DODATAK III
UVOD
Dr. J. V. Han, Direktor istraživanja Silva Mind Control International, Inc.
Sve do nedavno naučnici su bili izuzetno kritički nastrojeni prema izveštajima u kojima se tvrdi da su jogiji ovladali veštinom kako da voljno regulišu svoj puls, telesnu temperaturu i ostale telesne procese za koje se smatralo da su nevoljne prirode. Takođe se uveliko prelazilo preko izveštaja o tome da neke osobe u stanju duboke hipnoze (izmenjenog stanja svesti) mogu pod sugestijom izazvati promene psihološke prirode za koje se normalno smatralo da nisu pod voljnom kontrolom, na primer izazivanje plikova i kontrola brzine rada srca.
S pojavom tehnika biofidbeka (bio-povratne sprege), naučnici su tokom poslednjih nekoliko godina došli do saznanja da skoro svi unutrašnji telesni procesi
mogu biti podvrgnuti kontroli. Biofidbek tehnike se zasnivaju na principu da učimo
da pravilno reagujemo ako smo trenutno obavešteni (povratna sprega) o pravilnosti sopstvene reakcije ili o tome koliko smo blizu pravilne reakcije.
Upotrebljavajući nagrade kao sredstvo povratne sprege kod životinja, psiholog Dr. Nil Miler (Neal Miller), sada na Rokfeler Univerzitetu, pokazao je da se
svesnom kontrolom može postići promena u brzini rada srca. Dr. Elmer Grin, Fondacija Meninger, pokazao je da se upotrebom biofidbeka ljudi mogu naučiti da
različito kontrolišu temperaturu svojih ruku - jedna je hladna, druga topla.
Na početku biofidbek eksperimenata sa moždanim talasima čiji je autor Dr. Kamija (Kamiya), sa Neuropsihijatrijskog Instituta Langlej Porter, istraživači su
pokazali da su ovi metodi delotvorni kod obuke pojedinaca u svesnoj kontroli svog
Alfa ritma moždanih talasa (8-13 Hz).
Druge tehnike, manje orijentisane na laboratoriju, takođe su korišćene za upravljanje unutrašnjim telesnim organima. Na primer, tehnika transcendentalne
meditacije pokušava da dovede do relaksacije unutrašnjih organa uključujući mozak.
Drugi sistem pomoću kog pojedinci mogu da izazovu relaksaciju kao i kontrolu moždanih talasa, jeste Silva Kontrola uma. Osobe koje su bile na kursevima Silva Kontrole uma govore o osećaju duboke relaksacije i o verovanju da mogu kontrolisati sopstvene moždane talase. Ovo je 1971. godine testirao Dr. F. J. Bremner, psiholog sa Triniti Univerziteta iz San Antonia, Teksas. Izgleda da ljudi koji su na ovaj način obučavani zaista mogu da kontrolišu svoje moždane talase i izazovu Alfa ritam kada to žele. Ovo je utvrđeno u studiji u kojoj je grupa od dvadeset neobučenih studenata bila dobrovoljno podvrgnuta eksperimentu kontrole moždanih talasa. Polovina studenata podvrgnuta je metodu sličnom Pavlovljevom metodu uslovnog refleksa; odnosno, kada bi osoba čula "klik" to bi označavalo da će
stroboskopsko svetlo izmamiti reakciju na EEG-u u vidu Alfa frekvencije. Uskoro je i samo "klik" kod osobe izazivalo Alfa frekvenciju na ekranu (čitaču) EEG-a.
Drugih deset osoba obučavao je gospodin Silva putem svog metoda Kontrole uma. Obe grupe su iskazale promenu u EEG-u u predviđenom smeru: to znači da su
obe grupe uvećale procenat Alfa frekvencije na svojim EEG.
Kasnije je izveden drugi eksperiment koji je uključio osobe sa znatnom praksom u Silva metodu. Ove osobe su mogle voljno da pokrenu ili zaustave Alfa frekvenciju kao i da razgovaraju za vreme stvaranja Alfa ritma. Urađen je još jedan test sa uvežbanijim osobama. Pošto su ove osobe imale znatno iskustvo u ESP vežbama (rad na slučajevima), EEG je beležen dok su radili te vežbe. Rezultati EEG-a takođe pokazuju visoku prisutnost Alfa frekvencije.
Iz ovih studija se vidi da uz trening čovek može u znatnoj meri imati voljnu kontrolu nad svojim unutrašnjim organima. Ovo važi i za mozak, ako prihvatimo da su električni signali tog organa indikator njegovog funkcionisanja. To takođe nagoveštava da je potrebno mnogo više istraživanja kako bi se utvrdili odnosi između fizioloških i mentalno-emotivnih stanja kao i potrebnih procedura obuke da bi se izvukao maksimum iz voljnih psiho-fizioloških samoregulacija.
Bolje razumevanje značaja treninga Silva metode Kontrole uma može proisteći iz fizioloških istraživanja mozga, o čemu su izveštavali neurobiolog Dr. Rodžer V. Speri (Rodger W. Sperry) i njegove kolege iz Los Anđelesa. Ovi, i drugi naučnici stvorili su laboratorijski i klinički dokaz o postojanju dve različite vrste svesti koje u ljudskom mozgu funkcionišu odvojeno, ali istovremeno. Jedna vrsta svesti se bavi posledičnim, logičko-zavisnim aktivnostima mišljenja kao što su matematika i govor. Ona je funkcionalno proizvod leve hemisfere moždane kore. Drugoj vrsti, koja je vezana za desnu hemisferu svojstven je holistički, spontano kreativni i intuitivni način mišljenja, sa izraženim osećajem za prostor i muziku.
Svest leve hemisfere dominira većim delom našeg svakodnevnog života i nju zagovaraju kako obrazovni sistem tako i društveni pogledi zapadnog sveta. Ona je
usmerena ka objektivnom i obično je udružena sa znatnom aktivnošću Beta
moždanih talasa. Svest desne hemisfere je izgleda prvenstveno subjektivna, ima sekundarnu važnost u našem obrazovanju, i najviše je izražena u umetnosti. Obično je prate Alfa i Teta emisije moždanih talasa.
Silva Kontrola uma obučava pojedince da održe govor i ostale aktivnosti Beta mišljenja u Alfi, kao i da se prepuste Alfa procesu mišljenja kreativne intuitivne prirode kao delu namernog delovanja da bi se obezbedile ravnomernije raspodele funkcija između leve i desne hemisfere. Ona pomaže da se u rešavanju problema uravnoteži inače neravnomerna zaokupljenost funkcijom leve hemisfere. Podsticanjem namernog funkcionisanja desne hemisfere ona izgleda postiže delotvorniju upotrebu moždanog potencijala.