve moguće koncepte. Šta ste vi? To ne možete shvatiti pomoću intelekta, jer je to znanje izvan njega.

11.  januar 1981.

P: Da li su spiritualna iskustva koja sam imala nešto što ne spada tamo? Šta sa tim?

M: Sve  je to zabava.  Prisutni ste ovde; zar vaše telo  nije rezultat toga što  se neko zabavlja? Sve dok vi znate da se iskustva dešavaju samo u svesnosti, sve je u redu. Shvatanje nije

stvar vremena. Ako zaista shvatate istinu, onda je to jednostavno i brzo. Prisustvo svesnosti zavisi od tela, a telo nije ništa drugo do spoj sperme i jajne ćelije, pa gde ste onda "vi"? Telo je

kao instrument koji govori "Ja sam", kao glasnogovornik. Trenutno mislite da ste telo i um i svi koncepti koje ste sakupili nadolaze vam. Kada počnete sa duhovnošću, odbacite telo i um sa "Ja

nisam to." Potom stignete do "Ja sam", bez reči. Tada ste sve, niste vezani za telo. Pošto je telo instrument, osećaj svesnosti uma je prisutan, ali Ja, Apsolut, nisam to.

Kada se stabilizujete u svesnosti uma, sledeći korak je biti u poziciji da posmatrate um i čitavu predstavu koja se dešava u umu, da shvatite. Vezanost za telo i um je užasno jaka i prilično

je teško osloboditi je se.

Princip rođenja, hemija oko koje se formira telo, nema formu niti model i zapravo nije ni

postojala. U čemu je značaj njenog postojanja? To je samo pojavnost, ne može biti istina. Eto zašto se ja usuđujem da govorim ovako. Ovo je velika podvala, prevara, kreirana iz ničega. Može li se stvoriti nešto iz ničega?

Sve što sam rekao čvrsto je usađeno u tom principu vašeg rođenja, ne možete ga negirati.

U određenom trenutku to će prerasti u znanje.

Ne želim život, čak ni za trenutak, ali u tom trenutnom životu postoje toliki životi. Ne

plašim se smrti. Ona briše nesavršenost. Svesnost uma, taj simbol nesavršenosti, nestaje. Ostaje potpuna savršenost.

Nema garancije da ćemo se sresti sutra, ali stvarnost je da među nama nema odvojenosti jer smo mi jedno. Ni ne pomišljajte na odvojenost.

12.  januar 1981.

M: (misleći na svoj upaljač) Plamen će trajati sve dok ima gasa. Ima li i govora o oslobođenju i buđenju za ovaj plamen? Telo i svesnost uma postoje zbog pet elemenata, može li za njih biti bilo kakvog oslobođenja? A Onaj koji je prethodio pojavljivanju pet elemenata uvek je tu. To što vi radite jeste da koristite svoj um i intelekt, ali ono što ja govorim ne zasniva se na intelektu, nego na onome što se spontano pojavljuje u svesti. Vi pokušavate da učvrstite znanje

koje spontano iskače u svesnosti u strukturu koncepata koje ste izgradili pomoću uma i intelekta. A to je nemoguće.

P: Zašto osećam toliko zadovoljstvo u prisustvu Maharadža?

M: Zato što je zadovoljena potreba koja se rađa u svesnosti i koja vas dovodi ovamo. Neki

ljudi dolaze ovamo po znanje. Ja pričam zato što reči prirodno nadolaze. Iza mojih govora ne krije se namera da vi steknete znanje. Drugi dolaze ovamo jer su u nevolji. Ja ne radim ništa da te nevolje nestanu, ali činjenica je da one često zaista nestanu. Ja samo sedim ovde, ljudi dolaze i odlaze, ja sam ravnodušan. Dolaze iz daleka zato što svesnost ima potrebu da dođe ovamo. Ne dolazi neko ovamo zato što je intelektom odlučio da dođe. Svesnost ga vuče za uvo i dovede ovamo. Moji susedi ne dolaze, ali ljudi iz svih krajeva sveta dolaze ovamo sa osećajem žurbe. Zašto?

P: Kada sam prvi put došao ovamo, Maharadž mi je rekao da je moje Ja rezultat hrane i da je svesnost Krišne bila ista kao i svesnost magarca. Pokušao sam tog dana da izvadim rezervaciju u Bombaju ali nisam uspeo i morao sam ostati još nedelju dana.

M:  Mnogi  talentovani  i  poznati  ljudi  su  došli  ovamo,  ali  oni  dolaze  sa  velikom poniznošću. Da li iko od njih ima znanje o sebi?

P: Ja vežbam nama-đapu6, to je u redu?

M: Recitovati sveto ime je u redu, ali važno je prepoznati i shvatiti šta je vodeći princip pomoću koga znate da jeste i pomoću koga shvatate sve drugo. Morate gledati u sebe, upoznati

sami sebe. Zagonetku duhovnosti ne možete rešiti intelektom. U najboljem slučaju, intelekt vam može obezbediti izdržljivost.

Šta god pokušavate da postanete, to niste vi. Pre nego što reči izađu, pre nego što kažete "Ja sam", to ste vi. Morate se baviti samo sobom. Ne brinite o drugom. Šta ste vi?

14. januar 1981.

M: Najviše stanje je stanje u kome ništa ne postoji, ni ja, ni vi, ni manifestacija.

P: Može li Maharadž da opiše Najviše stanje?

M: Mogu li iseći svoj san i napraviti od njega model? Odvojite se od tela i recite mi nešto o tome. Možete li to opisati? Moji govori nisu namenjeni normalnim ljudskim bićima. Opseg

shvatanja normalnog ljudskog bića ne ide dalje od tela.

Onaj ko se identifikuje sa telom je sama svesnost. Ona pogrešno smatra da je telo i ponaša

se kao da je njezin bezgranični potencijal ograničen ovim fenomenom. Zato, sa ovom identifikacijom, kakvo god ponašanje da usvoji svesnost, ono će biti ograničeno telom.

Onaj ko  razume  najviši smisao  života,  odvaja  se od tela  i dolazi do  transformacije. Svesnost je univerzalna, univerzalna kao dan, kao noć. Tom principu ne možete dati ime ih titulu.

Ko je taj ko zna da nije bilo ni dana, ni noći niti svesnosti? Dan i noć, sećanje i zaborav, budno stanje i stanje dubokog sna; da li je to sve jedno ili su oni odvojeni? Mogućnosti svesnosti su

neverovatne. Ja nisam znao da postojim, a onda sam iznenada znao da "Ja jesam". U tom "Ja jesam." je moć maye.

P: Da li je pogrešna čežnja za slobodom?

6  Nama-japa: ponavljanje mantre sa imenom božanstva.

M: Ništa se ne dešava, niko nije vezan - pa zato i nema govora o oslobođenju. Samo kada neko misli o sebi kao o individui, on razmišlja o vezanosti i oslobođenju.

Kakve god da ste koncepte sakupili u ovom svetu, oni su potpuno beskorisni. Shvatite da

je ukupna manifestacija dete jalove žene (iluzija), ali pošto to shvatite, posvetite pažnju svom poslu i neka taj posao bude urađen najbolje što se može. Dobro se pobrinite za posao koji radite u ovom svetu jer je on siroče!

17. januar 1981.

P: Da li se u svesnosti nalazi i delanje kao i svedočenje? M: Sve je u polju svesnosti.

P: Da li se sve što se dešava u svetu dešava kroz svesnost? I kretanje pet elemenata takođe?

M: Krajnji rezultat pet elemenata je svesnost.

P: Lepo je hvaliti svesnost pomoću svesnosti, zar ne?

M: O, da. Šta ste, to samo vi znate. U telu se nalazi samo znanje, a ne osoba. U praktične svrhe služite se različitim imenima.

P: Zašto u telu ova svesnost govori "Ja", "Ti" itd.?

M: Svesnost je jedna, ali se manifestuje na mnogo načina, pa u praktične svrhe vi, onda, kažete "Ja", "Ti", itd.

P: Moja svesnost odgovara ovom telu, ona je ovo telo, a ne druga tela. M: U vašoj su svesnosti i sva druga tela.

P: Maharadž je rekao da ja nisam u telu, nego da je telo u meni.

M: Ako ste pisac, mnogobrojne knjige postoje potencijalno u vašem peru. Od kada znate

da vi postojite?

P: Od kada su se pojavili telo i svesnost.

M: Ovog trenutka rezultat moje duhovnosti je ništa, čak i ta reč "ništa" ne postoji, tako da

nema ni duhovnosti.

Pretpostavimo da ne volim svoje telo, pa čak ni disanje, šta mogu da uradim - telo je tu,

disanje je tu, a zbog toga je tu i to "Ja jesam." Oni funkcionišu sami za sebe, zašto bih ja brinuo o tome? To je predstava za sebe, pa neka se odigrava. Sve dok postoji to znanje "Ja jesam" u toj predstavi, ona će privlačiti druge. Znanje je rezultat fizičkog tela; a kada se potroši ovo telo, gde je onda to "Ja jesam"?

Ne postoji duhovnost; sve što postoji je ovaj zemaljski život koji se odigrava u predstavi od pet činova.

Vi niste ništa više od vegetacije. Kao što trava raste, tako i ljudska bića rastu. Hoće li neko prihvatiti ovo? Rođenje je materijalni aspekt. Ako ste sami, nećete osetiti to stanje; samo

ako je tu neko nepoznat počinje patnja. Taj neko nepoznat vam je nametnut i onda patnja počinje.

Vi nećete istraživati šta ste. Zbog toga što ste intelektualci, spremićete specijalitete iz

svog uma i nastavićete da ih jedete. Čak i u duhovnosti upošljavate svoj intelekt, pripremate tolike specijalitete iz svojih koncepata i uživate u njima. Shvatite šta sam vam rekao. Kako je vaš doživljaj sveta uopšte rezultat nečije šale; a sada je postao izvor bede.

P: Da li je moguće biti u stanju bez reči?

M: Možete li živeti bez reči? Reči su jako potrebne.

P: Mi smo zatvorenici vlastitih koncepata.

M: Pogledajte samo taj princip rođenja. Vi postojite; zbog toga što vi postojite, postoje i mama i tata. To je istovremenost. Zbog toga što su oni radili vi postojite, a istovremeno zbog toga

vi imate roditelje. Šta su oni bez svojih tela? Pokušajte da shvatite šta bi oni bili bez svojih tela? Zanemarite čin zbog koga ste vi postali; pokušajte da prepoznate šta su roditelji. Kao rezultat ove

dve prisutnosti, tu je i treća "Ja sam." Da li ćete sada raščistiti te vaše koncepte o roditeljima?

20. januar 1981.

M: Nekada je znanje umelo da me preplavi i ja bih pozivao ljude da dođu i slušaju me, ali to je vreme prošlo. Sada ne ohrabrujem ljude da ostanu ovde i ne zadržavam ih. Prenesem im malo znanja i pošaljem ih dalje.

Neverovatno je da se pod tom maskom takozvanog rođenja sve već desilo. Ne samo "Ja

jesam" nego i čitava manifestacija sveta se pojavila. Možete li u to poverovati? Zapravo, ja ne

mogu, ali osećam da postojim zbog tog događaja koji zovemo rođenje. Kada dođete do ovog saznanja, shvatićete da znanje o ovom svetu i svesnosti ne vredi ništa.

Možete ga ispljunuti, jer je beskorisno. Molim vas sklopljenih ruku da ne idete u ovu

duhovnost. Kakvo god znanje i koncepte da imate, jedino tu poslednju iskru treba primeniti.

Vi  imate  sve,  sirov  materijal  je  u  vašim  rukama,  simbolika  rođenja  i  smrti  je  već

prevaziđena. Činjenično stanje je otvoreno, sasvim jasno, ali niko neće u njega da pogleda.

Prevodilac: On više voli običnu posvećenost Bogu. Kod ljudi koji su posvećeni, čak iako im je intelekt ograničen, ne pravi im toliku štetu kao kod ovih drugih.

M: Ovo je mesto gde intelekt biva poništen. Stvorio me je i zaposeo duh sastavljen iz pet elemenata, ali pošto sam se stabilizovao u Parabrahman, ja znam šta je to i izvan sam toga.

Sada da vidimo kako sam ja to u vlasti ovih elementarnih materija. Zavisan sam od

žvakanja duvana; uprkos savetu doktora da to ne radim, ja to i dalje radim. To je zato što sam u vlasti ovih elemenata.

Prostor je indikator sveta, jer u tom prostoru svet postoji. Prostor je kao početni stadijum

sveta.

Svet nije tamo, ali materijal sveta jeste. Tu ja počinjem da osećam "Ja sam". Sa vazduhom

počinje pokret, sa vatrom toplina, sa vodom sve niče i zbog vode tu je i okus. Ali Satguru vas

oslobađa opsednutosti ovim elementima. Satguru (Parabrahman) je beskonačna ljubav prema ne- znanju. Ako se povežete sa Satguruom, to je za vas prosvetljenje.

Uopšte mi se ne priča, želim da ćutim. To što vam sada govorim, ako  me pravilno razumete, ne zahteva dodatnu disciplinu niti sadhanu. To treba da u vama pokrene pravu stvar.

P: Nekada je bilo mnogo svetaca najvišeg ranga. Otkud u to vreme toliko svetaca?

M: U to vreme, posvećenost je bila tako jaka da se sam objekat na koji se meditiralo pojavljivao  uobličen  ispred  meditanta.  Zbog  tolike  posvećenosti  čitava  atmosfera  je  bila

ispunjena tom posvećenošću, a sada se to sve radi samo intelektom. Ljudi ništa neće da prihvate naslepo, jer im je intelekt mnogo suptilniji, poput prostora. Oni će uzimati i birati i sve će

analizirati.

24. januar 1981.

M: Slušajte šta vam govorim, ali ne očekujte da napredujete u bilo kom smislu od toga, jer da bi bilo napredovanja mora postojati entitet (koji napreduje), a njega nema.

Pošto bolujem od ove bolesti na malo drugačiji način gledam na stvari. Ranije sam osećao mali deo individualnosti u tom smislu da sam osećao kako univerzalna svest stvara kroz određenu

formu. Sada nema ni traga bilo kakvoj individualnoj formi ili funkciji. Sada postoji saznanje o sveukupnom funkcionisanju, ali čak i to će trajati samo dok bude tela. U tom je telu svesnost i

oboje su materijalni. Pri tome, nema ni govora o tome da pojedinac spoznaje bilo šta što je odvojeno. Umesto toga, postoji sveukupno funkcionisanje putem miliona različitih formi. Ja sam

identifikovao bolest sa sveukupnom svešću.

P: Sta ostaje kada svesnost ode?

M: Ne ostaje ništa fenomenalno (pojavno). Ono što vam sada govorim je kulminacija,

završetak shvatanja duhovnosti. Što više osećate fizičku bol, sve više shvatate da je sve iluzija.

P: Maharadž je stigao na odredište, mi nismo.

M: Bila jedna kuća i u kući osoba; sada nema te osobe i kuća je uništena. Rezultat je, kakvo god da je vaše iskustvo za jedan dan ili godinama, da je sve iluzija. Iskustvo počinje sa

znanjem.

Koja je vaša najuvreženija navika? Da kažete "Ja jesam". To je osnovna navika. Reči i

iskustva vas nisu dostojni. Ta navika iskustva neće nestati sve dok ne shvatite da su ta vladavina pet elemenata kao i iskustvo u okviru tih elemenata lažni. To "Ja jesam" je samo po sebi lažno.