3                             

Drugi sporazum

Ništa nemojte shvatati lično

S ledeća tri sporazuma zapravo proizilaze iz prvog sporazuma. Drugi sporazum glasi ništa nemojte shvatati lično.

Šta god da se desi u vašoj okolini, nemojte to shvatati lično.

Da upotrebimo raniji primer, ako vas sretnem na ulici i kažem: "Hej, baš si glup", a da vas pri tome čak i ne poznajem, to ne govori ništa o vama; to govori nešto o meni. Ako to shvatite lično, onda ćete možda poverovati da ste glupi. Možda ćete pomisliti: "Odakle on to zna? Je li on to vidovit, ili možda svi mogu da vide koliko sam glup?"

Vi to shvatate lično zbog toga što se slažete sa onim što je rečeno, ma šta to bilo. Čim se složite, kroz vas počinje da teče otrov, i vi ste zarobljeni u paklenom snu. Ono što vas drži zarobljene to je ono što nazivamo ličnom važnošću. Lična važnost, ili lično

shvatanje stvari, izraz je maksimalne sebičosti zbog toga što mi pretpostavljamo da se uvek radi o "meni". Tokom perioda našeg obrazovanja, ili našeg pripitomljavanja, naučli smo da sve shvatamo ličo. Mi mislimo da smo mi za sve odgovorni. Ja, ja, ja, uvek ja!

Ništa od onoga što drugi ljudi rade nije zbog vas. Oni to rade zbog sebe. Svi ljudi žive u sopstvenom snu, u sopstvenom umu; oni se nalaze u potpuno drugačijem svetu od onoga u kojem mi živimo. Kada nešto shvatimo lično, mi

stvaramo pretpostavku da oni znaju kako je u našem svetu, i mi pokušavamo da

njima nametnemo svoj svet.

Čak i kada se čini da je neka situacija sasvim lična, čak i kada vas drugi direktno vređaju, to nema nikakve veze s vama. Ono što oni kažu, što oni čine, i mišljenja koja oni izražavaju u skladu su sa sporazumima koje oni imaju u sopstvenom umu. Njihovo gledište zasniva se na programiranju koje su oni primili tokom pripitomljavanja.

Ako neko izrazi svoje mišljenje i kaže vam: "Hej, baš si debeo", nemojte to shvatati lično, jer istina je zapravo da se ta osoba bavi sopstvenim osećanjima, verovanjima i mišljenjima. Ta osoba pokušava da vam pošalje otrov, i ako vi to shvatite lično, onda ćete primiti taj otrov i on će postati vaš. Lično shvatanje stvari učiniće da postanete lak plen tih grabljivaca, crnih magova. Oni mogu lako da skrenu vašu pažnju samo jednim svojim mišljenjem i da vas nahrane bilo kakvim otrovom, i zbog toga što sve to shvatate lično, vi ćete ga progutati.

Vi gutate sav njihov emocionalni otpad, i sada to postaje vaš otpad. Ali ukoliko to ne shvatite lično, vi možete biti imuni čak i ako se nalazite usred pakla. Otpornost prema otrovu usred pakla dar je ovog sporazuma.

Kada stvari shvatate lično, vi se osećate uvređenim i reagujete tako što branite svoja uverenja i tako stvarate konflikte. Vi od muve pravite medveda, jer imate potrebu da budete u pravu i da dokažete da drugi nisu u pravu. Vi takođe nastojite da dokažete da ste u pravu, izražavajući svoje mišljenje. Na isti način, šta god da osećate i činite predstavlja samo projekciju vašeg sopstvenog sna, odraz vaših sopstvenih sporazuma. Ono što govorite, ono što radite, i mišljenja koja imate u skladu su sa sporazumima koje ste sklopili - a ti sporazumi nemaju nikakve veze sa mnom.

Meni nije važno šta vi mislite o meni i ja vaše mišljenje ne shvatam lično. Ja ne shvatam lično kada mi ljudi kažu: "Miguele, ti si sjajan", a takođe ne shvatam lično ni kada mi kažu: ,,Miguele, ti si grozan". Ja znam da ćete mi, kada ste srećni, reći: "Miguele, ti si pravi anđeo!" Ali, kada ste ljuti na mene reći ćete: "O, Miguele, ti si pravi đavo! Odvratan si. Kako možeš da radiš takve stvari?" U

svakom slučaju, to ne utiče na mene jer ja znam kakav sam ja. Nije mi potrebno

da budem prihvaćen. Nemam potrebu da čujem kako mi neko govori: "Miguele, ti odlično radiš!" ili "Kako se samo usuđuješ da to radiš!"

Ne, ja to ne shvatam lično. Šta god vi mislili, šta god da osećate, ja znam da je to vaš problem a ne moj. To je vaš način gledanja na svet. To nije ništa

lično, jer se vi bavite sobom, a ne mnome. Drugi će imati svoje mišljenje koje je u

skladu sa njihovim sistemom verovanja, tako da ništa od onoga što oni misle nema nikakve veze sa mnom, već s njima.

Možda ćete mi čak reći: "Miguele, tvoje reči mi nanose bol." Ali vi niste povređeni zbog onoga što ja govorim; stvar je u tome što ono što ja govorim povreduje rane koje vi već imate. Vi povredujete sami sebe. Nema nikave šanse da ja to shvatim lično. Ne zbog toga što vam ja ne verujem ili nemam poverenja u vas, već zato što ja znam da vi gledate svet drugim očima, svojim očima. Vi stvarate u svojoj glavi čitavu sliku ili film, a u tom filmu vi ste režiser, vi ste producent, vi ste i glavni glumac ili glumica. Svi ostali igraju sporedne uloge. To

je vaš film.

Način na koji vi posmatrate taj film u skladu je sa sporazumima koje ste sklopili sa životom. Vaše gledište je nešto što je lično vaše. To je samo vaša istina i ničija više. Dakle, ako se vi naljutite na mene, ja znam da se vi u stvari bavite sobom. Ja sam vam pružio izgovor da se naljutite. A vi se ljutite zbog toga što se bojite, zbog toga što se bavite strahom. Ako se vi ne bojite, nema načina da se naljutite na mene. Ako se ne bojite, nema šanse da me mrzite. Ako se ne bojite, nema šanse da budete ljubomorni ili tužni.

Ako živite bez straha, ako volite, onda tu nema mesta nijednoj od tih emocija. Ako vi nemate takvih osećanja, logično je da ćete se osećati dobro. Kada se vi osećate dobro, sve oko vas je dobro. Kada je sve oko vas sjajno, sve vas čini srećnim. Vi volite sve oko sebe, jer volite sebe. To je zato što se sviđate sami sebi. Zbog toga što ste zadovoljni sobom. Zbog toga što ste srećni u svom životu. Srećni ste u tom filmu koji režirate, srećni sa svojim sporazumima sa životom. Vi ste spokojni, i vi ste srećni. Vi živite u stanju blaženstva u kome je

sve divno, i sve je tako lepo. U tom stanju blaženstva vi neprekidno vodite ljubav

sa svim onim što opažate.

* * *

Šta god da drugi ljudi rade, osećaju, misle, ili kažu, nemojte to shvatati licno. Ako vam oni kažu kako ste divni, oni to ne govore zbog vas. Vi znate da ste divni. Nije potrebno da verujete drugima koji vam kažu da ste divni. Nemojte ništa shvatati lično. Čak i ako neko uzme pištolj i prosvira vam metak kroz glavu, ni to nije ništa lično. Čak ni u takvom ekstremnom slučaju.

Čak ni mišljenja koja imate o sebi ne moraju nužno biti istinita; zbog toga, nema potrebe da shvatate lično čak ni ono što čujete u svom sopstvenom umu. Um ima sposobnost da razgovara sam sa sobom, ali takođe ima i sposobnost da čuje informacije koje dopiru iz drugih sfera. Ponekad čujete neki glas u svojoj svesti, i možda se pitate odakle on dolazi. Taj glas možda dolazi iz druge stvarnosti u kojoj postoje živa bića veoma slična ljudskom umu. Tolteci su ta bića nazvali saveznicima. U Evropi, Africi i Indiji nazvali su ih bogovima.

Naša svest takođe egzistira i na nivou bogova. Naša svest takođe živi i u toj stvarnosti i može da je opaža. Svest svojim očima posmatra i opaža ovu

stvarnost koja postoji u budnom stanju. Ali svest takode vidi i opaža i bez očiju,

iako naš um gotovo i nije svestan te percepcije. Svest ima više od jedne dimenzije. Može se povremeno dogoditi da imate ideje koje ne potiču od vaše svesti, ali ih vi opažate svojom svešću. Vi imate pravo da verujete ili da ne verujete tim glasovima i imate pravo da ono što oni kažu ne shvatate lično. Mi imamo pravo izbora hoćemo li ili nećemo verovati glasovima koje čujemo u svojoj svesti, baš kao što imamo pravo izbora u šta čemo verovati i sa čime ćemo se složiti u planetarnom snu.

Svest takođe može da govori i sluša samu sebe. Svest je isto tako podeljena kao i vaše telo. Baš kao što možete da kažete: "Imam jednu ruku i mogu da dodirnem svoju drugu ruku i da osetim drugu ruku", svest može da

razgovara sama sa sobom. Jedan deo svesti govori, a drugi deo sluša. To

postaje veliki problem kada hiljade delova vaše svesti govore u isto vreme. To se zove mitota, sećate se?

Mitota se može uporediti s velikim vašarom na kome hiljade ljudi govori i

trguje istovremeno. Svi oni imaju različite misli i osećanja; svako od njih ima različito gledište. Programiranje njihove svesti - svi ti sporazumi koje smo sklopili

- nisu nužno međusobno usklađeni. Svaki sporazum je kao posebno živo biće; on ima sopstvenu ličnost i svoj sopstveni glas. Postoje suprotstavljeni sporazumi koji se suprotstavljaju drugim sporazumima uvek iznova i iznova sve dok u našoj svesti ne dođe do pravog velikog rata. Mitota je razlog zbog kojeg ljudi skoro nikada ne znaju šta žele, kako to žele da ostvare, ili kada. Oni se ne slažu sami sa sobom zbog toga što postoje delovi svesti koji žele jednu stvar i drugi delovi koji žele nešto sasvim suprotno.

Jedan deo svesti suprotstavlja se određenim mislima i postupcima, a drugi deo podržava sprovodenje suprotnih stavova. Sva ta sićušna živa bića stvaraju unutrašnji konflikt zbog toga što su živa i svako od njih ima svoj glas. Samo ukoliko napravimo pregled svih svojih sporazuma možemo otkriti sve konfikte u svojoj svesti i konačno stvoriti red umesto haosa mitote.

* * *

Nemojte ništa shvatati lično jer kada shvatate stvari lično vi sebi stvarate bespotrebnu patnju. Ljudi su navikli da pate na različitim nivoima i u različitom stepenu, i mi podržavamo jedni druge u održavanju tih navika. Ljudi su se međusobno složili da pomognu jedni drugima da pate. Ako imate potrebu da budete zlostavljani, lako ćete postići da budete zlostavljani. Isto tako, ako ste u društvu ljudi koji imaju potrebu da pate, nešto u njima će vas navesti da ih zlostavljate. To je kao da na leđima nose natpis koji kaže: "Molim te, udari me." Oni traže opravdanje za svoju patnju. Njihova sklonost ka patnji nije ništa drugo nego sporazum koji oni obnavljaju iz dana u dan.

Gde god da krenete otkrićete da vas ljudi lažu, i, kako budete postajali sve

svesniji, primetićete da i vi takode lažete sebe. Nemojte očekivati da vam ljudi govore istinu jer i oni takode lažu sebe. Morate verovati sebi i odlučiti da li da verujete ili da ne verujete u ono što vam neko govori.

Kada zaista vidimo druge ljude onakve kakvi jesu a da pri tome ništa ne shvatamo lično, nikada nećemo biti povređeni onim što oni govore ili rade. Čak i ako vas drugi lažu, u redu je. Oni vas lažu zbog toga što se plaše. Oni se plaše da ćete vi otkriti da oni nisu savršeni. Bolno je skinuti tu društvenu masku. Ako drugi kažu jedno, ali rade drugo, vi ćete lagati sebe ako ne slušate njihova dela. Ali ako ste iskreni prema sebi, uštedećete sebi mnogo patnje. Može vas zaboleti ako kažete sebi istinu o tome, ali ne treba da se vezujete za taj bol. Ubrzo će doći do izlečenja i samo je pitanje vremena kada ćete se osećati bolje.

Ako vam neko ne pruža ljubav i poštovanje, pravi je blagoslov ako vas ta osoba napusti. Ako vas ta osoba ne napusti, svakako ćete s njim ili s njom doživeti mnogo godina patnje. Odlazak može da boli neko vreme, ali će vaše srce na kraju zaceliti. Tada možete odabrati ono što zaista želite. Otkrićete da ne morate verovati drugima onoliko koliko morate verovati sebi da biste napravili pravi izbor.

Kada navika da stvari ne shvatate lično postane kod vas duboko ukorenjena, možete izbeći mnoge stresove u životu. Vaš bes, ljubomora i zavist će nestati, pa čak i tuga će jednostavno nestati ako stvari ne budete shvatali lično.

Ako vam ovaj drugi sporazum pređe u naviku, otkrićete da vas ništa ne može vratiti u pakao. Otkrićete da ste osvojili neizmerno veliku slobodu kada ništa ne budete shvatali lično. Postaćete imuni na crne magove i nikakva čarolija neće delovati na vas bez obzira na to koliko je moćna. Čitav svet vas može ogovarati, ali ako vi to ne shvatite lično bićete imuni. Neko vam može namerno poslati emocionalni otrov, ali ako ga ne shvatite lično, vi ga nećete progutati. Ako vi ne primite taj emotivni otrov, on će delovati još gore na onoga ko ga šalje, ali ne i na vas.

Vidite i sami koliko je važan ovaj sporazum. Odluka da stvari ne shvatate

lično pomaže vam da se odreknete mnogih navika i običaja koji vas drže zarobljene u paklenom snu i prouzrokuju bespotrebnu patnju. Samo zahvaljujući primeni ovog drugog sporazuma počećete da raskidate desetine malih, sićušnih sporazuma koji vam nanose bol. A ukoliko primenite prva dva sporazuma, raskinućete sedamdeset i pet procenata tih malih, sićušnih sporazuma koji vas drže zarobljene u paklu.

Zapišite ovaj sporazum na list papira i zakačite ga na frižider da bi vas uvek podsećao: Ništa nemojte shvatati lično.

Kada steknete naviku da ništa ne shvatate lično, nećete imati potrebu da verujete u ono što drugi rade ili govore. Biće potrebno da verujete samo sebi da

biste odgovorno donosili odluke. Vi nikada niste odgovorni za ponašanje drugih; vi ste odgovorni samo za sebe. Kada ovo istinski shvatite i prestanete da stvari

shvatate lično, teško da vas mogu povrediti nepromišljeni komentari ili ponašanje drugih.

Ako se držite ovog sporazuma, možete putovati širom sveta .potpuno otvorena srca i niko vas ne može povrediti. Možete reći: "Volim te", bez straha da će vas neko ismejati ili odbaciti. Bićete sposobni da tražite ono što želite. Možete

reći da, ili možete reći ne - šta god da budete odabrali -a da pri tome nemate nikakvog osećanja krivice i da nemate šta sebi da prebacite. Možete uvek činiti

ono što vam je na srcu. Tada se možete nalaziti usred pakla a pri tom osećati unutrašnji mir i sreću. Vi ćete ostati u tom stanju blaženstva, a pakao vas uopšte

neće dotaći.